- 18 Nov 2016, 11:00
#2775284
Pišem neki rad za koji sam jako zagrijan, o Aristofanu, inače mom omiljenom autoru i naiđem u literaturi sledeće prelepe redove:
Premda “sa periferije” iz kolonijalne perspektive o kojoj sam ranije govorila, to je moguća globalna paradigma istorije i današnjeg smisla bavljenja antikom i antičkim tekstovima: to je čin individualizacije i suprotstavljanja, oblikovanja kritičkoga duha bez idealizacije, ali sa izvesnim terapeutskim rezultatom, koji je često osvešćeno odstupanje iz javnosti/politike, ako ona ne zavređuje građansku potporu time što sluđuje i zloupotrebljava kolektiv. Paradoks čitanja Aristofana, najviše političkog i najviše demokratskog autora antike, koji je istovremeno tako malo prisutan u globalnoj kulturnoj shemi, jeste upravo u ovom izrazitom pozicioniranju naspram javnosti/politike, i kulture.
A na današnji dan Milošević 1996 pokrao izbore i građanstvo stupilo u jedan od onih protesta, dok su još bili mogući.