Originally posted by Dina
Sta su to mitohondrije?
Koliko ja znam, mitohondrije su ćelijske organele (ima ih u svakoj ćeliji u organizmu, pa i u jajnoj ćeliji i spermatozoidu) koje molekule hrane koji uđu u ćeliju pretvaraju u adenozin-tri-fosfat (ATP) koji predstavlja kao neko "pogonsko gorivo" za sve procese u ćeliji. Jednostavnije rečeno, mitohondrije proizvode energiju za ćeliju. E sad, po meni kvalitet (rada) mitohondrija možda donekle može da utiče na temperament ličnosti, ali to je samo moja pretpostavka...
Što se tiče nasleđivanja, ono što je sigurno jeste da se ne nasleđuju od oca. Naime, prilikom podele oplođene jajne ćelije mitohondrije iz spermatozoida bivaju uništene, a dele se samo mitohondrije iz jajne ćelije. Tako da dete nasleđuje mitohondrije samo od majke.
Situacija je malo komplikovanija kada se oplođena jajna ćelija jedne žene ubaci u matericu druge žene koja će izneti trudnoću (tzv. surogat majka). Zato što onda fetus pored mitohondrija svoje biološke majke, preko posteljice, iz krvi, tj. krvnih ćelija, svoje surogat majke, dobija i njene mitohondrije. Tako da onda dete koje je rodila surogat majka u svojim krvnim ćelijama ima mitohondrije i od svoje biološke majke i od surogat majke.
Priznajem međutim da u ovim stvarima nisam stručan, pa molim jukie-ja da me ispravi ako grešim.
Originally posted by Dina
Ranije nisam ni htela decu a kad su mi povremeno dolazile ideje onda sam htela sina. A promenila sam kad sam osetila da sam dovoljno svojih pitanja razresila i da sam sebe kao zenu prihvatila (bar koliko toliko). Mislim da je teze vaspitavati decu svog pola. Jer tesko bi bilo da ja dobijem devojcicu a da joj ne prenesem sve svoje dileme i ambicije i tesko je shvatiti da ona moze biti sasvim razlicita od mene. Upravo kad sam smatrala da sam dovoljno zrela da to ne ucinim onda sam pozelela devojcicu. Dotle sam mislila da je bolji decak jer tu mi je jasnije da je to druga osoba i nema neke takve identifikacije ni potrebe da je kao ja.
Dina, ja još mnogo svojih pitanja nisam razrešio. Još uvek imam mnoge dileme. Još uvek nisam prihvatio sebe kao muškarca (možda koliko-toliko, ali ne mnogo više od toga).
Vidim da si se ranije i sama susretala sa sličnim problemima (samo iz ženske perspektive). Zato bi mi bilo jako drago ako bi htela da mi, ako ti nije suviše neprijatno, ukažeš na neke tvoje postove ili teme, za koje osećaš da su ti bile od značaja, da si pomoću njih razrešila neka svoja pitanja, dileme i (ne)prihvatanja.
Inače, učešće na forumima na ovom sajtu za mene predstavlja jedno neverovatno iskustvo, fenomenalno širenje vidika, takoreći svakodnevno sticanje novih uvida, ali je, istovremeno, prilično teško, tj. zahteva popriličan psihički napor. Kakvo je tvoje iskustvo?
Originally posted by Dina
jesam ja za demokratiju i uvazavanje deteta, ali osoba od tri godine je daleko od realnog sagledavanja sveta. Mozda se u tom trenutku njemu cini da je najvaznije biti centar roditeljske paznje i drugo dete dozivljava kao uljeza. Ali drukcije ce sve to biti kad bude odraslo Nije ono tad svesno da je roditeljski zivot prolazan i da ce verovatno do zrelog doba ostati samo na svetu, a nece biti samo nikad ako ima brata ili sestru (u najvecem broju situacija su podrska jedni drugima). Tako da bih ja preuzela da tu odluku donesem ja tj u saglasnosti sa partnerom, ali ne dete.
Moja rođaka Jasna ostala je u drugom stanju sa ćerkom kada je Mihajlo imao osam godina i tražio od nje da mu rodi sestru ili brata. Inače i njena majka je zbog toga ogovara, u stilu "ma, mogla je ona mnogo pre da rodi drugo dete, nego nije htela".
A što se uopšte potrebe za rađanjem drugog deteta tiče, ja tu imam stav da je bolje imati jedno dete, kojem roditelji imaju vremena da se posvete, nego rađati drugo dete, pa onda posle nemati dovoljno vremena ni za jedno.
Ja međutim imam moju sestru, koju volim i puni mi znači. Ali ona, srećom, nema ovakve probleme, kakve imam ja, a izgleda mi da si ih imala i ti. Tako da moja sestra ne može baš uvek da me razume. Zato bih voleo kada bih imao neku "virtuelnu sestru", ovde na forumu, koja je prošla kroz slične probleme kroz kakve i sam prolazim, sa kojom bih mogao da podelim svoje misli i osećanja, a da znam da će me razumeti, jer se i sama slično osećala. Elem, da li bi htela da budemo "virtuelni brat i sestra"? Nemoj mi, molim te samo, odmah odgovarati, nemoj odmah odbiti. Sačekaj da prođu bar tri dana, pa mi onda odgovori, ako uopšte želiš da odgovoriš.
Salim se malo, no ja mislim da su sestre i braca, hajde ne mogu da kazem znacajniji od roditelja, ali vrlo znacajni. Oni su veciti saveznici upravo protiv roditelja a takodje i u igri sa drugom decom ili u skoli a i kasnije u zivotu, to sam vec pominjala. Naravno, nije uvek tako idilicno ali u najvecem broju slucajeva koje ja znam braca i sestre jesu veliki oslonac tokom zivota. Pa nece valjda moja buduca deca biti ti neki izuzeci, a naravno zavisi to dosta i od roditelja. 
Necu svakako da odbijem, ti si draga osoba 
onda su nam se ambicije povecale na vise dece. Ali videcemo da li se zelje i sudbina poklapaju. 
