Originally posted by sing&dunum
Originally posted by dukkehjem
Originally posted by castor
zlatibor
Jeste, pogled od preko puta moje kuce... od juce.. prelepo je nebo bilo 
O, Dukk, lepo sto si okachio. 
Meni je samo pomalo jezovito tako pusto u daljine... 
Mada, jeste i romantichno, ne mogu da poreknem. 
Ne da je romanticno, nego je predivno.
Mozda je i jezivo istovremeno, al pazi, prekrasno je...
(Jednom sam se posle setnje od jedno 7-8km u jednom drugom smeru, kad sam stigao u sumu neku, nalozio strasno (ko mi kriv kad sam debil mastao podsvesno da idem s deckonjom).... i resim da uradim nesto povodom toga... i zumem ja i izdr*am, prvi put da uradim nesto takvo u "javnosti"... a posle "male smrti" (kako je orgazam nazivao markiz de Sad), sve ostao nepromenjeno i apsolutno tiho... apsolutno netaknuto, nedodirnuto. I tada sam osetio kako je sve oko mene tako veliko i nepromenljivo, kako bih ja, sa sve mojim malim potrebama i mislima mogao i da se okliznem i poginem na mestu, a sve bi bilo jednako mirno netaknuto. To je bilo jedno od najcudnijih iskustava u mom zivotu, cak i ne prihvatam da to nazovem seksualnim, vec ga anzivam duhovnim iskusvom)
)
zlatibor
