- 12 Jul 2008, 22:23
#1172530
Otvorih ovu temu pod utiskom mamine reakcije pre par dana povodom mog dolaska kucji u 3 ujutru.
(a da napomenem da to nije redak slucaj i da sam ranije izlazio non-stop do zore)
Krenula zena da histerishe kako brine i kako ce neko da me opljacka ili kidnapuje u gluvo doba noci
Posle mi se izvinjavala i rekla da je to zbog ulaska u climax tako da je opravdano ponasanje.
~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~
Ja se secam da sam na pocetku gimnazije odprilike poceo da izlazim kasnije nocu...izlazak mi je do 2,3 bio do 3eg gimnazije...s povremenim izuzecima uz dogovor i objasnjenje gde cu i s kim biti.
Tada sam propushio i rekao joj za to i bila je ljuta par dana...posle prihvatila to.
Za prvo pijanstvo u drugom gimnazije je htela kozu da mi odere i oduvek me smarala da ne pijem i popovala po tom pitanju...i dan danas
Upoznala je vecinu prijatelja jer joj je bilo bitno s kim se druzim....
Posle sam do nekih 4,5 ponekad izlazio uz obavezan jedan poziv od keve da proveri gde sam...to je trajalo do maturiranja.
Kasnije me jednostavno podsecala da joj javim gde sam i kad se vracam bez ikakvih pitanja (a lako smo se dogovarali sve to s obzirom da se super slazem s kevom)
Valjda je skapirala da odrastam i nije postavljala neka ogranicenja niti pravila probleme...
Da li su vam roditelji bili/i ostali strogi?
Da li su brinuli i da li i dalje brinu toliko?
Zanima me da li su prihvatili cinjenicu da ste odrasli/da odrastate?
Jesu li vas ogranichavali po pitanju stvari koje mozete da radite,mesta na koja zelite da izlazite ili vremena gde mozete ostati negde?
Kako su tolerisali neke stvari i jesu li se oni menjali po pitanju svojih stavova?
(a da napomenem da to nije redak slucaj i da sam ranije izlazio non-stop do zore)
Krenula zena da histerishe kako brine i kako ce neko da me opljacka ili kidnapuje u gluvo doba noci
Posle mi se izvinjavala i rekla da je to zbog ulaska u climax tako da je opravdano ponasanje.
~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~
Ja se secam da sam na pocetku gimnazije odprilike poceo da izlazim kasnije nocu...izlazak mi je do 2,3 bio do 3eg gimnazije...s povremenim izuzecima uz dogovor i objasnjenje gde cu i s kim biti.
Tada sam propushio i rekao joj za to i bila je ljuta par dana...posle prihvatila to.
Za prvo pijanstvo u drugom gimnazije je htela kozu da mi odere i oduvek me smarala da ne pijem i popovala po tom pitanju...i dan danas
Upoznala je vecinu prijatelja jer joj je bilo bitno s kim se druzim....
Posle sam do nekih 4,5 ponekad izlazio uz obavezan jedan poziv od keve da proveri gde sam...to je trajalo do maturiranja.
Kasnije me jednostavno podsecala da joj javim gde sam i kad se vracam bez ikakvih pitanja (a lako smo se dogovarali sve to s obzirom da se super slazem s kevom)
Valjda je skapirala da odrastam i nije postavljala neka ogranicenja niti pravila probleme...
Da li su vam roditelji bili/i ostali strogi?
Da li su brinuli i da li i dalje brinu toliko?
Zanima me da li su prihvatili cinjenicu da ste odrasli/da odrastate?
Jesu li vas ogranichavali po pitanju stvari koje mozete da radite,mesta na koja zelite da izlazite ili vremena gde mozete ostati negde?
Kako su tolerisali neke stvari i jesu li se oni menjali po pitanju svojih stavova?
