Gay-Serbia.com | Diskusije

Znam da ima dvojica-trojica nas kojima se dopada, pa evo, da dobije i Kavafis svoj kutak ovde.

Poznat je i kao Kavafi, i sam se tako potpisivao na engleskom (Cavafy).

Sluzbenik u egipatskom Ministarstvu irigacije, pod britanskom okupacijom. Potomak nekada bogate trgovacke porodice Grka iz Aleksandrije. Stekao englesko i grcko obrazovanje.

U pesmama je mitologizovao Aleksandriju, grcku istoriju i jezik, kao mesto ukrstanja umetnosti i "probranog" zadovoljstva.

Jedan od prvih i najprofinjenijih glasova evropske moderne.

I jedan od prvih glasova "homoseksualca" u savremenoj evropskoj knjizevnosti.

Preveden je na sve vaznije i manje vazne jezike. Na engleskom ga ima u bar 20-ak prevoda.

Njegov arhiv prenesen je iz Aleksandrije u Atinu, u Centar za neohelenske studije. Puno tog materijala moze se naci na ovom linku, ukljucujuci i sve njegove pesme, prevode na engleski, beleske, audio zapise i jos mnogo toga.




Ovo je njegovo zavestanje:




SKRIVENO


Na osnovu onoga što sam radio i onoga što sam govorio
neka ne nastoje da pronađu ko sam bio.
Prepreka je stajala i menjala
moje postupke i moj način života.
Prepreka je stajala i zaustavljala me
mnogo puta kad sam želeo da progovorim.
Na osnovu mojih najneupadljivijih postupaka
i mojih najskrivenijih spisa --
jedino na osnovu toga će me naslutiti.
Ali možda ne zaslužuje da se uloži
tolika briga i toliki napor da me shvate.
Kasnije -- u savršenijem društvu --
neko drugi stvoren poput mene
sigurno će se pojaviti i slobodno raditi.




Aleksandrija 1903:
"ulice koje su sada postale nerazaznatljive
trgovi puni pokreta koji su iscezli,
i pozorista i kafane koji su nekad postojali..."

Onu malu crvenu knjzicu 77 pesama, poklonio sam gomili ljudi.
Naprosto ne razumem kako neko moze da ne voli Kavafija. Dobru poeziju nije tesko prepoznati. A i ko ne voli poeziju, moze voleti Kavafija, jer njegova poezija tece kao i kvalitetna proza.

Ova pesma mi je medju omiljenim. Svaki put kad je procitam, sledim se.

Grad

Kažeš: "Poći ću u neku drugu zemlju, poći ću do drugog
mora.
Naći će se drugi grad bolji od ovog.
Svaki moj napor je ovde proklet, osuđen;
i srce mi je - kao leš - pokopano.
Dokle će mi um ostati u ovoj tmini.
Kud god da skrenem pogled, kud god da pogledam,
crne ruševine svog života spazim, ovde,
gde sam proveo tolike godine, proćerdao ih i upropastio."

Nove zemlje nećeš naći, nećeš pronaći druga mora.
Ovaj grad će te pratiti. Ulicama ćeš se kretati
istim. U istom ćeš susedstvu ostariti:
u istim ćeš kućama osedeti.
Uvek ćeš u ovaj grad stizati. Da nekud drugde odeš - ne
nadaj se -
nema za tebe broda, nema puta.
Kao što si svoj život ovde proćerdao, u ovom tako malom
kutu,
straćio si ga i na celoj kugli zemaljskoj.

Pa nisu svi. Palamas je za njega govorio da njegove pesme i nisu pesme, nego "novinske reportaze iz proslih vremena" i "tek nacrti za prave pesme".

Kostis Palamas je bio u to vreme najcenjeniji i najuticajniji pesnik u Grckoj, ima bezbroj anegdota o tome kako je Kavafis frktao na njega -- cuveni odgovor, kad su ga pitali sta misli o tome ko je najveci grcki pesnik, on je rekao: "Necu da vam kazem za koga mislim da je na prvom mestu, ali na drugom je Palamas".

Inace njegovih pesama ima relativno malo: "Kanon" od 153 pesme koje su izasle 1935. posle njegove smrti (to su "priznate" pesme). Osim toga "Odbacene" (kojih se pesnik odrekao), "Skrivene" (tj. neobjavljene) i "Nezavrsene" (dvadesetak pesama koje je pisao u svojim poslednjim danima). Sada se uglavnom stampaju redom, sve zajedno, prvo postujuci Kavafisov raspored za jedan broj pesama, a onda prema pravilima za filolosko izdavanje.

Inace Kavafis je bio manican oko detalja. Brojao je stihove, slogove u stihovima, bio ponosan na svoju vestinu rimovanja, pazio na svaku rec i menjao i doterivao pesme i po 20 godina.

A da - i za zivota nije objavio nijednu zbirku pesama. Objavljivao je u casopisima i na listovima koje je rucno koricio i delio prijateljima.

Originally posted by AngraMaina
Pa nisu svi. Palamas je za njega govorio da njegove pesme i nisu pesme, nego "novinske reportaze iz proslih vremena" ...

To je tako lep opis njegove poezije - novinske reportaze iz proslih vremena. Shvatam da to nije izreceno kao kompliment, ali je svejedno prilicno tacno. Njegova poezija ima taj zvanican, (navodno) nepristrasan ton. Ali (sto se mene tice) to nije mana.

Originally posted by AngraMaina
Inace Kavafis je bio manican oko detalja.

I to znam. Zato kad sam poredio prevode njegovih pesama - bio sam dokon, priznajem - zakljucio sam da bi on verovatno bio veoma nezadovoljan. Poredio sam prevode nekih pesama na engleskom, italijanskom i srpskom. (Sve to bez uvida u original, posto grcki ne govorim...jos uvek ) Ima nekih, uglavnom banalnih razlika koje se vise ticu jezika na koji se prevodi, ali ima i krupnih gluposti. Recimo, desava se da jedan isti glagol bude preveden u dva ili cak tri razlicita vremena. Ne menja to sustinu, ali ipak... Uglavnom se italijanski i engleski prevodi medjusobno slazu, dok srpski ume a odskace; a na srpskom mi jos najlepse i zvuci. :streber:

Pitaj ako te zanima neka sitnica kod Kavafisa, to najvise volim i ostalima stojim na raspolaganju sto se tice kavafijanskih detalja, posto eto znam pomalo grcki

Grad... Da, "Grad"...
Povodom onog Palamasa, mislim da grci nikada nisu ni bili kompetentni oko tumacenja genijalnih izroda njihovog naroda, koji kao da nisu pripadali tamo, hocu reci njima... Toplo preporucujem esej Margaret Jursenar o Kavafiju...

Originally posted by ...
Povodom onog Palamasa, mislim da grci nikada nisu ni bili kompetentni oko tumacenja genijalnih izroda njihovog naroda, koji kao da nisu pripadali tamo, hocu reci njima...

Pazi, nije da nemas pravo.

Aleksandrija i Kavafi; to se, naravno, ne može odvojiti iako nisam nikada bio u Aleksandriji niti ta njegova Aleksandrija danas postoji. I, da: hvala Darelu na liku Baltazara i njegovom "Aleksandrijskom kvartetu". Mislim da bez tog romana ne bih toliko uživao u Kavafijevim pesmama.

Originally posted by AngraMaina
Inace Kavafis je bio manican oko detalja. Brojao je stihove, slogove u stihovima, bio ponosan na svoju vestinu rimovanja, pazio na svaku rec i menjao i doterivao pesme i po 20 godina.

Imam prevode Slobodana Blagojevića i Ksenije Maricki Gađanski. Dosta pesama mi se više sviđa u Blagojevićevom prevodu jer se on, čini mi se, bolje snašao sa rimama. Ali sam čuo da su prevodi K. M. Gađanski precizniji u smisli metrike.

Evo jos jedna (didakticka pesma) koju mnogo volim:

Koliko mozes

I ako ne mozes svoj zivot da ucinis kakvim zelis,
ovo bar pokusaj da postignes
koliko mozes: nemoj ga unizavati
sa previse dodira sa svetom,
sa previse izlazaka i razgovora.
Nemoj ga unizavati izvodeci ga,
cesto setajući i izlazuci ga
svakodnevnoj gluposti
veza i susreta,
da ne postane dosadan kao da je tudj.

I da podsetimo na biografiju iz queeropedije, kad vec autor nece da je reklamira:

http://www.gay-serbia.com/queer/2002/ka ... sp?aid=204

Originally posted by Tot
Imam prevode Slobodana Blagojevića i Ksenije Maricki Gađanski. Dosta pesama mi se više sviđa u Blagojevićevom prevodu jer se on, čini mi se, bolje snašao sa rimama. Ali sam čuo da su prevodi K. M. Gađanski precizniji u smisli metrike.

Precizniji u smislu znacenja, mada ne uvek, ali su se trudili da bude sto tacnije, recimo da je prevod 98-99% tacan - ali se gubi specifican Kavafisov idiom (mesavina dimotike, katarevuse, dijalekata Aleksandrije i Carigrada). Blagojevic cesto potrefi taj idiom samim tim sto i sam ima specifican idiom za srpske citaoce iz Srbije ("zapadna varijanta"), ali cesto malo promeni znacenje da bi lepse zvucalo. Srecom, vecina pesama je blizu proze po tonu tako da nije strasno i ako se negde izgubi rima - mada recimo pesma o Ani Dalasini je cist gubitak u prevodu - ima brizljivu rimu u originalu ali je ona sprovedena tako da covek ni ne primeti, toliko je prozna. Sta onda raditi?

Drugi problem su epigrami, sa ritmom koji se nepovratno gubi u prevodu:

ton echas(e) entelos - kai tora pia zitei
sta heili kathenos - kainourgiou erasti
ta cheili ta dika tou...

Ritmicni, rimovani jambi, od po sest slogova (naglasen 2, 4, 6), jednom recju tehnicka bravura. U prevodu se dobije ne-tako-ubedljiva sentimentalna proza:

Izgubio ga je sasvim - i sada trazi
na usnama svakog - novog ljubavnika
njegove usne...

To ne prenose dobro ni Ksenija ni Blagojevic, koliko se secam. Ima jos mnogo takvih primera.

Koje su vam omiljene? Ja se kunem u "Od devet sati" (moj otprilican prevod):



OD DEVET SATI

Pola jedan. Brzo je proslo vreme
od devet kada sam upalio lampu,
i seo ovde. Sedeo sam ne citajuci
i ne progovarajuci. S kim i da progovorim
sasvim sam u ovoj kuci.

Prikaza mog mladog tela
od devet kada sam upalio lampu
dosla je i pronasla me i vratila uspomene
na zatvorene sobe pune mirisa,
i prohujalo zadovoljstvo -- kakvo drsko zadovoljstvo!
I donela mi je natrag
ulice koji su sada postale neraspoznatljive,
nocne lokale pune vreve koji su prestali da rade,
i pozorista i kafane sto su nekad bili.

Prikaza mog mladog tela
dosla je i donela mi i ono tuzno:
porodicne zalosti, rastanci,
osecanja mojih najblizih, osecanja
mrtvih koja se tako malo cene.

Pola jedan. Kako je brzo proslo vreme.
Pola jedan. Kako su brzo prosle godine.

Radi poredjenja, evo iste pesme u Blagojevicevom prevodu, pa ko sta voli:

OD DEVET SATI


Pola jedan. Kako brzo proteče vrijeme.
U devet lampu užgah, sjedoh ovdje
ne čitajuć i ne govoreći.
Sasvim sam u kući, s kim bih govorio?

Od devet, kad svijetlo upalih,
mog mladićkog tijela sjen
pohodi me, k'o sjećanje
na teške mirise zatvorenih soba,
na prohujalu strast, ah,
kakvu smionu strast! Donosi natrag
ulice, već neprepoznatljive,
vrevu noćnih lokala kojih više nema,
negdašnje teatre i kafeje.

Sjen mog mladićkog tijela
vraća stvari što nas čine tužnim:
porodični žal, rastanke,
osjećanja mojih dragih,
umrlih i jedva razaznatih.

Pola jedan. Kako brzo proteče vrijeme.
Pola jedan. Kako brzo protekoše godine.





(Eto npr. ovo "jedva razaznatih" nije tacan prevod, τόσο λίγο εκτιμηθέντα znaci "ona koja se tako malo cene". Slicno je i na drugim mestima.)

Hvala na objašnjenju i prevodu.

PROZORI

U ovim mracnim sobama gde provodim
teske dane
vrtim se tamo-amo
da pronadjem prozore.

Kad bi se jedan prozor otvorio
bila bi to uteha.

Ali prozora nema
ili ja ih ne mogu naci.

Mozda je i bolje da ih ne nadjem.

Mozda bi svetlost bila novo nasilje.
I ko zna kakve bi sve nove stvari obelodanila.

Nema na cemu Tot.


Evo jos jedne od "odbacenih" pesama, u kojoj se vec vide neki nagovestaji kasnijeg Kavafisovog genija. Koliko znam ni ona nije prevodjena na srpski (u originalu dosledna rima):



KRAJ OTVORENOG PROZORA


U mirisu jesenje noći
kraj otvorenog prozora,
čitave sate, u savršenom,
slatkom sedim miru.
Od lišća pada lagana kiša.

Jecaj propadljivog sveta
u mojoj propadljivoj duši nalazi odjeka,
ali je taj jecaj prijatan, uzdiže se kao blagoslov.
Moj prozor otvara nepoznat
svet. Mirisnih uspomena,
neizrecivih, preda mnom se otvara izvor.
O moj prozor biju
krila – sveži duhovi jeseni
ulaze i okružuju me
i svojim čistim jezikom mi govore.

Nade neodređene i široke
osetim; i u neokrnjenoj tišini
stvorenog sveta, moje uši čuju melodije,
čuju kristalnu, mističnu
muziku plesanja zvezda.




Inace upravo sam ustanovio da su se moji prevodi Kavafisovih pesama iz ovog tekstica sto pominje Ulix rasirili internetom, po forumima i sajtovima s poezijom, i bas sam se obradovao.

ajmo malo classic pieces:


ITAKA

Kada se spremiš prema Itaci da pođeš,
treba da zaželiš da ti putovanje bude dugo,
pustolovina puno, puno saznanja.
Lestrigonaca, zatim Kiklopa,
razljućenog se Posejdona ne boj,
na takve nikad nećeš naići
dokle god ti je misao otmena, dokle god se fina
osećanja dotiču tvoga duha, tvoga tela.
Lestrigonce, zatim Kiklope,
Posejdona divljeg nećeš sresti
ukoliko ih u svojoj duši ne skrivaš
i ukoliko ih tvoja duša ne stavi pred tebe.

Treba da zaželiš da putovanje bude dugo.
I mnogo letnjih jutara da bude
kada ćeš - s kojom li radosti, sa kakvom zahvalnošću!-
ući u luke, prvi put viđene,
da zastaneš pred trgovinama feničkim
i da se snabdeš prekrasnim stvarima:
sedefom i koralom, ćilibarom, slonovačom,
i teškim mirisima svake vrste,
koliko god više možeš raskošnih teških mirisa;
u egipatske gradove mnoge da pođeš,
da učiš i da učiš od mudraca.

A na umu uvek da ti Itaka bude.
Da tamo stigneš, predodređeno je tebi.
Ali uopšte nemoj da ubrzavaš putovanje.
Bolje neka godine mnoge traje
i da već kao starac stignes na ostrvo,
obogaćen onim što si uz put stekao,
ne očekujući da ti Itaka pruži bogatstvo.

Itaka ti je dala divno putovanje.
Da nema nje, ne bi ni pošao na put.
Ali nema ništa više da ti da.

I ako je zatekneš siromašnu, Itaka te nije prevarila.
Tako mudar kakav si postao, s tolikim iskustvom,
razumećeš već šta to Itake znače.

OČEKUJUĆI VARVARE

- Šta čekamo ovde na agori okupljeni?

Treba danas varvari da stignu.

- Zašto u senatu vlada takav nered?
Što senatori većaju a ne donose zakone?

Zato što će varvari danas stići.
Kakve još zakone da donesu senatori?
Varvari će ih načiniti čim stignu.

- Zašto nam je car tako poranio,
i na glavnoj kapiji grada zaseo
na presto, sav svečan, s krunom na glavi?

Zato što će danas varvari stići.
Pa car čeka da primi
njihovog vođu. Pripremio je
specijalno za njega povelju na pergamentu
sa silnim titulama i počastima.

- Zašto su se naša dva konzula i pretori
pojavili u svojim crvenim izvezenim togama;
zašto su stavili narukvice s toliko ametista,
i sjajno prstenje s divnim smaragdima;
zašto su im danas u rukama skupoceni štapovi
sa čudesnim inkrustacijama u zlatu i srebru?

Zato što će danas varvari stići;
a takve stvari zasenjuju varvare.

- Zašto naših valjanih retora nema da kao uvek
održe svoje besede, da kažu svoje stvari?

Zato što će danas varvari stići;
a njima su govori i svečane besede dosadni.

- Zašto odjednom nastade toliki nemir
i zbrka. (Kako su im lica postala ozbiljna).
Zašto se tako brzo prazne ulice i trgovi
i svi se vraćaju kućama jako zabrinuti?

Zato što se već smrklo a varvari nisu došli.
A neki ljudi su stigli sa granice
i rekli da varvara više nema.

I šta će sad biti s nama, bez varvara?
Ti su ljudi ipak bili nekakvo rešenje.

I kad nisam znao kako je Kavafi izgledao, zamisljao sam ga nekako kao na ovoj slici. Kao neki zapusteni Oskar Vajld, sa nemerljivo vise pesnickog dara, blago perverzan.

Originally posted by AngraMaina
Itaka ti je dala divno putovanje.
Da nema nje, ne bi ni pošao na put.
Ali nema ništa više da ti da.

I ako je zatekneš siromašnu, Itaka te nije prevarila.
Tako mudar kakav si postao, s tolikim iskustvom,
razumećeš već šta to Itake znače.

Kako volim ove zadnje dve strofe.

Evo ih i na italijanskom, tako lepo zvuce.

Itaca ti ha dato il bel viaggio,
senza di lei mai ti saresti messo
sulla strada: che cos’altro ti aspetti?

E se la trovi povera, non per questo Itaca ti avrà deluso.
Fatto ormai savio, con tutta la tua esperienza addosso
gia` tu avrai capito cio` che Itaca vuole significare.

I na grckom (ako sam pronasao adekvatne stihove; kako grci ne citam i ne govorim, samo sam uzeo poslednje dve strofe):

Η Ιθάκη σ' έδωσε το ωραίο ταξίδι.
Χωρίς αυτήν δεν θάβγαινες στον δρόμο.
Αλλο δεν έχει να σε δώσει πια.

Κι αν πτωχική την βρεις, η Ιθάκη δεν σε γέλασε.
Ετσι σοφός που έγινες, με τόση πείρα,
ήδη θα το κατάλαβες η Ιθάκες τι σημαίνουν.

http://users.hol.gr/~barbanis/cavafy/

I evo link sa pesmama na grckom i njihovim prevodima na engleski. Meni to, naravno, nista ne znaci, ali se Angra moze zabaviti poredjenjem prevoda, ako je dokon.

[size=-2]hm, nisam znao da AZRA ima pesmu "heraklit je to i kavafi uz to"

Nitko te ne voli
kad si down and out
nitko te ne voli
gloomy underground
samo bol u srcu mom
nitko te ne voli
heraklit je to
besmrtni su smrtni
smrtni besmrtni
jer ovi drugi žive
smrću onih prvih
a umrli su njihovim životom
besmrtni su smrtni
zapanjen strahotom
kad se jedan od njih u saleukiji pojavio
u prvom večernjem času
preručen u vitkog i prelijepog mladića
s radošću božanstva u očima
crne i mirisne kose
prolaznici zurili su u njega
pitali se da l iko ga zna
i da l i on sirijski je grk ili možda stranac
ali neki što pažljivo gledahu
razumješe i pogled svrnuše
a kad se on pod stupovljem izgubi
međ sjenama i svjetiljkama večernjim
odlazeć u četvrt koja noću
tek oživi s orgijama i razvratom
svim vrstama pohote i bluda
pitahu se koji od njih bi to mogo biti
i zbog kakve to sumnjive požude
silazi na seleukijske ulice
s onih veličanstvenih božanskih staništa


by AZRA[/size]

SETI SE, TELO...


Telo, seti se ne samo koliko si bilo voljeno,
ne samo kreveta na kojima si lezalo,
nego i onih zelja koje su zbog tebe
blistale u ocima vidno,
i drhtale u glasu -- a neka
slucajna prepreka bi ih osujetila.
Sada, kada je sve to vec u proslosti
skoro da izgleda kao da si se zeljama
predalo tim -- kako su blistale,
seti se, u ocima koje su te gledale;
kako su drhtale u glasu, zbog tebe, seti se, telo.

DA SE VRATE

Jedna sveća je dovoljna. ---- Njena titrava svetlost
bolje pristaje ---- biće prijatnije
kad Senke se vrate ---- Senke Ljubavi.

Jedna sveća je dovoljna. ---- U mojoj sobi večeras
nek ne bude svetlosti mnogo. ---- U sanjarenju sasvim
i u nagoveštaju, ---- i sa to malo svetlosti
u sanjarenju tako ---- viziju ću prizvati
da Senke se vrate ---- Senke Ljubavi.

U MESECU ATIR

S mukom čitam redove ---- natpisa na ploči.
„Hriste B[ož]e G[ospod]e“. ---- Jedno „Dšu“ zatim,
„U m[ese]cu Atir je“ ---- „Leuki[je] počinô“.
Kod pomena godina ---- „Živeo je l[e]ta“,
kapa zeta kazuju ---- da je mlad još bio.
Oštećeno, dalje je ---- „[N]jega... Aleksandrinca“.
Posle toga, reda tri ---- sasvim iskrnjena;
razaznajem ponešto: ---- „naše sze“, „patnju“,
zatim „suze“ ponovo, ---- „bol n[as], pri[jat]eljâ“.
Čini mi se, Leukija ---- voleli su silno.
U mesecu Atir je ---- Leukije počinô.







_________
[size=-2]Atir: staroegipatski mesec, kraj oktobra -- početak novembra.
Kapa zeta: grčki brojevi KZ = 27
[/size]

Hvala ti AngraMaina i ostali na ovoj temi,eto je nisam znala za ovog umjetnika.
Uljepšao si mi dan njegovim stihovima.
Dugo nisam pročitala nešto ovako lijepo.

Originally posted by Ulix
Evo jos jedna (didakticka pesma) koju mnogo volim:

Koliko mozes

I ako ne mozes svoj zivot da ucinis kakvim zelis,
ovo bar pokusaj da postignes
koliko mozes: nemoj ga unizavati
sa previse dodira sa svetom,
sa previse izlazaka i razgovora.
Nemoj ga unizavati izvodeci ga,
cesto setajući i izlazuci ga
svakodnevnoj gluposti
veza i susreta,
da ne postane dosadan kao da je tudj.

E, da. Ovaj zavrsetak je ono kad prevodilac moze da uzme pistolj i da se ubije.

Poslednji stih - "os pou na ginei sa mia kseni fortiki" -- bukvalno znaci "sve dok ne postane kao gosca/tudjinka naporna/dosadna" (zivot je u grc. zenskog roda; "ksenos" znaci podjednako i gost i stranac, "fortikos" znaci naporan, tezak, nametljiv). Zavisno kako razumes sintaksu, stvaraju se istovremeno dve slike -- "zivot dosadan kao da je tudj" vs. "zivot kao gost na teretu" i u prevodu se to nepovratno gubi.

Ali i tako okrnjena pesma je opet savrsena. Takav je Kavafis

Originally posted by Modesty
Hvala ti AngraMaina i ostali na ovoj temi,eto je nisam znala za ovog umjetnika.
Uljepšao si mi dan njegovim stihovima.
Dugo nisam pročitala nešto ovako lijepo.

e pa bas me raduje

Originally posted by AngraMaina

Originally posted by Ulix
Evo jos jedna (didakticka pesma) koju mnogo volim:

Koliko mozes

I ako ne mozes svoj zivot da ucinis kakvim zelis,
ovo bar pokusaj da postignes
koliko mozes: nemoj ga unizavati
sa previse dodira sa svetom,
sa previse izlazaka i razgovora.
Nemoj ga unizavati izvodeci ga,
cesto setajući i izlazuci ga
svakodnevnoj gluposti
veza i susreta,
da ne postane dosadan kao da je tudj.

E, da. Ovaj zavrsetak je ono kad prevodilac moze da uzme pistolj i da se ubije.

Poslednji stih - "os pou na ginei sa mia kseni fortiki" -- bukvalno znaci "sve dok ne postane kao gosca/tudjinka naporna/dosadna" (zivot je u grc. zenskog roda; "ksenos" znaci podjednako i gost i stranac, "fortikos" znaci naporan, tezak, nametljiv). Zavisno kako razumes sintaksu, stvaraju se istovremeno dve slike -- "zivot dosadan kao da je tudj" vs. "zivot kao gost na teretu" i u prevodu se to nepovratno gubi.

Ali i tako okrnjena pesma je opet savrsena. Takav je Kavafis

Taj poslednji stih je ono sto pesmu cini tako dobrom.

Koliko ljudi moze da se zakune da drugi uvek zive uzbudljivije, lepse i bolje zivote, a Kavafi tako: da ne postane dosadan kao da je tudj.

Sjajno.

JAČANJE


Ko žudi da ojača svoj duh
treba da napusti svako poštovanje i tolerantnost.
Neke zakone da zadrži,
ali većinom da krši
i zakone i običaje i neodgovarajuće
usmjerenje da napusti.
Mnogo čemu će ga uživanje naučiti.
Razornog neće se bojati djela.
Od kuće pola treba da razruši.
Tako će se moralno razviti u mudrost.