- 19 Avg 2005, 21:28
#331547
Pri odlasku na žurke, unapred se radujem susretu s prijateljima i eventualno novom poznanstvu. Medjutim, pojavi se i taj famozni neprijatelj, koji ometa normalnu komunikaciju, a to je 
PREGLASNA MUZIKA!
Vidim dragog prijatelja, deremo se jedan drugom na uvce dva minuta a onda odem od njega jer ne mogu da se mucim nadvikujuci se i teraci ga da mi ponavlja tri puta jedno isto.
Kad vidim nekog novog sa kojim te ktreba stupiti u kontakt, problem je još izraženiji, jer je kod prvog susreta potrebna veca i smislenija komunikacija (prvobitan osmeh nije dovoljan da bismo utvrdili kakva je ta osoba i ko je vredan davanja broja telefona) Sledi upoznavanje, 3 recenice na uvo i onda ponovo umor od nadvikivanja i ponovo odlazim.
Ne kažem da su muzika i ples loši, ali ja imam 28 godina i neprestano skakanje 2-3 sata mi zaista više nije dovoljno. Muziku mogu da slušam i kod kuce, ali tako veliko društvo imam samo na žurci. Šta bi falilo da glasna muzika ostane na zvucnicima bliskim podijumu, dok bi u separeu, u kome sedi 5-6 ljudi svako mogao da cuje svakog, da se ubaci u razgovor i da zajedno prave fazone?
Mislim da je ovo tabu problem. Smeta mnogima ali niko da kaže?
Doktori upozoravaju da je procenat nagluve omladine sve vece. Procenjuje se da ce izmedju 3,5 i 4 % današnjih dvadesetogodišnjaka ogluveti vec u pedesetoj godini, a kao krivac navodi se preglasna muzika.
P.S: Neko ce reci da ,,pametujem'' i ,,kakim'' ali morao sam da postavim temu iz poštovanja prema sebi i svom zdravlju, jer na levo uvo, cujem izuzetno slabo i na ovakvim žurkama sam diskriminisan, a mogu da predpostavim kako je onima, koji su u još goroj situaciji pa ne cuju na oba uva, a takvih ima i na ovom forumu.
Osecam se isto kao kada bi nekome ko nosi naocare, na ulazu u žurku tražili da ih skine.
PREGLASNA MUZIKA!Vidim dragog prijatelja, deremo se jedan drugom na uvce dva minuta a onda odem od njega jer ne mogu da se mucim nadvikujuci se i teraci ga da mi ponavlja tri puta jedno isto.
Kad vidim nekog novog sa kojim te ktreba stupiti u kontakt, problem je još izraženiji, jer je kod prvog susreta potrebna veca i smislenija komunikacija (prvobitan osmeh nije dovoljan da bismo utvrdili kakva je ta osoba i ko je vredan davanja broja telefona) Sledi upoznavanje, 3 recenice na uvo i onda ponovo umor od nadvikivanja i ponovo odlazim.
Ne kažem da su muzika i ples loši, ali ja imam 28 godina i neprestano skakanje 2-3 sata mi zaista više nije dovoljno. Muziku mogu da slušam i kod kuce, ali tako veliko društvo imam samo na žurci. Šta bi falilo da glasna muzika ostane na zvucnicima bliskim podijumu, dok bi u separeu, u kome sedi 5-6 ljudi svako mogao da cuje svakog, da se ubaci u razgovor i da zajedno prave fazone?
Mislim da je ovo tabu problem. Smeta mnogima ali niko da kaže?
Doktori upozoravaju da je procenat nagluve omladine sve vece. Procenjuje se da ce izmedju 3,5 i 4 % današnjih dvadesetogodišnjaka ogluveti vec u pedesetoj godini, a kao krivac navodi se preglasna muzika.
P.S: Neko ce reci da ,,pametujem'' i ,,kakim'' ali morao sam da postavim temu iz poštovanja prema sebi i svom zdravlju, jer na levo uvo, cujem izuzetno slabo i na ovakvim žurkama sam diskriminisan, a mogu da predpostavim kako je onima, koji su u još goroj situaciji pa ne cuju na oba uva, a takvih ima i na ovom forumu.
Osecam se isto kao kada bi nekome ko nosi naocare, na ulazu u žurku tražili da ih skine.
a nekad mozda i 
) ako je losa onda mi smeta bila glasna ili ne.
