- 25 Sep 2010, 02:32
#1988511
TEHNIKA:
Pozicija tona kod operskog pevanja je negde na prednjim zubima (znam da to zvuci apstraktno), meko nepce je podignuto, da bi vazduh koji se dijafragmom kontrolisano ispusta mogao da prodje do mesta pozicije tona. Kroz registre svakom pevaca menja se vibrantno mesto. U najdubljem registru vibrira grudna kost (odatle naziv brus(t)-ton za duboki zenski registar), u srednjem vibrira maska (tj. kosti lica), dok u najvisem registru vibrira temena kost i cesto ce vokalni pedagozi traziti da se oseti ton koji ide u glavu (sto se cesto naziva i kopf-ton). Takodje postoji i nesto sto se naziva falset, koji ja volim da zovem lazni glas, a ime mu odatle i vodi poreklo (falso, falsetto, ital.). Neki fonijatri i ljudi iz operske struke smatraju npr. da zenski falset ne postoji i ne navode ga kao bilo sta znacajno. Dok muski falset moze da se koristi za imitacije kontratenora i jako je cenjen u Engleskoj koja ima dugu tradiciju “odgajanja” muskih soprana. Kod nas to i nije nesto zazivelo. Barem ne jos.
Sto se tice daha, i cuvenog disanja na stomak, na dijafragmu i sl, moram reci da svi ljudi disu na pluca, a ne na zeludac
Poenta je dijafragmom uspeti kontrolisati protok vazduha tako da se on najekonomicnije iskoristi, i to bez stezanja grla, podizanja larinksa i sl. radnji. Svi prekidi u dotoku vazduha treba da budu uz pomoc dijafragme, i pritom nije preporucljivo preterano podizati grudnu kost pri udahu, jer ona moze da stvori grc u grlu i time onemoguce slobodan protok vazduha iz pluca i da stvori tenziju nad glasnim zicama, sto je jedan od najgorih neprijatelja svakog operskog pevaca-to-be.
Najcesci tehnicki problemi su vezani za razne grceve – grla, brade, stomaka, za dah, te zbog jezika koji nam smeta
Operski pevaci zvuce operski upravo zbog koriscenja svojih prirodnih rezonatora (podignuto nepce koje omogucava veci priliv vazduha i visu prostornu poziciju tona u usnoj duplji i projekciju tona ka napred), fokus tona je upravo na prednjim zubima, cime se stvara veoma prodoran ton, koji cak ne mora biti glasan, a cuje se.
Originally posted by bernEvo, bern pre jedno mesec dana trazio ovakvu temu, a meni se sad dangubi, pa cu pokusati da napisem nesto vise o operi, prvenstveno o tipovima glasa, posto mi je to vise bila zanimacija do sada nego sama istorija opere. Ako neko ima nekih korekcija, predloga i sl, neka kaze i neka doda sta god zeli. I naravno, ako neko zeli podrobno i lepo o operu kroz epohe i o tehnici kroz epohe, moze da napise, a ako ne, a postoje zainteresovani za to, ja cu nesto i tome napisati.
Bilo bi lijepo da neko od vas poznavalaca otvori temu u operskom pjevanju, epohama, izvođačima...
TEHNIKA:
Pozicija tona kod operskog pevanja je negde na prednjim zubima (znam da to zvuci apstraktno), meko nepce je podignuto, da bi vazduh koji se dijafragmom kontrolisano ispusta mogao da prodje do mesta pozicije tona. Kroz registre svakom pevaca menja se vibrantno mesto. U najdubljem registru vibrira grudna kost (odatle naziv brus(t)-ton za duboki zenski registar), u srednjem vibrira maska (tj. kosti lica), dok u najvisem registru vibrira temena kost i cesto ce vokalni pedagozi traziti da se oseti ton koji ide u glavu (sto se cesto naziva i kopf-ton). Takodje postoji i nesto sto se naziva falset, koji ja volim da zovem lazni glas, a ime mu odatle i vodi poreklo (falso, falsetto, ital.). Neki fonijatri i ljudi iz operske struke smatraju npr. da zenski falset ne postoji i ne navode ga kao bilo sta znacajno. Dok muski falset moze da se koristi za imitacije kontratenora i jako je cenjen u Engleskoj koja ima dugu tradiciju “odgajanja” muskih soprana. Kod nas to i nije nesto zazivelo. Barem ne jos.
Sto se tice daha, i cuvenog disanja na stomak, na dijafragmu i sl, moram reci da svi ljudi disu na pluca, a ne na zeludac
Poenta je dijafragmom uspeti kontrolisati protok vazduha tako da se on najekonomicnije iskoristi, i to bez stezanja grla, podizanja larinksa i sl. radnji. Svi prekidi u dotoku vazduha treba da budu uz pomoc dijafragme, i pritom nije preporucljivo preterano podizati grudnu kost pri udahu, jer ona moze da stvori grc u grlu i time onemoguce slobodan protok vazduha iz pluca i da stvori tenziju nad glasnim zicama, sto je jedan od najgorih neprijatelja svakog operskog pevaca-to-be.Najcesci tehnicki problemi su vezani za razne grceve – grla, brade, stomaka, za dah, te zbog jezika koji nam smeta
Operski pevaci zvuce operski upravo zbog koriscenja svojih prirodnih rezonatora (podignuto nepce koje omogucava veci priliv vazduha i visu prostornu poziciju tona u usnoj duplji i projekciju tona ka napred), fokus tona je upravo na prednjim zubima, cime se stvara veoma prodoran ton, koji cak ne mora biti glasan, a cuje se.
) Hvala. 
).
