- 24 Apr 2011, 11:09
#2207372
Patrijarhova poslanica :
Obnovimo stid, moral i dobrotu
Danas samoživost, duhovna čamotinja, vlastoljublje i praznoslovlje prete da unište cvet nesebične ljubavi ugrađene u ljudsku prirodu
O Vaskrsu 2011. godine Irinej
Milošću Božjom, pravoslavni arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski, sa svim arhijerejima Srpske pravoslavne crkve - sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete crkve: blagodat, milost i mir od Boga oca, i Gospoda našeg Isusa Hrista i Duha svetoga, uz najradosniji vaskršnji pozdrav:
Hristos vaskrse! Smrt odnese! Večni život donese!
Pozdravljajući vas, braćo i sestre, ovim pozdravom večne radosti, u njegovoj svetlosti i besmrtnom značenju, mi, vaši episkopi, svedočimo pred vama i pred svim ljudima veliku i svetu istinu naše hrišćanske vere i naše pravoslavne crkve. Obasjani svetlošću Hristovog vaskrsenja, saznajemo, naime, da na zemlji postoje samo dve vrste ljudi, dve vrste vernika: oni koji veruju u život večni, koji njime i za njega žive; i poklonici smrti i ništavila. Svako od nas, svakoga dana, svakoga trenutka našeg zemnog života, treba da se upita: u koju vrstu od ove dve spadam, kojoj vrsti ljudi pripadam? Pripadam li onima koji su poznali da su večna i besmrtna bića; ili onima koji veruju da smrt i ništavilo čine njihov početak i kraj, proždirući konačno sva bića i sve tvari? Jesam li u spasonosnoj zajednici sa onima koji već ovde na zemlji žive večnim životom i za večni život; ili sam u žalosnom društvu onih kojima gospodari smrt?
Kvasac večnog života
Mi hrišćani po tome i jesmo hrišćani, što verujemo u život kao vrhovnu vrednost i smisao ljudskog naznačenja i što se klanjamo neprolaznom životu i večnoj svetlosti. Drugim rečima, mi verujemo u Hrista Gospoda, koji je pobedio smrt. Samim tim, verujemo i u opšte vaskrsenje svih ljudi i večni život svih stvorenja.
Evo, ponovo nas obasjava večna svetlost iz Hristovog živonosnog groba. Zato, radujmo se, braćo i sestre, što smo stvoreni i što postojimo - ne za smrt i ništavilo, već za večni život i neprolaznost! Radujmo se, jer je vaskrsli Hristos pobedio greh, smrt i svaku čovekoubilačku demonsku silu! Radujmo se, jer je razagnao mrak smrti iz ljudskog bića i tamu neznanja iz ljudskog uma i sa čovekovih očiju! Radujmo se što, blagodareći vaskrsenju njegovom, u dubinama bića i tvari više ne caruju mrak i smrt, nego neprolazna svetlost i večni život!
Učvrstiti temelje stvaralaštva
Danas su ljudski moral, stid i dobrota uniženi i zgaženi upravo zato što je ljudska svest oprhvana smrću i besmislom. Verujući u vaskrsloga Hrista - u njega kao put, istinu i život, mi verujemo u obnavljanje i vaskrsavanje ljudskog morala, stida i dobrote. U naše dane se ljuljaju temelji ljudske kulture i pomračuju ciljevi ljudskog delanja i stvaralaštva. Samo oni koji veruju u Hrista i srcem vide vaskrsenje njegovo, opšte vaskrsenje mrtvih, i večni smisao svih stvorenja; prepoznaju neuništivo korenje čovekovog delanja i nepresušne izvore ljudskog stvaralaštva i kulture.
Protiv lažnih načela
Danas samoživost, duhovna čamotinja, vlastoljublje i praznoslovlje prete da unište cvet nesebične ljubavi ugrađene u ljudsku prirodu, na čijem plamenu se greju sva bića i sva stvorenja; prete da ubiju radost života, rađanu iz slobode, uzajamnosti i delatne samožrtvenosti. Samo vaskrsli Hristos, koji se uselio u nas i došao među nas - da služi, a ne da vlada; da se daruje i žrtvuje, a ne da žrtvuje sebi druge - obnavlja u nama oganj nesebične ljubavi, bratske uzajamnosti, služenja i samožrtvenosti. Samo vera u besmrtnost, zasijala iz Hristovog groba, spaljuje svojim ognjem samoživost i samoljublje kao lažno načelo i pogrešan način življenja.
Oslobađanje od sebičnosti i nasilja
Sebičnost i nepoštenje i danas, kao i juče, kao i sutra, uništavaju svako pravo zajedništvo, zajedničko dobro i imovinu. Nepoverenje i gramzivost, vlastoljublje, nasilje, i otimanje tuđeg, ugrožavaju ličnost i njenu bogomdanu slobodu. Ta sebičnost, gramzivost i nasilje utoliko su veći ukoliko čovek nije progledao da sagleda svoje večno dostojanstvo, niti je otvorio oči za večna prostranstva i vidike svoga bića - ukoliko je vezaniji za zemaljska i prolazna blaga. Samo duše obasjane svetlošću vaskrsenja Hristovog, obnovljene nadom u opšte vaskrsenje mrtvih i prekaljene verom u dobra koja moljac ne nagriza i rđa ne kvari, oslobađaju se sebičnosti, osećanja biološke ugroženosti, straha, gramzivosti, otimanja od drugih, i nasilja nad njima.
Podsetnik čovečanstvu
U ovo naše vreme odnosi među narodima i među pojedincima ugroženi su sebičnošću, međusobnim prezirom, nasiljem i mržnjom. Strašni i apokaliptični zemljotres u Japanu, i njemu slična prirodna znamenja našeg vremena u svetu, podsećaju nas na ljudsku nemoć, na smrtnost i ništavilo ljudskih dela. Očevidno, duhovni i moralni poremećaji u ljudskom društvu, kao odvajkada, praćeni su i sada prirodnim poremećajima, poput cunamija. Nisu li to novi podsetnici svemu čovečanstvu da zaista postoji uzajamnost među duhovno-moralnim stanjem i prirodnim fenomenima? Zbivanja u prirodi nas podsećaju da od našeg ljudskog načina življenja i ponašanja zavisi prirodni poredak stvari. Podsećaju nas da je čovek odgovoran ne samo za sebe i svoj narod, nego i za sve ljude i sve narode, kao i za sveukupnu Božju tvorevinu.
Praštajmo svima
Upravo na tu odgovornost ukazuje nam svetlost Hristovog vaskrsenja, koja obasjava sve i sva, otkrivajući smisao svih događanja u vremenu i života u večnosti. Vaskrsli Hristos, koji je svojim raširenim rukama na krstu sve i sva zanavek zagrlio i sve obasjao svetlošću svoga vaskrsenja, poziva svojom bogočovečanskom ljubavlju sve ljude i narode na samožrtvenu ljubav, na uzajamno mirenje i bratsko praštanje. Njegov poziv svima na večni život, na praštanje svima za sve, njegovo opraštanje svima sa krsta i davanje večnog smisla svemu postojećem, svim zbivanjima i čitavoj istoriji, greje nam i vaskrsava dušu, obnavlja srce i ispunjava život mirom i radošću. Vaskrsenje Hristovo vraća sveukupnoj tvorevini njen bogomdani poredak i smisao. Vraća Boga ljudima i ljude Bogu. Vraća ljude jedne drugima, i daruje im pravi način postojanja i večni smisao življenja.
Zato, oprostivši sve jedni drugima vaskrsenjem Hristovim, i zagrlivši se večnim zagrljajem, zapevajmo jednim srcem i jednim ustima, i naučimo sve ljude i sve narode da pevaju pesmu večne ljubavi i života:
Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt porazi, i onima koji su u grobovima život darova!
Pojmo, o pojmo i mi, i svi ljudi, ovu večnu pesmu, i sveradosno se pozdravljajmo, sada i svagda i vavek:
HRISTOS VASKRSE!
VAISTINU VASKRSE!
Dano u Patrijaršiji Srpskoj u Beogradu, o Vaskrsu 2011.
http://www.kurir-info.rs/vesti/drustvo/patrijarhova-poslanica-obnovimo-stid-moral-i-dobrotu-86868.php
Obnovimo stid, moral i dobrotu
Danas samoživost, duhovna čamotinja, vlastoljublje i praznoslovlje prete da unište cvet nesebične ljubavi ugrađene u ljudsku prirodu
O Vaskrsu 2011. godine Irinej
Milošću Božjom, pravoslavni arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski, sa svim arhijerejima Srpske pravoslavne crkve - sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete crkve: blagodat, milost i mir od Boga oca, i Gospoda našeg Isusa Hrista i Duha svetoga, uz najradosniji vaskršnji pozdrav:
Hristos vaskrse! Smrt odnese! Večni život donese!
Pozdravljajući vas, braćo i sestre, ovim pozdravom večne radosti, u njegovoj svetlosti i besmrtnom značenju, mi, vaši episkopi, svedočimo pred vama i pred svim ljudima veliku i svetu istinu naše hrišćanske vere i naše pravoslavne crkve. Obasjani svetlošću Hristovog vaskrsenja, saznajemo, naime, da na zemlji postoje samo dve vrste ljudi, dve vrste vernika: oni koji veruju u život večni, koji njime i za njega žive; i poklonici smrti i ništavila. Svako od nas, svakoga dana, svakoga trenutka našeg zemnog života, treba da se upita: u koju vrstu od ove dve spadam, kojoj vrsti ljudi pripadam? Pripadam li onima koji su poznali da su večna i besmrtna bića; ili onima koji veruju da smrt i ništavilo čine njihov početak i kraj, proždirući konačno sva bića i sve tvari? Jesam li u spasonosnoj zajednici sa onima koji već ovde na zemlji žive večnim životom i za večni život; ili sam u žalosnom društvu onih kojima gospodari smrt?
Kvasac večnog života
Mi hrišćani po tome i jesmo hrišćani, što verujemo u život kao vrhovnu vrednost i smisao ljudskog naznačenja i što se klanjamo neprolaznom životu i večnoj svetlosti. Drugim rečima, mi verujemo u Hrista Gospoda, koji je pobedio smrt. Samim tim, verujemo i u opšte vaskrsenje svih ljudi i večni život svih stvorenja.
Evo, ponovo nas obasjava večna svetlost iz Hristovog živonosnog groba. Zato, radujmo se, braćo i sestre, što smo stvoreni i što postojimo - ne za smrt i ništavilo, već za večni život i neprolaznost! Radujmo se, jer je vaskrsli Hristos pobedio greh, smrt i svaku čovekoubilačku demonsku silu! Radujmo se, jer je razagnao mrak smrti iz ljudskog bića i tamu neznanja iz ljudskog uma i sa čovekovih očiju! Radujmo se što, blagodareći vaskrsenju njegovom, u dubinama bića i tvari više ne caruju mrak i smrt, nego neprolazna svetlost i večni život!
Učvrstiti temelje stvaralaštva
Danas su ljudski moral, stid i dobrota uniženi i zgaženi upravo zato što je ljudska svest oprhvana smrću i besmislom. Verujući u vaskrsloga Hrista - u njega kao put, istinu i život, mi verujemo u obnavljanje i vaskrsavanje ljudskog morala, stida i dobrote. U naše dane se ljuljaju temelji ljudske kulture i pomračuju ciljevi ljudskog delanja i stvaralaštva. Samo oni koji veruju u Hrista i srcem vide vaskrsenje njegovo, opšte vaskrsenje mrtvih, i večni smisao svih stvorenja; prepoznaju neuništivo korenje čovekovog delanja i nepresušne izvore ljudskog stvaralaštva i kulture.
Protiv lažnih načela
Danas samoživost, duhovna čamotinja, vlastoljublje i praznoslovlje prete da unište cvet nesebične ljubavi ugrađene u ljudsku prirodu, na čijem plamenu se greju sva bića i sva stvorenja; prete da ubiju radost života, rađanu iz slobode, uzajamnosti i delatne samožrtvenosti. Samo vaskrsli Hristos, koji se uselio u nas i došao među nas - da služi, a ne da vlada; da se daruje i žrtvuje, a ne da žrtvuje sebi druge - obnavlja u nama oganj nesebične ljubavi, bratske uzajamnosti, služenja i samožrtvenosti. Samo vera u besmrtnost, zasijala iz Hristovog groba, spaljuje svojim ognjem samoživost i samoljublje kao lažno načelo i pogrešan način življenja.
Oslobađanje od sebičnosti i nasilja
Sebičnost i nepoštenje i danas, kao i juče, kao i sutra, uništavaju svako pravo zajedništvo, zajedničko dobro i imovinu. Nepoverenje i gramzivost, vlastoljublje, nasilje, i otimanje tuđeg, ugrožavaju ličnost i njenu bogomdanu slobodu. Ta sebičnost, gramzivost i nasilje utoliko su veći ukoliko čovek nije progledao da sagleda svoje večno dostojanstvo, niti je otvorio oči za večna prostranstva i vidike svoga bića - ukoliko je vezaniji za zemaljska i prolazna blaga. Samo duše obasjane svetlošću vaskrsenja Hristovog, obnovljene nadom u opšte vaskrsenje mrtvih i prekaljene verom u dobra koja moljac ne nagriza i rđa ne kvari, oslobađaju se sebičnosti, osećanja biološke ugroženosti, straha, gramzivosti, otimanja od drugih, i nasilja nad njima.
Podsetnik čovečanstvu
U ovo naše vreme odnosi među narodima i među pojedincima ugroženi su sebičnošću, međusobnim prezirom, nasiljem i mržnjom. Strašni i apokaliptični zemljotres u Japanu, i njemu slična prirodna znamenja našeg vremena u svetu, podsećaju nas na ljudsku nemoć, na smrtnost i ništavilo ljudskih dela. Očevidno, duhovni i moralni poremećaji u ljudskom društvu, kao odvajkada, praćeni su i sada prirodnim poremećajima, poput cunamija. Nisu li to novi podsetnici svemu čovečanstvu da zaista postoji uzajamnost među duhovno-moralnim stanjem i prirodnim fenomenima? Zbivanja u prirodi nas podsećaju da od našeg ljudskog načina življenja i ponašanja zavisi prirodni poredak stvari. Podsećaju nas da je čovek odgovoran ne samo za sebe i svoj narod, nego i za sve ljude i sve narode, kao i za sveukupnu Božju tvorevinu.
Praštajmo svima
Upravo na tu odgovornost ukazuje nam svetlost Hristovog vaskrsenja, koja obasjava sve i sva, otkrivajući smisao svih događanja u vremenu i života u večnosti. Vaskrsli Hristos, koji je svojim raširenim rukama na krstu sve i sva zanavek zagrlio i sve obasjao svetlošću svoga vaskrsenja, poziva svojom bogočovečanskom ljubavlju sve ljude i narode na samožrtvenu ljubav, na uzajamno mirenje i bratsko praštanje. Njegov poziv svima na večni život, na praštanje svima za sve, njegovo opraštanje svima sa krsta i davanje večnog smisla svemu postojećem, svim zbivanjima i čitavoj istoriji, greje nam i vaskrsava dušu, obnavlja srce i ispunjava život mirom i radošću. Vaskrsenje Hristovo vraća sveukupnoj tvorevini njen bogomdani poredak i smisao. Vraća Boga ljudima i ljude Bogu. Vraća ljude jedne drugima, i daruje im pravi način postojanja i večni smisao življenja.
Zato, oprostivši sve jedni drugima vaskrsenjem Hristovim, i zagrlivši se večnim zagrljajem, zapevajmo jednim srcem i jednim ustima, i naučimo sve ljude i sve narode da pevaju pesmu večne ljubavi i života:
Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt porazi, i onima koji su u grobovima život darova!
Pojmo, o pojmo i mi, i svi ljudi, ovu večnu pesmu, i sveradosno se pozdravljajmo, sada i svagda i vavek:
HRISTOS VASKRSE!
VAISTINU VASKRSE!
Dano u Patrijaršiji Srpskoj u Beogradu, o Vaskrsu 2011.
http://www.kurir-info.rs/vesti/drustvo/patrijarhova-poslanica-obnovimo-stid-moral-i-dobrotu-86868.php
