Gay-Serbia.com | Diskusije

Originally posted by neznam

decembar je prosinac

Yeah, Orlando je samo htela da na posredan način pokaže da pitam gluposti.

^

meni objasnjavao rodjak jednom odkud nazivi meseca... jedino nije znao za svibanj (maj)... ali sam i ovo ostalo malo zaboravio...

on: zanima me sta ce da bude... mogao bi i da snimim...

Originally posted by Blond Brat

Originally posted by Azdaja

Originally posted by Blond Brat

Ima repriza? Idem da se ribam pa na rodjus.

rekoH ti, nemoooooooooooooooj...


ont. evo, ja cu gledati

Zaboli me amsna kosa sto ces ti gledati, nek mi neko snimi pa da i ja gledam.

i mast bi i snimanje, ma da...

Jos sam se i luka najela...bolje da otkazem rodjus

Kad smo kod meseci, da li ste znali da i srpski ima svoje 'izvorne' nazive meseca?

1. koložeg

2. sečko

3. derikoža

4. lažitrava

5. cvetanj

6. trešnjak

7. žetvar

8. gumnik

9. pozdernik

10. šumopad

11. studeni

12. koledar

Originally posted by neznam
a travanj, ocigledno jer raste trava

Travanj - trava
Svibanj - sviba
Lipanj - lipa
Srpanj - kosi se srpom
Kolovoz - vozi se na kolima, hmm... mislim da je tada opadala voda u močvarama zbog suše pa su mogli da prođu kolima
Rujan - lišće porumeni
Listopad - lišće opada
Studeni - hladno

Ožujak valjda znači da treba početi sakupljati jaja za uskrs
pošto ako kuvate sasvim sveža jaja, teško se ljušte jer se lepe za ljusku (to se nama desilo ove godine) pa ih treba ranije nakupiti da malo odstoje.

Originally posted by neznam
meni objasnjavao rodjak jednom odkud nazivi meseca... jedino nije znao za svibanj (maj)...

Po biljci koja se zove sviba a cveta u maju:
http://www.gimnazijaso.edu.rs/gornje-po ... /sviba.php

Originally posted by jukie

Travanj - trava
Svibanj - sviba
Lipanj - lipa
Srpanj - kosi se srpom
Kolovoz - vozi se na kolima, hmm... mislim da je tada opadala voda u močvarama zbog suše pa su mogli da prođu kolima
Rujan - lišće porumeni
Listopad - lišće opada
Studeni - hladno

Ožujak valjda znači da treba početi sakupljati jaja za uskrs
pošto ako kuvate sasvim sveža jaja, teško se ljušte jer se lepe za ljusku (to se nama desilo ove godine) pa ih treba ranije nakupiti da malo odstoje.

sve točno osim:

Kolovoz - kolima se vozi pokošeno žito i u močvarnim i u suhim predjelima.

Rujan - dolazi od starog slavenskog glagola 'rujiti' za karakteristično jelenje rikanje (isti korjen) za vrijeme sezone parenja koja je slučajno baš u mjesecu rujnu.

slavenska imena mjeseci su mi draža nego okupatorska rimska...

e da... Ožujak previdjeh... on nije tako jednostavan... pretpostavlja se da dolazi od riječi 'laž' zarad promjenjiva vremena proljetnoga... u tom meteorološkom smjeru išlo bi i starije ime 'sušec'...
ja mislim da ime dolazi od žuje koja je zakon kad zatopli i zapizdi prvi proljetni zvizdan...

Originally posted by 2kune
slavenska imena mjeseci su mi draža nego okupatorska rimska...

Ne znam da li gledaš Lepog Brku u emisiji Gastronomad, ali kada je pravio Cezar salatu, kreće sa rečenicom: "Julije Cezar je radio ovo i ono (pa sad navodi), dobio je i svoj mesec..."
(na kraju je rekao da salata uopšte nije dobila ime po Juliju Cezaru nego po nekom vlasniku restorana, štaveć, koji se prezivao Cezar. A moja mama je videla njegovu dovršenu salatu i rekla da se u njeno vreme to zvalo otpaci sa stola i davalo svinjama umesto pomija)

ta salata je dobila ime po Cezaru Milanu koji se hranio takvim otpacima sa stola dok nije iz Meksika emigrirao u ajmeriku i postao slavan...

Originally posted by 2kune

ta salata je dobila ime po Cezaru Milanu koji se hranio takvim otpacima sa stola dok nije iz Meksika emigrirao u ajmeriku i postao slavan...

I na taj način je u borbi sa psima lutalicama za svako parče krutona naučio govor tela i uzdigao se na mesto vođe čopora

jedino je ostao hendikepiran što se tiče repa...

Originally posted by 2kune
jedino je hendikepiran što se tiče repa...

Može da se pravi da je doberman ili bokser

Ja inače samo čekam da ga neko kuče rastrgne ko krpu
Jednom ga je jedan buldog ujeo
Nemoguće je da mu za minut-dva svi kučići rade ono što treba
Statistički gledano, bar neki od njih nemaju potpuno tupave i nesposobne vlasnike, i loši su zato što su zli, kao deca

eh... nisam mislila na taj rep...

ma svatko tko se bavi sa psima dobio je ugriz... to spada u opis zanata...
moguće je, samo na za minut dva... to je tkz. filmsko (televizijsko) vrijeme... u stvarnosti to zna trajati i satima... ali je u sirovoj verziji neinteresantno poštovanom publikumu...

da zli! ma vrazi... ali, još gore, ima ih i ludih... baš kao što ima ljudi šizofreničara, psihopata i kojekakvih, tako ima i pasa...
a i neke pasmine... same po sebi...

Originally posted by jukie
A moja mama je videla njegovu dovršenu salatu i rekla da se u njeno vreme to zvalo otpaci sa stola i davalo svinjama umesto pomija)

@jukie & 2kune: a veljača i prosinac? nije valjda da je stvarno od "prositi"...

veljača je od veljanja-promena...

a evo i W:

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Имена_месеци_на_хрватском

Koliki offtopic.

Za one koji žele da odgledaju emisiju: http://hrt.hr/?id=enz&tx_ttnews[cat]=384

Originally posted by deran

a evo i W:

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Имена_месеци_на_хрватском

dušo, ovo ti je potpuno pogrešno...
znanost je malko napredovala od dana Vuka i hajduka...

Veljača svoje ime ne vuče ni iz kakvog 'veljanja' već iz dana koji postaju duži, tj. 'velji'. Zato i jest drugo ime za veljaču 'veljak' a ne 'veljanjak'.

Za Siječanj je objašnjenje pomoću drva zastarjelo jerbo su dijalektalni nazivi svečan, svičen i sičan. Stari slovenski naziv za veljaču je također svečan i sečan. Ništa od toga nema veze sa sječom.

Prosinac, pak, nije od prošnje već od mladog sunca koje je Mokoš odbajala u sjevernim močvarama pa u tom mjesecu po prvi put prosine.

mokoš veliš...


pa ajde...

tko ne zna za mokoš, baš je kokoš...

... ovde

Originally posted by 2kune
Prosinac, pak, nije od prošnje već od mladog sunca koje je Mokoš odbajala u sjevernim močvarama pa u tom mjesecu po prvi put prosine.

uuuu, ovo mi se jako dopada!

japanci mesece zovu po brojevima i nema ovih sranja...

Kalendar



Opšte je prihvaćeno shvatanje da su Sloveni bili jedan krajnje necivilizovan narod, koji nije imao svoje pismo niti svoj kalendar, narod koji je svojim bogovima prinosio ljudske žrtve i ponašao se, uopšte, krajnje divljački. Ovakav stav prema Slovenima nažalost popularan je i danas, zbog čega „civilizovan“ svet uporno pokušava da „kultiviše“ ovaj „varvarski“ narod. Istorijske činjenice, međutim tvrde suprotno: niti su Sloveni bili varvari, niti su bili bez svog kalendara i pisma, kao ni bez ostalih tekovina civilizacije. Ćirilo i Metodije su u pokušaju „opismenjavanja“ Južnih Slovena zatekli već ustanovljeno pismo, takozvane „črte i reze“, kako ih naziva crnorizac Hrabar. Ovo pismo može se nazvati vlesovicom (pismom kojim je napisana zloglasna Velesova knjiga), vinčanskim pismom ili slovenskim runama. Kako god nazvali ovo pismo, njegova istorijska egzistencija je neosporna, a isti je slučaj sa istorijskom egzistencijom slovenskog kalendara. Još i pre pronalaženja fizičkog dokaza postojanja slovenskog kalendara, pretpostavljalo se da ovakav kalendar postoji. Istraživač Nenad. Đ. Janković smatrao je da se tragovi ovog kalendara mogu pronaći u narodnim umotvorinama, predanjima i običajima. Postojanja paganskih praznika bio je takođe jedan od dokaza postojanja staroslovenskog kalendara. Godine 1958. u selu Lepesovki u Ukrajni pronađeni su ostaci glinenih posuda na kojima je bio utisnut stari slovenski kalendar. Pretpostavlja se da su ove posude stare oko sedamnaest vekova, a isto toliko bio je star i krčag pronađen u selu Romaški kod Kijeva na kome je kalendar takođe bio utisnut.
Kako je zapravo izgledao staroslovenski kalendar? On je po svojim karakteristikama bio solaran, što se može zaključiti iz analize crteža posuda u Lepevsovki. Naučnik Ribakov odgonetnuo je simbole ucrtane na ovom kalendaru, za koje se ispostavilo da predstavljaju simbole solsticija i dvanaest meseci solarne godine. Kao što znamo, lunarna godina ima 13 meseci, od koji svaki traje po 28 dana, koliko i traje jedan Mesečev ciklus, a nasuprot ovoj, lunarnoj godini stoji solarna godina sa 12 meseci. Spomenuli smo već da su Sloveni pre svega poštovali solarni princip, o čemu nedvosmisleno govori Velesova knjiga. Zbog toga nije ni čudo što se stari slovenski kalendar bazirao na godišnjem kretanju Sunca i na njegovom pložaju u odnosu na Zemlju.

Nazivi slovenskih meseci bilu su, pre svega, imena koja su na najednostavniji mogući način opisivala prirodu određenog meseca. Tako je mesec ljuti označavao period ljute zime dok je žarki bio najtopliji letnji mesec. Sledi spisak koji za prvi mesec ima period najveće hladnoće a za poslednji – mesec početka zime:

Ljuti
Veljača
Mežnik
Bokogrej
Suhi
Protaljnik
Letnik
Žarki
Gruden
Grljaznik
Studen
Snežanj

Pored pomenutih naziva meseci u upotrebi su bila i sledeća imena: prosinac, lipenj, sečenj, žetvar i mnogi drugi. U srpskom kalendaru ovi nazivi meseci ustupili su mesto rimskim nazivima, međutim, neki slovenski narodi zadržali su svoja stara imena meseci.

U poslednje vreme, istraživači iz mnogih slovenskih zemalja rade na pokušaju rekonstrukcije starog slovenskog kalendara. Ruski naučnik Aleksandar Asov u svojoj knjizi Slovenska astrologija formulisao je svoju verziju ovog kalendara koja se zasniva na kretanju dvanaest zodijačkih sazvežđa i sistemu ruskih paganskih i hrišćnskih praznika. Kao i stari rimski kalendar, ovaj kalendar počinje prolećnom ravnodnevnicom, koja kod Asova dobija naziv 1. belojar. Solsticiji i ravnodnevnice zauzeli su veoma važno mesto u ovom kalendaru, budući da su Sloveni u doba paganizma slavili ove datume kao praznike (Koljada, Maslenica i Kupalo). Asov je zapravo nastavio delo slovenskog žreca Busa Belojara, polumitske ličnosti o kojoj govori Velesova knjiga. Sam kalendar je svoju osnovu dobio još u 4.veku nove ere, kada je legendarni Bus Belojar konstruisao ovaj kalendar koji je u sebi sadržao elemente hrišćanstva i slovenskog paganizma.



Vesna Kakaševski

SLOVENI DANAS


Sloveni danas zauzimaju veći deo Evrope i znatan deo Azije. U Evropi su najbrojnija etnička skupina (oko 35%). Sloveni su u jezičkom i kulturnom pogledu najkompaktnija etnička skupina u Evropi. Razlike između pojedinih slovenskih jezika manje su nego, na primer, razlike između severnih i južnih nemačkih dijalekata. Pored jezičke bliskosti, koja je najizrazitija (uprkos velikoj otvorenosti slovenskih jezika za pozajmice iz drugih jezika), uočljiva je i srodnost duhovne i materijalne strane slovenskih kultura u mnogim aspektima: u narodnoj književnosti, u verovanjima i običajima, u nošnji, arhitekturi, muzici itd. Nasuprot pomenutom poređenju stoji činjenica da se nemačko jezičko i kulturno područje većim delom nalazi u granicama jedne države, dok su slovenski jezici i kulture u tom pogledu izrazito podeljeni. Uzroci takvom stanju su brojni i raznovrsni; jednim delom se nalaze izvan slovenskog sveta.

SLOVENSKI JEZICI

Sloveniski jeziciUprkos veoma uočljivoj srodnosti slovenskih jezika i njihovoj velikoj tipološkoj sličnosti, slovenski svet je znatno izrazitije izdiferenciran brojem književnih (standardnih) jezika nego kvalitetom i rasponom slovenskih međudijalekatskih razlika, pogotovu ako se u tom pogledu napravi poređenje sa jezičkom situacijom, na primer, u Nemačkoj, Francuskoj ili Španiji, gde naspram većih regionalnih jezičkih razlika postoji samo po jedan književni jezik (u znatno užoj sferi upotrebe u Francuskoj postoji i oksitanski [ili provansalski], a u Španiji katalonski). Štaviše, tendencije ka izdvajanju novih književnih jezika u slovenskom jezičkom svetu sežu do najnovije istorije, čemu gotovo da nema paralele drugde u Evropi.
Slovenski jezici obično se dele na tri grupe i mada ta podela nije bez nedostataka, za sada je bolja od drugih koje su predlagane. Istočnoslovenska grupa obuhvata ruski jezik (159 miliona govornih predstavnika), ukrajinski (42,5 miliona) i beloruski jezik (9,3 miliona). Zapadnoslovenska grupa obuhvata poljski jezik (39 miliona), češki (10 miliona), slovački (5 miliona) i lužičkosrpski jezik (oko 50 hiljada). Južnoslovenska grupa obuhvata srpski (11 miliona), bugarski (8,9 miliona), hrvatski (6 miliona), bošnjački (2 miliona), slovenački (2 miliona) i makedonski jezik (2 miliona).
Izvorni slovenski lingvonimi su, prema izloženom redosledu: russkiй яzыk, ukraїnsьka mova, belaruskaь mova, język polski,český jazyk (čeština), slovenský jazyk (slovenčina), hornjoserbčina, dolnoserbska reč (dolnoserbski jezik), srpski jezik, hrvatski jezik, bъlgarski ezik, slovenski jezik (slovenščina), makedonski jazik.
Iako su prema strukturi dosta slični, slovenski književni jezici se na više načina međusobno razlikuju:
U pogledu broja govornih predstavnika pojedinih jezika slovenski jezici obuhvataju i tako velike jezike kao što su ruski (jedini slovenski jezik koji je po razmerama u kojima funkcioniše i svetski jezik), ukrajinski ili poljski i, s druge strane, književne mikro jezike, kao što je, na primer, rusinski jezik u Srbiji, ili jezik Gradišćanskih Hrvata u Austriji, ili jezik Moliskih Slovena u oblasti Molize u srednjoj Italiji itd.
Slovenski jezici međusobno se razlikuju i u pogledu kontinuiteta književnojezičkog statusa. Najstariji slovenski književni jezik - staroslovenski jezik stvoren je još u IX veku, a najmlađi, makedonski i rusinski, stekli su status književnog (standardnog) jezika u savremenom smislu reči tek posle Drugog svetskog rata. Kontinuitet razvoja gotovo svih slovenskih književnih jezika bio je zbog nepovoljnih istorijskih okolnosti ometan ili čak u dužem periodu i prekidan, što najmanje važi za ruski književni jezik. Kontinuitet razvoja pojedinog književnog jezika po pravilu je u manje ili više tesnoj vezi sa kontinuitetom državnosti odgovarajuće slovenske zemlje.
Savremeni slovenski jezici su, po prirodi stvari, živi jezici, ali u istoriji slovenskih jezika bilo je i takvih koji više ne postoje. Pored staroslovenskog jezika, koji danas postoji kao bogoslužbeni jezik pravoslavnih slovenskih crkava (u tom slučaju se naziva crkvenoslovenski) pa se zato i ne može smatrati mrtvim jezikom u pravom smislu reči, u mrtve slovenske jezike spadaju zapadnoslovenski jezici: polapski i slovinski.
Polapskim jezikom govorilo se na širokoj teritoriji između donje i srednje Labe (Elbe) na zapadu i donje Odre na istoku. Od H veka Polapski Sloveni potpali su pod germansku vlast, u XVIII veku su izgubili nacionalni identitet, a uskoro zatim nestali su i poslednji ljudi koji su govorili polapski jezik. Zahvaljujući nekolicini naučnika i amatera koji su posvetili izvesnu pažnju polapskom jeziku pre nego što je definitivno prestao da postoji, zapisani su tekstovi na tom jeziku i sastavljen mali rečnik, što je kasnije omogućilo njegovu gramatičku rekonstrukciju.
Slovinski jezik, prema nekim mišljenjima jedan od kašupskih dijalekata (danas grupa poljskih dijalekata), kojim su govorili Pomoranski Sloveni (oko jezera Leba i Gardno u poljskom Pomorju) održao se duže - do sredine XX veka, iako su govorni predstavnici tog jezika takođe bili izloženi germanizaciji. Bolje je i potpunije opisan od polapskog jezika, a 1950. godine čak je napravljen i magnetofonski zapis govora jednog od poslednjih živih predstavnika tog jezika.
Izvorni tekst je preuzet iz knjige Uvod u slavistiku I Predraga Pipera.

Словенски месеци:

1.верзија:

1.Просинец (Январь)
2.Сечень (Февраль)
3.Сухый (Март)
4.Березозол (Апрель)
5.Травень (Май)
6.Кресень (Июнь)
7.Червень (Июль)
8.Серпень (Август)
9.Рюень (Сентябрь)
10.Листопад (Октябрь)
11.Грудень (Нобярь)
12.Студень (Декабрь)

2.верзија

Зима:
1.Стужень (Декабрь)
2.Лютень (Январь)
3.Березень (Февраль)
Весна:
4.Кветень (Март)
5.Травень (Апрель)
6.Червень (Май)
Лето:
7.Липень (Июнь)
8.Серпень (Июль)
9.Версень (Август)
Осень:
10.Жёлтень (Сентябрь)
11.Листопад (Октябрь)
12.Грудень (Ноябрь)


3. верзија

1.Стужень (Январь)
2.Лютень (Февраль)
3.Березень (Март)
4.Кветень (Апрель)
5.Травень (Май)
6.Червень (Июнь)
7.Липень (Июль)
8.Серпень (Август)
9.Версень (Сентярбрь)
10.Жёлтень (Октябрь)
11.Листопад (Ноябрь)
12.Грудень (Декабрь)


Основни празници:

1.01 - 1 јануар - Славянский Новый Год.
1.01 - 6.01 - 1-6 januara - Велесовы дани.
24.03 - 23 фебруара - Масленница
7.04-14.04 - 7-14 март - Перунова недеља
02.05 - 2 мај - Русалий dan
06.05 - 6 мај-дан Дажьбога
4.06 - 5 јун- Ярилин dan
15.06 - 20.06 - 16-21 јун - Зелёные Святки (Духов День)
23.06 - 24 јун - Купало
15.07 - 14 јул- дан Стрибога
20.07 - 21 јул - Перунов дан