Prenosim sa jedne news grupe:
Imam utisak da bi vremenom ova slika mogla postati jedan od onih
univerzalnih, sada vec skoro mitskih simbola ciji je associjativni i
simbolicni paket daleko bogatiji od njihovog formalnog znacenja. Tipicni
primeri su izgled nase galaksije, graficki izraz Anstajnove jednacine E=mc2
ili cuvena dvostruka spirala DNK koda. No retko je ko razmisljao o tome da
je ta dvostruka spirala stvarno samo simbol, sematski prikaz relacija
izmedju nukleotida unutar malog dela DNK koda, a ne pravi crtez, predstava
prostornog izgleda citavog ljudskog genoma. U istrazivanju objavljenom 9.
oktobra u casopisu Science po prvi put je objavljeno kako izgleda njegova
trodimenzionalna struktura, odnosno kako je u prostoru "spakovan" citav DNK
kod coveka. Rezultat je fascinantan.
Mozete zaboraviti sliku iz udzbenika gde se vide 23 para lepo poredjanih
hromozoma u obliku slova X. Oni tako izgledaju samo neposredno pred deobu
celije kad utihne uobicajena aktivnost. Inace su svi zajedno sabijeni u
lopticu ogromne gustine i minimalnog precnika koja se stalno menja u
zavisnosti od potreba za trenutnim replikacijama pojedinih gena. Ispostavilo
se da ova gigantska nit sa milijardama baza, mozda jeste zgužvana u malu
lopticu, ali nije zapetljana. Niti nisu nasimicno isprepletene, vec slede
jednu fraktalnu matematicku strukturu, nesto nalik onome sto matematicari
nazivaju Hilbertova kriva u tri dimenzije. U njoj je moguce uhvatiti ovu
"lopticu" za jedan njen deo i povuci ga napolje, od centra. Taj deo ce se
bez povlacenja ostalog dela loptice lako "rastegnuti" i odvojiti. Kada ga
pustite, sve ce se vratiti nazad kako je i bilo. Ovo je moguce zato sto
Hilbertova kriva nije "zapetljana". Nju je moguce napraviti ako spustite
olovku na papir pa pokusate da na pravilan nacin vucete neprekinutu liniju
koja ce na kraju pokriti ceo list papira. Ako ovo uradite u tri dimenzije
dobija se nesto slicno. To je najlakse videti na animaciji sa desne strane,
ovde:
http://en.wikipedia.org/wiki/Hilbert_curve
Kako sve to izgleda na primeru ljudskog genoma moze se videti ovde:
http://www.wired.com/wiredscience/2009/ ... al-genome/
Velika vrednost ovog otkrica je u tome sto je tek nedavno prepoznat stvarni
znacaj cinjenice da DNK kod predstavlja samo deo onoga sto je odgovorno za
to kako ce zivo bice na kraju izgledati. U njemu je zapisan ... ne gotov
"recept" za zivo bice, vec bolje reci "niz recepata", skup opisa koji
potencijalno mogu da proizvedu citav niz varijeteta. Drugi deo je celijski
mehanizam koji taj genetski kod interpretira, tj "prevodi", i od njega pravi
proteine. Neki geni su aktivirani, a neki su deaktivirani. Neke gene ce
ovaj mehanizam interpretirati, a neke nece, iako i jedni i drugi postoje u
DNK kodu. To objasnjava zasto se mnoge zivotinje toliko razlikuju iako imaju
vrlo slican DNK kod. Ovo proucava oblast epigenetike. Do sada je pokazano da
spoljasnje okolnosti mogu uticati na mehanizam "ekspresije gena" (kako ce se
oni "izraziti", tj koji ce njihov deo biti delatan, preveden). Takodje je
pokazano da se u nekim slucajevima ovi epi-genetski (van-genetski) uticaji
mogu i nasledjivati, cak i nekoliko generacija, iako DNK kod uopste nije
izmenjen! Do sada se mislilo da se ovakvi, ne-mutacioni uticaji sredine
"resetuju" (ponistavaju) sa svakim rodjenjem. Medjutim, nije tako. Ako majka
tokom trudnoce nema dovoljno hrane, cak i dete njenog deteta moze pokazati
posledice. Ovo je revolucionarna promena dosadasnjih razmisljanja koja moze
pomoci da se objasne neke praznine koje trenutno ima teorija evolucije.
Ljudi su bili isuvise poneti analogijom sa racunarskim programima, pa su
krajnji rezultat citave genetske masinerije svodili samo na sekvencu kodova
(linearni, jednodimenzionalni redosled). Sada postoje dovoljni dokazi da bar
deo ove promenljive ekspresije gena zavisi ne samo od sekvence baza unutar
DNA koda nego i od trodimenzionalnog rasporeda DNK koda. Tek se tu vidi koji
su geni susedni jedni drugima u prostoru, a ne samo duz DNK niti. A ovo
istrazivanje je prvo koje je opisalo kompletnu trodimenzionalnu strukturu
ljudskog genoma.
Ovo je zanimljivo i u jednom, recimo, filozofskom smislu. Vernici ce
definitivno biti obradovani. Sukob nauke i religije je u nase vreme pretezno
koncentrisan na pitanje prirode zivota, tj sustine razlike i odnosa izmedju
zivog i nezivog. I na sta nailazimo u samom korenu citavog zivog sveta koji
je nama danas poznat? Na Hilbertovu krivu. Drugim recima, na matematiku