Heartkiller napisao: Dakle, ovo je samo MOJA generalizacija.
Hej, i ja sam razmišljala o ovome. Neki ljudi su mi zamerili da sam previše dominantna u svakodnevnici što je u opoziciji sa mojim seksualnim preferencijama. Isprva delujem pitomo, ali kada sa nekim ostvarim iole dublji odnos ispliva moj 'despotski' karakter.
Drugo, mislim da se dominantnost i submisivnost određuju uvek u odnosu na drugoga. Ne zaljubljujemo se u nekoga zato što je dom/sub, već u samu osobu pa se posle prilagodimo jedno drugom. Ja sam dugo bila u vezi sa devojkom koja je seksualno izrazito dominantna, meni je ta njena dominacija prijala i naravno da sam se lepo osećala u submisivnoj ulozi. Ali nije isključeno da ću se zaljubiti u submisivnu osobu i da ću ostvariti svoje dominantne kapacitete. U našem kontaktu submisivnost jeste na neki način bila slabost zato što sam ja zavisila od toga da li će ona da me pokori svojim telom. Bila sam slaba jer sam imala tu potrebu da me izjebe ona, što znači da sam na neki način zavisila od nje. A ona od mene nije zavisila, jer u sklopu te dominacije je bilo da ne pita i samo da 'uzme'. Ne, nije silovanje. :d Dakle, u oba slučaja je seks zavisio od njene aktivnosti. Ključ je bio u njenim rukama.
Ipak, submisivnost nije karakterna slabost.
Inače, trenutno čitam Nepodnošljivu kakoću postojanja Milana Kundere i povezala sam taj roman sa ovom temom. Odnos Tomaša i Tereze je u psihološkom smislu čist bdsm gde je Tomaš ta dominantna strana, a Tereza submisivna. Zanimljivo je kako svako od njih dvoje ostvaruje jačinu i slabost u okviru svoje 'uloge' gde je submisivna Tereza često jača od dominantnog Tomaša.
Da li je još neko čitao?
