Dégénération napisao:
..A sto se tice turneja... mislim da bismo taj primer mogli da primenimo npr. u zivotu obicnih ljudi. Tako da oni ne budu placeni za svoj rad, vec da zive od dnevnica kada idu na sluzbena putovanja (posto se one mnogo vise placaju od sedenja u kancelariji)? 
Diskografija je specifičan biznis i po tome što izvođači praktično jedan te isti proizvod - album sa 8, 10, ili 12 novih pesama prodaju XY puta.
Od zarade treba namiriti ne samo izođače, već i sve ostale pojedince i pojedinke koji su učestvovali u stvaranju albuma - kompozitore, tekstopisce, aranžere, dizajnere omota itd. U tom smislu je piraterija nemoralna, jer ti skineš na divljaka neki album, a ne pitaš se od čega će da živi stihoklepac, producent i aranžer tih numera. On ne može da ide na turneju od koje će imati zaradu. Zbog toga ti ljudi unapred naplaćuju svoje usluge od pevača. Jedna pesma - 1000 evra, pa ti plati i snimaj.
U Srbiji je sunovrat diskografije počeo početkom devedesetih, zbog naglog osiromašenja naroda.
Do tada su tiraži ploča i kaseta bili zavidni, narod je voleo da sluša muziku i kupovao je ploče. U jednoj relativno maloj zemlji je za svaki respekt životni tiraž jedne Zorice Brunclik, koja je u svojoj karijeri od Vardara do Triglava prodala preko 15 miliona primeraka svojih albuma.
Sve to do devedesetih. Narod je zadržao ljubav prema slušanju muzike, ali je izgubio kupovnu moć. Na to je došao i razvoj interneta, tako da danas imamo situaciju kakvu imamo. Albumi se niti izdaju, niti prodaju. Sem u slučaju nekoliko zvučnih imena i zvezda iz vremena stare Jugoslavije.