pa ono, način pripreme bi trebalo da ima sa tim kakvog su okusa ćevapi.
Ja sam dobio jedan "starovinski" recept iz jednog restorana u Somboru.
Naime, meso se treba početi pripremati dan ranije. Dakle, naruči se meso kod mesara, pola svinjetina, pola junetina. Nareže se na velike kocke i posoli se i ostavi na nekoliko sati u frižideru. Nakon toga se samelje na krupno i doda se vegeta, papar, soda bikarobna (može i prašak za pecivo ali je soda bolja) ko voli, sjeckani češnjak i ostali začini po želji pa se opet ostavi na nekoliko sati da odstoji u frižideru. Nakon toga se samelje na sitnu šajbu, dobro se premijesi i onda se rade ćevapi.
E sad, gospođa Somborka koja je nakon nekoliko desetljeća i nakon što je ošla u zasluženu pemziju napokon odala svoju tajnu je imala svog mesara koji je provodio cijeli postupak. Ne znam na pamet točno začine ali to se i tako dodaje po ukusu.
Međutim, Todorićev PIK Vrbovec je prije koju godinu izbacio svoje gotove zapakiranje ćevape, Izgledaju kao nešto što je uradilo kaion pa su oni sprešali u kalupu. Dok se peku izađe baš dosta masti, što je praktično ako se peku u tavi jer ne treba niti kapi ulja. Što je najbolje, skoro pa uopće sa tim topljenjem ne gube na veličini, čak dapače. Što je još bolje, ukus im je uvijek isti, pekli se na roštilju, u tavi, u pećnici. Navodno bez ikakvih dodadnih kemikalija, u šta ja osobno sumnjam. Ali barem su praktični i jeftini