Bootstrap Framework 3.3.6

[~ Le Saint X ~]

Poznata francuska trojka
sjajnih pisaca koji su uticali na evropsku knjizevnost, kao i tokove moderne knjizevnosti

Onore de Balzak je moj omiljeni.Procitao sam 30ak njegovih romana.Omiljeni su mi:
Ljiljan u Dolu -
Rodjak Pons
Rodjaka Beta
Evgenija Grande
Ursula Mirue
Cica Gorio
Sjaj i Beda Kurtizana
Muzej Starina
U potrazi za Apsolutnim
a Golicave Price su isto sjajne


Gistav Flober
Floberova Madam Bovari je fenomenalan roman!Roman koji oznacava prekretnicu u knjizevnosti
Flober je rekao - Madam Bovori, to sam ja!
Verujem da se svi mozemo naci, delom, u liku madam Bovari.

Stendal pravo ime Anri Bejl...
Crveno i Crno i Zilijan Sorel...
Sjajna roman!

Da li ste citali nesto od njih trojice?
Vashi omiljeni romani...
Utisci...
Ili citati...

[~ Le Saint X ~]

Onore de Balzak



(fr. Honoré de Balzac) (Tur, 20. maj 1799 - Pariz, 17. avgust 1850) je francuski romanopisac koji se smatra ključnim autorom realizma.

Balzakova porodica prelazi da živi u Pariz 1814. godine. Njegovo pohađanje Pravnog fakulteta u Parizu poklapa se sa početkom francuske restauracije. Ulazio je u različite poslovne poduhvate koji su mu umesto zarade donosili samo gubitke i dugove. Propao je u poslu sa slovolivnicom i štamparijom. Posle tog finansijskoj sloma dugovi će ga pratiti čitav život.

Svom prezimenu je dodao plemićko de 1830. godine. Od tada se potpisuje sa Onore de Balzak.

Poljska plemkinja, Evelina Hanska, sa svog imanja u Verhovnji, u Ukrajini, započinje prepisku sa Balzakom 1832. godine. Iz prepiske sa zagonetnom "Strankinjom" koja se divi Balzakovim delima, razvija se obostrana ljubav. Sa gospođom Hanskom sastaje se najpre u Švajcarskoj, zatim u Beču i Petrogradu. Nakon što je postala udovica 1842. godine, gospođa Hanska odbija ruku Balzaka. Sa njom će putovati po Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji i Belgiji. Venčaće se sa gospođom Hanskom 1850. godine u Berdičevu, u Ukrajini.

Bio je predsednik Društva književnika. Dva puta se kandidovao za Francusku akademiju. Prvi put (1839.) je povukao kandidaturu u korist Vikotora Igoa, a drugom prilikom (1849.) dobija samo dva glasa.

"Ljudska komedija" (La Comédie humaine) zajednički je naziv za njegove romane, međusobno povezane, u kojima nastoji da pruži sliku o svom vremenu, društvenim i istorijskim, filozofskim kretanjima, da prikaže život svih društvenih klasa i slojeva, da osvetli tajne čovekove psihe. Balzak je prvi upotrebio mehanizam vraćanja istih likova kroz svoje knjige kako bi izrazio jedinstvo društva koje slika. U predgovoru «Ljudske komedije» (objavljen 1842. godine) naglašava da će to biti istorija koju su zaboravili toliki istoričari, istorija naravi. Predvideo je da «Ljudska komedija» sadrži 137 dela, ali je stigao da napiše 91 delo. Tom broju se mogu dodati još tri romana koje nije predvideo prvobitnim planom. U broj od 94 dela ne ulaze «Golicave priče» ni Balzakovi mladalački romani napisani pre 1829. godine. U svom Katalogu dela koja će sadržati «Ljudska komedija», Balzak predviđa sledeću podelu:
Prvi deo: Studije naravi, razvrstane po temama u šest grupa:
Prizori iz privatnog života (Čiča Gorio),
Prizori iz provincijskog života (Evgenija Grande, Izgubljene iluzije),
Prizori iz pariskog života (Sjaj i beda kurtizana, Rođaka Beta, Rođak Pons),
Prizori iz političkog života (Poslanik iz Arsija),
Prizori iz vojničkog života (Šuani),
Prizori iz seoskog života (Ljiljan u dolu).
Drugi deo: Filozofske studije – Šagrinska koža, Traganje za apsolutnim.
Treći deo: Analitičke studije sadrže samo jedno delo koje nije roman već ogled «Fiziologija braka»

Iz želje za novcem i slavom pisao je ono šta je smatrao popularnim, i čime bi mogao da privuče širi krug čitalaca. Često je pisao i po 16 sati dnevno uz pomoć svijeće i kafe ne bi li što prije objavio svoje djelo. Ovakvo pisanje rezultovalo je time da većina njegovih djela daje utisak nedovršenosti i neurednosti, ima greške u tekstu, a pojedini djelovi su površni ili nedovršeni.

Iako je odrastao daleko od Pariza Balzak je dosta vezan za ovaj grad. Svoja najbolja djela je napisao u Parizu ili o Parizu.

Onore de Balzak i Gistav Flober imali su veliki uticaj na kasnije realističare i naturaliste: Gi de Mopasan, Karl Hajsmans, i u Engleskoj Džordž Eliot.

[~ Le Saint X ~]

Gistav Flober


(fr. Gustave Flaubert; 12. decembar 1812. — 8. maj 1880) francuski književnik koji je stvarao u stilu realizma. U momentima inspiracije napuštao je sve obaveze i prepuštao se pisanju, a često bi proveo cijeli dan u pisanju, i na kraju napisao svega par rečenica. Ovo objašnjava zašto su njegova djela malobrojna, ali izuzetno kvalitetna.

Gistav Flober

Djela Gistava Flobera se naročito ističu ljepotom stila i vještinom opažanja. Mnogi istraživači u Floberovom djelu nalaze odjeke romantizma. Način na koji je portretisao svoje likove je bio inspirativan za mnoge potonje pisce; od Emila Zole do Marija Vargasa Ljose.

Njegov roman „Gospođa Bovari“, iz 1857, plod je šestogodišnjeg rada i smatra se prvom potpuno realističarskom knjigom. U njoj opisuje život žene u francuskoj provinciji, raspetoj između maštanja i svakodnevice. Kada se pojavila, knjiga je u javnosti izazvala skandal zbog svoje iskrenosti.

U istorijskom romanu Salambo (1862) radnja se dešava u drevnoj Kartagini i nastala je na osnovu utisaka sa putovanja u Tunis.

Manje uspešan od „Gospođe Bovari“, ali još uticajniji kao putokaz u razvoju evropskog romana, je Floberov roman „Sentimentalno vaspitanje“ (l`Education sentimentale) iz 1869.

Napisao je još romane „Iskušenje Svetog Antonija“ (1874) i „Buvar i Pekiše“ (posthumno objavljen 1881).

On i Onore de Balzak su imali veliki uticaj na kasnije realističare i naturaliste: Gi de Mopasan, Karl Hajsmans, i u Engleskoj Džordž Eliot.

[~ Le Saint X ~]

Stendal


pravo ime Mari-Anri Bejl (Stendhal, Marie-Henri Beyle) rođen u Francuskoj 23. januara 1783, umro 23. marta 1842. u Parizu francuski je pisac čija su djela preteča realizma. Imao je teško djetinjstvo. Kasnije je uspio da proputuje Njemačku, ali je bio više vezan za Italiju gdje je postao konzul.

Većinu svojih djela napisao je u Italiji i objavljivao pod pseudonimom Stendal. Njegov najpoznatiji roman Crveno i crno zasnovan je na istinitom događaju objavljenom u novinskoj hronici.

S obzirom da je živio u periodu romantizma, njegova realističarska djela nisu bila cjenjena u to vrijeme. Svoj rad je posvetio "nekolicini srećnika", misleći pri tom na one koji su, nakon njegove smrti, početkom XX vijeka "otkrili" njegov talenat.

Dela:
Crveno i crno (1830),
Parmski kartuzijanski mananstir (1839)

[walt333]

Uvek sam se lozio na francusku knjizevnost 19. veka. pa i na ovu trojicu. secam se kada sam se prvi put susreo sa Balzakom. To je bio roman Evgenija Grande, koji sam procitao u jednom dahu i na kraju plakao. (Zapravo Balzak je jedini pisac koji je mogao da me rasplace). Taj roman mi je bio i veoma bitan jer mi je prvi poceo da razbija iluzije o ljubavi(to su prvo poceli romani a kasnije i dogadjaji u mom zivotu). Omiljen roman Balzaka mi je zasigurno Ljiljan u dolu NAJLEPSI LJUBAVNI ROMAN SVIH VREMENA. Ali obozavam i Rodjaku Betu(jedan od mojih omiljenih likova u knjizevnosti), sjaj i beda kurtizana, izgubljene iluzije, zlatooka devojka, Beatrisa...
Balzak i kao licnost mi je mnogo interesatna, bio je bas luckast i vickast pisac(pomalo i neodoljivi prostak) koji je umeo da napise i remek dela ali i najvece gluposti od romana Inace Balzak je bio ja mislim prvi veliki romanopisac koji je u svoje romane ubacio potpuno slozene likove gej muskarca i lezbejke(poprilicno negativne ali su ti likovi i medju najzanimljivijim)

Flober mi je interesantan takodje. obozavam Gospodju Bovari ali mi je sentimentalno vaspitanje zanimljivije za proucavanje. Flober mi je drag kao licnost jer me iz nekoliko razloga veoma podseca na mene.

O nista manje ne volim ni Stendala. Crveno i crno jedan od najdrazih romana, i najlepsi ljubavni trougao ikad vidjen u svetskoj knjizevnosti. Mada volim i Parmski Kartuzijanski manastir i taj trougao, ali likovi iz tog romana su mi uvek nekako ostali u senci u odnosu na likove iz romana Crveno i crno

mada ima jos francuza devetnaestog veka na koje sam slab

[~ Le Saint X ~]

Originally posted by walt333
Omiljen roman Balzaka mi je zasigurno Ljiljan u dolu NAJLEPSI LJUBAVNI ROMAN SVIH VREMENA.

to this!

Ljuiljan u Dolu je MOJ OMILJENI ROMAN
od svih!

Na stranu izdvajam
U potrazi za izgubljenim vremenom od Prusta
koji je nekako van bilo kakvog poredjenja jer je nesto izuzetno!

Elem...
Ljiljan u Dolu i posebno pismo gospodje MortSauf Felixusu nesto najlepse sto sam ja procitao!

Evo bas sad drzim knjigu u ruci

[walt333]

meni ljiljan u dolu spada u omiljene romane, veoma mi je potresan, uzvisen, upecatljiv... Mislim da sam plakao kao kisa kada sam ga prvi put procitao. Znam na koje pismo mislis, meni je jedna recenica iz tog pisma moto u ophodjenju sa ljudima "Narocito ne mojte biti suvise poverljivi, ni banalni, niti preterano usluzni, jer to su tri opasnosti. Preterana poverljivost smanjuje postovanje, banalnost vam donosi prezir, a preterana usluznost vas cini zgodnim za iskoriscavanje". O kako pametno receno. Ma roman je jos vredniji kada se zna da je delom i autobiografski. ooooo sad cu opet da ga procitam.

[Orlando the Lady]

Preporucujem sjajnu Floberovu dramu "Iskusenje svetog Antonija".

[Hans]

Prochitao Madam Bovari. Odlichno!!!
Od Stendala chitao Crveno i crno.
Od Balzaka Chicha Goria i Evgeniju Grande...

Super tema B.U. Inache, verujem da znas...Stendal je dobio taj nadimak zbog jednog manastira u Nemackoj koji je posetio i izuzetno mu se dopao..ili tako neshto. Uglavnom, dugo sam trazio kako se zvao punim imenom...

[Neve]

na ispitu me ujebao Buvar i Pekiše.

[~ Le Saint X ~]

Originally posted by Hans_87
Super tema B.U.

Merci mon chou







Neve... tu fais d'etudes de francais?

[Speculum Columbae]

Volim od ovih jedino Balzaka.
"Ljudsku komediju" sam čitao gotovo godinu dana.
"Čiča Gorio" je jedna od mojih omiljenih knjiga.
"Sjaj i beda Kurtizana" također...

[delfinmne]

Citao: Stendal - Crveno i crno
Balzak - Izgubljene iluzije

[~ Le Saint X ~]

'Paris n’est – il pas un vaste champ incessamment remué par une tempête d’intérêts…
Ce n’est pas par plaisanterie que Paris a été nommé un enfer’

BALZAC

[Hans]

Je ne parlez-pas francais... :S

[jenny]

Nisam se bas pretrgla:

Balzakov Cica Gorio i Stendalovo Crveno i crno

Pritom uopste ne mogu da se setim sta se radilo u Cica Goriu.

[KiWi]

Ja sam čitao Čiča Gorija i jedino čega mogu da se setim da je Balzak toliko detaljisao da sam se smorio i na kraju pitao nekog da mi prepriča kraj ...

[Speculum Columbae]

Originally posted by KiWi
Ja sam čitao Čiča Gorija i jedino čega mogu da se setim da je Balzak toliko detaljisao da sam se smorio i na kraju pitao nekog da mi prepriča kraj ...

Da...čuveni Balzakov opis stolice na 23 strane.
Ili pansiona gospođe Voker.
Svejedno, čovek za divljenje...i način na koji je pisao.

[walt333]

Originally posted by Jelena Tihi Ubica

Originally posted by KiWi
Ja sam čitao Čiča Gorija i jedino čega mogu da se setim da je Balzak toliko detaljisao da sam se smorio i na kraju pitao nekog da mi prepriča kraj ...

Da...čuveni Balzakov opis stolice na 23 strane.
Ili pansiona gospođe Voker.
Svejedno, čovek za divljenje...i način na koji je pisao.

izvinite ali ja sam malo bukvalista pa sve shvatam bukvalno.


U Cica Goriju opis stolice na 23 strane ne postoji. ja mislim da je to jos jedna skolska urbana legenda koju su izmislili djaci koji ne vole da citaju, To je isto ono kao sto u svim skolama ove zemlje se tvrdi da u Ani Karenjini postoji 50 strana kako Ljevin kosi travu, a to zaista ne postoji. To me poprilicno iritira.
Jedino ako svi ti ljudi nisu citali neko izdanje za slabovide pa je font bio zaista veliki, drugo objasnjenje ne postoji.

[Speculum Columbae]

Dobro, ne bas 23...4 mozda...ostalo je opis pansiona.

[~ Le Saint X ~]

Originally posted by Jelena Tihi Ubica
Dobro, ne bas 23...4 mozda...ostalo je opis pansiona.

Pa, on je bio realista, sta ocekivati!?
Meni je samo cudno zasto se svi uhvate za Cica Goria?!
Ili mozda odgovor jeste u tome sto je to jedina knjiga koju su mnogi procitali od Balzaka!

[~ Le Saint X ~]

Originally posted by Hans_87
Je ne parlez-pas francais... :S

z je visak, kao i - iza


je ne parle pas francais

[walt333]

Originally posted by B.U.

Originally posted by Jelena Tihi Ubica
Dobro, ne bas 23...4 mozda...ostalo je opis pansiona.

Pa, on je bio realista, sta ocekivati!?
Meni je samo cudno zasto se svi uhvate za Cica Goria?!
Ili mozda odgovor jeste u tome sto je to jedina knjiga koju su mnogi procitali od Balzaka!

HA kamo srece da se i to procita u zemlji Srbiji

[~ Le Saint X ~]

Zasto kamo srece?

Pa, ko cita i voli Balzaka ili francusku knjizevnost naravno da ce procitati

Ko voli ponekada da cita... Vec su sanse skoro nikakve da uzme Balzaka u ruke, osim ako neko ne preporuci

Ja sam od Balzaka procitao 32 romana

[walt333]

Originally posted by B.U.
Zasto kamo srece?

Pa, ko cita i voli Balzaka ili francusku knjizevnost naravno da ce procitati

Ko voli ponekada da cita... Vec su sanse skoro nikakve da uzme Balzaka u ruke, osim ako neko ne preporuci

Ja sam od Balzaka procitao 32 romana

Pa ja se secam da je u drugoj godini srednje od 33 djaka u odeljenju lektiru citalo samo nas 4, tako da je i Cica Goria procitalo samo cetvoro, Ostali su citali interpretaciju a nekima je i to bilo tesko. Verujem da je to tako svuda po Srbiji tako da sam ja srecan kada cujem da je neko procitao i ovo Balzakovo delo.

Stvar je u tome sto ti kazes da ce uzeti onaj koji voli da cita, ali stvar je u tome sto u zemlji Srbiji, u istrazivanju nije se pokazala kao zemlja citanja. A i to sto vecina cita bolje i da ne cita. Dovoljno je pogledati sta se najvise prodaje i koje su najprodavanije knjige na sajmovima pa da se mnogo sto sta zakljuci.
jedan deo Srbije ponosno ne cita nista,
drugi deo su oni koji citaju sund,
treci deo su oni koji nekad nabodu neku knjigu koja moze biti dobra ili losa. Cetvrti i najmanji deo pokusava da cita kvalitetnu literaturu.

Ja sam procitao za sada 21 Balzakov roman , ali oni su ili bili pozajmljeni iz biblioteke ili sam ih ja kupio negde po antikvarnicima, ulicnih prodavaca i buvljaku, i to ne zato sto ne bih zeleo mozda nove primerke. Sada da te posaljem po knjizarama da mi nadjes deset razlicitih Balzakovih romana, sumljam da bi ih nasao. U Srbiji se klasici ne citaju tako da se i ne stampaju (vrlo retko se nesto odstampa). situacija je verovatno slicna i u drugim zemljama ali se oni ipak trude da nesto klasika postoji na trzistu (a da nisu to samo lektire)

[~ Le Saint X ~]

U pravu si
Ja sam trazio da kupim Balzakova sabrana dela

i jedino na sajmu kod antikvara moze da se nadje nesto...
elem...

bio bih presrecan kada bih nasao njegov komplet koji je stampan u formatu male knjige kao biblija - zute korice i onaj papir bas kao za bibliju!
I u svakoj knjizi po 3 ili 4 romana!

[Speculum Columbae]

JA gajim veliku ljubav prema francuskoj književnosti.
Balzak, Apoliner, Volter su neki od mojih omiljenih pisaca...da ne bih išao u off topic previše, reći ću da je Čiča Gorio, bar prema onome od Balzac-a što sam ja pročitao njegovo najkompleksnije delo.
Čitava ljudska Komedija koja je stala na oko 200 stranica.
A sad, da ljudi ne čitaju - ne čitaju ne samo Balzaka (koji je filozofija) nego ništa!

[jenny]

Originally posted by walt333


U Cica Goriju opis stolice na 23 strane ne postoji. ja mislim da je to jos jedna skolska urbana legenda koju su izmislili djaci koji ne vole da citaju, To je isto ono kao sto u svim skolama ove zemlje se tvrdi da u Ani Karenjini postoji 50 strana kako Ljevin kosi travu, a to zaista ne postoji. To me poprilicno iritira.
Jedino ako svi ti ljudi nisu citali neko izdanje za slabovide pa je font bio zaista veliki, drugo objasnjenje ne postoji.

Citala sam Karenjinu i dosla do dela kad je Levin otisao na selo i citala, citala, citala, citala, citala, smorila se i reko aj da vidim koliko jos ima toga i onda sam izbrojala jos 40 strana i odustala Bukvalno. Tako da mozda bas ne kosi travu 50 strana, ali taj deo na selu je bas bio dug i dosadan. Ali procitacu je jednom do kraja, obecala sam sebi.

[Speculum Columbae]

Originally posted by jenny

Originally posted by walt333


U Cica Goriju opis stolice na 23 strane ne postoji. ja mislim da je to jos jedna skolska urbana legenda koju su izmislili djaci koji ne vole da citaju, To je isto ono kao sto u svim skolama ove zemlje se tvrdi da u Ani Karenjini postoji 50 strana kako Ljevin kosi travu, a to zaista ne postoji. To me poprilicno iritira.
Jedino ako svi ti ljudi nisu citali neko izdanje za slabovide pa je font bio zaista veliki, drugo objasnjenje ne postoji.

Citala sam Karenjinu i dosla do dela kad je Levin otisao na selo i citala, citala, citala, citala, citala, smorila se i reko aj da vidim koliko jos ima toga i onda sam izbrojala jos 40 strana i odustala Bukvalno. Tako da mozda bas ne kosi travu 50 strana, ali taj deo na selu je bas bio dug i dosadan. Ali procitacu je jednom do kraja, obecala sam sebi.

Kako bi tek čitala opis borbi u "ratu i miru".Ili opis mira???

[~ Le Saint X ~]

A tek da cita opis jedna vecere na 1000 strana kod Prusta!!!!