Gay-Serbia.com | Diskusije

..ne shvatam sebe preterano ozbiljno, pa je zato i ova tema u ovom folderu...

cesto cujem potpune krajnosti na temu 'da li se ljudi menjaju'. cini mi se da postoji ono 'ma nikada, cak iako tako izgleda, onda je to vec postojalo u coveku', i postoji 'moze iz pravog razloga'...nisam cula da neko kaze 'neko moze, neko ne moze' ...ali tek to je druga tema....


znaci...sta ste uspeli da promenite na sebi, u sebi, oko sebe?

bar manifestno ako ne sustinski...


(moguce da cu malo bljucnuti svaki put kada neko kaze 'ranije sam vise verovao ljudima', ali ne obazirite se )

ja sam ranije bila uzasno svadjalacki nastrojena i bila sam strasno agresivna. imam uzasno jak poriv za agresivnom reakcijom i bile su mi potrebne godine da to nekako sredim....

...pocetak je bio grozan. desavalo mi se da zelim toliko jako nekoga da udarim, da se rasplacem. to je bilo u periodu kada sam samo odlucila sama sa sobom da necu nikoga udariti vise nikada, a nisam nasla zamenu za tu reakciju....

..nisam vise lencuga.

joooj

recimo da sam uspela donekle da promenim stav prema roditeljima, i da sam shvatila da u njihovim godinama, ja od njih ne mogu da ocekujem nesto sto bi ocekivala od osoba koje su +/- 10 godina razlike od mene;

promenila sam donekle svoju spremnost na kompromise sa osobama koje su kratko deo mog zivota;

izbacila sam iz svog kruga prijatelja osobe koje su bile paraziti i kojima sam bila dobra kad se ima para za pice i provod;

zacrtala sam sebi cilj da cu diplomirati do novembra meseca;

recimo da pokusavam da u pojedinim situacijama kada dodje do nesuglasice, pokusam da stavim sebe na mesto te druge osobe, i kako bi se ona osecala..

p.s. odlicna tema

uspela sam da prestanem da ispunjavam zelje drugim ljudima, a koje su vezane za moj zivot. kakvo oslobodjenje.

Naucila sam vise da kuliram.
Da ne planem za svaku sitnicu.

Nisam toliko lenja kao ranije.
Isto za agresivnost, naucila sam da kontrolisem agresiju. tj ne ispoljavam je. ili pak preusmerim.

Svaki dan ucim kako da se izborim sa stvarima koje ne volim.

Taman kad pomislim da sam nešto naučila samodemantujem se.

Mali korak: agresivnost sam svela na minimum.

Ambicija mi je da budem shvaćena i još mnogo toga.

I, da, polako izlazim iz depre što me jako raduje.

Originally posted by hlaefdige

ja sam ranije bila uzasno svadjalacki nastrojena i bila sam strasno agresivna. imam uzasno jak poriv za agresivnom reakcijom i bile su mi potrebne godine da to nekako sredim....

...pocetak je bio grozan. desavalo mi se da zelim toliko jako nekoga da udarim, da se rasplacem. to je bilo u periodu kada sam samo odlucila sama sa sobom da necu nikoga udariti vise nikada, a nisam nasla zamenu za tu reakciju....

..nisam vise lencuga.

Ovo kao u filmu Paklena pomorandža.

svako naucena/prihvacena stvar kod mene stvara promenu. dakle:

naucila sam sta da radim da meni da bude bolje i da svoje svako svoje dupe prvo gleda.
naucila sam da se ne opterecujem stvarima koje ne mogu da promenim.
naucila sam da je svako covek za sebe;
nisam ja Bogom dana da idem okolo i mislim da im pomazem, usmeravam itd. to je ego trip koji sam savladaladjujem svakodnevno.
naucila sam da prestanem da iscekujem (nekad i forsiram) od ljudi da ispune pontencijal koji ja vidim u njima.
naucila sam da cutim vise i klimam glavom a ne govorim brutalnu istinu u 100% slucajeva jer je cesto nepozeljno.
naucila sam da budem manje lenja i da se jos vise posvecujem poslu.
naucila sam da se okrenem ka buducnosti i pravim bar mini planove.
naucila sam da svaki dan nesto naucim, i ucicu.
{nadam se da je poenta jasna, uprkos formi}

volela bih da naucim da malo ispoljavam bes,tu agresiju i te gluposti,
ali sam za to izgubljen slucaj, ni glas da podignem ne mogu.
sve se odma presalta u podsvest. nije zdravo.

Moj najveci zivotni uspeh do sada je sto sam shvatio da IPAK postoji prevelika kolichina chokolade.

Ako mi je bilo potrebno 34 godine zivota za to, imam sasvim dovoljno vremena i za ostale dileme od zivotnog znacaja!

temperament ostaje, karakater se gradi

svasta sam nesto promenila, i jos uvek menjam, i necu nikad ni prestati da se menjam... da rastem, usavrsavam se, sazrevam... da isprobavam nesto potpuno novo

nemam tacnu evidenciju, ali znam da kad bih se srela sa sobom od pre 10 godina i sa sobom od pre 20 godina, ne bi smo se prepoznale

Ja sam samo naucila da postujem tudje vreme i da ne kasnim.
Nista drugo nisam naucila.
Nisam naucila da ne budem svakoj osobi na izvol'te i da se ne cimam oko ljudi koji za mene nikada nisu tu kad treba.
Nisam naucila da se svadjam do granice pristojnosti,niti sam naucila da se izborim za svoje mesto.

Naravno, svasta nesto. Stalno ima nesto da se radi.
Jedino je zajebano sto nekad neminovno popravljanjem jedne stvari zeznes neku drugu, ali ajde - bitno da se okrece.

Najvaznija je sto sam naucila da vise ne reagujem na prvu. Nekad mi je bilo nezamislivo da "prespavam" nesto, sve je moralo da se obavi/resi/odluci odmah i sad. I dalje sam grozno nestrpljiva, ali vise ne na svoju stetu.

Uspeo sam da budem govno od coveka.

Ranije su me svi i svako cimali za sve i svasta i to obilato koristili. Vremenom naucio da pokazem zube i da ne moje briga sta ce ko o meni da misli.

Originally posted by Galateja

Originally posted by hlaefdige

ja sam ranije bila uzasno svadjalacki nastrojena i bila sam strasno agresivna. imam uzasno jak poriv za agresivnom reakcijom i bile su mi potrebne godine da to nekako sredim....

...pocetak je bio grozan. desavalo mi se da zelim toliko jako nekoga da udarim, da se rasplacem. to je bilo u periodu kada sam samo odlucila sama sa sobom da necu nikoga udariti vise nikada, a nisam nasla zamenu za tu reakciju....

..nisam vise lencuga.

Ovo kao u filmu Paklena pomorandža.

odvratno je bilo. i jadno. i glupo. jako mi je drago sto je gotovo.

Originally posted by Dante

Naučio sam da me bude briga.
...

a ja suprotno
Naucio sam da ne mora da me tangira bas sve...
npr broj poginule dece u Zanzibaru, tornado u Americi, nesrecnici iz Exploziva na Prvoj..

ne znam, nikad se nisam trudio da se promenim al stalno se menjam a da i sam ne primetim.

stajaznam, jedino sto bih promenio je sto sam lenj, al ne umem.

Originally posted by EYA

temperament ostaje, karakater se gradi

svasta sam nesto promenila, i jos uvek menjam, i necu nikad ni prestati da se menjam... da rastem, usavrsavam se, sazrevam... da isprobavam nesto potpuno novo

nemam tacnu evidenciju, ali znam da kad bih se srela sa sobom od pre 10 godina i sa sobom od pre 20 godina, ne bi smo se prepoznale

Slicno kao Eya, mada ja mislim da sam i temperament promenila... Nekad sam menjala raspolozenja par puta u toku dana, i to od krajnje srece do krajnje tuge i nazad, bila izrazito impulsivna itd... sad ni traga ni glasa od te osobe...

Najcudnije da ja nisam htela da bas menjam neke svoje osobine, onako odlucim da menjam... Vise sam menjala poglede na svet, saznavala nesto sto me je zanimalo a onda su se neke osobine menjale same od sebe. Samo u nekom trenutku primetim da sam ih nekad imala a sad imam neke druge, ili neke jos imam ali su izmenjene donekle.

Ranije sam verovao vise ljudima


------


Uspeo sam da eliminisem svoj social anxiety, to jest, naucio sam da uzivam u trenutku i ne mislim o tome da li smetam nekome ili ne. Ranije sam dosta svog ponasanja bazirao na tome "kako ce okolina reagovati na ovo sto radim sada" (dakle ne sta misli, do toga mi nije bilo stalo u tolikoj meri) a u tome su mi dosta pomogli Hlae i Blenta.

Naucio sam da ne treba naivno, naglo, punim plucima i iz sve snage davati sebe kao sto sam imao obicaj da radim kada mi se neko dopadne. Sada sam za nijansu obazriviji. Mada jos moram da radim na tome.

Manje sam razmazen i lenj po pitanju ostvarivanja svojih ciljeva.

I naucio sam da kako bi mene neko voleo moram prvo da naucim da volim sebe i da dam sve od sebe da budem najbolji ja koji mogu da budem (znam da je ovo malo klishe ali, zaista je tako). Takodje uz pomoc mog zivotnog mentora Hlae.

njaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaoooooooooooooooooooooooooooooooo!




idem da se pravim vazna po kuci!

Originally posted by Zonche!

Ranije sam verovao vise ljudima


------


Uspeo sam da eliminisem svoj social anxiety, to jest, naucio sam da uzivam u trenutku i ne mislim o tome da li smetam nekome ili ne. Ranije sam dosta svog ponasanja bazirao na tome "kako ce okolina reagovati na ovo sto radim sada" (dakle ne sta misli, do toga mi nije bilo stalo u tolikoj meri) a u tome su mi dosta pomogli Hlae i Blenta.

Naucio sam da ne treba naivno, naglo, punim plucima i iz sve snage davati sebe kao sto sam imao obicaj da radim kada mi se neko dopadne. Sada sam za nijansu obazriviji. Mada jos moram da radim na tome.

Manje sam razmazen i lenj po pitanju ostvarivanja svojih ciljeva.

I naucio sam da kako bi mene neko voleo moram prvo da naucim da volim sebe i da dam sve od sebe da budem najbolji ja koji mogu da budem (znam da je ovo malo klishe ali, zaista je tako). Takodje uz pomoc mog zivotnog mentora Hlae.

Originally posted by Dante

Originally posted by Zonche!

Ranije sam verovao vise ljudima


------


Uspeo sam da eliminisem svoj social anxiety, to jest, naucio sam da uzivam u trenutku i ne mislim o tome da li smetam nekome ili ne. Ranije sam dosta svog ponasanja bazirao na tome "kako ce okolina reagovati na ovo sto radim sada" (dakle ne sta misli, do toga mi nije bilo stalo u tolikoj meri) a u tome su mi dosta pomogli Hlae i Blenta.

Naucio sam da ne treba naivno, naglo, punim plucima i iz sve snage davati sebe kao sto sam imao obicaj da radim kada mi se neko dopadne. Sada sam za nijansu obazriviji. Mada jos moram da radim na tome.

Manje sam razmazen i lenj po pitanju ostvarivanja svojih ciljeva.

I naucio sam da kako bi mene neko voleo moram prvo da naucim da volim sebe i da dam sve od sebe da budem najbolji ja koji mogu da budem (znam da je ovo malo klishe ali, zaista je tako). Takodje uz pomoc mog zivotnog mentora Hlae.

awwwww

osetio sam neku chudnu toplinu na mestu gde bi trebalo da mi bude swce

i drink more now.

e i ja sam imo tu social anxiety. tipa bilo mi je uzasno glupo da se javim na telefon, sav se preznojim ko debil, ili da udjem u prodavnicu ili bilo kakva interakcija sa ljudima (pre tipa 3 godine) al eto i meni se to promenilo.

Originally posted by Zonche!

"my heart will go on"

kad smo vec kod interforumskih mentorstava
ja sam za godinu dana sa zoncetom u usa
naucio kad da zacepim (ne ucutim, zacepim!!)

koci mi se faca al mi usne ne mrdaju


pre toga nisam nista menjao jer sam super

Ništa vredno pomena, i dalje mislim da su mi potrebne batine.

di se predaju prijave?

Da ne moram uvek da popijem pivo do kraja i pojedem svu rusku salatu koja stoji ispred mene.

Uglavnom frizuru, nacin oblacenja i slicne sitnice

Na neki nacin sam uspela da postanem tolerantnija.
Ranije sam, ukoliko me neko nenajavljeno probudi, radi njenog/njegovog hira znala da ih oteram u tri lepe. Sad se suzdrzim, cak i ako je povod mog budjenja njihovo izdrkavanje i produkt njihove nemarnosti ili greske.

kad pomislim da sam neke stvari uspela da promenim/iZkorenim - opet mi se jebeno to vrati...


zakljucak - nisam nista, naucih da zivim sa svim svoHim manama