- 05 Jun 2011, 21:46
#2237463
Pa evo mene opet sa svojim pisanjem, ne odustajem od toga da ocaram ovaj forum svojim "talentom". Dakle ja pisem, dosta. Pesme, price, romane. Nista jos uvek nisam objavio. Kad sam ovde postavio jednu deprimirajucu pesmicu, uglavnom su komentari bili da od toga necu ziveti. Pa ajd da probam ponovo. Ovde cu postaviti prolog mog prvog, za sada nezavrsenog gej romana (ostale stvari koje sam pisao nisu namenjene iskljucivo gej populaciji). Ima tri celine:
prva celina glavni lik sa nadimkom Apolon ima svog pomalo cudnog andjela cuvara koji mu pomaza da prihvati svoju seksualnost (ta je celina zavrsena)
druga celina Filip zvani kum, student koji nakon sto u kupatilu razbije glavu o lavabo, cuje u mislima Statusa, forumasa sa sajta "gay serbia' koji mu komplikuje zivot( ta celina je zavrsena do pola)
treca celina jedina lezbejka u svom selu, mozda cu je zvati Dzelajza, koja je opsednuta devojkama u uniformama, i ima posebnu vezu sa svojim psom koji za nju krade uniforme medicinskih sestara( taj deo jos nisam poceo da pisem, ali imam u glavi)
Dakle evo prologa ako nekog zanima da procita:
Planina Broukbek. Prvi gej film koji sam odgledao. Gej kauboji, de ćeš bolje. Nisam ja doduše nameravao da to bude tako, ali to je prvi gej film za koji sam čuo. U to vreme jedini gej film za koji sam čuo. Pa normalno da me je interesovalo da ga pogledam, i ja sam samo čovek. Plus u njemu je glumio preminuli glumac Hit Ledžer pa je nekako bilo dozvoljeno videti o čemu se tu radi. Čak i ako nisi gej, što je meni baš trebalo jer nisam bio “out”, a ne volim da se skrivam kada gledam filmove. Niko dakle nije znao da sam ja gej. Dugo vremena ni ja sam nisam prihvatao takvo stanje stvari, prvo sam govorio sebi neću više, proći će, zatim sam se tešio kako sam biseksualan, a onda sam jednostavno morao da priznam da volim muškarce. To je bilo najteže – prihvatiti sebe. Jer u sredini u kojoj ja živim to je nešto što se smatra bolesnim, izopačenim, perverznim, ukratko nepoželjnim. Da sam rođen negde na Zapadu, život bi mi bio drugačiji. Tamo su ljudi odavno shvatili da u ovom svetu u kom su svi nesrećni, nije uopšte bitno ko je kog pola, opredeljenja, nacije, vere, ako uspe da svoj toj nesreći ugrabi koji momenat sreće. Ali ja živim u Srbiji. Gde svaki sused nadgleda drugog suseda ne bi li zapazio nešto što ne valja, kako bi mu to kasnije s neskrivenim likovanjem sasuo u lice.
“Ej tebi se ćerka vratila u 6 ujutru, pa ne valja to ona je žensko”.
Da, takvi su ovde ljudi, svako gleda tuđa posla, umesto da se bavi svojim sopstvenim jadnim životom. Tako će verovatno kad konačno budem “out” mojim roditeljima doći komšije, i kao izokola pitati“pa dal je moguće” ili govoriti “ma čuo sam nešto za vašeg sina, al znaš kakvi su ovde ljudi, zli jezici, sigurno nije istina” i pritom navoditi na razgovor ne bi li što više saznali, sve vreme smeškajući se licemerno. Neverovatno. Gde ja živim!
Dal je moguće? Pa moguće je! Volim kurac i to ti je. Kao da njima zavisi život od toga s kime ću ja da spavam. Jednostavno ne razumem zašto je nekim ljudima to toliko bitno. Moj život, moja stvar.
Reći će “to je nemoralno”. A jel’te? A vaša ćerka abortirala u petnaestoj, i meni kažete kako sam nemoralan. Stvarno ne razumem.
A doći će još neko da mi kaže “ti si zlo, ići ćeš u pakao”. Pa šta, ja ću da idem u pakao, nećete vi. Bar ću stalno imati dobro grejanje, i solarijum kad god poželim.
Stvarno me mnogo nerviraju svi ti dušebrižnici i božiji čuvari. Neka se brinu o svojoj deci – ćerkama bludnicama i sinovima narkomanima. Ja ih sigurno nisam iskvario samo zato što sam gej. Nek gledaju svoja posla, a mene nek ostave na miru. Ali znao sam da to ne može tako. Ovde su ljudi jednostavno takvi, vole da se mešaju svuda. Tako je bilo i sa ovogodišnjom famoznom gej paradom.
10.oktobar. Nedelja. Ja kao novopečeni pripadnik lgbt populacije došao sam u Beograd na paradu, nadajući se da ču upoznati nekog sličnog sebi… Moron.
Uopšte nisam ni stigao do gej parade. Zagledao sam se u jednog ubilački slatkog mladića sa predobrom zadnjicom, i pošao za njim. Ispostavilo se da je navijač. I to od ovih fašistički nastrojenih što su došli u Bg da biju pedere. Jedan od njegovih drugova je video da ja u ruci držim zastavicu sa duginim bojama, i rekao njima :”Eno ga peder”. Obradovao se ko da je video jebenog štrumpfa. Ej eno ga štrumpf. Ej eno ga peder!
Normalno svi ostali momci , uključujuči ubilački slatkog lepotana su se okrenuli i počeli da trče ka meni vičući “UBI, UBI, UBI PEDERAAAA…”
Verovatno bih bolje prošao da sam reagovao kao svaka normalna gej osoba i uvatio šturu, odnosno bežao koliko me noge nose. Nažalost ja sam bio nov u celoj toj priči, pa sam samo stajao tamo i zamišljao ubilački slatkog frajera kako go trči ka meni. Budala, šta ćeš. A znaš kako sam ga lepo zamislio bez odeće, izvajanog, sa sve onim religijskim tetovažama danas tako popularnim. Onda je on normalno stigao do mene i kovnuo me posred lica te sam u vazduhu video lebdeće penise. Što i ne bi bilo loše da nije mnogo bolelo. Čudo mi nije izbio neki zub. Tu sam se malo pribrao, počeo da ga psujem i pitao koj’ me je đavo udario.
- Jel ti ja izgledam ko peder kretenčino jedna nenormalna?
Momak i njegovi prijatelji navijači su se zbunili. Jedan od njih je rekao:
- Pa ne bre brate, ali imaš zastavicu?
- Pa šta ako imam jebenu zastavicu. Uzeo sam jebenu zastavicu da bih je zabio u oči nekom od tih jebenih pederčina! – viknuo sam i onako strejterski, s gađenjem, pljunuo na zemlju.
Momci su “shvatili” da su pogrešili i počeli da mi se izvinjavaju. Li što su glupi. Sreća pa sam dobar glumac. Takođe me je spaslo što ne izgledam ko gej, odnosno ne ličim na tu neku predstavu koju su Srbi stvorili o gejevima. Ne nosim karirano, ne hodam ženskasto, nemam piskutav glas, bavim se sportom, ne slušam Jelenu Karleušu, i nemam frizuru ko Milan Stanković. Ukratko ja sam prototip savršenog srpskog momka. Devojke i žene se okreću za mnom na ulici, jer sam stvarno dobar frajer. Niko nikada za mene nije pomislio da mogu da budem išta drugo do strejt, i to čak većina ljudi u mojoj okolini misli da sam švalerčina i da menjam cure češće nego čarape. O kako greše…
Dakle nije mi bilo teško da ubedim gomilu idiota da sam jedan od njih. Uostalom bakćem se sa takvim debilima ceo život.
Navijači su me prihvatili kao svog, i onda smo zajedno krenuli na gej paradu da bijemo pedere. S tim što oni zapravo nisu hteli da se mlate s pandurima, te smo skrenuli u neko kafanče da popijemo po nešto. Kažu došli su zapravo u Bg jer je bio besplatan prevoz. Nisu ludi da stvarno idu da se šibaju s plavcima. Meni je to sasvim odgovaralo. Doduše nisam stigao na gej paradu, ali nisu me ni prebili, tako da sam sve u svemu dobro prošao. Čak mi je u kafančetu ubilačko slatki frajer dao svoj broj telefona, pošto sam okej normalan tip, a mi okej normalni tipovi treba da se držimo zajedno. Baš je tako rekao, onako malo pripit. Što se mene tiče, držaćemo se zajedno, i uzduž i popreko i kako god i u kom god položaju hoće. A ne da ima zadnjicu..mmmmmm predivno.
Ipak nije celo to druženje prošlo ekstra. Bio sam primoran da pevam neke pesmice u duhu njihovog trenutnog raspoloženja. Uglavnom “ubi, ubi pedera” i tako to. Normalno svo vreme sam se u mislima obraćao zaštitnici svih gejeva i molio je da mi oprosti
(Lady Gaga, please forgive me!)
Sve u svemu i nije prošlo tako loše. Nisam otišao na paradu, i nisam upoznao nijednog geja, ali se nisam ni loše proveo. Čak mi je bilo izuzetno zabavno. Nakon što sam se rastao od novostečenih drugara, i za svaki slučaj bacio zastavicu u kantu, pošao sam ka autobuskoj stanici, sav premoren, ali zadovoljan. Ja sam hteo odmah da uletim u taj gej svet, i na neki način mi je bilo drago što se to još nije desilo. Ko zna zašto je to dobro. Polako. Ne mora sve odjednom. Ono što je bilo važno je da sam prihvatio samog sebe. I baš dok sam o tome razmišljao ispred mene se stvorila jedna devojka. Zamalo da se sudarim sa njom. Nosila je čudnu crvenu odeću, imala išarano lice, i bila plavuša. Takođe je neverovatno ličila na Lejdi Gagu. Bio sam zbunjen, pročitao sam na sajtu “gay echo” da će Lejdi Gaga doći u Srbiju da podrži gej paradu. Nemoguće da je ona.
- Lejdi Gaga? – pitao sam začuđeno.
- Divno, opet mi zapao neki peder! – rekla je devojka namrgođeno, pogledala u svoju odeću kao da je prvi put vidi i namrštila se.
- Lejdi Gaga ti znaš srpski? – veselo sam vrisnuo – To si ti, zar ne?
- I to neki glup peder. – promumlala je za sebe devojka koja je izgledala kao Lejdi Gaga, a onda mi je prišla sasvim blizu i bacila neki pepeo u lice.
- Ne dušice – rekla je – ja sam tvoj anđeo čuvar.
prva celina glavni lik sa nadimkom Apolon ima svog pomalo cudnog andjela cuvara koji mu pomaza da prihvati svoju seksualnost (ta je celina zavrsena)
druga celina Filip zvani kum, student koji nakon sto u kupatilu razbije glavu o lavabo, cuje u mislima Statusa, forumasa sa sajta "gay serbia' koji mu komplikuje zivot( ta celina je zavrsena do pola)
treca celina jedina lezbejka u svom selu, mozda cu je zvati Dzelajza, koja je opsednuta devojkama u uniformama, i ima posebnu vezu sa svojim psom koji za nju krade uniforme medicinskih sestara( taj deo jos nisam poceo da pisem, ali imam u glavi)
Dakle evo prologa ako nekog zanima da procita:
Planina Broukbek. Prvi gej film koji sam odgledao. Gej kauboji, de ćeš bolje. Nisam ja doduše nameravao da to bude tako, ali to je prvi gej film za koji sam čuo. U to vreme jedini gej film za koji sam čuo. Pa normalno da me je interesovalo da ga pogledam, i ja sam samo čovek. Plus u njemu je glumio preminuli glumac Hit Ledžer pa je nekako bilo dozvoljeno videti o čemu se tu radi. Čak i ako nisi gej, što je meni baš trebalo jer nisam bio “out”, a ne volim da se skrivam kada gledam filmove. Niko dakle nije znao da sam ja gej. Dugo vremena ni ja sam nisam prihvatao takvo stanje stvari, prvo sam govorio sebi neću više, proći će, zatim sam se tešio kako sam biseksualan, a onda sam jednostavno morao da priznam da volim muškarce. To je bilo najteže – prihvatiti sebe. Jer u sredini u kojoj ja živim to je nešto što se smatra bolesnim, izopačenim, perverznim, ukratko nepoželjnim. Da sam rođen negde na Zapadu, život bi mi bio drugačiji. Tamo su ljudi odavno shvatili da u ovom svetu u kom su svi nesrećni, nije uopšte bitno ko je kog pola, opredeljenja, nacije, vere, ako uspe da svoj toj nesreći ugrabi koji momenat sreće. Ali ja živim u Srbiji. Gde svaki sused nadgleda drugog suseda ne bi li zapazio nešto što ne valja, kako bi mu to kasnije s neskrivenim likovanjem sasuo u lice.
“Ej tebi se ćerka vratila u 6 ujutru, pa ne valja to ona je žensko”.
Da, takvi su ovde ljudi, svako gleda tuđa posla, umesto da se bavi svojim sopstvenim jadnim životom. Tako će verovatno kad konačno budem “out” mojim roditeljima doći komšije, i kao izokola pitati“pa dal je moguće” ili govoriti “ma čuo sam nešto za vašeg sina, al znaš kakvi su ovde ljudi, zli jezici, sigurno nije istina” i pritom navoditi na razgovor ne bi li što više saznali, sve vreme smeškajući se licemerno. Neverovatno. Gde ja živim!
Dal je moguće? Pa moguće je! Volim kurac i to ti je. Kao da njima zavisi život od toga s kime ću ja da spavam. Jednostavno ne razumem zašto je nekim ljudima to toliko bitno. Moj život, moja stvar.
Reći će “to je nemoralno”. A jel’te? A vaša ćerka abortirala u petnaestoj, i meni kažete kako sam nemoralan. Stvarno ne razumem.
A doći će još neko da mi kaže “ti si zlo, ići ćeš u pakao”. Pa šta, ja ću da idem u pakao, nećete vi. Bar ću stalno imati dobro grejanje, i solarijum kad god poželim.
Stvarno me mnogo nerviraju svi ti dušebrižnici i božiji čuvari. Neka se brinu o svojoj deci – ćerkama bludnicama i sinovima narkomanima. Ja ih sigurno nisam iskvario samo zato što sam gej. Nek gledaju svoja posla, a mene nek ostave na miru. Ali znao sam da to ne može tako. Ovde su ljudi jednostavno takvi, vole da se mešaju svuda. Tako je bilo i sa ovogodišnjom famoznom gej paradom.
10.oktobar. Nedelja. Ja kao novopečeni pripadnik lgbt populacije došao sam u Beograd na paradu, nadajući se da ču upoznati nekog sličnog sebi… Moron.
Uopšte nisam ni stigao do gej parade. Zagledao sam se u jednog ubilački slatkog mladića sa predobrom zadnjicom, i pošao za njim. Ispostavilo se da je navijač. I to od ovih fašistički nastrojenih što su došli u Bg da biju pedere. Jedan od njegovih drugova je video da ja u ruci držim zastavicu sa duginim bojama, i rekao njima :”Eno ga peder”. Obradovao se ko da je video jebenog štrumpfa. Ej eno ga štrumpf. Ej eno ga peder!
Normalno svi ostali momci , uključujuči ubilački slatkog lepotana su se okrenuli i počeli da trče ka meni vičući “UBI, UBI, UBI PEDERAAAA…”
Verovatno bih bolje prošao da sam reagovao kao svaka normalna gej osoba i uvatio šturu, odnosno bežao koliko me noge nose. Nažalost ja sam bio nov u celoj toj priči, pa sam samo stajao tamo i zamišljao ubilački slatkog frajera kako go trči ka meni. Budala, šta ćeš. A znaš kako sam ga lepo zamislio bez odeće, izvajanog, sa sve onim religijskim tetovažama danas tako popularnim. Onda je on normalno stigao do mene i kovnuo me posred lica te sam u vazduhu video lebdeće penise. Što i ne bi bilo loše da nije mnogo bolelo. Čudo mi nije izbio neki zub. Tu sam se malo pribrao, počeo da ga psujem i pitao koj’ me je đavo udario.
- Jel ti ja izgledam ko peder kretenčino jedna nenormalna?
Momak i njegovi prijatelji navijači su se zbunili. Jedan od njih je rekao:
- Pa ne bre brate, ali imaš zastavicu?
- Pa šta ako imam jebenu zastavicu. Uzeo sam jebenu zastavicu da bih je zabio u oči nekom od tih jebenih pederčina! – viknuo sam i onako strejterski, s gađenjem, pljunuo na zemlju.
Momci su “shvatili” da su pogrešili i počeli da mi se izvinjavaju. Li što su glupi. Sreća pa sam dobar glumac. Takođe me je spaslo što ne izgledam ko gej, odnosno ne ličim na tu neku predstavu koju su Srbi stvorili o gejevima. Ne nosim karirano, ne hodam ženskasto, nemam piskutav glas, bavim se sportom, ne slušam Jelenu Karleušu, i nemam frizuru ko Milan Stanković. Ukratko ja sam prototip savršenog srpskog momka. Devojke i žene se okreću za mnom na ulici, jer sam stvarno dobar frajer. Niko nikada za mene nije pomislio da mogu da budem išta drugo do strejt, i to čak većina ljudi u mojoj okolini misli da sam švalerčina i da menjam cure češće nego čarape. O kako greše…
Dakle nije mi bilo teško da ubedim gomilu idiota da sam jedan od njih. Uostalom bakćem se sa takvim debilima ceo život.
Navijači su me prihvatili kao svog, i onda smo zajedno krenuli na gej paradu da bijemo pedere. S tim što oni zapravo nisu hteli da se mlate s pandurima, te smo skrenuli u neko kafanče da popijemo po nešto. Kažu došli su zapravo u Bg jer je bio besplatan prevoz. Nisu ludi da stvarno idu da se šibaju s plavcima. Meni je to sasvim odgovaralo. Doduše nisam stigao na gej paradu, ali nisu me ni prebili, tako da sam sve u svemu dobro prošao. Čak mi je u kafančetu ubilačko slatki frajer dao svoj broj telefona, pošto sam okej normalan tip, a mi okej normalni tipovi treba da se držimo zajedno. Baš je tako rekao, onako malo pripit. Što se mene tiče, držaćemo se zajedno, i uzduž i popreko i kako god i u kom god položaju hoće. A ne da ima zadnjicu..mmmmmm predivno.
Ipak nije celo to druženje prošlo ekstra. Bio sam primoran da pevam neke pesmice u duhu njihovog trenutnog raspoloženja. Uglavnom “ubi, ubi pedera” i tako to. Normalno svo vreme sam se u mislima obraćao zaštitnici svih gejeva i molio je da mi oprosti
(Lady Gaga, please forgive me!)
Sve u svemu i nije prošlo tako loše. Nisam otišao na paradu, i nisam upoznao nijednog geja, ali se nisam ni loše proveo. Čak mi je bilo izuzetno zabavno. Nakon što sam se rastao od novostečenih drugara, i za svaki slučaj bacio zastavicu u kantu, pošao sam ka autobuskoj stanici, sav premoren, ali zadovoljan. Ja sam hteo odmah da uletim u taj gej svet, i na neki način mi je bilo drago što se to još nije desilo. Ko zna zašto je to dobro. Polako. Ne mora sve odjednom. Ono što je bilo važno je da sam prihvatio samog sebe. I baš dok sam o tome razmišljao ispred mene se stvorila jedna devojka. Zamalo da se sudarim sa njom. Nosila je čudnu crvenu odeću, imala išarano lice, i bila plavuša. Takođe je neverovatno ličila na Lejdi Gagu. Bio sam zbunjen, pročitao sam na sajtu “gay echo” da će Lejdi Gaga doći u Srbiju da podrži gej paradu. Nemoguće da je ona.
- Lejdi Gaga? – pitao sam začuđeno.
- Divno, opet mi zapao neki peder! – rekla je devojka namrgođeno, pogledala u svoju odeću kao da je prvi put vidi i namrštila se.
- Lejdi Gaga ti znaš srpski? – veselo sam vrisnuo – To si ti, zar ne?
- I to neki glup peder. – promumlala je za sebe devojka koja je izgledala kao Lejdi Gaga, a onda mi je prišla sasvim blizu i bacila neki pepeo u lice.
- Ne dušice – rekla je – ja sam tvoj anđeo čuvar.
Nadam se da kasniješ ideš u detalje i dublje. I taj cijeli dio o zadrtosti tvog komšiluka.. previše mi je to razduljeno, nije to knjiga iz sociologije nego roman. Zanima me lik o kojem pišeš (sebi?), a ne dva paragrafa tuđeg neprihvaćanja.. zabavan kraj. 
ovdje tako izgledaju str8 janjevci (doduše, mahom u Kistanju)... 
