- 04 Nov 2009, 21:19
#1682324
IV Pismeni zadatak iz The Books Of Knjige jezika
Rađen: Jesenas
Dan kad sam vidijo onoga te pjeva na televiziju
____________________________________
Došao je mjesec u junu i počelo je da radi more. Moj
roditelj otac je radostan došao u kući i pred mnom i sestrom
mi javijo majci e je uzajmijo baraku od jednoga Vuksana e su
mu poginuli žena i troje đece pa on neće ljetovat ove godine.
Tata još jeduvši priča kako baraka u Prčnju postoji već tri
(slovima 3) godine i da sem Vuksana i nekih zidara tamo niko
nije boravijo pa je možda i nova.
Krenusmo za četiri dana od onda kad je tata radostan
ušao u kući, i jeduvši pričao, i u Prčanj stigosmo u danu
krećanja iz Cetinja nam. Dugo tražijasmo baraku, mada Prčanj
bješe mal i onda viđesmo more. Bilo je lijepo, plavo i
konkretno, a u moru bješe i jedna lijepa baraka. Meni se jako
usviđela i ni slutijo nijesam e ću u njojzi ljetovavši viđet
onoga e pjeva na televiziju Crne Gore.
Znači to je bila Vuksanova baraka zaključuh pošto tatu
jedan čovjek, dajuvši potvrdan odgovor od baraki, rastuži.
Baraka je bila potopljena u moru jedno 15 cm (brojem
petnajes I_I, M) i tata se izuvši se upužti u more da ni
otključa vrata. Mi uđosmo u baraci i malo nam je smetalo to
što to što su ni noge stalno u vodu, ali to je meni bilo i
drago, jer tati neće smrđet noge. Kad smo se smjestili mama
je počela da ćera ribe koje su bile po ćoškova od kuće, a
tata reče da ih ne ćera e ih možemo ižjest, a onda je skočio
ka lud, istreštijo oči i počeo da riče ka magare. Ja sam
mislijo e se raduje što ćemo da izijemo te ribe e ni ih je
kuća bila puna a onda sam vidijo e je ugazio u jednome ježu
što je bijo kod vitrine. Meni ga je bilo žao skoro ka brata
Uroša što je u Brisel slomijo ruke kad je pa s jedne zlatare.
On zaglavi nogu u jedne kese i reče nam da pazimo da struja
ne dira vodu a ja ga ništa nijesam razumijo.
Ubrzo se i noć približi danu i meni je bilo čudno što
u baraki nam nije ni frižidera ni televizora ni Radijo
Cetinja, no samo taulin, vitrina, tri (slovima 5) kreveta i
morske trave. Ja pitah taja o tome i on dok paljaše šteriku,
da bi vidijo put kuda da priča, reče izgleda da u Vuksanovu
baraku e je u more, uopšte nema struje. Mama poče da se ljuti
a ja i sestra počesmo da se igramo u plićak kod vitrine pazeći
se ježova, a mene je bilo i strah da mi koja riba ne uđe u
guzicu, pa sam bijo grub prema ribama iz dnevne sobe.
Ubrzo morasmo i spavat, i mama nas stavi na sto da se
malo osušimo i onda u krevet a ona i tata se svađahu do dugo
u noć, zašto nikad ne saznah.
Ujutro kad se probudih ni sestra ni mama ne bjehu kući
a tata još spavaše pa odlučih da se našalim s njim. Šalu sam
stio da realizujem na tom načinu što ću ga lagano spuštit u
plićak pored kreveta jer je ima čvrst san. Pažljivo rabotah i
uskoro se tajo nađe u onu vodu pored koćeta.
Dok je on spava u more ja odoh u WC (iza barake) i dok
sam se umiva odjednom čuh vrisak iz barake isto ka da se
pokojni Tarzan diga. Ja uđoh u baraci a tajo mi bješe na
krevet popet i rikaše a iz guzice mu virijaše jedna riba. On
kroz plač rezimira: "Vadi mi ovu ribetinu e poluđeh od
vrućine", a ja utekoh da nađem pomoć. Stadoh na sred ulice i
zaustavih prvi auto koi prolazaše kroz Prčanj.
zađe jedan
grob od čojeka i poče da viče put mene. Ja mu rekoh: "Čiko
oprosti ali tata mi je u baraku sam s ribom u guzicu pa mi
treba pomoć". On mi reče da sam lud i da mu rečem đe živim da
me povede roditeljima da me što ne zgazi. Ja krenuh da ga
vodim do Vuksanove nam barake a svo vrijeme mučahu me dileme
odklen ga poznajem e mi je bijo prepoznatljiv.
On me isprati do barake i šćede da se vrne ali kad ču
taja đe stjenje odluči da uđe u vodu i vidi što je to u baraku
što puhti ka stari Vojin Bojanović - kralj narodnog melosa,
iz prošloga pismenoga. Kad uđe viđe taja i ribu đe se muče, a
i riba bješe popižđela, što se zaglavila u tatu. On uze da
vuče ribu iz taja i ja se tada sjetih ko je, jer me riba za
čas podsšjeti na mikrofon i rekoh sebe: "Blago mene ovo je oni
Rade Jorović e pljeva žene vole ovicire, moram mu tražit
dijagram".
Dok ja bjeh radosan što Rade vadi tati ribu iz guzice
u baraku "uplivaše" mama i sestra s pjace i kad višeše Rada s
ribom u ruku i tatu s ribom u guzicu i ribu u Radovu ruku i
tajovu mi guzicu zalelekaše a mama zanemoća. Utoliko Rade
izvuče ribu i tata odahnu, ma i Rade. Onako umoran gledajući
onoga cipola (prim. aut. riba iz Kotora što živi u Prčanj)
reče: "Veće guzice u život vidijo nisam" i zamoli tatu da mu
da dijagram, jer je on čojek s najvećom guzicom koju je Rade
vidijo. Tata mu reče da mu je spasijo život i kad se pribra i
on prepozna Rada. Nasta slavlje, i kad dignusmo mamu iz mora
u kužinu i osvijestismo je, tata je upozna sa Radom i objasni
joj da mu je čiko Rade sad izvadijo ribu iz guzice i reče još
da će Rade ručat s nama što on prihvati (mislim na Rada).
Rade nam je za ručkom, dok smo jeli ribu, pričao od
estradi od Dragani Mirković, Pink Flojdi, Ceci i Miri Banjac
i ja sam s uživanjem sluša i kupijo znanja. Poslije ručka on
morade ić, pa ni dade svoj dijagram i pozdravi se s nama i
ode.
Još dugo poslijed toga kad ga vidim u televiziju šjetim
se toga lijepoga dana kad sam i ja, mali Slavujko, beznačajni
lik, vidijo jednu slavnu osobu čiko Rada Jorovića uživo i ruča
s njim. Svima sam priča kad smo stigli u Cetinju od tome i
tata me uveče masakrira a ja sam se čudijo zašto, ali
zaključih da je to vjerovatno zato jer se od estradi ne smije
pričat ako se u njoj ne razumiješ.
Ja vi samo mogu reknut da bih i ja želijo da budem
jedan dan na televizor, i da budem slavan, pa da kad mene neko
zovne da mu ocu iz guzice ribu vadim, odma budem prepoznatljiv
i čašćen.
RADENOVČIĆ SLAVUJKO VI_3
BRAVO Slavujko, upoznaćeš me sa Radetom
(4+) potpis izbrčkan
Ali nastavnice ja ne znam ko je Radeta.
Rade Budalo !! (3+) potpis izbrčkan
Dobro. (Slavujkov potpis)
________________
Rađen: Jesenas
Dan kad sam vidijo onoga te pjeva na televiziju
____________________________________
Došao je mjesec u junu i počelo je da radi more. Moj
roditelj otac je radostan došao u kući i pred mnom i sestrom
mi javijo majci e je uzajmijo baraku od jednoga Vuksana e su
mu poginuli žena i troje đece pa on neće ljetovat ove godine.
Tata još jeduvši priča kako baraka u Prčnju postoji već tri
(slovima 3) godine i da sem Vuksana i nekih zidara tamo niko
nije boravijo pa je možda i nova.
Krenusmo za četiri dana od onda kad je tata radostan
ušao u kući, i jeduvši pričao, i u Prčanj stigosmo u danu
krećanja iz Cetinja nam. Dugo tražijasmo baraku, mada Prčanj
bješe mal i onda viđesmo more. Bilo je lijepo, plavo i
konkretno, a u moru bješe i jedna lijepa baraka. Meni se jako
usviđela i ni slutijo nijesam e ću u njojzi ljetovavši viđet
onoga e pjeva na televiziju Crne Gore.
Znači to je bila Vuksanova baraka zaključuh pošto tatu
jedan čovjek, dajuvši potvrdan odgovor od baraki, rastuži.
Baraka je bila potopljena u moru jedno 15 cm (brojem
petnajes I_I, M) i tata se izuvši se upužti u more da ni
otključa vrata. Mi uđosmo u baraci i malo nam je smetalo to
što to što su ni noge stalno u vodu, ali to je meni bilo i
drago, jer tati neće smrđet noge. Kad smo se smjestili mama
je počela da ćera ribe koje su bile po ćoškova od kuće, a
tata reče da ih ne ćera e ih možemo ižjest, a onda je skočio
ka lud, istreštijo oči i počeo da riče ka magare. Ja sam
mislijo e se raduje što ćemo da izijemo te ribe e ni ih je
kuća bila puna a onda sam vidijo e je ugazio u jednome ježu
što je bijo kod vitrine. Meni ga je bilo žao skoro ka brata
Uroša što je u Brisel slomijo ruke kad je pa s jedne zlatare.
On zaglavi nogu u jedne kese i reče nam da pazimo da struja
ne dira vodu a ja ga ništa nijesam razumijo.
Ubrzo se i noć približi danu i meni je bilo čudno što
u baraki nam nije ni frižidera ni televizora ni Radijo
Cetinja, no samo taulin, vitrina, tri (slovima 5) kreveta i
morske trave. Ja pitah taja o tome i on dok paljaše šteriku,
da bi vidijo put kuda da priča, reče izgleda da u Vuksanovu
baraku e je u more, uopšte nema struje. Mama poče da se ljuti
a ja i sestra počesmo da se igramo u plićak kod vitrine pazeći
se ježova, a mene je bilo i strah da mi koja riba ne uđe u
guzicu, pa sam bijo grub prema ribama iz dnevne sobe.
Ubrzo morasmo i spavat, i mama nas stavi na sto da se
malo osušimo i onda u krevet a ona i tata se svađahu do dugo
u noć, zašto nikad ne saznah.
Ujutro kad se probudih ni sestra ni mama ne bjehu kući
a tata još spavaše pa odlučih da se našalim s njim. Šalu sam
stio da realizujem na tom načinu što ću ga lagano spuštit u
plićak pored kreveta jer je ima čvrst san. Pažljivo rabotah i
uskoro se tajo nađe u onu vodu pored koćeta.
Dok je on spava u more ja odoh u WC (iza barake) i dok
sam se umiva odjednom čuh vrisak iz barake isto ka da se
pokojni Tarzan diga. Ja uđoh u baraci a tajo mi bješe na
krevet popet i rikaše a iz guzice mu virijaše jedna riba. On
kroz plač rezimira: "Vadi mi ovu ribetinu e poluđeh od
vrućine", a ja utekoh da nađem pomoć. Stadoh na sred ulice i
zaustavih prvi auto koi prolazaše kroz Prčanj.
zađe jedan
grob od čojeka i poče da viče put mene. Ja mu rekoh: "Čiko
oprosti ali tata mi je u baraku sam s ribom u guzicu pa mi
treba pomoć". On mi reče da sam lud i da mu rečem đe živim da
me povede roditeljima da me što ne zgazi. Ja krenuh da ga
vodim do Vuksanove nam barake a svo vrijeme mučahu me dileme
odklen ga poznajem e mi je bijo prepoznatljiv.
On me isprati do barake i šćede da se vrne ali kad ču
taja đe stjenje odluči da uđe u vodu i vidi što je to u baraku
što puhti ka stari Vojin Bojanović - kralj narodnog melosa,
iz prošloga pismenoga. Kad uđe viđe taja i ribu đe se muče, a
i riba bješe popižđela, što se zaglavila u tatu. On uze da
vuče ribu iz taja i ja se tada sjetih ko je, jer me riba za
čas podsšjeti na mikrofon i rekoh sebe: "Blago mene ovo je oni
Rade Jorović e pljeva žene vole ovicire, moram mu tražit
dijagram".
Dok ja bjeh radosan što Rade vadi tati ribu iz guzice
u baraku "uplivaše" mama i sestra s pjace i kad višeše Rada s
ribom u ruku i tatu s ribom u guzicu i ribu u Radovu ruku i
tajovu mi guzicu zalelekaše a mama zanemoća. Utoliko Rade
izvuče ribu i tata odahnu, ma i Rade. Onako umoran gledajući
onoga cipola (prim. aut. riba iz Kotora što živi u Prčanj)
reče: "Veće guzice u život vidijo nisam" i zamoli tatu da mu
da dijagram, jer je on čojek s najvećom guzicom koju je Rade
vidijo. Tata mu reče da mu je spasijo život i kad se pribra i
on prepozna Rada. Nasta slavlje, i kad dignusmo mamu iz mora
u kužinu i osvijestismo je, tata je upozna sa Radom i objasni
joj da mu je čiko Rade sad izvadijo ribu iz guzice i reče još
da će Rade ručat s nama što on prihvati (mislim na Rada).
Rade nam je za ručkom, dok smo jeli ribu, pričao od
estradi od Dragani Mirković, Pink Flojdi, Ceci i Miri Banjac
i ja sam s uživanjem sluša i kupijo znanja. Poslije ručka on
morade ić, pa ni dade svoj dijagram i pozdravi se s nama i
ode.
Još dugo poslijed toga kad ga vidim u televiziju šjetim
se toga lijepoga dana kad sam i ja, mali Slavujko, beznačajni
lik, vidijo jednu slavnu osobu čiko Rada Jorovića uživo i ruča
s njim. Svima sam priča kad smo stigli u Cetinju od tome i
tata me uveče masakrira a ja sam se čudijo zašto, ali
zaključih da je to vjerovatno zato jer se od estradi ne smije
pričat ako se u njoj ne razumiješ.
Ja vi samo mogu reknut da bih i ja želijo da budem
jedan dan na televizor, i da budem slavan, pa da kad mene neko
zovne da mu ocu iz guzice ribu vadim, odma budem prepoznatljiv
i čašćen.
RADENOVČIĆ SLAVUJKO VI_3
BRAVO Slavujko, upoznaćeš me sa Radetom
(4+) potpis izbrčkan
Ali nastavnice ja ne znam ko je Radeta.
Rade Budalo !! (3+) potpis izbrčkan
Dobro. (Slavujkov potpis)
________________
