- 21 Jan 2013, 13:00
#2504890
202-jka je bila moja omiljena radio-stanica (a njihov izbor i nije bio veliki).
Preko dana su išle emisije kolažnog tipa, bio je tu Indeks dok nisu ukinuli emisiju, bili su tu uveče po danima: Dragstor ozbiljne muzike, Jazz, Disco Hit, Poetski teatar, Dragstor zabavne muzike, nedeljom Ozon...Noću poslastica nad poslasticama: Luka Mijatović, Milan D. Špiček.
Sve savršeno, urbano i pre nego što se znalo šta to znači i pre nego što je uopšte postojala potreba da se nešto označi kao takvo i razlikuje od onog drugog.
Ali bila je ujutru jedna emisija, negde oko 9, 10 pa sat vremena...imena joj se ne sećam....ako nije bilo POSELO 202...gde su u početku jednostavno puštali tako te narodne pevače tog vremena, neutralno...DA BI se kako se ludilo zahuktavalo - i njihov muzički program menjao i punio sve ovakvim sadržajima kao gore.
Voditelj je bio neki lik namerno i forsiranog promuklog glasa, počinjao bi sa POMOZ BOG, BRAĆO SRBI I SESTRE SRPKINJE...a onda je kretala emisija u kojoj su se u takvom i tada elektronskom patriotizmu takmičili kroz uključenja i poruke (primer) radnici fabrije u Rakovici sa radnicima pivare BIP i slično, širom Srbije. I tu je krenuo recimo Era Ojdanić da se udara u glavu...tu je Nada Topčagić krenula da priziva smrt dušmanima i slično (plus mnogi koje sam zaboravio).
Lično mi je najteže padalo ono što je došlo posle: "Volimo te, otadzbino naša", pošto bih oko sebe video koji se to kalibar ljudi prima i kako shvata poruku koju mu sloba, mira i banda time šalju.