- 21 Okt 2015, 23:50
#2730689
Vrlo malo ljudi oko mene deli moj ukus, razumevanje i širinu oko muzike koju slušam, nemam problema sa time, bolje što je tako.
Roditelji npr. imaju ukus kao Uliks, više orijentiran ka tradicionalnijoj, romantizam-i-posle akademskoj muzici (koju takođe volim, ali joj manje pažnje posvećujem), niko od prijatelja ne sluša ovo što ja slušam, kolege su svakako D N O D N A sa ili bez muzike.
Partner tu i tamo zbog mene hoće, ali u suštini nije u njegovom fazonu, on je tu još posebniji od mene.
Užasno mi je bitna muzika koju konzumiram, imam vrlo intiman odnos sa njom kao celinom - bilo bi vrlo dugo nabrajati čega sve za mene: platonskog, etičkog, estetskog, filozofskog, istorijskog, fenomenološkog, naučnog, psihološkog, književnog, arheološkog itd
Po mom mišljenju, zaista ništa u okvirima umetničke muzike npr ne može da se meri sa neposrednošću izraza, melopoetske forme i konteksta u kojoj je stvarana srednjovekovna muzika/poezija, koja je pri tome omeđana mnoštvom ograničavajućih faktora, pa ipak ne gubi svoju svežinu i lepotu (interpretirana na način na koji se danas izvodi treba dodati)
Npr muzika trubadura, kako se danas razume i muzikološki i teorijski i u interpretaciji: pevane poetske forme su poprilično duge, ali nikada monotone, unutarnji jezik autora snažan, zahtevan i bizaran, biti u blizini tih pesničkih predela vrlo tajnovite emotivne prirode u kojima sve može da se desi - sneg da bude zelen, soko da se preobrati u damu, a veliki borac-krstaš da postane mucava budala, sve zbog ljubavi je veoma lepa nagrada. Da ne ulazim sada na teritoriju filologije i lepote i uticaja staroprovansalskog jezika itd.