Srce. Ja sam par puta u zivotu zamisljala trenutke oduzimanja sopstvenog zivota, i vecinom zbog ljubavi. Ali, posle svega, shvatila sam da NISTA NIJE VREDNO MOG ZIVOTA. Zelim da zivim, da se radujem, da putujem, da se zaljubljujem, da ispijam bezgranicne kolicine kafe sa prijateljima uz beskonacne razgovore.... Svega ces se nagledati i svasta ces doziveti u zivotu, ali nista te ne sme baciti na dno, jer uvek postoji nesto cemu se radujes i zbog cega gledas napred, malena....
Ja imam 22 godine i jos nisam obavila tu tranziciju. Jednostavno nije bilo vreme za to. Bilo je precih stvari, i ocigledno sve dolazi onda kada treba. Ko zna kako bi sve bilo da sam zurila i operisala se pre 4 godine.... Bolje je da se sredis, zavrsis skolu, obezbedis se finansijski, bilo koliko, pa onda natenane. Ja sam tako uradila, i sada na miru mogu da pocnem, prvo kod Rakica a kasnije ono sto sledi. I ne brini, ne traje to dugo, odlasci kod psihijatra mogu da traju daleko krace nego sto mislis ako je tvoja volja jaka i ako on vidi da si to zaista ti. A ja mislim da jesi, ti si devojka sto posto, tako da neces imati problema nikakvih
Samo gledaj napred. Mnogi ljudi su me razocarali, mnoge situacije bacale u ponor, vise puta sam razmisljala o najgorim stvarima ali sve je iza mene samo zato sto znam sta zelim i verujem u te svoje planove svim srcem.
Po svemu sto si rekla o sebi, smatram da ces brzo obaviti sve, samo budi strpljiva, to je sve sto ti treba. I kada god te neko potceni ili neka situacija dovede u stanje tuge i melanholije, ti pomisli u sebi na to da ces uskoro (nije to dugo veruj mi, vreme jako brzo tece) postati prava Ti, i da ce ti stena pasti sa srca, disaces slobodno. Strpljenje, samo strpljenje i vera u sutra.
Drzim ti palceve, samo napred, curo!