Bootstrap Framework 3.3.6

[Mariška]

Već postoji tema o transseksualnosti i komorbidnosti (znači o koegzistenciji transseksualnosti s još nekom drugom dijagnozom, ili gde je transseksualnost posledica neke druge dijagnoze), pa evo ja sada da otvorim ovu temu o transrodnosti i komorbidnosti, pri čemu, kada kažem "transrodnost", mislim na one slučajeve transrodnosti koji ne predstavljaju neki oblik transseksualnosti, znači nisu ni MTF, ni FTM, već, šta ja znam, možda neki vid gender queer i sl.

Ja sam, na primer, gender queer, i to "sertifikovani", pošto imam dijagnozu F64.9 - Poremećaj rodnog identiteta, nespecificiran. Takođe imam i dijagnozu F60.1 - Šizoidni poremećaj lčnosti, o čemu ću pisati u okviru ove teme, u posebnoj poruci.

A vidim da na forumima na ovom sajtu ima dosta osoba koje svoj rod određuju kao gender queer, pa ako su imali, ili još uvek imaju neke psihičke probleme (npr. depresiju, bipolarni poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj, poremećaj ishrane, opsesivno-kompulsivni poremećaj, neki oblik autizma itd.), mogli bi da u okviru ove teme podele sa nama neka svoja iskustva. Mislim da bi to bilo korisno za sve osobe koje imaju neki od psihičkih problema, čak i ako nisu transrodne, a ako jesu, onda naravno još i korisnije.

[Mariška]

TRANSRODNOST I KOMORBIDNOST


POREMEĆAJ RODNOG IDENTITETA, NESPECIFICIRAN (F64.9)
+
ŠIZOIDNI POREMEĆAJ LIČNOSTI (F60.1)


Ovo je moja kombinacija!
Moja formula!
F64.9 + F60.1 = moji psihički problemi

O prvom sabirku na levoj strani ove jednačine govorio sam u okviru teme Parčići moje priče (F64.9).
Ovde ću govoriti o drugom sabirku, dakle o F60.1 - šizoidnom poremećaju ličnosti.
A što se tiče mojih psihičkih problema, ta njih bar spominjem gotovo u svakoj svojoj poruci...



ŠIZOIDNI POREMEĆAJ LIČNOSTI (F60.1)


Postoje neki dijagnostički kriterijumi koje psihijatri koriste za utvrđivanje da li je po sredi ovaj tip poremećaja ličnosti. Međutim, meni lično najbolji opis ovog poremećaja dao je Skot Pek u knjizi "Put kojim se ređe ide". Evo opisa ovog poremećaja, onako kako je dat u pomenutoj knjizi:

Neki ljudi, posebno oni koje psihijatri nazivaju šizoidnim - usled neprijatnih traumatskih iskustava iz detinjstva - vide svet izvan sebe kao beznadežno opasan i neprijateljski, konfuzan i jalov. Takvi ljudi se u okviru svojih granica osećaju zaštićeni i utešeni, i u svojoj usamljenosti nalaze osećaj sigurnosti.

U mom konkretnom slučaju, suština šizoidog poremećaja ličnosti jeste u nemogućnosti uspostavljanja dubljih emocionalnih veza. Traumatska iskustva iz detinjstva o kojima se govori u gornjem citatu u mom slučaju su predstavljale beskrajne svađe mojih roditelja, dvoje fakultetski obrazovanih, pametnih i ambicioznih ljudi, koji međutim nisu uspevali da realizuju svoje ambicije, bar ne u onoj meri u kojoj su to želeli. Njihove beskrajne svađe učinile su da za mene intimnost bude sinonim za viku, vrisku, lupanje vratima, pocepane fotografije, razbijene poklone, polupano posuđe itd. Nešto grozno, opasno, zastrašujuće. Takođe, sinonim za majčin pogled kojim me je gledala sa gađenjem, valjda stoga što fizički ličim na oca. I godinama kasnije, kada sam odrastao, gledala me je tako, sa gađenjem i prezirom, kad god je iz nekog razloga bila ljuta na mene. Napokon sam skupio snage da joj kažem da mi to veoma smeta. Ona me voli, tako da me od tada više nije gledala takvim pogledom. Ali taj gadljivi, prezrivi, pogled ostao je urezan u meni i uvek se ponovo javi, negde u mojoj svesti, kad god se između mene i neke osobe (ženskog pola) uspostavi neki odnos bliskosti, koji bi možda mogao voditi i fizičkoj bliskosti. Tako da do fizičke bliskosti nikada u mom životu nije ni došlo. Tih mojih nekoliko veza što sam ih do sada imao ostale su "platonske", nekako "na distanci". Jednostavno, plašim se dodira, plašim se intimnosti i fizičke bliskosti...

No, tu postoji još jedan momenat, a to je međusoban odnos moja dva poremećaja (F60.1 i F64.9). Oba poremećaja nastala su u ranom detinjstvu, usled, pretpostavljam, poremećenog odnosa sa roditeljima. F60.1 je nastao usled roditeljskih svađa i nesigurnosti u pogledu majčinske ljubavi - što onda uzrokuje nesigurnost u odnosima sa potencijalno bliskim osobama: naime, kako me može voleti neko drugi, ko mi nije nikakav rod, ako me se majka, koja me je rodila, gadi? Zar nije onda logično da će se taj moj odnos sa potencijalno bliskom osobom, ako opstane, neminovno pretvoriti u "intimnost" kakvoj sam prisustvovao od ranog detinjstva (svađe, lupnjava, lomnjava...)? I zašto onda razvijati tako nešto? Još kad tome dodamo F64.9, nastao usled nedovoljo uspele identifikacije sa ocem (Jednostavno, znam da sam slabić, da sam "šonja", da sam "pička", da nisam "pravi muškarac" i uopšte ne želim da glumim da sam nešto što nisam. Možda je moj otac sebe uspeo da ubedi kako je "veliki, snažan i jak, pravi (alfa)mužjak", ja to, naprosto, NISAM.), dobijamo još i pojačano F60.1. Naime, pre desetak godina pozvao sam telefonom pet-šest kozmetičkih salona, da se raspitam da li rade depilaciju za muškarce. Odgovor je bio ili kratko "Ne.", uz momentalno spuštanje slušalice, ili dugačko "Neeeeee....", sa tonom gađenja. (Istine radi, na kraju sam našao i salon koji ipak radi depilaciju i za muškarce.) Otada više nisam prišao nijednoj devojci. OK, imao sam posle toga još jednu vezu, definisali smo je kao prijateljstvo, ali ta je devojka prišla meni. Nakon što se ta veza (odn. prijateljstvo) završila, više nisam dozvoljavao da se uspostavi neka nova. Devojke su prilazile, ali ja nisam reagovao, pravio bih se da ne razumem, ili bih jednostavno pobegao. I sada još uvek tako radim. Jer šta će mi to da ponovo čujem gadljivo "Neeee....", ili da čujem kratko poslovno "Ne." (praćeno prevrtanjem očima), ili da osećam pogled gađenja i prezira na sebi? Ne, bolje je biti sam, voleti sebe. A tu onda, naravno, u pomoć priskače F64.9. Jednostavno, zašto bih izazivao nečiju gadljivost, zarad pukog fizičkog zadovoljstva (jer o psihičkoj bliskosti teško da može biti govora, ako neprestno strepim kada ću joj se zgaditi). Pa fizičko zadovoljstvo mogu i sam sebi priuštiti. Dovoljno je da se izdepiliram, da mi koža, oslobođena dlaka, postane osetljiva na dodir, i onda prosto legnem u krevet i milujem sam sebe... Ma neka me svi preziru, neka me se svi gade, JA volim sebe, i ne želim da umrem (u jednom momentu sam želeo).

I tako moja dva poremećaja, dva simptoma, F60.1 i F64.9, kao dva dobra drugara, dva vršnjaka začeta u isto vreme, potpomažu i nadopunjuju jedan drugog...


Samo, zašto su sami? Zašto nemaju još nekoga da im se pridruži? Tako bi sigurno bilo lepše i zanimljivije...


Stvarno,

ma da,

more,


TRI SIMPTOMA HOĆU JAAAAAAAAA...

NEĆU JEDAN, NEĆU DVAAAAAAAA...

...



Mislim ... mmmmm ... to bi bilo baš, ali baš ... yummy!


Ali o tome više detalja u Priči o trećem drugaru, u Kutku za aseksulce. Pratite ovaj link.

[Delete]

Nocas sam citala neku veoma zanimljivu knjigu, i bas dok sam se spremala da forum odlozim ad acta, naisla sam na tvoju temu i citala, citala, citala, skakutala sa teme na temu, sa posta na post i sve vise se udubljivala u tvoje recenice.
Zakljucila sam da, iako me je cekala zanimljiva, nedovrsena knjiga i da sam forum mogla da iscitavam i veceras, sutra, za mesec dana, ipak sam odabrala da citam tvoje postove, jedan za drugom, sve do poslednjeg danas. I, na osnovu osecaja, koji me je drzao prikovanom za forum dok sam citala tvoje reci, moram da te pitam nesto:

Da li ces mozda da napises neku knjigu, roman...?

[Mariška]

Originally posted by Delete
Da li ces mozda da napises neku knjigu, roman...?

Ja nažalost ništa ne izmišljam.

To što si čitala u mojim postovima nije roman.

To je moj (promašeni) život.

I ovo sve što pišem, pišem samo da bih nekako izbacio iz sebe...

A ne sa namerom da pišem knjigu.

[The_Blue]

Bas ova tvoja tema me i motivisala da se registrujem kako bi ju prokomentarisala...
Naime, nije mi jasno zasto se prepustas tolikom pesimizmu? kao da zivot ne moze da ti pornudi nikad nista lijepo... to ako do sada nije ne znaci da nece nikada

i na kraju ta prica kako zelis jos jednu, trecu dijagnozu, pomalo mi je istinski morbidna!!??? izgleda na trenutke kao da se zafrkavas... u svakom slucaju, mada nisam neko ko ima pravo drugima da to govori - cheer up (just a bit)

cheers

[Mariška]

Originally posted by The_Blue
i na kraju ta prica kako zelis jos jednu, trecu dijagnozu, pomalo mi je istinski morbidna!!??? izgleda na trenutke kao da se zafrkavas...

Pa videla si, u jednom momentu sam zaista poželeo da imam i tu treću dijagnozu...

Sada na to pokušavam da gledam sa humorom, sa zafrkancijom...

Ali ona i dalje jeste neko moje sklonište, ako život ponovo krene da me smrvi...

Nadam se ipak da za takvim skloništem neće biti potrebe...

Jer i ja sam za sve ovo vreme koliko-toliko ojačao...

[nsBeckie]

Originally posted by SvakiMarkoRadiNaopako
Ja sam, na primer, gender queer, i to "sertifikovani", pošto imam dijagnozu F64.9 - Poremećaj rodnog identiteta, nespecificiran. Takođe imam i dijagnozu F60.1 - Šizoidni poremećaj lčnosti,

Bez zelje da ulazim u neku strucnu raspravu, posto nisam nikakav psiholog ili psihijatar, cisto moj neki utisak i kako ja dozivljavam ove dve stvari.

Iako kazes da su one povezane, ja na primer na ovo prvo (F64.9) ne gledam kao na nesto protiv cega se treba boriti. Rod nije samo musko i zensko. Rod je skala, a ekstremi te skale su musko i zensko. Ti nadji sebe gde si na toj skali i to je to. Barem po mom misljenju.

Ovo drugo vec, (F60.1) vidim kao nesto protiv cega se treba boriti, i sto treba da pokusas da pobedis. Verujem da nije lako i da nece biti lako, ali dobro je sto znas koji su ti problemi sa kojima se suocavas, kako izgleda taj protivnik protiv kojeg se boris... To je pocetak. Nadam se da ces uspeti da stignes do kraja, i da ces uspeti da dozvolis drugima da ti se priblize i budu deo tvog zivota, da ces doci do te bliskosti koja ti je potrebna sa drugom osobom.

[Mariška]

Originally posted by nsBeckie
na ovo prvo (F64.9) ne gledam kao na nesto protiv cega se treba boriti.

Ne gledam ni ja. Uopšte i ne smatram da je to zaista poremećaj.
Prosto, postoji na listi poremećaja, a ja imam dijagnozu.

Naravno, trebalo mi je podosta vremena da skupim hrabrost da, bez obzira na to šta misle psihijatri, imam dovoljno poverenja u sopstveno mišljenje i osećanje da mogu da kažem: "Ne, to nije poremećaj! Ne želim da se od toga lečim!".

Originally posted by nsBeckie
Ovo drugo vec, (F60.1) vidim kao nesto protiv cega se treba boriti, i sto treba da pokusas da pobedis.

Ovo drugo se u narodu inače popularno zove KUKAVIČLUK.
No, i to je moje osećanje.
Ne želim da ga "pobeđujem", u smislu da ga gušim.
Neka ono slobodno ostane u meni, jer i to je deo mene, deo mojih sećanja, ne treba mi amnezija, ne treba mi lobotomija...

Ono kako se protiv F60.1 mogu boriti, jeste tako što se neću boriti protiv unutarnjeg nemira koji se u meni povremeno javi. Taj unutarnji nemir, taj "stražar" iz one priče Videti kraj na početku, jači je od F60.1, dakle jači od mog straha, od mog kukavičluka... Taj unutarnji nemir je moj prijatelj. Moje je da mu se prepustim, kada se pojavi, i hodim tamo kuda me goni.

A on me goni da idem tamo gde mi strah izazvan F60.1 ne dozvoljava da idem. Gonio me je, svojedobno, da ponovo nađem moju dušu, kao što je onaj ljubavnik iz priče našao svoju dragu. Sada me, već više od mesec dana, goni da na zidu koji okružuje taj vrt, u kome se zajedno sa svojom dušom, svojom dragom, već neko vreme nalazim, načinim kakav prozor, kako bih mogao da stupim u kakvu-takvu komunikaciju sa drugim ljudima, onima van vrta. I imam utisak da je u tome ipak imao nekog uspeha... Možda će me, kada se naredni put javi, uspeti da izgna, zajedno sa mojom dragom, mojom dušom, iz ovog našeg vrta, vrta u kome nam nije loše, ali je ipak, pomalo, skučeno...

Naravno, postavlja se pitanje čime me on to goni? Kakav to on strah u meni izaziva, pa ja, gonjen tim strahom, ne osećam strah koji u meni stvara F60.1? Koliko li je samo svirep taj moj unutarnji nemir? Ali to je pogrešno pitanje! Moj unutarnji nemir je moj prijatelj, on me voli, on čini da se dobro osećam, da se osećam dobro i onda kada sam tužan, kada plačem... On mi daje snagu da se ne uplašim kada se odjednom pojavi F60.1, jer znam da sam od njega jači, kada je moj nemir u meni... Onaj strah koji me zapravo goni, strah koji pobeđuje onaj strah koji izaziva F60.1, jeste strah da će moj unutarnji nemir nestati, da će me napustiti, a da ja neću stići da obavim sve ono što mogu da poradim dok je on sa mnom... E taj strah mi daje snagu! A ne strah od mog unutarnjeg nemira, ja se mog nemira ne plašim, ja ga volim!

Originally posted by nsBeckie
Nadam se da ces uspeti da stignes do kraja, i da ces uspeti da dozvolis drugima da ti se priblize i budu deo tvog zivota

Svi ljudi koji čitaju moje postove na ovom forumu, deo su mog života, nekog mog unutarnjeg sveta...
Ja nikome od njih ne branim da mi se približi.

Nadam se da sam, mojim postovima na ovom forumu uspeo da na zidu koji okružuje moj vrt načinim nekakav prozor, nekakav dvostruki, dvosmerni, "kibic fenster", sa kojeg i ja mogu pomalo da gvirnem u svet drugih ljudi, onih van mog vrta, van mog unutarnjeg sveta, ali isto tako svako ko dođe pred moj pendžer dobrodošao je i ima priliku da baci pogled u unutrašnjost mog vrta, da osmotri moj unutarnji svet...

[Delete]

Originally posted by SvakiMarkoRadiNaopako
A ne sa namerom da pišem knjigu.

Ali, ali...razmisli o tome..moze vise ljudi da procita tvoju pricu, da ti se javi, mozda nekome mozes i ti sam da pomognes, na kraju krajeva, to se nikako ne bi moglo smatrati promasenim zivotom, a ako usput dokacis i neku kintu, svakako se nece smatrati nimalo promasenim, jer neki ljudi danas zive da bi zaradjivali i u eri kapitalizma, to ne moze biti promaseno.

[KosmickaCestica]

Upravo je pripremljena velika dokumentacija od strane TG EU,
da se u svetskoj zdrav. organizaciji transeksualnosti i rodna disforija
izmeste iz mentalnih poremecaja u fizicke...

... nadam se da ce kampanja uspeti.

To znaci da ni dijagnoze F64.x vise nece postojati, to jest, nece imati
predznak, slovo F i biti u nizu sa mentalnim poremecajima.

Videcemo kako ce ovo da se odvija dalje..

[Mariška]

Originally posted by Delete

Originally posted by SvakiMarkoRadiNaopako
A ne sa namerom da pišem knjigu.

Ali, ali...razmisli o tome..moze vise ljudi da procita tvoju pricu, da ti se javi, mozda nekome mozes i ti sam da pomognes, na kraju krajeva, to se nikako ne bi moglo smatrati promasenim zivotom, a ako usput dokacis i neku kintu, svakako se nece smatrati nimalo promasenim, jer neki ljudi danas zive da bi zaradjivali i u eri kapitalizma, to ne moze biti promaseno.

Razmišljam o tome, ali, iskreno, nikako ne vidim sebe u ulozi Paola Koelja...

Imam doduše želju da prikažem moju koreodramu, za koju sam svojedobno napisao scenario, izbor muzike, elementarnu skicu koreografije i scenografije... Ali želim prvo da do kraja proživim ono što sam tamo napisao...

Imam ideje i za neke priče, no ne vidim šta bih kroza nj imao reći, a da ne zvuči kao puko praznoslovlje, možda zanimljivo za pročitati, ali bez neke dublje poruke... To jest, ja tu poruku još uvek ne mogu da sagledam, nisam još uvek u stanju da, kada su u pitanju te moje priče, "vidim kraj na početku". Možda kraja, dakle neke dublje poruke, i nema...

No ja ni u romanima Slobodana Selenića nisam uspeo da nađem neku dublju poruku, nešto što bi mi dalo bilo kakav putokaz u životu. Pa ipak sam pročitao sve njegove romane. Jednostavno, opis psihološkog stanja likova u njegovim romanima bio je dat na tako lep način, da nisam mogao da prestanem da čitam dok nisam pročitao sve Selenićeve romane. Nasuprot tome, "Alhemičar" Paola Koelja nema neki stil (tj. stil je puno lošiji od Selenićevog), no to je kratak roman, lako čitljiv, koji IMA PORUKU...

Moja koreodrama takođe ima poruku, ja tu njenu poruku svakoga dana živim... Ali još nisam stigao tamo gde me moja poruka upućuje. Naravno, kao i u Alhemičaru, to mesto na koje me poruka moje koreodrame šalje nije neki geografski pojam. Naime, ono zakopano blago se i na kraju romana nalazilo na istom mestu kao i na njegovom početku. Ali Santjago na kraju romana nije isti čovek (u smislu nekog psihološkog razvoja) kao Santjago na početku romana... Pa tako i ja, kad postanem jači od mog F60.1, verovatno ću potražiti neki baletski studio koji bi izveo moju koreodramu. Isto tako, ako vidim neku poruku u mojim pričama (tj. ako "vidim kraj na početku") svakako ću sesti i zapisati ih, možda i objaviti... Zašto da, kao što kažeš, ne pomognem nekome, ako mogu? Na neku kintu doduše nešto baš i ne raćunam, no nije ni bitno.

A na ovom forumu pišem zato što mi je već duže vreme potreban neko ko bi me razumeo... Ko bi shvatio da su neke, drugim ljudima totalno blesave stvari, da ne kažem bolesne, za mene veoma bitne... Ispričam psihijatru, ne vredi, on ima neku svoju medicinarsku priču da nam ono što nam je priroda dala nije "dato" (kako ja mislim) nego "zadato"... Ispričam nekim rođacima, oni me ljudi vole kakav sam, da sam, ali ne kontaju... Ispričam jedinom bliskom prijatelju kojega još uvek imam (ostala prijateljstva sam nažalost poprilično zapustio). On je dobar momak, duhovit, elokventan, inteligentan, neverovatno obrazovan ("hodajuća enciklopedija")... Međutim, zakleti je "frojdovac", po njemu se sve vrti oko libida i jasno je kao dan: Pošto ne umem da na normalan način zadovoljim svoj libido, ja ga ili perverzno zadovoljavam (putem joge i pratećih fanatazija, putem mazohistički bolnih depilacija itd.) ili gušim (npr. gladovanjem)... OK, ne sporim da u tom njegovom shvatanju ima istine, ako ništa drugo, a ono u nekom biološkom smislu... Ali mislim da je to ipak isuviše simplifikovano gledište, da ne kažem banalizovano... Jednostavno, mislim da su stvari ipak, bar malko, složenije...

Tako se, u potrazi za sagovornikom (makar "virtuelnim") koji bi me razumeo, nađoh na ovom forumu. Eto, pišem na ovom forumu jer nemam nikoga sa kime bih o tome na dovoljno kvalitetan način razgovarao u RL. Da imam, ne bih pisao...

Nadam se da sam bio dovoljno razumljiv...

I da se ne ljutiš na mene što nisam u stanju da poslušam tvoj savet...

Marko

[damage]

Ubi ako znam o cemu pricas marko,svejedno te podrzavam.Ocigledno da mi treba neka vrsta obuke za gay trans itd...

[damage]

Ako sam dobro razumeo,imas neki problem sa da nadjes partnera.Ja sam taj problem resio,ozenio sam se i dobio dete i mnogo ih volim.Kad bi dobio dete stvari bi ti se malo promenile,a pored zene i zena mnogo volim muskarce zenstvenog izgleda,shemale,trans itd.Normalno moja supruga i nezna sa moje seksualne sklonosti ,a ona je PSIHOLOG.Tako da snas ni psiholozi i psihijatri ne znaju mnogo.Mozda bi ti trebalo da budes malo sebican i da budes s ljudima samo zbog seksa...Mislim da bi ti to neko vreme resilo neke probleme.Ako volis da nosis zensku odecu javi mi se.!!!

[Mariška]

Originally posted by damage
Ako sam dobro razumeo,imas neki problem sa da nadjes partnera.Ja sam taj problem resio,ozenio sam se i dobio dete i mnogo ih volim.Kad bi dobio dete stvari bi ti se malo promenile

Baš ti hvala na savetu.
To slušam od kako sam ušao u pubertet i imao, u tom periodu, povremene krize svesti (nesvestice).

Originally posted by damage
Tako da snas ni psiholozi i psihijatri ne znaju mnogo.

To znam. Uverio sam se iz ličnog iskustva. Doduše, Andjelika reče da bi trebalo da posetim Rakića.

Originally posted by damage
Mozda bi ti trebalo da budes malo sebican i da budes s ljudima samo zbog seksa...Mislim da bi ti to neko vreme resilo neke probleme.

Joj, ti ko jedan moj rođak. On mi je godinama donosio isti rođendanski poklon: jedan koverat, a u kovertu papirić sa brojevima telefona proverenih "terapeutkinja" (i on sam koristi "profesionalne usluge" nekih od njih), zajedno sa novcem dovoljnim za dve "terapeutske seanse". Naravno, sve to praćeno usmenom ponudom da imam njegovu garsonjeru na raspolaganju u terminu "seanse". On će izaći, samo da mu javim.
Brine on o svom bratu (dođem mu brat od tetke)...

Jedino što ja ne želim da budem s ljudima samo zbog seksa... OK, voleo bih da nekada nađem osobu sa kojom ću biti I zbog seksa, voleo bih da imam i dete. Ali nije mi to neka želja u ovom momentu.

U ovom momentu voleo bih da nađem osobu sa kojom bih mogao da razvijam odnos prijateljstva. Nekoga ko će me razumeti i prihvatiti kao svog prijatelja, takvog kakav sam. Pa ako u tom prijateljstvu eventualno bude bilo i seksa, ne smeta mi, ako ne bude bilo, ne smeta mi ni to.

Imam jednog bliskog prijatelja. On me prihvata takvog kakav sam. Što se tiče seksa, u našem odnosu ga nema, i to iz dva razloga. Jedan je taj što je on str8, a drugi razlog je to što ne osećam prema njemu nikakvu seksualnu privlačnost. No, to što u našem odnosu nema seksa mi ne predstavlja problem. Ono što me u našem odnosu prijateljstva ne zadovoljava je to što me on ne razume. Tj. "razume" me na isti način kao ti, kao moj rođak, kao bilo koji muškarac kome sam se pojadao...

Uf! Sve radim naopako... Orem drumove...

Ne mogu da budem normalan, pa to ti je...

Originally posted by damage
Ako volis da nosis zensku odecu javi mi se.!!!

Slabo šta nosim od ženske odeće. OK, kada zahladi nosim hulahopke ispod pantalona. Ponekad kupim neku žensku bodi majicu, ili bodi, ako mi se svidi. Čini mi se da ništa više od ženske odeće ne nosim...

Ali mislim da bi trebalo da se javiš VikiN. Verujem da bi ti on bio više od pomoći nego ja.

[KosmickaCestica]

Znas, to sa oblacenjem raznih stvari, garderobe, nazovi to "suprotnog pola",
je po nekada samo faza transeksualnosti... i pokusaj da se napravi neki
balans izmedju emocija, onoga sto osecamo i stvarnog tela... A opet i to ne mora
da bude merilo...

Svako od nas je osoba za sebe, a svi smo pretovareni tim drustvenim sadrzajima i
matricama... Sigurno nije bioloski smisljeno da zene nose, recimo najlon carape..
a da za decake u gradu mozes da nadjes samo carape u braon, plavoj i crnoj boji.

Najveci domet je razvrstati u glavi, sta je to socijalno definisano tokom godina,
a sta je stvarni, prirodni, bioloski osecaj pripadnosti rodu i osecaj roda..
Na kraju se uvek ispostavi da prevagne taj osecaj, a sve ostalo, postane krajnje nebitno...

Hocu da kazem da je rodna disforija izuzetno kompleksna stvar, i da svaki slucaj treba gledati ponaosob.. ali opet treba
traziti iskustveno ideje resenja u drugim slucajevima...

[damage]

Slazem se sa tobom Andjelika! Ja licno nemam krizu rodnog indentiteta,jednostavno volim sex sa shemale ili tranvestitima...to jest treba mi povremeno kita.

[nsBeckie]

Originally posted by SvakiMarkoRadiNaopako
Ovo drugo se u narodu inače popularno zove KUKAVIČLUK.
No, i to je moje osećanje.
Ne želim da ga "pobeđujem", u smislu da ga gušim.

kukavicluk lol

kad sam rekla da se boris, naravno da nisam mislila na tvoja osecanja... daleko od toga da ti savetujem da gusis svoja osecanja :iju_nikako: mislim da ti je tvoje srce najbolji savetnik...

Originally posted by SvakiMarkoRadiNaopako

Originally posted by nsBeckie
Nadam se da ces uspeti da stignes do kraja, i da ces uspeti da dozvolis drugima da ti se priblize i budu deo tvog zivota

Svi ljudi koji čitaju moje postove na ovom forumu, deo su mog života, nekog mog unutarnjeg sveta...
Ja nikome od njih ne branim da mi se približi. ...

Sto se tice ovoga, mislila sam na "stvarni" zivot, ne virtuelni, posto si opisao gore da imas problema sa tim da dozvolis drugima da ti se priblize. U tom smislu "borba"--borba da razgradis te zidove... Ali, kao sto rekoh, treba da slusas sopstveno srce i da ga pustis da te vodi, a ne da se oglusujes o njegov glas.... [size=-2]Ajoj, sad zvucim kao Paulo Koeljo, ali neke njegove misli i recenice zaista se poklapaju sa ovim sto govorim.... Off topic: da li si ga citao? Ja ga inace jako volim (Alhemicar, Prirucnik za ratnika svetlosti, Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala, Veronika je odlucila da umre--sjajne knjige, po meni njegove najbolje).[/size]

[Mariška]

Originally posted by nsBeckie
Off topic: da li si ga citao? Ja ga inace jako volim (Alhemicar, Prirucnik za ratnika svetlosti, Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala, Veronika je odlucila da umre--sjajne knjige, po meni njegove najbolje).

Hvala na preporuci!
Zasad sam pročitao samo Alhemičara.
Imam još i Jedanaest minuta i Veronika je odlučila da umre. Gledaću da ih pročitam.

[damage]

Ima li nekog ko nije citao alhemicara,zanimljiva knjiga ali Koelju su knjige na isti kalup.

[Mariška]

Originally posted by damage
Ima li nekog ko nije citao alhemicara,zanimljiva knjiga ali Koelju su knjige na isti kalup.

Pa dobro, jeste da sam čitao Alhemičara, ali danas sam baš počeo da čitam Veronika je odlučila da umre, i uopšte ne primećujem da je na isti kalup kao Alhemičar.

'ebi me glupog...

[damage]

Vazi nema problema,samo kazi kad i gde

[Mariška]

KAD: Što se mene tiče, može već večeras.

GDE: Pa, što reče Azdaja, "in your wet dreams".


Šalu na stranu, pročitao sam do kraja pomenutu knjigu "Veronika je odlučila da umre".

Izvanredna knjiga!

Ne toliko na intelektualnom nivou (o većini stvari koje se tamo pominju već sam razmišljao), koliko na emocionalnom (preplakao sam je), a nadasve na nekom spoju emocionalnog i intelektualnog - jer me je emocionalno pripremila za nove uvide koje sam stekao na forumima na ovom sajtu.

[nsBeckie]

Originally posted by SvakiMarkoRadiNaopako
pročitao sam do kraja pomenutu knjigu "Veronika je odlučila da umre".

Izvanredna knjiga!

Slazem se...

Meni je takodje jako draga knjiga "Na obali reke Pjedre..." -- nju sam zapravo prvu procitala od Koelja, jer sam je dobila na poklon... Tako sam ga i otkrila. Tek posle sam kupila Alhemicara. Tako sam se navukla na njega, i od tad kupujem svaku knjigu koja se pojavi od njega, s tim da nisam neobjektivna--ima on i losih/losijih knjiga... recimo "Dnevnik jednog carobnjaka" je meni bezveze (ali, dobro, to mu je prva knjiga). Krajnja poruka njegovih knjiga jeste ista, a to je "budi ono sto jesi", "sledi svoje srce i svoje snove", "sledi svoj put, kakav god da je"... Ali, ne bih se slozila da su mu sve knjige na isti kalup...

Ajooj, odosmo mi u totalni offtopic.

ONT:

Originally posted by Andjelika
Upravo je pripremljena velika dokumentacija od strane TG EU,
da se u svetskoj zdrav. organizaciji transeksualnosti i rodna disforija
izmeste iz mentalnih poremecaja u fizicke...

... nadam se da ce kampanja uspeti.

To znaci da ni dijagnoze F64.x vise nece postojati, to jest, nece imati
predznak, slovo F i biti u nizu sa mentalnim poremecajima.

Videcemo kako ce ovo da se odvija dalje..

I ja se nadam da ce uspeti!

[damage]

Kakve veze ima dal je mentalni ili fizicki,ja se na primer osecam normalno.Osoba sa veliim libidom.

[Mariška]

Originally posted by damage
Kakve veze ima dal je mentalni ili fizicki,ja se na primer osecam normalno.Osoba sa veliim libidom.

Evo kako ja to razumem:

Originally posted by SvakiMarkoRadiNaopako
MOJE RAZUMEVANjE TRANSSEKSUALNOSTI
Koliko se ja razumem u problem transseksualnosti, ako u toku embrionalnog razvoja mozak fetusa bude izložen testosteronu, mozak te osobe, nakon rođenja, će biti muški, bez obzira na anatomski, odnosno genetski pol osobe.
Znači, ako u toku embrionalnog razvoja mozak fetusa sa XX tipom hromozoma, dakle fetusa koji se telesno razvija u pravcu ženskog pola, iz nekog razloga (neka biološka greška itd.) bude izložen testosteronu, osoba će, po rođenju, imati muški mozak. Imaće žensko telo, a muški mozak, te će se osećati kao muškarac, kao npr. dennyboy, MAX itd.
S druge strane, ako u toku embrionalnog razvoja mozak fetusa NE bude izložen testosteronu, mozak te osobe, nakon rođenja, će biti ženski, bez obzira na anatomski, odnosno genetski pol osobe.
Znači, ako u toku embrionalnog razvoja mozak fetusa sa XY tipom hromozoma, dakle fetusa koji se telesno razvija u pravcu muškog pola, iz nekog razloga (neka biološka greška itd.) NE bude izložen testosteronu, osoba će, po rođenju, imati ženski mozak. Imaće muško telo, a ženski mozak, te će se osećati kao žensko. Ako dobro kapiram, to je tvoj slučaj, Andjelika.
(Radi jednostavnosti izostavio sam slučajeve drugih poremećaja u embrionalnom razvoju kao što su Klinfelterov sindrom, Turnerov sindrom, Daunov sindrom, slučajevi interseksualnosti itd.)

Znači transseksualizam nastaje nekom hormonskom greškom u toku embrionalnog razvoja, pa se dobije telo jednog pola, a mozak drugog pola. Tako da je u pitanju fizički poremečaj. Transseksualna osoba npr. može da ima muško telo, a ženski mozak. I pošto ima muško telo može da ima sasvim jak libido, normalan nivo testosterona itd., a da se opet oseća da je ženskog pola, jer je mozak ženski (pošto u toku embrionalnog razvića mozak nije dobio testosteron).

[KosmickaCestica]

Originally posted by SvakiMarkoRadiNaopako
Znači transseksualizam nastaje nekom hormonskom greškom u toku embrionalnog razvoja, pa se dobije telo jednog pola, a mozak drugog pola. Tako da je u pitanju fizički poremečaj. Transseksualna osoba npr. može da ima muško telo, a ženski mozak. I pošto ima muško telo može da ima sasvim jak libido, normalan nivo testosterona itd., a da se opet oseća da je ženskog pola, jer je mozak ženski (pošto u toku embrionalnog razvića mozak nije dobio testosteron).

U pravu si, samo sto nije transeksualizam, vec transeksualnost,
a to se desava izmedju 6 i 8 nedelje razvoja fetusa...

Upravo je u procesu zahtev SZO da se dijagnoza transeksualnosti,
premesti iz F u dijagnoze fizickih problema, jer nije mentalni problem.

[Luba]

Prenosim sa jedne news grupe:

Imam utisak da bi vremenom ova slika mogla postati jedan od onih
univerzalnih, sada vec skoro mitskih simbola ciji je associjativni i
simbolicni paket daleko bogatiji od njihovog formalnog znacenja. Tipicni
primeri su izgled nase galaksije, graficki izraz Anstajnove jednacine E=mc2
ili cuvena dvostruka spirala DNK koda. No retko je ko razmisljao o tome da
je ta dvostruka spirala stvarno samo simbol, sematski prikaz relacija
izmedju nukleotida unutar malog dela DNK koda, a ne pravi crtez, predstava
prostornog izgleda citavog ljudskog genoma. U istrazivanju objavljenom 9.
oktobra u casopisu Science po prvi put je objavljeno kako izgleda njegova
trodimenzionalna struktura, odnosno kako je u prostoru "spakovan" citav DNK
kod coveka. Rezultat je fascinantan.

Mozete zaboraviti sliku iz udzbenika gde se vide 23 para lepo poredjanih
hromozoma u obliku slova X. Oni tako izgledaju samo neposredno pred deobu
celije kad utihne uobicajena aktivnost. Inace su svi zajedno sabijeni u
lopticu ogromne gustine i minimalnog precnika koja se stalno menja u
zavisnosti od potreba za trenutnim replikacijama pojedinih gena. Ispostavilo
se da ova gigantska nit sa milijardama baza, mozda jeste zgužvana u malu
lopticu, ali nije zapetljana. Niti nisu nasimicno isprepletene, vec slede
jednu fraktalnu matematicku strukturu, nesto nalik onome sto matematicari
nazivaju Hilbertova kriva u tri dimenzije. U njoj je moguce uhvatiti ovu
"lopticu" za jedan njen deo i povuci ga napolje, od centra. Taj deo ce se
bez povlacenja ostalog dela loptice lako "rastegnuti" i odvojiti. Kada ga
pustite, sve ce se vratiti nazad kako je i bilo. Ovo je moguce zato sto
Hilbertova kriva nije "zapetljana". Nju je moguce napraviti ako spustite
olovku na papir pa pokusate da na pravilan nacin vucete neprekinutu liniju
koja ce na kraju pokriti ceo list papira. Ako ovo uradite u tri dimenzije
dobija se nesto slicno. To je najlakse videti na animaciji sa desne strane,
ovde:

http://en.wikipedia.org/wiki/Hilbert_curve

Kako sve to izgleda na primeru ljudskog genoma moze se videti ovde:

http://www.wired.com/wiredscience/2009/ ... al-genome/

Velika vrednost ovog otkrica je u tome sto je tek nedavno prepoznat stvarni
znacaj cinjenice da DNK kod predstavlja samo deo onoga sto je odgovorno za
to kako ce zivo bice na kraju izgledati. U njemu je zapisan ... ne gotov
"recept" za zivo bice, vec bolje reci "niz recepata", skup opisa koji
potencijalno mogu da proizvedu citav niz varijeteta. Drugi deo je celijski
mehanizam koji taj genetski kod interpretira, tj "prevodi", i od njega pravi
proteine. Neki geni su aktivirani, a neki su deaktivirani. Neke gene ce
ovaj mehanizam interpretirati, a neke nece, iako i jedni i drugi postoje u
DNK kodu. To objasnjava zasto se mnoge zivotinje toliko razlikuju iako imaju
vrlo slican DNK kod. Ovo proucava oblast epigenetike. Do sada je pokazano da
spoljasnje okolnosti mogu uticati na mehanizam "ekspresije gena" (kako ce se
oni "izraziti", tj koji ce njihov deo biti delatan, preveden). Takodje je
pokazano da se u nekim slucajevima ovi epi-genetski (van-genetski) uticaji
mogu i nasledjivati, cak i nekoliko generacija, iako DNK kod uopste nije
izmenjen! Do sada se mislilo da se ovakvi, ne-mutacioni uticaji sredine
"resetuju" (ponistavaju) sa svakim rodjenjem. Medjutim, nije tako. Ako majka
tokom trudnoce nema dovoljno hrane, cak i dete njenog deteta moze pokazati
posledice. Ovo je revolucionarna promena dosadasnjih razmisljanja koja moze
pomoci da se objasne neke praznine koje trenutno ima teorija evolucije.
Ljudi su bili isuvise poneti analogijom sa racunarskim programima, pa su
krajnji rezultat citave genetske masinerije svodili samo na sekvencu kodova
(linearni, jednodimenzionalni redosled). Sada postoje dovoljni dokazi da bar
deo ove promenljive ekspresije gena zavisi ne samo od sekvence baza unutar
DNA koda nego i od trodimenzionalnog rasporeda DNK koda. Tek se tu vidi koji
su geni susedni jedni drugima u prostoru, a ne samo duz DNK niti. A ovo
istrazivanje je prvo koje je opisalo kompletnu trodimenzionalnu strukturu
ljudskog genoma.

Ovo je zanimljivo i u jednom, recimo, filozofskom smislu. Vernici ce
definitivno biti obradovani. Sukob nauke i religije je u nase vreme pretezno
koncentrisan na pitanje prirode zivota, tj sustine razlike i odnosa izmedju
zivog i nezivog. I na sta nailazimo u samom korenu citavog zivog sveta koji
je nama danas poznat? Na Hilbertovu krivu. Drugim recima, na matematiku