Gay-Serbia.com | Diskusije

Ovo je delo trinaestogodišnjeg Slavena iz Cetinja koji je dobio zadatak da napiše sastav na temu ''Jesen na Cetinju''...ja samo prenosim ono što je on napisao, sa sve gramatičkim i pravopisnim greškama...uživajte! Sastav je pre dve godine objavljen u mnogim dnevnim novinama.

''Počela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi, kao i u svakoj jeseni. Meni ih je žao, ali Živku Orlandiju baš i nije. On često kaže da tako mora i treba. A kad mu je brata majka gađala među rogove, nije tako mislijo...Od ove jeseni nam strašno faljiva struje u kuću, pa mama kaže za elektrodistributere 'to su jedna govna', a nije mislila na tom načinu kad nam je kuća bila puna struje.

I ove jeseni ptice su pošle na jugu. Rode i vrapci i slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezaštične, pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo. Đed kaže da su one ptičiji proleterijat, a nije tako mislio kad nam se roda posra na fiću, pa je fata do spadijerskog vrha. Đed je tada smolio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijema rukama. On kaže da se branila kao čovjek. Meni je bilo žao a žao mi je i đeda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije na rodu jer je đed živ, a roda ne a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu a da je ona ubila đeda pod spadijerski vrh. Mada bi meni bilo mrznije. Ja isto mislim da bi najbolje bilo da se ujak Vlado posra đedu na fiću i da ga je đed ubio sekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne miješa. To je radi toga što me je ujak Vlado (rak ga izijo) slepio u glavu kad sam prdno pred direktorom Oboda pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio rodu, još mi je mrzniji....

Jesen mi je draga radi strika Želja što dolazi sa broda. On je bogat čovijek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu pa ode na brod. Poslije ih mi teško izbacimo iz kuće. Nešo kaže da te žene šiljemo kod njega jer mu je i žao da se svade sa majkom po vas dan. A nije tako mislio kad mu na kocku u pećinu pošle tri plate pa je ijo u našu kuću. Ne znam šta bi još pisa od jeseni. Još sem da je volim i da njeni plodovi nama deci daju vitamine da bi smo postali jaki.'


(preuzeo sa lush-ovog foruma)

Već je bila tema o ovome sastavu .. tuga jedna kako dete ''razmišlja''.

ups...

Da sam profesor srpskog, razmislio bih zasto moj ucenik pise "mislijo" i sl. ali bih mu zbog kreativnosti dao cistu peticu.

da... sastav je skroz ok... bas je izgradio svoj stil...

Ako sam nesto mrzela, to su bili pismeni zadaci na temu "Jesen u mom kraju, parku, sumi... Njujorku.."

jbt, ja se ne secam ni jednog pismenog rada....

hmm... veoma... nista, samo veoma:sniff:

Meni je od tih izmisljenih stvari ipak ovo najjace:



Dragi mama i tata,
Divno se provodimo na prvom kampovanju. Cika Toma nas tera da pisemo roditeljima za slucaj da ste videli poplavu na televiziji.
Mi smo dobro.Samo jedan sator i dve vrece za spavanje je odnela voda. Sva sreca niko se nije udavio jer smo svi bili u planini
trazeci Pericu. O da, recite Pericinim roditeljima da je Perica dobro. Ne moze sam da pise zbog preloma. Inace, ja sam se vozio
u jednom od spasilackih dzipova. Bas je bilo lepo. Pericu nikada ne bismo nasli u mraku da nije bilo munja. Cika toma je vikao
na Pericu zato sto je otisao da se seta sam a nije nikome rekao. Perica kaze da mu je rekao za vreme pozara. Verovatno ga cika
Toma nije cuo jer je bio pijan. Jeste li znali da kada se plin stavi u vatru on eksplodira? A cak i posle toga vlazno drvo nece
da gori, ali je zato izgoreo jedan sator. I moje pantalone, ali imam bermude. A Dule je sada bas smesan bez kose. Mi cemo doci
kuci u nedelju ako cika Toma popravi kola do tada. Nije bila njegova greska kada smo sleteli sa puta, kaze da su kocnice radile
kada smo krenuli. Cika Toma kaze da su kola toliko stara da i nije cudo sto su stalno prljava i to sto je guzva kada nas je 10
u kolima. Lepo je sto nas cika Toma pusta da drzimo volan povremeno da bi on mogao da odmori oci. Posto je Nikola najstariji,
cika Toma ga uci da vozi ali samo na planinarskim putevima jer tamo ima malo saobracaja.Jedino sta smo videli na tim putevima
su teski kamioni, kola nema.Jutros su svi isli na kupanje u jezero ali mene cika Toma nije hteo da pusti jer ne znam da plivam
pa sam isao sa njim camcem preko jezera.Bas je bilo lepo. Jos uvek se vidi drvece pod vodom zbog poplave. Cika Toma je bas super,
nikada ne vice na nas. Nije se cak ni naljutio kada smo skinuli pojaseve za spasavanje. Posto mora da popravi kola mi se trudimo
da mu ne pravimo probleme i krijemo se po ceo dan.Cika Toma nikada ne zna gde smo. U pocetku mu je to smetalo a sada se navikao.
Cika Toma kaze da smo svi prosli osnovnu skolu prve pomoci kada se Jovana davila i kada je Ivan sekao drva pa odsekao sebi prst.
Ja i Ðole smo povracali ali cika Toma kaze da zna zasto, pa je u redu. Ja mislim da je od piletine koju smo poneli od kuce a
zaboravili da pojedemo odmah. Setili smo se tek kada su je pronasle zivotinje. Moram sada da idem, idemo do sela da ukrademo
markice za pisma, jer para nemamo. Nista ne brinite ja sam dobro.

p.s. Cika Toma je rekao da vas pitam da li sam ja primio tetanus
vakcinu? Sta je to tetanus?


„Pa šta što nemam fakultetsku diplomu?! Kakve to ima veze?? Pa da li je MARSOVOM DUPETU potrebna nekakva diploma, nekakvo UVERENJE da je najbolje?!?“
(Aleksandar Tijanić, Javni servis RTS)
http://www.who2.com/

I ovaj ima 13 godina?!?!?!?! 13!!!!! Strasno.......
STRASNO!!!
Ja sam sa 13 godina pisao jako lepe sastave, naravno kad sam imao inspiraciju, i dobijao kod cuvenog Bude sve 3+, 4-, 3+, 4-, samo jednom sam dobio 5-, bilo je to kada mi se svoj sastav toliko dopao da sam ga posle ocenjivanja procitao bar 10 puta... I srpski je zbog tog cuvenog Bude uvek bio predmet koji mi je kvario prosek...
No, ovaj je neki zesci retard... Nemam vise adekvatnih izraza...

No evo bas ovog ponedeljka sam imao pismeni i dobio sam 5, imao sam inspiraciju + dopala mi se tema...

Nazvao bih ovu temu: "Najbolji pismeni zadatak". Decak nije retard!
Procitao sam njegov sastav u novinama i smejao sam se. Kasnije sam shvatio da je prica puna duha, da je potpuno originalna, iskrena.
Poceo je pricu sa: "Umrlo je više ljudi, kao i u svakoj jeseni. " Cesto je koristio: "Meni ih je žao..." To sve asocira na jesen. "Umesto" da opisuje opalo lisce i boje, decak je jesen doziveo u ljudima, nacinu razmisljanja, selicama. Cesto je korisio i "ali". Svidjaju mi recenice: "On kaže da se branila kao čovjek." i "Od kad je ubio rodu, još mi je mrzniji...." Ubijeni simbol radjanja, nastajanja! Prenosi svoje misljenje, zatim svog dede, strica. Na neki nacin pravi odnos mlado - staro. Zatim prica o odlascima i dolascima (stvaranju i nestajanju). O promenama koje donosi jesen.
"Još sem da je volim i da njeni plodovi nama deci daju vitamine da bi smo postali jaki."
Gramaticke greske mogu da se shvate kao uvelo, polutrulo lisce.
Odlican (5)

uh, i ja sam radio neki pismeni ove sedmice... teme su bile retardirane totalno... izabrao sam prvu i nesto naskrabao... nadam se 4 ili 5

Kad se setim mog pismenog u prvom gimnazije....recenice tipa: Sedim...oko mene mrak.Ali kako!? Luster raste....pretvara se u pufnu...ali kako!?
Sta mi se desilo!?

Da po sećanju citiram knjigu "Škola bez dlake na jeziku": Nikad, ali baš nikad, nemoj na pismenom zadatku iz srpskog da napišeš ono što stvarno misliš i osećaš.
Mislim, poslednje što bi tinejdžer poželeo je da neka nadžak-baba koja teroriše razred čita njegova intimna razmišljanja o svrsi života ili ljubavi ili ne znam čemu, pogotovo jer su ta razmišljanja fluidna i menjaju se u trenutku tako da do vraćanja pregledanog zadatka više ne moraju da postoje, i sigurno se ne mogu ukalupiti u tri odeljka sa jasnim uvodom, sredinom i krajem; tako osećanja tinejdžera ne funkcionišu, šta god da nadžak-baba odgunđa.

A da se vratimo na ovaj tekst koji je Mars priložio:
jedne godine (očigledno davne sudeći po godištu aktera, koji su inače ovo nezavisno prepričavali iz prve ruke pa znam da je stvarno bilo) biolozi su organizovali neki od prvih eko-kampova za đake. Pošto su prva pisma poslata kući, sutradan su se svi roditelji nacrtali na licu mesta da vide kakvim su to strahotama njihova deca bila izložena. naime, deca su pisala ovakva pisma:
"Mama, tata, ovde je divno! Lepo se igramo, mnogo smo naučili, hrana je dobra, ima mnogo zmija..."
Usledio je kratak kurs za roditelje o tome da zmije nisu povredile decu jer su deca naučena kako da se sklone bar dva metra od njih, i da nisu sve zmije opasne, i da zmija neće da te napadne ako si na dva metra od nje... roditeljima se toliko dopao kamp da su sledeće nedelje pravili kamp u prirodi za roditelje (iz priče nije jasno šta su deca radila sama kod kuće dok su roditelji bili u kampu)

Pismeni zadatak jednog beogradskog gimnazijalca!

(pisan 12.10.1997.) - teme na pismenom su bile:
- "Koštana"
- "Svetlosti nesta, prestadoh da čitam i tuga me obli: opet živim"Ševa je izabrao ovu drugu...

Gledam, al' oči su mi sklopljene.
Osećam miris sveže lakiranog drveta.Pomislih kako je moj mrtvački Sanduk prilično dobar za pare koje sam dao. Da, konačno sam umro.
Slusam popa koji nariče i decu koja se deru: "Kuku! Strikooo!" Odlučih da se malo prošetam, da vidim je l' mi baba Bosa došla na sahranu. Začudio sam se kad sam shvatio koliko se lako krećem. Moram priznati da sam zadovoljan.
Sahrana je prilično dobro uradjena. Mile, prvi gučevački trubač sa svojim bleh orkestrom dobro je obavljao posao. Svinja se okretala na ražnju, dok se moj pijani zet valjao u blatu. Baba Stana je sa dedom Milojicom zamišljeno gledala u moj grob i uzdisala.
Počeh da vičem: "Šta kukaš stara, nije Omoljica mrtav, opet živim", ali se setih da ne može da me čuje. Pogledah jos jednom moje sirote unučiće i
pomislih: "E deco, deco, ko je vas poznavao ni pakao mu neće teško pasti."
Osetih u tom trenutku kako me nešto vuče na gore: "E pa dodje vreme da se rastajemo". Putovao sam, mogu vam reći, dobrih pet sati. Na vratima raja stajao je Sveti Petar. "Zdravo Petre, pa dodje vreme da se i mi
ispričamo".
Petar me je mrko gledao, ali konačno prozbori: "Ne piše ti se dobro,
Omoljice, puno si grešio. Bog te čeka." Priznajem, malo sam se uplasio, jer ovo mi je, znate, bio prvi susret sa Bogom, a to nije mala stvar.
Ćutim ja, ćuti on. I tako ćutimo mi jedno pola sata i konačno se odvažih pa rekoh:
"Dobar dan, Bože!". Opet ćutimo, a mene već počele i noge da izdaju. Znate, ne umire čovek svaki dan.
Konacno Bog popravi kravatu, promeškolji se malo na svom oblaku i rece: "Kazi Omoljice."
Ovaj govor sam prilicno dugo spremao pa sam rešio da mu kažem sve od prve do posledje reči:
"O Boze, vladaru carstva nebeskog, Ti koji nebom hodaš, Tvorcu mog psa Marka, sinova Mirka i Žuje, baba Bose i deda Radovana, mog kuma Spasoja i izvinjavam se ako sam nekoga u svoj brzopletosti zaboravio da spomenem..."
Tu stadoh i primetih da se zbunio. Zamislite - Bog tako veliki, ja tako mali, pa se zbunio preda mnom. Medjutim, našao je nekako prave reci, pa rece:
- Jesi li ti Omoljice pročitao "Koštanu"?
- Nisam - velim ja.
- A jesi li, Omoljice, primetio da svetlosti nesta?
- Nisam - opet ću ja zbunjeno.
- Da li te tuga obli, Omoljice?
- Ne Gospode - rekoh - a zašto?
- Zato što je to, Omoljice, tema ovog pismenog zadatka, i bojim se da si promašio temu.
Bog je moćan - pomislih u sebi...

By the way, ovaj prvi mi je fenomenalan.

Rad je samo nepismen, ali vrlo interesantan.
Italijanski pisac Amaniti ima dela u kojima piše iz perspektive deteta i ovo me baš podseća na to. Odlično je.

A jbg, nasla sam neki drugi kontrolni iz srpskog (tu sam dobila 4+), ali kad se radio banovic strahinja na kontrolnom nisam mogla da mu se setim imena, ni njemu ni turcinu, pa sam ih nazvala 'srpski junak' i 'turcin u zelenim pantalonama', naravno da ga je srbin posle citao pred celim razredom.

No: Arkadija je sluga Vuka Isakovica i lojalan mu je (lik nije toliko upecatljiv da bih mogla da se setim pojedinosti). Poginuo je vodeci konje. Pojavljuje se od prve glave.

sva sreca pa sam jedina u razredu znala ko je lik.

Originally posted by Loni
Rad je samo nepismen, ali vrlo interesantan.
Italijanski pisac Amaniti ima dela u kojima piše iz perspektive deteta i ovo me baš podseća na to. Odlično je.

A sto nepismen?

Ja se ozbiljno tripujem da je klinac namerno pisao ovako, and I like his style.

Originally posted by Strix

Originally posted by Loni
Rad je samo nepismen, ali vrlo interesantan.
Italijanski pisac Amaniti ima dela u kojima piše iz perspektive deteta i ovo me baš podseća na to. Odlično je.

A sto nepismen?

Ja se ozbiljno tripujem da je klinac namerno pisao ovako, and I like his stile.

Ha .. jest, sve namerno da isprovocira profesora Ma dijete jednostavno ne zna šta je pravilno a šta nepravilno, pa piše po osećaju Nije ni to loše

I see litte Ivo Andric in him

Originally posted by ns.happy
Ovo je delo trinaestogodišnjeg Slavena iz Cetinja koji je dobio zadatak da napiše sastav na temu ''Jesen na Cetinju''

nije.

Originally posted by ns.happy
Ja isto mislim da bi najbolje bilo da se ujak Vlado posra đedu na fiću i da ga je đed ubio sekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne miješa.

najbolji deo.

Pre nekoliko godina moja mama je pregledala pismene zadatke kod kuće.

Jedan dečak na trećoj godini, napisao je pismeni u kome je potpuno pričao u ženskom rodu. Rad je išao nešto kao...

- Odlučila sam da uđem u prodavnicu zlatnih ribica. Videla sam jednu slatku prodavačicu i poželela da je poljubim. Nije se opirala i nas dve smo se ljubile, ljubile, ljubile ne razmišljajući o kupcima koji čekaju...

Pazi, muško je pisalo taj sastav. Keva me odmah zvala da me pita koju ocenu da da. Naravno završilo se peticom, ali je savetovah da ga ne tera da čita rad pred svima.

Da l je mali voleo lezbe il' se oseća kao trandža, il' je gej, ali bi želeo da kamuflira nekom simboličkom pričom, ne znam...

Mi smo imali jednom prilikom u srednjoj, 3. ili 4. godina, kao jednu od ponudjenih tema, da biramo da li cemo pisati o delu iz ugla zenskog lika ili muskog, dakle u prvom licu.

Sto se tice sastava zbog kog je otvorena ova tema, sumnjam u autenticnost.
Aj aj sve, ali kad ono umrsi sa rodom, djedom i ujakom... previse mi je to dobro odradjeno.

Ja sam sve svoje pismene zadatke na slobodnu temu okretao na ljubavne priche iz (kao) lichnog iskustva do te mere da je profesorka pochela to od mene i da ochekuje... I uvek sam dobijao petice...

Originally posted by Lepa Krepa

Originally posted by ns.happy
Ovo je delo trinaestogodišnjeg Slavena iz Cetinja koji je dobio zadatak da napiše sastav na temu ''Jesen na Cetinju''

nije.

reci onda ciji je, kad znas...

Cute... Iako, ne znam vjerovati tome ili ne. Ali, svašta se zna dogoditi. Sjećam se engleskog, pojma nemam kada - zadatak je bio (radili smo u grupama) osmisliti vlastite novine, ime i sl. i prezentirati razl. vijesti, sasvim slobodno (imali smo neke naputke kako, otprilike).

A moj šulkolega baš i nije znao puno engleski, pa je mene (nevino dijete) pitao kako se kažeo "pijetao" na engleskom. Te ja odmah izvalim "cock"...

I njegova prezentacija je išla otprilike ovako: "The Cock News!" - profka: "What?!" - "Cock News, teacher!" - "What kind of news...?" "Well, The Cock News report that men work more then women... and..." Uglavnom, gadno je završilo...

A tek sociologija i "idemo u Europu", majke ti... Kad je cura pročitala "Bruxelles" kao "Brukseles" i "Navajo Indijanci" - upravo tako - onda je pola razreda moralo pisati sastav o Bruxellesu, a pola o Navajo Indijancima. Hmh, ovo je dosta znakovito, zapravo.

reci onda ciji je, kad znas...

the books of knjigetov je. nuto gore linka, kontala sam da će se zainteresovani/e dosetiti da ga kliknu...

na njihovom sajtu postoji pregršt sličnih, srcu dragih, tekstova.