Pakao naravno, gde bi drugo isle vestice...
Ja to ovako zamisljam - u raj idu pokorni, svih vrsta, znaci oni koji teze harmoniji, koji mirno zive u nekom drustvu i sve tome slicno. U pakao idu buntovnici svih vrsta, znaci svi koji su se bunili na neki nacin, koji su pogubljeni, spaljeni... Tu bih ja susrela Sokrata, Hipatiju, tu ce biti i Djeordano Bruno, pa onda one koji nisu bili pogubljeni ali su bili revolucionarni po necemu, uglavnom da su donosili nesto novo, drugacije - Anais Nin, Simon de Bovoar, Sartr, Frojd, Lakan itd itd. Sa njima moze da se prica i da se ide na casove
Posto ja mislim da necu dovoljno saznati u ovom zivotu i da sam mogla da postignem vise (mislim imam jos nadam se puno godina ali koliko god ja mislim da je moglo vise) to cu na onom svetu da saznajem jos... Posto ja verujem u reinkarnaciju posle se vracam na zemlju, naravno sve cu zaboraviti u narednom zivotu ali ce to iskustvo iz pakla da mi pomogne u novom ucenju. Inace, u paklu ce biti i ubice, ali npr samo oni koji su bili ubice s predumisljajem a ne iz nehata, pa npr prostitutke muske i zenske ali oni koji su to odabrali svesno a ne kao posledica losih uslova, siromastva itd itd. Zato ce izbegavati pakao i oni koji bi mozda dosli samo zbog duhovnog napretka, ali pakao je mesto izazova i drugacijeg sveta, u svakom smislu... Raj je sa druge strane harmonija, i tu moze da se ide na casove ali npr tu se uce veronauka, istorija tako nesto. Tu su oni kojima je najbitnije da nadju odgovarajuceg partnera i zive predvidive dane do kraja zivota. Tako da na taj nacin i zive. I tu ce ici i sve nesrecne licnosti koje mozda nisu na Zemlji zivele harmonicno i mirno ali tome su tezili... I onda upijaju taj mir tamo, pa ce im mozda sledeci zivot biti mirniji...