- 09 Sep 2011, 18:05
#2281966
Evo jednog primera. Reč "peder" u kolokvijalnoj upotrebi ne znači najčešće homoseksualac, nego "loš čovek", "peder u duši" i sl. Ali, zašto se reč "peder" vezuje za takvo negativno određenje? Zato što tu postoji homofobična veza -- biti peder je loše. I svaki put kada neko koristi taj izraz na opisan n kolikvijalan način on reprodukuje homofobiju i učestvuje u konstrukciji (verbalnog) nasilja.
Dakle, to je problem sa izjavom Maje Uzelac. To što na u svojoj neodovornosti ne razume simbolički mehanizam nasilja, a bira da nesvesno bude njegov deo, kao što ne razume da postoji jedan deo nasiljem tarumatizovane populacije koji ovakva retorika itekako dotiče i koja učestvuje u reprodukciji verbalnog nasilja.
Konačno, kako zvuči "Maja Uzela je večeras puštala muziku. Treba je tući dugo i jako. Dobrovoljci, javite se" -- samoj Maji Uzelac? Ne znam, ali ja ne vidim u tome ništa duhovito, ne daj Bože "lucidno" kako kaže NUNS, a da je moje ime na tapetu svakako bih osetio dozu neprijatnosti i ugroženosti. Ne zato što mislim da će neko da me tuče "dugo i jako" nego zato što me pogađa zla namera i naslna formulacija.
Maja Uzelac naravno nije isto što i Obraz, što i Mladen Obradović. Ali to ne znači da oni nisu deo matrice simboličkog -- i posledicčno fizičkog nasilja -- samo su im pozicije i uticaji različiti unutar tog matriksa. Retorika Maje Uzelac nije antigej kao Obraza, niti ima iste učinke u konkrenim fizičkim naopadima, ali jeste deo jedne nereflektovane "kulture nasilja" i neodgovornosti spram učinkovitosti vlastitih reči koje uvek-već imaju i performativnu dimenziju.
Stanwik napisao: Bio sam žrtva groznog napada i svaki vid pretnje mi nije prijatan pa makar dolazio od rođene matere.Ovo je centralna tačka ovog šekspirovskog dijaloga, koji je i previše emotovan, a zapravo predstavlja "puno buke ni oko čega". To je promaklo učesnicima -- ko interpretira i sa koje pozicije ono što je rekla Maja Uzelac (to je predmet spora, a ne apriorno znanje svih vrabaca na grani da je ona tvrdila ovo ili ono)? Kada ste žrtva nasilja, onda i najmanja aluzija na fizičko nasilje izaziva neprijatnost i potencijalnu traumu, i to sa vlasnicima Apartmana nema direktne veze -- istupanje u javnom prostoru pogađa sve koji u njemu paticipiraju i povlači granicu između dopuštenog i nedopuštenog u kulturnom kontekstu. Drugim rečima, bahatost Maje Uzelac nije toliko u tome što ozbiljno ili neozbiljno poziva na nasilje, što kako sama kaže "pokušava da bude duhovita", misli ovo ili ono, nego zato što perpetuira u jezik ugrađenu normalizaciju nasilja u vidu nazovi kolokvijalizma koji upotrebljava -- "treba ih tući". A vrlo dobro zamo da mnogo nasilja počinje u jeziku i da sam jezik može biti instrument nasilja, izdavao se on čak i za neutralan i pacifistički (slučaj "Dveri" koji zaista ne pozivaju na nasilje i uvek se ograđuju od njega, ali daju ideološko-politički preduslov da se na njihovoj šetnju urla "Ubi pedera"!)
Evo jednog primera. Reč "peder" u kolokvijalnoj upotrebi ne znači najčešće homoseksualac, nego "loš čovek", "peder u duši" i sl. Ali, zašto se reč "peder" vezuje za takvo negativno određenje? Zato što tu postoji homofobična veza -- biti peder je loše. I svaki put kada neko koristi taj izraz na opisan n kolikvijalan način on reprodukuje homofobiju i učestvuje u konstrukciji (verbalnog) nasilja.
Dakle, to je problem sa izjavom Maje Uzelac. To što na u svojoj neodovornosti ne razume simbolički mehanizam nasilja, a bira da nesvesno bude njegov deo, kao što ne razume da postoji jedan deo nasiljem tarumatizovane populacije koji ovakva retorika itekako dotiče i koja učestvuje u reprodukciji verbalnog nasilja.
Konačno, kako zvuči "Maja Uzela je večeras puštala muziku. Treba je tući dugo i jako. Dobrovoljci, javite se" -- samoj Maji Uzelac? Ne znam, ali ja ne vidim u tome ništa duhovito, ne daj Bože "lucidno" kako kaže NUNS, a da je moje ime na tapetu svakako bih osetio dozu neprijatnosti i ugroženosti. Ne zato što mislim da će neko da me tuče "dugo i jako" nego zato što me pogađa zla namera i naslna formulacija.
Maja Uzelac naravno nije isto što i Obraz, što i Mladen Obradović. Ali to ne znači da oni nisu deo matrice simboličkog -- i posledicčno fizičkog nasilja -- samo su im pozicije i uticaji različiti unutar tog matriksa. Retorika Maje Uzelac nije antigej kao Obraza, niti ima iste učinke u konkrenim fizičkim naopadima, ali jeste deo jedne nereflektovane "kulture nasilja" i neodgovornosti spram učinkovitosti vlastitih reči koje uvek-već imaju i performativnu dimenziju.
