Gay-Serbia.com | Diskusije

Dakle kao sto pise u naslovu, kad vam
decko/devojka uputi komplimente i laska vam,
koliko mu/joj verujete? I koliko prema svom
instinktu razlikujete prave od laznih
komplimenata? Postoji li nesto sto se
karakterise kao kompliment a sto recimo
ne volite da cujete?

eh komplimenti najveci kompliment koji dobijem od decka je da imam podbradak kao LEP golub

uvijek sam vise vjerovao svojim komplimentima sebi nego tudjim. ja se najbolje poznajem pa onda znam i koje stvari u vezi mene vrijedi komplimentirati.

ne





osim kad je evidentno da bi se jebali sa mnom



ali ok, svako percipira stvarnost na svoj način, ja sam sebi fuj, kao i 90% pedera koje sam upoznao

slazem se
sem sto obzirom da nisam mnogo mozgom obdaren
za komuniciranje s drugim ljudima

retko to meni bude evidentno

Budući da od mene malo ko zaista može da ima neku korist,
verujem.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2473278#p2473278]mean95 napisao:[/url]Dakle kao sto pise u naslovu, kad vam
decko/devojka uputi komplimente i laska vam,
koliko mu/joj verujete? I koliko prema svom
instinktu razlikujete prave od laznih
komplimenata? Postoji li nesto sto se
karakterise kao kompliment a sto recimo
ne volite da cujete?

volim da dobijam komplimente, mada ne znam baš da reagujem na njih, uglavnom se pogubim i nasmejem i nastane neprijatna tišina
verujem da je kompliment iskreno upućen kada mi ga uputi osoba koja me poznaje ili kad sam ga već nekoliko puta čula, a i sama imam takvo mišljenje o sebi

uglavnom ne verujem komplimentima "na prvu loptu", mada dobro u ljudskoj prirodi je da više volimo da čujemo ono što nam odgovara, nego ono kako jeste, tako da mi prija svaki vid komplimenta
što opet ne znači da će neko time nešto postići

inače više volim kritike nego komplimente, nekako mislim da su iskrenije

Meni prijaju komplimenti mada im ne pridajem veliku vaznost, volim kada neko primeti nesto sto niko nije i takve komentare smatram pravim

Kakvi god komplimenti bili ja ih ne doživim. Samo pređem preko toga i nastavim o čemu se god radilo.

vrednujem one komplimente koje mi ljudi upucuju tek kad me dobro upoznaju

ovako nista

Verujem. Zato sto znam da od mene nema nikakve koristi

Zavisi ko mi ih daje.

Ako su drugarice /bliske/ u pitanju onda se jako postidim. Bas bas bas bas bas jako. I verujem da tako misle; da li mislim da je to tacno, to je pitanje.

A partneru/ki, naravno da isto verujem. Da to misli, jel' te.

A ostali - ne shvatam to ozbiljno.

ne dobijam komplimente

Nesto kao hys.
Znam kome mogu da verujem pa u skladu sa tim u njihovu iskrenost ne sumnjam. Ostalima se ne opterecujem. Doduse, lagao bih ako bih rekao da ne postoje oni koji mi nisu bliski a koje opet uzasno cenim pa mi automatski prija i kad cujem neki kompliment od njh, ali se ujedno i ne opterecujem oko toga da li govore istinu ili lazu - bitno da se nahrani sujeta

Posto sam samoproklamovani kralj sestog cula i posto mi je intuicija toliko razvijena da u svakom momentu znam tacno sta sagovornik zeli da cuje; vrlo lako provalim kad mi neko daje iskren kompliment ali i kad sere.
Komplimente retko dobijam, ali kad ih dobijem laskaju. Da li im verujem ili ne, manje je bitno. Najbitnije mi je da ja sam znam da vredim...

Zavisi i ko daje i na šta se odnosi.

Mada, kada poverujem, uglavnom se jaaaako postidim, pa pocrvenim i krenem da se kerebčim kao ludak. Neki put znam i groknem u sred histeričnog smejanja. Hys zna, videla me u svem sjaju jednog takvog napada.

Da, debil sam.

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2473324#p2473324]Torry napisao:[/url]vrednujem one komplimente koje mi ljudi upucuju tek kad me dobro upoznaju

ovako nista

Potpisujem. Možda sam nekome primamljiv na prvi pogled, ali pokušaj da me istrpiš na duže...

Te komplimente podnosim zadovoljavajuće - nasmešim se pristojno i zahvalim. Međutim, na komplimente upućene od strane nebliskih mi ljudi reagujem stidljivim osmehom/kikotom. Ne umem drugačije, pokušao sam. Nažalost to je sasvim u skladu sa mojim uopštenim stidljivim ponašanjem u nepoznatom društvu.

Vjerujem,
jer ako laze, govori istinu

^ fantastično

Ič im ne verujem. Ako izuzmem bliske prijatelje, čim mi se neko obrati, u startu znam da mu nešto treba.

Jao, bas verujem. Pogotovo kada neka hoce da se pojebe sa mnom.
Onda se osecam kraljevski. Skroz.

verujem, ali vazni su mi samo oni od bliskih ljudi.

jedna bivša me učila da je sve lakše uraditi sa osmehom. uspela sam tu taktiku da primenim kad su šalterske službenice u pitanju i moram reći da daje rezultate naravno, ovo i nije možda klasično laskanje, budući da taj gnusni ( ) delikt podrazumeva verbalnu komunikaciju, ali htedoh reći da nismo imuni na ljubaznost drugih ljudi, čak i kad slutimo da nije iskrena.

Zavisi ko ih upućuje.
I na koji način.

Što ne bih verovao kada ljudi pričaju istinu.

Ne znam, u poslednje vreme me ni komplimenti, ni pridike ne dodiruju uopće.

^
ali ti si stvarno super

hvala mico.

komplimente dobijam samo od devojke a mislim da je ona krajnje subjektivna.

po osecaju znam kada je neko iskren a kada ne
i obicno sam veoma stidljiv kada mi neko uputi kompliment