Bootstrap Framework 3.3.6

[garconxboy]

Originally posted by mikka
i novi zadatak:

lišće, put, Prever, kaput, magla



završetak: romantičan

Da li je moguce da je vec pocelo da opada... svakoga jutra je magla kod nas u dolini. Okruzeni smo ovim brdima i zato je tako. Radim na drugom kraju grada i obicno se biciklom, iako je jako hladno, vozim do posla.
Znas, kad krenu magle nekako je sve manje vise nebitno i ljudi se ne vide na ulici tako dobro, kod nas je magla gusta. Ovde su cak i boje tada nebitne, zuta je siva, zelena je tamno siva, crvena je crna. Jednostvno nema svetlosti da bi videli prave boje, ljudi su takodje u svim tonova sive.
Mozda se i zbog toga osecam usamljeno... na ulici ne prepoznajete ljude i nikom se ne javljate... a ni oni vas ne vide.
Tih pola sata voznje do posla prodju brzo, najvise volim da zazmurim i da okrecem pedale...kad zazmurim, u toj magli, rosa sa trepavica mi predje na obraze i osetim hladnocu na obrazima i vlazni su, ali samo ako jako zazmuris i stisnes kapke.
Nisam siguran da li su to mozda nekad i suze.
Taj put koji prelazim svakog dana na jednom svom delu prolazi pored drvoreda i to je ono sto me cini srecnim,
volim da vozim pored tog drvoreda, pogled izmedju dva stabla na okolinu je lepsi od pogleda na okolinu, pogled na panoramu grada izmedju dva stuba jednog sa leve, jednog sa desne je lepsi od pogleda na panoramu grada, slika je lepsa sa okvirom nego bez.
Volim ja ovaj grad, samo ova magla... mozda bih i otisao u toplije krajeve... samo ne znam da letim... ti imas krila... znam da ti je hladnije nego meni, taj kaput zadrzi, moras paziti da ti ne vide krila, dovoljno je velik, kupio sam veci na rasprodaji.
Sakrij svoja krila i pozdravi Jaque-a, reci mu da sam voleo kad si mi citao njega.
Ja sam se ovde navikao... sa tobom il bez tebe... dovoljno mi je da znam da si me voleo!

[garconxboy]

Nov zadatak:

motivi: zavesa, plavo, daljina, vrucina, dodir

zavrsetak: nabijen erotikom

[Mars]

Spajali su se i razdvajali cele noći, neumorno.

Očiju raširenih kako bi se u mraku i ono malo magične beline sa okrečenih zidova, što bolje video onaj drugi. Kao da bi zbog jednog jedinog treptaja sve to moglo da nestane...

I poljupci. Tela očvrsla Suncem, morem i solju, bila su nova zemlja koju tek treba otkriti. Usnama. Pitoma u svojoj čistoći i izluđujuće uzbudljiva sa svakim novim ukusom i mirisom koji se pronađe.

A onda - ekstaza. U kojoj oni više nisu ONI, već likovi sišli sa antičkih vaza, i vraćeni u vreme daleko pre svega njima poznatog i opterećujućeg. Gde je svako iznenadjen, u čudu i do smeha, pre svega sopstvenim novim pokretima i reakcijama, a onda i onog drugog. Vraćeni u vreme slasti prvobitnog otkrivanja. Odjednom, on je ratnik koji uzima svog moreplovca, svoju nagradu...Već u sledećem je ratar koji njemu, svešteniku hrama, daje novi razlog da se još jednom zahvali svim bogovima na svom postojanju na Zemlji. I tako žive mnoge živote, daleke i već odavno mrtve, tu jednu noć.

Okrenuli su se prema prozoru. Dodirnuo mu je šakom stomak i priljubio celog uz sebe. Vrućine je nestalo i uz toplotu tela utonuli su u san. Providna zavesa se zanjihala, zaustavljajući lahor koji je slala plava zora u daljini.

[Mars]

Pojmovi: aždaja, andol, Aristotel, avlija, antihrist.
Kraj: po izboru.

[AngraMaina]

jel hoces da me pogines s ovim santorinijem?!!?

[Mars]

Ma jok, bre. A ni da poludiš po glavi.

Kako si je namirisao samo!!!

[mikka]

Pojmovi: aždaja, andol, Aristotel, avlija, antihrist

Živadinka je bila posebna aždaja. Dok su njene vršnjakinje bazale po svetu, plašile ljude i orgijale po planinskim vrhuncima, Živadinka je upisala dramaturgiju, i epizodno igrala uloge u pokojoj bajci. Ali je rešila da jednog dana napiše dramu u kojoj će aždaja biti pozitivan lik, jer je znala da su stereotipi zlo, i da je umetnost najbolji način da se zaleči ljudska zatucanost.
Jutros je ustala pomalo umorna od sinoćne terevenke (jedan krelac neuglađene krljušti je celu noć ganjao, te je morala damski da ga klepi repom po alkoholisanoj njušci), popila andol, ali je odmah dohvatila Aristotelovu "Poetiku" da sprema za kolokvijum.
Kad joj neko pozvoni na vrata. Ona promoli glavu kroz prozor svog zamka-nema nikog. Tek što se vrati za sto, opet zvono. Već razjarena, ona izađe u avliju, levo-desno: nema nikog. Pogleda dole: ono neki smešni sitni čovečuljak sa izraženim zaliscima i kosim očima. Ona se nasmeja:
-Pa šta sad ti oćeš, zatrepta ona svojim lepim okicama.
-Ja sam kandidat za antihrista, i treba da glasaš za mene na sledećim izborima
-A zašto bih ja to učinila, reče ona gladeći krljušt na svom repu.
-Pa zato što ću ti uzeti dušu u suprotnom, kada pobedim.
-A jel?, podiže Živadinka obrve nezainteresovano, malo se zakašlje, zagrgoljji, sune vatru u čovečuljka, i sravni ga sa zemljom.
I vrati se u zamak, i mislima o "Poetici".

[mikka]

i nov zadatak (cenim da može i u jednoj rečenici ):

more, noć, kućica, vatra, plaža
kraj:
happy

[Mars]

Ajde neko drugi...

Ja cu da INSPIRISEM...

[Mars]

Pa gde nestadoše Prever i lišće i magla i kaput... i još nešto.

[mikka]

Marse, lepa slicica, ali izgleda nema nikog
a meni je tema bas gotivna
i rado bih sad nastavio
ali mi malo glupo da odgovaram na sopstveni zadatak

[garconxboy]

Da li se Marsu svideo kaput, magla... hihihihi???
Iskreno mi je drago ako je tako...
vidimo se uskoro, bas mi se svidja ova tema!

[garconxboy]

Smislicemo nesto dajte mi malo vremena momci... izgleda da je na mene red... mada bi mogao jos neko da se ukljuci...

[garconxboy]

Originally posted by mikka
i nov zadatak (cenim da može i u jednoj rečenici ):

more, noć, kućica, vatra, plaža
kraj:
happy

Svake godine je dolazila i provodila neko vreme sama tu. Ne seca se tacno kada su zajedno bile tu po prvi put.
Nocu je voda crna... kada je mesec, povrsina svetluca. Volela je pogled sa ivice stena.
Nije provodila vise od sedam dana, ni manje od tri dana na tom mestu. Veoma joj je znacilo ostati tu neko vreme,
podsecalo ju je na nju. Svakim njenim dolaskom kucica je bila sve manja.
Nocu se culo kotrljanje kamenja niz strme stene obale i uz veliki prasak kamen je padao u vodu.
Svaki pad kamena je po jedan problem manje, jedna tuga manje... mucilo ju je... Noc je bio njen dan... nocu je rusila
svoju kucu, danju je spavala... koliko je to trajalo ni sama vise ne zna... koliko su vec razdovjene ni to ne zna...
Predvece ju je budio leptir uvek isti... beli, velikih krila... na toj mesecini je izgledao kao prividjenje, kasnije ih
je sve vise bilo... nije znala odakle dolaze... pre ih nije bilo... poceli su da se javljaju i drugi leptiri, joos lepsi, sa jos lepsim sarama...
Kuce vise nije bilo na tom mestu... nije bilo vise niceg... ni nje... otisla je i nije vise dolazila... leptira sve vise...
U vodi gde je kamen padao je nastao sprud... ziv sprud... more je nanelo pesak, sprud je postao ziv, drvo je izraslo...
Nocu je sprud odajao belu svetlost izgubljeni na pucini kada bi bili spaseni su govorili o beloj vatri, hiljade leptira je letelo oko spruda i svetlelo na mesecini... bela vatra ljubavi.
Leptiri su se vremenom nastanili tu... to je bio njihov svet... svet belih leptira...
To je bio njihov svet... tu su opet bile zajedno... tu je njihovo utociste.

[garconxboy]

Nisam odoleo... :O)
A jedni bas ne mozemo da spavamo nego pisemo... svasta...umesto

[Mars]

Stvarno lepe price. Trebalo bi da ih skupimo pa i objavimo, jednog dana.

Lep pozdrav svima.

[mikka]

gde je novi zadatak

[Mars]

Evo, ja došo, rešen&oštar da se igram...kad ono - nema.

[mikka]

evo ja ću novi zadatak:

televizor, pavlaka, dvogled, Mikelanđelo, miš

kraj:

po želji


al sam zabiberio

[Mars]

Bila je treća godina kako je spavao sa njim u sobi. I znao je da je kraj sasvim blizu.

Nije zeleo da ga odgodi. Nije on bio Penelopa koja danju tka, a noću para svoj venčani pokrov zadržavajući prosce pred vratima i daleko od svoje postelje. Ne. Svaki njegov potez bio je bespovratan. Svaki čin njegovog delovanja dostojan divljenja samog Boga. A i tri godine, u kojima mu je bio potpuno veran. Ne samo fizički, što je lako, već svakim svesnim delom svoga bića, svaka njegova misao bila potpuno ispunjena i prepletena sa njim, pronicala sve dublje i dublje u materiju, u ideju, u pokret i mirovanje, u simboličko i nesimboličko, vidno i oćigledno. U rebro, u preponu. U mišić i kost. Dok ga gleda, dok spava, dok jednom u nekoliko dana odvoji oči od njega i jedući kašu ili kozji sir ili pavlaku viljuškom iscrtava kontrure delova njegovog tela u mekoj masi.

Tri godine savršene veze. Vernosti i razumevanja. Budjenja najlepšeg, jednog u drugom.

Tri godine priča da je poludeo. Da ima već 30 godina a da se ništa nije promenilo. Da je to, sada je več jasno, igra Nečastivog. Tri godine pokušaja Leonarda da dvogledom vidi daleko iza svojih zidova. Bio je to njegov izum. Ali očigledno nemoćan da uhvati pokret Genija. "Da je samo već izmišljena televizija, odavno bih znao! Odavno bih znao..."

U jedan prolećni toskanski suton, došao je kraj.

Bez patetike. Bez reči. Suvišnih i nesuvišnih.

Zatvarajući protekle tri godine i stavljajući crveni vosak na kovčeg sećanja, čuo je slab zvuk. Miš, izašavši is svoje rupe, našao se izmedju njih dvojice. Lepota je pobedila strah. Stajao je nepomično, kao i njih dvojica, ali bez daha, kao samo jedan od njih. I gledao ga. U jednom malom, primitivnom organizmu, snaga lepote je za trenutak podigla svest daleko iznad one date Prirodom.

Genije se nasmešio. David je bio rođen.

...Jednom dečku

[garconxboy]

OStao sam duzan zadatak... Mikka je uskocio i pomogao :O) danke!!!

sloboda, dva, tri... ljubav... taxi...
kraj... pa neka bude kako bude... :O)

[mikka]

marse
ja sam se najezio
od onakvog zadatka
(a ocekivao sam scenario za crtani film u najboljem slucaju)
napraviti pravo malo remek delo
bez preterivanja
obozavam te
ulepsao si mi jutro, hvala ti

[mikka]

sloboda, dva, tri... ljubav... taxi...

Jos samo dva-tri koraka, on ce uci u taxi. I u nepoznat svet. I ne bojim se, sloboda je deo ljubavi.

šta ću, zadatak je bio lak

a sad valjda mars treba da napise zadatak , pa onda da nastavimo regularno: ko napiše pričicu, daje na kraju posta i nov zadatak, da ne pravimo vise zbrku

[Mars]

Originally posted by mikka
ulepsao si mi jutro, hvala ti

Hvala, mikkko

Zadatak redovno zaboravim na kraju. A i taj deo ne volim...

Pojmovi: vizit-karta, most, ekser, maramica, globus.
Kraj: nedorečen.

[mikka]

Originally posted by Mars

Pojmovi: vizit-karta, most, ekser, maramica, globus.
Kraj: nedorečen.

Stajao je dugo na sredini mosta dok mu je topli, plavi pogled upijao zrake jutarnjeg sunca i odsjaje tihe reke što se još budi natkriljena raspetim kamenim lukom pod njegovim nogama. Ali kao da je veći sjaj izbijao iz njega, iz vidika koji je hrabro hrlio u nebo i osmejka koji se spontano razvukao, dok se lagodna jutarnja hladnoća podvlačila pod njegove snažne mišice, i prijatno golicala široki torzo, pod tankom, lepršavom majicom veselih boja, mada je jesen već zagrizla okrajak godine, koja se tako otegla, ali i najzad obećavala. Jer u njegovom srcu, tako dečakom, iako već beše stasit i muževan momak, još punom previranja i nadanja snovi su izbijali jako poput drugog srca. I sladio se u svojim mislima kao kakav srednjoškolac, par dana pred raspustom i nedoglednim letom. Svakoga jutra je tu dolazio, kao u posebnom magičnom ritualu; nakon što bi duboko ispunio pluća novim danom, on bi izvadio jedan sitni globus iz džepa, okrenuo ga polako, i zagrebao malo na jednom mestu, osmehnuo se, podigao alat što je ostavio kraj sebe, i nastavio dalje.

-Dobar dan, gospoja. Ja sam Dule.

Na vratima je bio stasit momak, nasmejan, krupan, u veseloj majici i sa alatom u ruci. A domaćica, kao kad se mačka sprema da se omrsi, pa joj nešto bljesne u oku, srdačno mu otvori vrata i propusti u kuću:

-Izvolite, izvolite, majstore.
Ona ga uputi u predsoblje, pa u dnevnu sobu.
-Izvolite, sedite malo, odmorite. Hoćete, kaficu neku, slatko možda- razgovarala se ona dok je odmakla u kujnu, da pripemi ponešto.
-Neka hvala, ja bih odmah da popravim to što ne valja. Dug je dan predamnom, gospoja, znate, puno posla, odgovori stasiti majstor.
-Uh, pa baš zato, znam da vam nije lako- odviknu mu ona iz kuhinje- evo imam slatko, prste ćete polizati, ja sam ga pravila, ta ne možete me odbiti- reče ona pomalo nadurena glasa.
-U redu gospoja, u redu. Samo mi recite šta treba popraviti.
-Pa sigurno ste i sami videli- nastavi ona da dobacuje dok je tražila slatko među policama, a potom se tiho odšunjavajući do svoje sobe– taman preko puta vas taj matori šifonjer, Boga pitaj otkad je, sav se rasklimatao, te škripi i provejava, još samo dusi da se nastane u njemu, božemeoprosti- zaceni se ona.
Majstor ustade u punom stasu, u onoj uskoj majici, i farmerakama, upregnutim snažnim telom, te stade da osmatra odakle da počne. Ta drvena grdosija razvučena preko celog zida sobe je zaista tražila veliko spremanje.
- Milanija mi je rekla za Vas, i toliko hvalila, te toplo preporučila, te sredila da dođete jutros-nastavi ona.-A onaj moj matori bekrija i ništarija od Miladina što glavu iz vinjaka ne čupa, ne viđa ni kuću, a kamoli šifonjer u nj, eh- kao uzdahnu ona- a ja šta ću, jadna, domaćica sam i vredna žena, pa volim da mi je sve sređeno-pohvali se ona skromno.

A Dule, da ne bi previše razmišljao oklen će da počne, dohvati jedan ekser iz kutije, pa već krene da utucava jedan podosta razvaljen deo, koji je, zapravo upadljivo izgledao kao da je namerno razlupan iz nekog razloga. On se nasmeja sebi u bradu.
I onda se domaćica pojavi sa slatkim u rukama, i u jednoj uskoj kecelji, ali samo u njoj, oko koje su kiptali slojevi sala ka vulkanske naslage, i figura mečke- to su mu bile prve asocijacije.
-Oh, izvinite, ja ovako volim malo da se raskomotim po kući, kao naivno i grleno se ona zakikota, te ga pomazi po čvrstoj guzi, dok je još pognut utucavao vajni ekser, te se on uspravi, a ona mu prinese slatko ustima.
-Pa raskomotite se majstore, proturi ona svoje mesnate šake ispod njegove majice, stade da gotovo prstima nalik kobasicama opipava i prebrojava najpre njegove grudne, te trbušne mišiće, pa skrene preko struka, pa preko šlica, dok mu se približavala svojim grudima koje su mu izgledale velike kao sam Bog.
Zamračenje koje tada obično i već uvežbano sam sebi psihološki nametne se završilo na starom, škripavom kauču.
Posle, on uigrano, u jednom potezu smesti svoje apolonsko telo u farmerice, u drugom navuče majicu, te izvadi maramicu iz džepa, obrisa čelo obliveno znojem (pomisli, bilo je tu posla…), i iskapi onu vodu za slatko. Ona ustade, iz jedne kutije sa stola, izvadi novac, zadene mu za struk, i bez oklevanja, kao da je u njenom posedu, ga čvrsto zgrabi za međunožje- uh, zvaću te još, samo nemoj opet preko Melanije.
On iz džepa izvadi vizit-kartu, strpa joj u slobodnu šaku, nasmeši se rutinski, i brže-bolje sam pronađe put do vrata, ali ona ipak stigne da ga još lupi po dupetu.
A na vizit karti: Dule, majstor za sve.
-Uh, Milanija je bila u pravu. Kakav macan, dragulj pravi. Moraću još mom Miladinu da marnem iz šteka, Bog je na mojoj strani, bolje ja za ovo mače, nego onaj jebivetar na birtiju

Izraz gađenja je Duletu još par minuta trajao nakon što je napustio tu kuću, a onda je osetio kako se u njemu razliva neka neizreciva milina, kako oni snovi opet naviru u njemu, kako se oglašavaju, i bivaju sve jači, gotovo horski je mogao da ih čuje, konačno, konačno! je valjda skupio dovoljno, te je brže krenuo, potrčao, usplahireno jurio i jurio, dok nije došao konačno pred vrata svog stana, ali je brava na njima bila razbijena, i još s vrata videle isprevrtane stvari.

Vratio se na most. Na njemu su sati promicali, vreme, ispod njega reka. Izvukao opet onaj mali globus iz džepa, ali ga nije ni pogledao, već prepustio ga da mu sklizne niz znojavu, drhtavu šaku, da sklizne u vodu koja je razlivena svuda, vodu iz koje je sve poteklo i vraća se. Suton je tonula u njegove ledene oči, sedeći, jedva se još održavajući, na ivici mosta, razmišljao je kakvo je lepo sada jutro na jednom drugom delu sveta.

[mikka]

ni ja ne volim da smisljam zadatke
smisliću ga malo kasnije
a do tada, ako može komentar
ako nekog ne mrzi da pročita pričicu

edit:

evo ga novi

mobilni, slepo crevo, stranac, krov, otadžbina
kraj:
slobodan

[CokoladnaBananica]

mikka, sjajna pricica

elem, evo moje:

Popela se na krov, dovikujuci zvijezdama da ce se zadnjim dahom boriti za otadzbinu! Bila je odlucna da krene u bitku, iako o neprijatelju nije znala nista osim da je jaci od nje. Ipak, bila je jedina koja je mogla da brani krov nad glavom milionima ljudi koji su cekali na spas.
Bas kad je mislila da su je zvijezde cule, u dvoriste je usao stranac u crnom kaputu. Nije moguce da je to on?! Zar je vec 23h?? Izvadila je mobilni da vidi koliko je sati i u trenutku nepaznje se okliznula i pala.
Kad se probudila shvatila je da je u bolnici. Sestra koja je provjeravala aparate oko nje, rekla joj je da su je nasli u dvoristu, skoro mrtvu. Ispostavilo se da je stranac izvadio njeno slijepo crijevo, i da ga sad prodaje na ebay-u.
Bila je u ocaju, najvise zbog toga sto je sada bila onemogucena da ustane i bori se za svoj narod.
Zaspala je u suzama...












moj zadatak - Bananica (forumash, tj JA:P ), oblak, cigareta, satelit, stolica.
Kraj - srecan i tuzan u isto vrijeme.

[mikka]

Originally posted by bananica
mikka, sjajna pricica

a prodaja slepog creva na e-bayu
samo, zar ono nije skoro beskorisno u organizmu, što bi ga neko uopšte kupovao :spojler:
šalim se, priča je ionako nadrealni treš, tako da to i najmanje upada u oči

[mikka]

Originally posted by bananica
moj zadatak - Bananica (forumash, tj JA:P ), oblak, cigareta, satelit, stolica.
Kraj - srecan i tuzan u isto vrijeme.

ajde opet cu ja
bananicu nisam puno upoznao na forumu, pa se nadam da mi nece zameriti ako mu ne odgovara sledeci scenario

Bananica je sedeo zavaljen u udobnoj stolici, visio na satelitskom netu, i pusio svoje omiljene cigare, i od njih je najpre nastao oblacak, pa malo veci oblak, koji je najzad potpuno progutao gej-forum na ekranu.

znam, nije bas najbolje resenje, ali jeste kratko


al ako vec nema nikog na ovoj temi, neka to bude sa razlogom

evo novog zadatka:

Dzingis-kan, Stoja, arhipelag, Frojd, eritrociti
kraj:
po zelji

pa da vidimo ko ce da prihvati izazov

[ivanazuh]

"Kvalitetno vece"

Otisao sam do njega.
Otvorio je vrata.
Seli smo na krevet.
Smotali jedan ili dva.
Sa jos pica par krenuli su:
Dzingis-kan... Stoja... arhipelag... Frojd i eritrociti, cak i zen budizam...
Sta reci??? Well, seksa nije bilo, vutra je bila dobra, a vece kvalitetnije nego ikada.

here we go: Sex, pivo, efedrin, suze, smeh.