Originally posted by Oziris
Dugo vec zelim da otvorim ovu temu, ali nekako uvek smetnem s' uma... Sad dok sedim za kompom pokrenuh pricu sa zenom omo dece, sto naseg, sto nasih prijatelja, i primetih da postoji odredjeno neslaganje oko toga sta dete sve treba da zna i da radi samo u odnosu na svoj uzrast. Recimo, saznala sam po decjim rodjendanima, kroz pricu sa roditeljima, da:
- dete staro 8 godina jos uvek spava sa roditeljima;
- dete staro 7 godina jos uvek ne zna da samo sebi obrise guzu;
- dete staro 9 godina jos uvek ne ide samo u skolu, iako mu je skola na 10 min laganog pesacenja od kuce;
- dete staro 10 godina se boji da ostane samo kod kuce;
- dete staro 9 godina na rodjendanima jos uvek povremeno iz decije sobe dodje u ovu gde su roditelji da bi malo posedelo mami u krilo;
- dete staro 10 godina se jos uvek ne kupa samo;
- dete u trecem razredu osnovne skole jos uvek ceka mamu ili tatu da dodju kuci s' posla da bi krenulo sa domacim;
- detetu od 10 godina roditelji jos uvek seku nokte i ciste usi.
Ovo su samo neke stvari koje sam saznala/primetila i ja licno mislim da ovakve stvari dete treba da radi SAMO vec od samog polaska u skolu. Misljenja sam da sto se pre dete osamostali za ove "pocetne" radnje, to ce se sigurnije prilikom odrastanja osecati da preuzme inicijativu za osamostaljivanje oko drugih stvari.
Sta vi mislite i koji je vas stav o svemu ovome?
Moja mama je ova kineska majka... imala je i drugaricu sa kojom je upoređivala naše faze (npr. kada su nam kupile pantalone sa predugačkim nogavicama koje se iz nekog razloga nisu setile da porube pa smo ih mi zavrtali a to ružno izgleda, ili što šetamo okolo po hodniku i recitujemo lekcije koje treba da odgovaramo u školi pa da nismo poludeli) i onda su sa olakšanjem dolazile do zaključka da se oba deteta isto ponašaju (a nas dvojica se inače nikada nismo družili i nismo bili uopšte u kontaktu jer smo bili u različitim odeljenjima)
Back on topic:
taj broj godina kada dete treba nešto da počne da radi je klizan. Ja sam na svu sreću sa brisanjem guze počeo pre škole, ali vezanje pertli me je mučilo do kraja prvog razreda (i sada mi se pertle povremeno odvezuju pa ih preventivno guram ispod one strane od cipele) i postojao je veliki problem kada napravim "mrtav čvor" jer njega ni ja a bogami ni tata nismo uspevali lako da odvežemo. Dugo sam nosio "mokasinke" (cipele koje se samo navlače).
Sećam se da sam se vratio sa rekreativne nastave u drugom razredu i da su mi se roditelji zaprepastili što sam tamo naučio sam sebi da sečem hranu nožem jer zaboga mogu da se posečem pošto sam trapav, a sva druga deca su sasvim normalno koristila nož.
Hodanje od/do škole: nije bilo šanse da ja sam nosim onoliku punu školsku torbu do/od škole, tako da je mama morala da pomaže. Kasnije je jednostavno bilo lepo da me mama i mlađa sestra dočekaju ispred škole i da zajedno idemo kući. Njih dve se prošetaju, porodica se druži, stanemo da kupimo nešto za užinu. A što se tiče samostalnog odlaska u školu, ja sam popriličan broj dana kasnio u školu jer mi tih 10-15 minuta nije bilo dovoljno samom da stignem do škole, pošto sam trošio vreme na svakom koraku, tako da je vođenje do škole bilo garancija da ću na vreme i stići. A da ne pričamo što je jedno od dece iz odeljenja gorenavedenog dečka poginulo prelazeći ulicu kada smo bili prvi razred, i da sam već imao istoriju istrčavanja na drum u predškolskom dobu.
Za ostajanje dece same kod kuće, u Americi svaka država ima drugačiji zakon koliko dete treba da bude staro da smeš samo da ga ostaviš, a ako te uhvate da si ostavila mlađe dete, dolazi ti ona njihova socijalna služba da ga oduzme. Neke kuće verovatno jesu opasnije za dete i postoje situacije u kojima dete ne zna šta da uradi (neko zvoni na vratima i kaže da je taj i taj; da li ga pustiti? Šta ako se nešto zapali, pukne cev u kupatilu, ako dete baš jako ogladni ili nestane slike na televizoru a roditelj se i dalje ne vraća?). Postoji i razlika između deteta koje samo sedi u sobi a roditelji su u drugoj sobi i deteta koje je potpuno samo u kući (onaj film "Sam u kući" i jeste smešan jer je nadrealan i dete ne može samo da živi u stanu).
Domaći zadaci: moguće je da dete pogrešno radi domaće zadatke i da roditelji žele da ga nagledaju dok radi, ili samo dete želi da roditelji ipak budu tu da može da ih nešto pita ako ne razume. Moguće je da jednostavno odugovlači, a možda mu samo treba pomoći da sebi napravi raspored časova za po kući. Ja sam sebi sam pravio raspored časova tipa: matematika-opstanak-gramatika-crtani-učenje pesmica napamet-kockica.
Naravno tu su i svi mogući oblici posebnih potreba zbog kojih dete ne može da radi određene stvari na nivou svojih vršnjaka, i to može da bude VRLO mozaično. Jedan primer su moji trapavi prsti pa mi ručni rad nikad nije išao.
) totalno optereceni cinjenicom da moraju bas pod svaku cijenu biti 24 h uza svoje dijete jer, ukoliko to ne naprave, smatrat ce se losim roditeljem. 
