Bootstrap Framework 3.3.6

[Anhedonie]

kad prihvatis da TI ni JA nismo ni blizu znacajnog, bitnog, ni pozeljna ni nepozeljna pojava u univerzumu - tad ces shvatiti da je dostojanstvo samo ego trip. preporucujem izucavanje fizike za te svrhe. vi drustvenjaci se previse okrecete drustvu i ne shvatate koliko je zapravo nebitno.

[Anton Pavlovič]

Upravo suprotno, odsustvo dostojanstva i ljudskosti, pokušaj dehumanizovanja čovjeka, pretvaranje iz subjekta u puki objekat tamo nekog Subjekta je kancer. Hipokrizija tradicionalno-patrijarhalnog i neopatrijarhalnog društva, kapitalističko-konzumentski način razmišljanja koji te gura u mašinu, učeći te da si samo šraf u mehanizmu svemogućih 'patera familiasa'.

I opet se ne razumijemo. Govorim o Čovjeku, o tebi, o tvom ponosu, izvan svih ladica, kategorija, orijentacija, o onome što si ti od rođenja, čega se ne stidiš, što braniš. Nema to veze sa ego tripom, već sa Egom, sa tvojim sopstvom, sa tim da si unikatna jedinka, jedan od milion cvjetova na ovoj planeti, svoj i samo svoj. I kad se (pre)daješ, (pre)daješ se dobrovoljno, zato što to ti želiš, a ne zato što te društvo primorava da položiš oružje.

[Anton Pavlovič]

[/url]kad prihvatis da TI ni JA nismo ni blizu znacajnog, bitnog, ni pozeljna ni nepozeljna pojava u univerzumu - tad ces shvatiti da je dostojanstvo samo ego trip. preporucujem izucavanje fizike za te svrhe. vi drustvenjaci se previse okrecete drustvu i ne shvatate koliko je zapravo nebitno.

Dobrica Cesarić bi rekao:

Teče i teče, teče jedan slap;
Što u njem znači moja mala kap?

Gle, jedna duga u vodi se stvara,
I sja i dršće u hiljadu šara.

Taj san u slapu da bi mogo sjati,
I moja kaplja pomaže ga tkati.

A ja dodajem: U početku bješe Logos.

[Kiborg]

Pa ovde se i govori o svojevoljnom predavanju
Sad, neko uzme pare za to, neko ne...
A i dostojanstvo je relativna kategorija, kako sam potenciraš, individualna, van univerzalnih kategorija, samo tvoja... tvoje se, npr., zaglavilo tamo negde u viteškoj Francuskoj ili možda vikorijanskoj eri... I nije to loše, ali kod velikog broja ljudi je to dostojanstvo malo evoluiralo, ipak je 2015. godina

[Anton Pavlovič]

I u toj 2015. ostaje ono isto otvoreno pitanje:

"Što je čovjek, a mora bit čovjek! Tvarca jedna te je zemlja vara, a za njega, vidi, nije zemlja!"

Nema tačke, samo zarezi, ima seoba, smrti nema

[antibiotic]

ih, a ja se ponadao da je tema o 'ja tata ti sin' igricama ili obrnuto,, 'al mi brzo spade

[Anhedonie]

jao molim te, mani me coveka kao prideva. zvucis kao oni "PEDER JE KARAKTERNA OSOBINA". vrlo je jasno sta je covek, ima DNK analiza koje mozes da uradis i utvrdis dal je nesto covek il nije. nista nije manje covecno ako se jebe za pare, i nit si ti nesto vise covek sto to ne radis. to je taj ego trip o kom govorim.

paz sad ovo: jednaki ste.

[Aven]

[/url]

Prljavstinu?
Btw, ako bi mi za ostvarenje sexualne fantazije bilo neoph
dno 10ak twinkova koje pod normalnim okolnostima ne bih mogao da okupim pa sam 'prinudjen' da platim - zasto bivam mizeran?

Da, o sličnoj temi sam pričala nedavno s prijateljicom.

Budući da (sa ženama) ne mogu odvojiti seks i emocije i ako ne mogu imati SVE s jednom osobom, iz nekog razloga bi mi bilo prihvatljivije platiti za seks nekoj privlačnoj ženi koja se time svojevoljno bavi, nego otići u klub, pokupiti nekog i poševiti se.

Ne znam zašto je to tako i nemam potrebe analizirati, ali u meni kad o tome razmišljam ne postoji osjećaj eksploatacije (niti moje niti njene). Zapravo je – fer. Svaka dobije točno ono što je htjela.

Doduše, a propos društvenjaka i prirodnjaka, moje obrazovanje i područje interesa je interdisciplinarno, ne trpim fah idiotizam, pa možda i to ima veze.


S druge strane, muškarce ne bih imala problema eksploatirati besplatno jer mi ne trebaju emocije za seks s njima. Znam da je đubretarski, ali bila bih licemjerna da kažem da nije tako. Stavljam taj 'hendikep' na račun heteropatrijarhata.

[Blady]

[/url]jao molim te, mani me coveka kao prideva. zvucis kao oni "PEDER JE KARAKTERNA OSOBINA". vrlo je jasno sta je covek, ima DNK analiza koje mozes da uradis i utvrdis dal je nesto covek il nije. nista nije manje covecno ako se jebe za pare, i nit si ti nesto vise covek sto to ne radis. to je taj ego trip o kom govorim.

paz sad ovo: jednaki ste.

[Blady]

[/url]Na kraju radnog dana i rudar, i šofer, i građevinac će skinuti tu štroku sa sebe, neko ko je osuđen da zarađuje prodavanjem "ljubavi" ne skida prljavštinu tako lako, ona se uvlači duboko, poput vlage.

[Srklet]

problem je što anton nije u stanju reći - da, na ego tripu sam i totalno me boli kurac za tvoje mišljenje.

on misli da je pobjeda u poricanju, umjesto da shvati da je u priznanju i smijanju u lice protivnika.

antone, napisao si da te u životu vodi kantov kategorički imperativ, ako to nije ego trip, što jest?

[Srklet]

[/url]izjednacavas zabe i babe. dostojanstvo se najvise ogleda u sprecavanju radnji, ne u stvaranju. to je najvise blokirajuce osecanje a ne stvaralacko. ukoliko je stvaralacko onda je ono sto izgradi jako nestabilno i blokira jos veci spektar stvari. kao kancer.

wrong!
dostojanstvo je itekako moćno gorivo kreacije jer stvara kriterije, izazove koje čovjek mora ispuniti, nivoe koje mora dosegnuti. stvarati govna baš i nije neko stvaranje, jel.

kao i u vezi toliko toga, nije stvar u stvari samoj nego kako je koristiš.

[Anhedonie]

ako je bunt zurka na koksu onda je dostojanstvo britanska cajanka u 5 sa small talkovima o vremenskim prilikama

a problem je sto sa tim gradjenjem takodje grade i zidovi, zatvaras se u svoj krug komfora, eventualno krug postane toliko uzak da ni ti ne mozes da stanes unutra. jedini razlog zasto bih gradio svoje dostojanstvo je da bih mogao da ga rusim. nema niceg vise oslobadjajuceg i neprijatno-nagradjujuceg od toga.

[Aven]

[/url]a problem je sto sa tim gradjenjem takodje grade i zidovi, zatvaras se u svoj krug komfora, eventualno krug postane toliko uzak da ni ti ne mozes da stanes unutra. jedini razlog zasto bih gradio svoje dostojanstvo je da bih mogao da ga rusim. nema niceg vise oslobadjajuceg i neprijatno-nagradjujuceg od toga.

Odlično.

[Srklet]

pitanje je i mjere.
nedavno sam nakon nekih 15 godina bio opet na gej seks partyju. bilo mi je fantastično. ali mi je najdraži onaj trenutak kad sam shvatio da sad trebam otići a ne ostati do kraja i otići do kraja u svemu što je bilo na raspolaganju. zid sam preskočio, igrao se s njegove vanjske strane a onda se popeo nazad i vratio u sigurnost koju pruža. jer mi treba i ta sigurnost.

[Anton Pavlovič]

[/url]jao molim te, mani me coveka kao prideva. zvucis kao oni "PEDER JE KARAKTERNA OSOBINA". vrlo je jasno sta je covek, ima DNK analiza koje mozes da uradis i utvrdis dal je nesto covek il nije. nista nije manje covecno ako se jebe za pare, i nit si ti nesto vise covek sto to ne radis. to je taj ego trip o kom govorim.

paz sad ovo: jednaki ste.

Čovjek nije samo biologija. I hvala Zevsu na tome.

Zipa sad ovo: ti si jednak, ja sam muza posestrima.

problem je što anton nije u stanju reći - da, na ego tripu sam i totalno me boli kurac za tvoje mišljenje.

on misli da je pobjeda u poricanju, umjesto da shvati da je u priznanju i smijanju u lice protivnika.

A citirao bih ja Duška Radovića, ali šta ću kad sam fin i suptilan.

antone, napisao si da te u životu vodi kantov kategorički imperativ, ako to nije ego trip, što jest?

Super ego trip, krucijalna razlika

[李香兰]

[/url]Na kraju radnog dana i rudar, i šofer, i građevinac će skinuti tu štroku sa sebe, neko ko je osuđen da zarađuje prodavanjem "ljubavi" ne skida prljavštinu tako lako, ona se uvlači duboko, poput vlage. Zato samo kažem, ne daj Bože nikome da doživi takvu sudbinu. Naravno, najbjedniji su kupci, to su zaista mizerna bića, ako se uopšte bićima mogu nazvati.

Sex workers need rights - not rescue.

I niko ne prodaje ljubav ni sa ni bez navodnika, prodaje cist seks i nista vise. I to sazaljevanje je cist bezobrazluk i pogled na seksulane radnike kao prljavstinu. Sve to stvara stigmu, a stigma iste na kraju ubija.

[Anton Pavlovič]

I konje ubijaju, zar ne?

P.S. A radnici Niša nemaju prava...

[Srklet]

ok, it's settled. budem našao nekog seksualnog radnika da isprobam kako sve to izgleda.

[ZlatnaPtica]

[/url]

Zašto je davanje i primanje mita analogno sa kupovinom i prodajom seksualnih usluga?!

Isti su obrasci i isti je mehanizam, samo su uloge permutovane. Travestija par excellence! Prinuđen si (opet ta društvena hipokrizija) da kupuješ bolji tretman od nekoga ko opet zloupotrebljava moć i položaj zarad vlastitog ćara. Jedno gubi dostojanstvo, drugo ga u startu nema.

Pa ja ne mogu. Kako su isti obrasci, kako je isti mehanizam? Baš si lupio, i čini mi se da te malo udara neki ego trip, umesto da malo mućneš glavom pre nego što se raspišeš, da se ne prevrće Kant u grobu.

Prostitucija o kojoj ja govorim je normalan transfer novca - usluga za novac, kao i bilo koji drugi posao - a ti porediš to sa mitom i korupcijom, I OPET povezuješ sa nekakvim dostojanstvom? Ma kakvo dostojanstvo? Opet ne objašnjavaš zašto ga jedna osoba ima a druga ne? Analogija ti nije jasna.

Srećo, nema ovde nikakvog Kanta i filozofije, ti nisi sposoban da izađeš malo van okvira svojih premisa i moralnih prosera. Prvo nisi sposoban odvojiti babe i žabe - prinuđenu i dobrovoljnu prostituciju - onda nisi sposoban da uvidiš da ni u jednoj ni u drugoj ne treba osuđivati seksualnog/u radnika/cu i njihovo dostojanstvo, a kad još dalje mućneš glavom, skontaš da ni kupovina seksualnih usluga (u kontekstu dobrovoljne prostitucije) nije za osudu.

Kad povežeš da se dobrovoljna prostitucija od npr. posla čistačice razlikuje jedino u tome što čistačica čisti a prostitutka se jebe - jasno je da je tvoje trabunjanje o dostojanstvu sve vreme vezano za seksualno ponašanje i arbitrarno ograničavanje i uvođenje pravila, a ne o odnosu moći, hegemoniji, kategoričkom imperativu i još 20 lepih reči.

Saberi i oduzmi, tvoje moralisanje i demagogija se svedu na to da prostitutka gubi dostojanstvo zato što se jebala, a jebač ga nije ni imao zato što je platio.

[Aven]

Malkoc mi je giggle što seks između dvije osobe postaje eksploatacija kad su uključena materijalna sredstva, poput novca ili poklona. Bez toga je okej, moralno ispravno i dostojanstveno.

Samo tijelo je materija. Izraz 'plaćanje u naturi' nije jučer izmišljen.
I upravo to ljudi rade kad se obje strane imaju potrebe pojebati – plaćaju svoju potrebu u naturi. Vlastitim tijelom.

Prisutstvo novca/poklona tu ponudu i potražnju ne čini ništa manje ni više (ne)moralnom dok god obje strane dobrovoljno pristaju na to.

[李香兰]

[/url]I konje ubijaju, zar ne?

P.S. A radnici Niša nemaju prava...

Da. Ali radnike Nisa niko ne ubija, ne siluje, i ne prodaje jer imaju osnovna ljudska prava.

[Srklet]

[/url]čini mi se da te malo udara neki ego trip

kao i tebe, kao i skoro svakoga tko raspravlja u ovom topicu.
to što su manifestacije egotripa različite ne znači da suštinski nije ista stvar. baš zbog anheovog argumenta da smo svi ista govna, nothing special and there are no unique and beautiful snowflakes.

jer, ako ti nisi na egotripu, na čemu si onda? you fighter for the cause? samo si eto - plemenit? speaking truth to power? što? u čemu se to vidi izostanak tvojeg egotripa?

[Blady]

Netacno,
evo ja sam na trenutno...

[Anhedonie]

[/url]problem je što anton nije u stanju reći - da, na ego tripu sam i totalno me boli kurac za tvoje mišljenje.

jbg, dostojanstvo ne zeli to da prizna:trep:

[Anton Pavlovič]

Postoji jedna pripovijetka kod Čehova, zove se Ogrozd. Jednog oblačnog dana, dva prijatelja krenu u šetnju pitomim ruskim krajolikom. Kako im je kiša pokvarila planove, odluče da svrate do lokalnog spahije i potraže zaklon. Spahija im se obraduje, ostavljajući ih na konaku. Nakon što su se odmorili i okrijepili, Ivan Ivanič, jedan od dvojice pokislih prijatelja, pripovijeda im o bratu Nikolaju. Nikolaj Ivanič bio je nešto mlađi od svoga brata, za razliku od Ivana, koji je bio veterinar, Nikolaj je još od 19. godine radio u gubernijskom poreskom odsjeku. No, grad mu nije odgovarao, maštao je o povratku na selo, u namjeri da sebi kupi omanji spahiluk negdje na obali rijeke ili jezera. Maštao je o tome kako će jesti svoj vlastiti šči, kako će sjediti na zelenoj travi, spavati na suncu... Ono što je bila njegova opsesija, to je bio ogrozd. Nijedan spahiluk nije mogao da zamisli bez njega. Živio je štedljivo, zakidao sebi i na jelu i na piću, ostavljajući pare na stranu. I kako su godine prolazile, on je i dalje čitao oglase u novinama, maštao o imanju, slagao kopejku po kopejku, ali odvojena suma nikad nije bila dovoljna. Međutim, nije odustajao od ideje, ostao je istrajan u namjeri da kupi sebi spahiluk sa ogrozdom, pa se tako oženio starom, ružnom udovicom, bez trunke ljubavi, samo zato što je ona imala ušteđevinu. U braku je nastavio da štedi. Supruga, nenavikla na takav život, izdahne poslije par godina, a udovac konačno ostvari san i kupi spahiluk. Imanje nije bilo baš iz Nikolajeve prvotne zamisli - bez ogrozda, bez vrta, ali mlađi Ivanič nije tugovao, odmah je posadio dvadesetak žbunova ogrozda. I tako je Ivan Ivanič došao bratu u posjetu, nakon dužeg vremena, taman u vrijeme prve berbe. Uveče, dok su pili čaj, kuvarica iznese na sto pun tanjir ogrozda. To nije bio kupljen, već vlastiti ogrozd, ubran prvi put otkako su posađeni žbunovi. Nikolaj Ivanič se zasmija i koji časak je gledao u ogrozd, ćutke, sa suzama, nije mogao da govori od uzbuđenja, zatim je stavio u usta jedno zrno, pogledao me likujući kao dete koje je, najzad, dobilo svoju dragu igračku i rekao: "Kako je ukusno!" I on je halapljivo jeo i neprestano ponavljao: "Ah, kako je ukusno! Probaj!" Bilo je tvrdo i kiselo, ali, kako je rekao Puškin, "pored sijaset istina, nama je draža laž koja nas slavi". Ivana Ivaniča obuze teško osjećanje, blisko očajanju, tada, kad je vidio srećnog čovjeka. Cijelu tu noć njegov brat je ustajao i prilazio tanjiru sa ogrozdom, otkidajući zrno po zrno. Rano ujutru, Ivan je napustio bratovo imanje. Nakon završene priče, na ovom drugom imanju, dva prijatelja odlaze na počinak. Iz Ivanove lule, koja je stajala na stolu, jako je mirisao duvanski pepeo. Burkin (saputnik Ivana Ivaniča) dugo nije mogao da zaspi i nikako nije mogao da shvati otkuda ovaj težak miris.



Ej, ropski svete, pod otim nebom!

[svemirskimajmun]

basx volite kucati

[Anhedonie]

nacitanost nije supstuticija razmisljanju

@marmun:

[*deni*]

[/url]

[/url]Na kraju radnog dana i rudar, i šofer, i građevinac će skinuti tu štroku sa sebe, neko ko je osuđen da zarađuje prodavanjem "ljubavi" ne skida prljavštinu tako lako, ona se uvlači duboko, poput vlage.

Elem, suggar dede mogu da budu i jesu preslatke pojave. Prava srculenca. Ako umeš sa njima. Dešava se da ne budu baš na oko privlačni, ali godine čine svoje i ne treba se na to obazirati, već shvatiti da svaka živa duša ima pravo na toplu reč, poljubac, žvaku, vaćarenje, oral, anal...šargarepu u dupetu i šetanje na povodcu za pse. Ko šta voli. Afiniteti su razni i naročito kod muškaraca su izraženi i u poznim godinama.
Imam jednog takvog klijenta, prava je duša, boravi u Beogradu barem jednom u dve sedmice, inače je sa sela, redovno me posećuje, uživa u mom društvu i uslugama, čim me vidi, odmah plazi jezičinu, jer je željan razmene erotskih emocija. I kad nije u Beogradu, svaki treći dan me zove na telefon da me pozdravi, iskomplimentira i pita da li da, prilikom sledećeg dolaska, donese ovčije, kozije, kravlje mleko, sir, ili dve tegle bagremovog meda sa saćem.
Pravo srce od dede.
Neka rodica mu drži seksi šop, pa često vuče i neke kataloge erotskog rublja sa sobom i donosi mi modele na razgledanje i poklon.
Znači, stari ljudi su sposobni da žive, da uživaju, da vole, da ljube bez kalkulacija i stega.

[Aven]

Ni Čehov ovo ne bi ljepše napisao.