Gay-Serbia.com | Diskusije

Iako je primećivao da "Ništa nije prećutano./ Sve je već rečeno/ i izgubljeno.", ostavlja ipak trajno svedočenje o slikama koje u mimohodu često prođu neopažene ili zametnute van žute mrlje nekog zahuktalog, zabučenog i samoopsednutog sveta. I ono ume da uteši jer govori u ime precutanog, zatihnulog, makar ti prizori bili i pogledi što nakratko provire iz pukotina svakodnevice. (Ako se prisloni na pravom mestu, čuju im se pokreti na razboju za tkanje). Takva je za mene poezija Novice Tadića.



Otišli su svi sveti

Otišli su svi sveti,
I mi smo seli
Za njihov sto.

Mi, odasvud prispeli
Starci i starice,
Kepeci i nakaze.

Noć bez zvezda
U krošnjama šumori.
Njišu se niske grane.

Kad kucne tamni čas,
Zloba će naša
U nama zablistati.


Isus

Isus
Isus naš
Isus naš jastuče za igle


Javljaju mi iz centrale

Javljaju mi iz centrale
nakazo među ljudima probudi se
upali svetlo probudi se
pored uzglavlja ti leži knjiga
vučjom kožom opšivena izabrani
očitaj sebi naopaku molitvicu
obuci se siđi dole
u parku je spravljena lomača
gorećeš na mesečini
riđi rođo ne zakasni
svi smo nestrpljivi i svoje maske
okrećemo
prema tebi
iskežene plamteće na motkama
masku kurvića masku prasca
lisice
kojota


Rodoslov dželata

Krvolok rodi Blagoga
Blagi rodi Pravednoga
Pravedni rodi Majstora
Majstor rodi Doktora

Doktor rodi Utvaru
Utvara rodi Gospodina
Gospodin rodi Gavrana
Gavran rodi Slavuja

Slavuj rodi Ljubaznog
Ljubazni rodi Prijaznog
Prijazni rodi Odurnog
Odurni rodi Presvetlog

Presvetli rodi Kobru
Kobra rodi Pitomog
Pitomi rodi Šakala
Šakal rodi Putnika

Putnik rodi Zlotvora
Zlotvor rodi Leptira
Leptir rodi Štiglica
Štiglic rodi Krmaču

Krmača rodi Zrikavca
Zrikavac rodi Zumbula
Zumbul rodi Zgurenog
Zgureni rodi Kornjaču

Kornjača rodi Grofa
Grof rodi Hijenu
Hijena rodi Gusana
Gusan rodi Gugutku

Gugutka rodi Bauka
Bauk rodi Ovčicu
Ovčica rodi Dželata
Dželat rodi Dželata


Gnusna gozba

Odvrati pogled od njih.
Nemoj da ih gledaš;
nemoj da ih slušaš.

Zli su i debeli.
Tanjire su
digli iznad glava.

Tupastim prstima
udaraju bubnjeve
svojih punih trbuha.

Na gnusnoj gozbi
Bogu pevaju
lažljivi praznoslovci.

Kroz razdrti predeo
vetar im
razdrte glasove vitla.

PORTRET

Petli poju. Ja sam sada
moj portret na zidu.

Svečano odeven, sedim
na stolici. Pogled mi
na sobni pod pada,
na staro poprište.

U sobi nikog nema.
Svi su nekud otišli.
Na njivama rade,
u voćnjacima ili baštama.

Ili na groblju leže, kao ja.


POSLE BOLESTI

Posle kratke i teške
bolesti,
on zapisa stih
plamen i besmislen.

Gledao je i čitao.
Čitao, gledao, stenjao.
Nije mogao da poveruje,
pa pozva prve susede.

Susedi ko susedi,
sede i goste se.

Kao i obično,
na poeziju gledaju belo.
Pesma je tamni prirast.


ZAGLUŠEN, IDEM ULICOM

Zaglušen, idem ulicom,
umoran se vraćam kući.

Nedavno sam izašao iz bolnice.
Opet sam prigrlio život.
Prigrlio pepeo i ništa.

Imao sam misao
da svega imam u izobilju,
da sam mlad i čio
i da se ne rađam od nesreće.

Ali, sada sam ovde
i ružne snove sanjam.
Sad sam zaglušen, sad se vraćam kući.

U RITAMA, NEPOZNAT

U ritama, nepoznat
ide kroz naselja.
Muka, zlopamćenje...
Žaljenje je veliko.

Varljive želje, nečiste
pomisli
on je presretao uzalud.

Osenjen đavolovim mrežama,
rug je ženama i deci.

Eno onog, govore,
onog što nerazumno slavi Gospoda.

Stan mu je gde i torba
puna drangulija: krpa,
polomljenih češljeva,
praznih kutija, slepih ogledala

u kojima se ogledaju
on i njegov vrag.



ISPRED MENE SE UKAZUJEŠ

Ispred mene se ukazuješ
a tek ponegde me pratiš,
blagi Anđele.

POSLE BESANE NOĆI

Posle besane noći
priđoh ogledalu i videh
poražavajući rezultat.
Videh ubledelo lice stranca.
Duboku tugu u očima njegovim.
„Stvorio sam novog čoveka",
prošaptah, namigujući onom u ogledalu.
Vratih se, zatim, u krevet,
da se odmorim
od dobro obavljenog noćnog posla.

........................i umre covek u bedi i nemastini.

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2449693#p2449693]gnossienne napisao:[/url]POSLE BESANE NOĆI

Posle besane noći
priđoh ogledalu i videh
poražavajući rezultat.
Videh ubledelo lice stranca.
Duboku tugu u očima njegovim.
„Stvorio sam novog čoveka",
prošaptah, namigujući onom u ogledalu.
Vratih se, zatim, u krevet,
da se odmorim
od dobro obavljenog noćnog posla.

Kako se meni ovo svidja..

Grad u noci

Ovo je grad sa prigušenim svetlima.
Nadaleko kao da nikog nema.
Jesi li videla razbijače
kako razbijaju zgrade,
ruše mostove, zasipaju lomom reke?

Rekli su da je opasno njime tumarati,
ali mi ćemo poći kud nam se prohte.
Jer ništa drugo i nemamo sem slobode
da tumaramo i da ništa nemamo.

Ovo je naš grad sa svojim trgovima i ulicama.
Ovde ništa ne raste; ovde je smrt.
Zastani pored mene. Uberi moje suze.
Nazad na vrh Ići dole