posto sam bila jedan od najistrajnijih i najdugorocnijih posetilaca (da ne kazem osnivaca), bila sam i jedna od prve 3 osobe koje su saznale za to....
istog momenta sam otvorila frizider,izvadila flasu pelinkovca, sela i zagledala se u daljinu.... tesko da cu nekada negde ponoviti iste ili makar slicne momente... ta kafana je zaista imala dusu....i u toj kafani je moglo sve...
pritom moram da pomenem jednu devojku sa belom prugom posred kratke trsave kosice koja je dozvoljavala bezmalo sve, jednu drugu devojku iz jednog malog mesta na granici sa bosnom , cudnog naglaska i gegova cije anegdote se prepricavaju i dan danas sirom beograda, nekoliko ruiniranih fotelja, par pokradenih piva, gomile veceri ispijanja alkohola na crtu, polu- nadrkanu gazdaricu bez koje nicega ne bi bilo i nekoliko simpaticnih pogleda koji su se kasnije pretvorili u nesto vise....
arara, rest in aur memoris....
p.s. ostala je jos jedino takozvana "donja arara".... koja je takodje umela da posluzi....ako je neko zainteresovan, neka se javi za vise informacija...