- 02 Dec 2011, 03:39
#2325018
Sastavi. Niži razredi nekih tehničkih srednjih škola, učiteljskih škola i viši razredi osnovne. Zanimljivo.
PONOSNO SMO POKOLJENJE NASIH PREDAKA
"Za vreme rimskog carstva nasi preci su izumrli. Oni su imali lik na danasnjeg majmuna Nasi preci su ziveli jos u mlade kameno doba. Oni nisu imali kuce nego su ziveli po pecinama, u sumi. Nisu mogli da hodaju hranili su se korom od drveta. Nekoliko godina kasnije oni su vec poceli da hodaju na zemlji zatim su poceli da govore. Oni nisu znali da govore a nekoliko godina kasnije oni su poceli da govore ali prvo su poceli pismenim putem da se sporazumevaju pa tek onda da govore. Oni su se borili da slobode nasu zemlju. Oni su u ratu bili veoma snazni jer su bili brzi od ostalih. Oni su ucestvovali u mnogim nasim borbama. Kada se zavrsila borba oni su poceli da hodaju na zemlju. Posle te borbe oni su se malo usavrsili. I danas su postali ljudi nisu vise ono sto su bili.
Danas ljudi lepse zive nego sto su ziveli nasi preci."
MLADA I NEUKUSNA
"Bila sam jos mlada i neukusna. Pastiri su gonili stada ovaca medu kojima sam bila i ja. Od jedan: put meni mi nesto zaigra ispod nogama. Svi popadasmo od stra na travi! a meni mi srce sidje u petama. Malo posle iza toga kada se vrati smo u svest od straka neko upita sta to bi, ja si reko u sebi, pa to smo ucili u skolu na zemljopisu i reko decama: to su arhitektonski potresi duboko ispod zemljanom povrsinom."
LJUBIMAC PREDMETA
"Posejo sam da se upisem za u uciteljsku skolu preko prijamnog ispita pretkodno. Uso sam u autobus koji je bio upaljen. Autobus putujuci tako pogledivao sam okolinu okolo sebe. Posle pola sata truckajuci se na sedistu autobus je prispeo na zeleznickoj stanici. Tu sam uvideo jos svoji drugovi koji ce se upisu za u uciteljsku. Svi smo se penjali u voz udemo u jedan kopej kada tamo sedi jedan covek sa dzakom od prtenu konoplju i jednoga maloga zecica. Ne obracajuci paznju na nasoj galami mali zecic poce skakuce
po kopeju i vikati mi smo se smejali.
...Ova skola koju sad ova pogadam dosta je lepsa i poukrasenija od onu sto sam tamo pogadao. ja marljivo ucim i postao sam ljubimac svih predmeta. Pre neki dan sam saznao da mi je jedan drugar
bolestan i pa sam pristao da ga podsetim. Iako sam bio zauzet poljskog rada ipak sam pristao pri odluci.
Putujuci tako pored puta vrabci su cvrkutali, a ptice pevali na zelenim grancicama pod sjajnim suncevim zracima tako iduci mome drugu."
KRALJEVIC MARKO – BOMBAŠ
"U Narodnooslobodilackoj Borbi prolivali su svoju jarko crvenu i skupocenu tecnost koju mozemo drugacije da nazovemo krv protiv nemce fasista i domacim izdajicama, pa cak i poginuli dajuci svoj zivot Sava Kovacevic, Ivo Lola ribar, Marija na prkosima, Karadorde zvani Petrovic, Uca Gvozden, Marko Kraljevic i drugi nasi sinovi koji su branili i koji ce braniti svoju zemlju doklegod je zivota u njima..."
O ,,BOZANSTVENOJ KOMEDIJI"
"Ovu komediju napisao je najveci pisac Danta Alegorija. Ona se zove ili nosi naslov Bozanstvena zato sto Danta moro da dobije bozansko nadaknuce da bih mogo da prode kroz pakao da ne izgori ili padne u neki kazan sa vrelu vodu pa da se ispari pa daga posle neprime u raj gde ga tamo ceka njegova devojka koju je on strasno mnogo volo pa mozda nece da joj se zasvida koja se zvala Betrica ako ima rane na licu i na rukama koje je on nju voleo pa i ona njega pa zasto sada da mu se ljubav pokvari. Ova se knjiga zove jos i komedija zato sto je to sto pisac pise izmisljeno i sto mi to neverujemo pase smejemo kad citamo sto tu pise. Da napise ovu komediju nagovorijo ga je njegov prijatelj Virgilia on je pisao sonete Lauri i nevoli joj samo dusu kao Danta vec i oci i kosu i vidi je kako se vozi u camac pa se plasi da se ne prevrne. Vodi ga na onaj svet i tamo nadu papu kako visi glavacke nadole koji je tada ziveo u Rimu na Tibar, reku zelenu i pljackao seljake koji nisu imali sta da jedu posto im je sve uzimo ovaj papa i drugi burzujci. Odavde mi moze da izvedemo zakljucak kako je Alegorija bio napredan i mrzeo sve gazde tiranine i razne druge kapitaliste kao sto ih i mi isto tako mrzimo i mrzecemo ih i nece se ugledamo na njima vec cemo marljivo ucimo i izgradivati zemlju i drugi svesni objekti."
NAUCNA I TEHNICKA DOSTIGNUCA NASEG VREMENA (1)
"U ovom nasem vremenu naucna i tahnicka dostignuca su na mnogo ve-likom nivou. A za to sve je potrebna nauka, jer bez nje ne bilo ni tehnike. sto je veca nauka, veca je i tehnika. Naucna i tahnicka dostignuca su mnogo vazna jer bez njih ne bih se mogao zamisliti ovakav zivot. Naucna i tahnicka dostignuca su mnogo vazna za jednu zemlju, jer sto je razvijenija nauka i tehnika bolje je razvijena i
zemlja i veca su dostignuca u njoj. Nauka i tehnika dovodi nas do boljeg i savremenijeg zivota.
Kao naprimer pre nekoliko vekova u nasoj zemlji nije bila uopste razvijena nauka i tehnika, za njih se cak nije ni znalo. Dok sada je dosta razvijena nauka i tehnika. Nauka i tehnika se postepeno razvijala
naucnicima tehnicki pronalazaka. Sada se jos vise siri iako je na visokom nivou. Pomocu nauke i tehnike imamo sada visoke zgrade kao na primer u nju-orku i svim ostalim gradovima sveta, zatim razne uredaje vozila, sve potrebne tehnicke masine, visefazne struje koje je pronasao nas naucnik Nikola Tesla, razne poljoprivredne masine alatke koje su potrebne za unapredenje poljoprivrede, pa cak naukom je dostignuto letenje na mesec kada ce poceti i ljudi da lete na mesec. Nauka i tehnika se sve vise razvija i unapreduje zemlju, a ne kao pre sto su bile teskoce, kada su prva kola naisla narod je rekao da su to vatrena kola i poceli su da beze."
NAUCNA I TEHNICKA DOSTIGNUCA NASEG VREMENA (2)
"U nasem vremenu naucna i tehnicka dostignuca u jugoslaviji poslije rata podignuta je na mnogo veci nivo. Kao sto je u nasoj jugoslaviji tako je u citavom svijetu danasnja, tehnika daleko odskocila od nekadasnje tehnike. Tako rekuci u prijasnja i ratna vremena tehnika je bila zaostala, a nit su je ljudi poznavali. Kad bi uporedivali danasnja tehnika dostignuca s ne-kadasnjim, onda bi imali mnogo mnogo primjera da usporedimo i vidimo. Na pr. znamo da u proslosti covjek nije imao ni pluga ni traktora, a nije ni znao da napravi jer tehnika nije bila ni poznavana. Taj po svemu sudeci prosli covjek orao je ralom, kojega je vukao on, a poslije pripitomljena zivotinja. Danasnji poljuprivredni covjek ima dosta olaksanja za obradivanje ze-mlje, nego nekadasnji njegov predak. Mi danas imamo mnogo poljuprivrednog oruda koje jako unapredeno i motorizirano. To motorizirano znaci da danasnje orude vuku motori, a ne ljudi. Prema tome mi danas od rata na bi imali nista novo da se nije pojavila tehnika. U danasnjem atomskom dobu tehnika je tako unapredena da nasi ljudi mogu da lete i na svemir pomocu satelita koje su naucna i tehnicka dostignuca usavrsili."
OPISITE JEDNU PTICU I JEDNU ŽIVOTINJU
"Ptica o kojoj cu da pisem je sova. Sova uopste ne moze da vidi preko dana, a nocu je slepa kao slepi mis. ja ne znam bas mnogo o sovi pa cu zato da predem na zivotinju koju cu sam da izaberem. To je krava. Krava je sisar. Ona ima sest strana: Levu, desnu, gornju i donju. Na zadnjoj strani ima jedan rep na cijem kraju visi jedna cetka. njime ona rasteruje muve da ne bi upale u mleko. Glava je na prednjoj strani da bi rogovi imali gde da rastu, a i da bi negde mogla biti usta. Rogovi su zato da bi njima bola, a usta da bi mukala. Ispod krave visi mleko. Kako to krava daje mleko nisam do sada uspeo da shvatim, ali ga ona stvara sve vise i vise. Krava ima veoma fino culo mirisa, svako moze da je namirise izdaleka. Iz toga razloga postoji svez vazduh u polju. Muska krava se zove vo. On nije sisar. Krava ne jede mnogo, ali ono sto pojede jede dva puta tako da joj je to dovoljno. Kada je gladna ona muce, a kada nista ne govori to je zato sto je unutra puna trave."
Čista petica!!!
PONOSNO SMO POKOLJENJE NASIH PREDAKA
"Za vreme rimskog carstva nasi preci su izumrli. Oni su imali lik na danasnjeg majmuna Nasi preci su ziveli jos u mlade kameno doba. Oni nisu imali kuce nego su ziveli po pecinama, u sumi. Nisu mogli da hodaju hranili su se korom od drveta. Nekoliko godina kasnije oni su vec poceli da hodaju na zemlji zatim su poceli da govore. Oni nisu znali da govore a nekoliko godina kasnije oni su poceli da govore ali prvo su poceli pismenim putem da se sporazumevaju pa tek onda da govore. Oni su se borili da slobode nasu zemlju. Oni su u ratu bili veoma snazni jer su bili brzi od ostalih. Oni su ucestvovali u mnogim nasim borbama. Kada se zavrsila borba oni su poceli da hodaju na zemlju. Posle te borbe oni su se malo usavrsili. I danas su postali ljudi nisu vise ono sto su bili.
Danas ljudi lepse zive nego sto su ziveli nasi preci."
MLADA I NEUKUSNA
"Bila sam jos mlada i neukusna. Pastiri su gonili stada ovaca medu kojima sam bila i ja. Od jedan: put meni mi nesto zaigra ispod nogama. Svi popadasmo od stra na travi! a meni mi srce sidje u petama. Malo posle iza toga kada se vrati smo u svest od straka neko upita sta to bi, ja si reko u sebi, pa to smo ucili u skolu na zemljopisu i reko decama: to su arhitektonski potresi duboko ispod zemljanom povrsinom."
LJUBIMAC PREDMETA
"Posejo sam da se upisem za u uciteljsku skolu preko prijamnog ispita pretkodno. Uso sam u autobus koji je bio upaljen. Autobus putujuci tako pogledivao sam okolinu okolo sebe. Posle pola sata truckajuci se na sedistu autobus je prispeo na zeleznickoj stanici. Tu sam uvideo jos svoji drugovi koji ce se upisu za u uciteljsku. Svi smo se penjali u voz udemo u jedan kopej kada tamo sedi jedan covek sa dzakom od prtenu konoplju i jednoga maloga zecica. Ne obracajuci paznju na nasoj galami mali zecic poce skakuce
po kopeju i vikati mi smo se smejali.
...Ova skola koju sad ova pogadam dosta je lepsa i poukrasenija od onu sto sam tamo pogadao. ja marljivo ucim i postao sam ljubimac svih predmeta. Pre neki dan sam saznao da mi je jedan drugar
bolestan i pa sam pristao da ga podsetim. Iako sam bio zauzet poljskog rada ipak sam pristao pri odluci.
Putujuci tako pored puta vrabci su cvrkutali, a ptice pevali na zelenim grancicama pod sjajnim suncevim zracima tako iduci mome drugu."
KRALJEVIC MARKO – BOMBAŠ
"U Narodnooslobodilackoj Borbi prolivali su svoju jarko crvenu i skupocenu tecnost koju mozemo drugacije da nazovemo krv protiv nemce fasista i domacim izdajicama, pa cak i poginuli dajuci svoj zivot Sava Kovacevic, Ivo Lola ribar, Marija na prkosima, Karadorde zvani Petrovic, Uca Gvozden, Marko Kraljevic i drugi nasi sinovi koji su branili i koji ce braniti svoju zemlju doklegod je zivota u njima..."
O ,,BOZANSTVENOJ KOMEDIJI"
"Ovu komediju napisao je najveci pisac Danta Alegorija. Ona se zove ili nosi naslov Bozanstvena zato sto Danta moro da dobije bozansko nadaknuce da bih mogo da prode kroz pakao da ne izgori ili padne u neki kazan sa vrelu vodu pa da se ispari pa daga posle neprime u raj gde ga tamo ceka njegova devojka koju je on strasno mnogo volo pa mozda nece da joj se zasvida koja se zvala Betrica ako ima rane na licu i na rukama koje je on nju voleo pa i ona njega pa zasto sada da mu se ljubav pokvari. Ova se knjiga zove jos i komedija zato sto je to sto pisac pise izmisljeno i sto mi to neverujemo pase smejemo kad citamo sto tu pise. Da napise ovu komediju nagovorijo ga je njegov prijatelj Virgilia on je pisao sonete Lauri i nevoli joj samo dusu kao Danta vec i oci i kosu i vidi je kako se vozi u camac pa se plasi da se ne prevrne. Vodi ga na onaj svet i tamo nadu papu kako visi glavacke nadole koji je tada ziveo u Rimu na Tibar, reku zelenu i pljackao seljake koji nisu imali sta da jedu posto im je sve uzimo ovaj papa i drugi burzujci. Odavde mi moze da izvedemo zakljucak kako je Alegorija bio napredan i mrzeo sve gazde tiranine i razne druge kapitaliste kao sto ih i mi isto tako mrzimo i mrzecemo ih i nece se ugledamo na njima vec cemo marljivo ucimo i izgradivati zemlju i drugi svesni objekti."
NAUCNA I TEHNICKA DOSTIGNUCA NASEG VREMENA (1)
"U ovom nasem vremenu naucna i tahnicka dostignuca su na mnogo ve-likom nivou. A za to sve je potrebna nauka, jer bez nje ne bilo ni tehnike. sto je veca nauka, veca je i tehnika. Naucna i tahnicka dostignuca su mnogo vazna jer bez njih ne bih se mogao zamisliti ovakav zivot. Naucna i tahnicka dostignuca su mnogo vazna za jednu zemlju, jer sto je razvijenija nauka i tehnika bolje je razvijena i
zemlja i veca su dostignuca u njoj. Nauka i tehnika dovodi nas do boljeg i savremenijeg zivota.
Kao naprimer pre nekoliko vekova u nasoj zemlji nije bila uopste razvijena nauka i tehnika, za njih se cak nije ni znalo. Dok sada je dosta razvijena nauka i tehnika. Nauka i tehnika se postepeno razvijala
naucnicima tehnicki pronalazaka. Sada se jos vise siri iako je na visokom nivou. Pomocu nauke i tehnike imamo sada visoke zgrade kao na primer u nju-orku i svim ostalim gradovima sveta, zatim razne uredaje vozila, sve potrebne tehnicke masine, visefazne struje koje je pronasao nas naucnik Nikola Tesla, razne poljoprivredne masine alatke koje su potrebne za unapredenje poljoprivrede, pa cak naukom je dostignuto letenje na mesec kada ce poceti i ljudi da lete na mesec. Nauka i tehnika se sve vise razvija i unapreduje zemlju, a ne kao pre sto su bile teskoce, kada su prva kola naisla narod je rekao da su to vatrena kola i poceli su da beze."
NAUCNA I TEHNICKA DOSTIGNUCA NASEG VREMENA (2)
"U nasem vremenu naucna i tehnicka dostignuca u jugoslaviji poslije rata podignuta je na mnogo veci nivo. Kao sto je u nasoj jugoslaviji tako je u citavom svijetu danasnja, tehnika daleko odskocila od nekadasnje tehnike. Tako rekuci u prijasnja i ratna vremena tehnika je bila zaostala, a nit su je ljudi poznavali. Kad bi uporedivali danasnja tehnika dostignuca s ne-kadasnjim, onda bi imali mnogo mnogo primjera da usporedimo i vidimo. Na pr. znamo da u proslosti covjek nije imao ni pluga ni traktora, a nije ni znao da napravi jer tehnika nije bila ni poznavana. Taj po svemu sudeci prosli covjek orao je ralom, kojega je vukao on, a poslije pripitomljena zivotinja. Danasnji poljuprivredni covjek ima dosta olaksanja za obradivanje ze-mlje, nego nekadasnji njegov predak. Mi danas imamo mnogo poljuprivrednog oruda koje jako unapredeno i motorizirano. To motorizirano znaci da danasnje orude vuku motori, a ne ljudi. Prema tome mi danas od rata na bi imali nista novo da se nije pojavila tehnika. U danasnjem atomskom dobu tehnika je tako unapredena da nasi ljudi mogu da lete i na svemir pomocu satelita koje su naucna i tehnicka dostignuca usavrsili."
OPISITE JEDNU PTICU I JEDNU ŽIVOTINJU
"Ptica o kojoj cu da pisem je sova. Sova uopste ne moze da vidi preko dana, a nocu je slepa kao slepi mis. ja ne znam bas mnogo o sovi pa cu zato da predem na zivotinju koju cu sam da izaberem. To je krava. Krava je sisar. Ona ima sest strana: Levu, desnu, gornju i donju. Na zadnjoj strani ima jedan rep na cijem kraju visi jedna cetka. njime ona rasteruje muve da ne bi upale u mleko. Glava je na prednjoj strani da bi rogovi imali gde da rastu, a i da bi negde mogla biti usta. Rogovi su zato da bi njima bola, a usta da bi mukala. Ispod krave visi mleko. Kako to krava daje mleko nisam do sada uspeo da shvatim, ali ga ona stvara sve vise i vise. Krava ima veoma fino culo mirisa, svako moze da je namirise izdaleka. Iz toga razloga postoji svez vazduh u polju. Muska krava se zove vo. On nije sisar. Krava ne jede mnogo, ali ono sto pojede jede dva puta tako da joj je to dovoljno. Kada je gladna ona muce, a kada nista ne govori to je zato sto je unutra puna trave."
Čista petica!!!
Nawty boy... 
hehe. 