Built to last
Why Would you Settle for Less when you can have More? Do not let other Authors Fool you with Empty Marketing Keywords. FLATBOOTS is what you Deserve. Built to last, Built from Scratch, Nothing Less.
Read moreOver a dozen reusable components built to provide iconography, dropdowns, input groups, navigation, alerts, and much more...
Moderatori: Over the rainbow, Moderators
Originally posted by Dušan Maljkovićslazem se
All art is quite useless. O. Wilde
Btw, najbolje uemtnost čini mi se smislena je po sebi i za sebe, nema nikakav poseban cilj ili odredište, ona je umetnost zarad umetnosti zarad lepote zarad užitka.
Originally posted by UlixTo bi bila umetnost kao sublimacija odnosno terapija. Umetnik, izažavajući nezadovoljstvo, uspeva da ga transformiše u produkt kojim je zadovoljan, te se u procesu transformacije i sam leči.
U svakom slucaju, moje je stanoviste da je umetnost sredstvo i medij koji omogucava umetniku da izrazi "nezadovoljstvo sobom i svetom".
Originally posted by Dušan MaljkovićPa da, to je otprilike i smisao onoga što sam hteo da kažem. Ako se kroz to suptilno provuče nešto iz ovoga sveta, neprimetno, ali poučno, to je onda, po mom shvatanju, da se odmah ogradim, vrhunska umetnost.
Dakle umetnost kao eskapizam? Ja bih rekao kao dreamworld for daydreaming.
Originally posted by UlixAleksandar Tisma je rekao, otprilike, da pise da bi se tako suprotstavio banalnosti sveta...
Kao sto rece bojandjo definicija ima mnogo (mozda ih cak ima toliko koliko ima umetnika), a pitanje cemu je samo po sebi pomalo besmisleno.
U svakom slucaju, moje je stanoviste da je umetnost sredstvo i medij koji omogucava umetniku da izrazi "nezadovoljstvo sobom i svetom".
Originally posted by Dušan MaljkovićNecemo se sloziti. Pokazi mi (pravog) umetnika koji je u potpunosti zadovoljan "proizvodom" (kako to ruzno zvuci) svoje sublimacije? Bilo njegovom formom, bilo necim drugim. Nisam siguran da to uopste postoji. Zato je, na primer, sva umetnost pokusaj i poraz (seti se kako je Virdzinija Vulf opisala Dzojsovog Uliksa).
To bi bila umetnost kao sublimacija odnosno terapija. Umetnik, izažavajući nezadovoljstvo, uspeva da ga transformiše u produkt kojim je zadovoljan, te se u procesu transformacije i sam leči.
Ukoliko bi nezadovoljstvo išlo dalje mogli bismo govoriti o revolucinarnom smislu umetnosti, da je ona tu da promeni postojeće stanje stvari. Lično, u ovoj definiciji se pronalazim. Moje pisanje usmeravam ka subverziji moralnog poretka, provokaciji i otvaranju horizonata za prihvatanje neprihvatljivog.Ah ne, Dusane. Nikako revolucionarna umetnost, nikako angazovana umetnost (jer da bi bila "revolucionarna" ona mora imati politicki, ideoloski angazman). Umetnost moze biti angazovana samo u tom smislu da uvek i po svaku cenu mora braniti ljudsko dostojanstvo, odnosno piscevo dostojanstvo.
Originally posted by UlixMila Ulixandra,Originally posted by Dušan MaljkovićNecemo se sloziti. Pokazi mi (pravog) umetnika koji je u potpunosti zadovoljan "proizvodom" (kako to ruzno zvuci) svoje sublimacije? Bilo njegovom formom, bilo necim drugim. Nisam siguran da to uopste postoji. Zato je, na primer, sva umetnost pokusaj i poraz (seti se kako je Virdzinija Vulf opisala Dzojsovog Uliksa).
To bi bila umetnost kao sublimacija odnosno terapija. Umetnik, izažavajući nezadovoljstvo, uspeva da ga transformiše u produkt kojim je zadovoljan, te se u procesu transformacije i sam leči.
Ukoliko bi nezadovoljstvo išlo dalje mogli bismo govoriti o revolucinarnom smislu umetnosti, da je ona tu da promeni postojeće stanje stvari. Lično, u ovoj definiciji se pronalazim. Moje pisanje usmeravam ka subverziji moralnog poretka, provokaciji i otvaranju horizonata za prihvatanje neprihvatljivog.Ah ne, Dusane. Nikako revolucionarna umetnost, nikako angazovana umetnost (jer da bi bila "revolucionarna" ona mora imati politicki, ideoloski angazman). Umetnost moze biti angazovana samo u tom smislu da uvek i po svaku cenu mora braniti ljudsko dostojanstvo, odnosno piscevo dostojanstvo.
Evo jedan citat iz Nabokova (mislim da ces se naci u tome):
Govoreci iskreno, oduvek me gnjavilo blazeno uverenje svih onih koji smatraju da jedan drhtaj strujnog udara savesti, zdrave opscenosti i malcice komunizma, sve to izmesano u bilo kakvoj staroj nocnoj posudi, moraju automatski i alhemijski da proizvedu neku ultramodernu literaturu; a ja cu tvrditi, po cenu da budem streljan, da se umetnost, cim stupi u dodir sa politikom, neminovno spusta na nivo najobicnijeg ideoloskog bofla.
Jos jedna stvar vezana za "revolucionarnu" umetnost se moze odnositi (1) na ego umetnika (odnosno preveliki ego umetnika, cim moze da pomisli i za jedan tren da ce njegove reci i njegovi stavovi promeniti bilo sta; za to mozda trebalo prepisivati terapiju) i/ili (2) zabludu da umetnost menja bilo sta (za potvrdu ovo pogledati Kiborgovu definiciju umetnosti; to je, ipak, dominantno shvatanje umetnosti).
Mudar si ti, Dusane, ali pomesati u jednom tekstu (ili je to ipak post) Vajlda, Prusta, Pamelu Andreson, Stajnovu, Barbaru Kartlend, Silviju Plat, dati im isto znacenje, i na kraju svrsiti tezom kako su latino-am sapunice revitalizovale spansku kulturu, vezati seks i pornografiju, i tim primerima potvrditi tezu Vajlda da zivot imitira umetnost, to znaci biti u zavadi sa Vajldom...
Stoga, mila moja, shvati već jednom koliko je Wilde bio u pravu kada je rekao da život imitira umetnost, a ne obratno. Pogledaj samo šta su hispano-američke serije učinile za revitalizaciju španske kulture, i sve će ti biti jasno. Kroz šta ljudi danas uče seks, ako ne kroz pornografiju? Odakle im ljubavne fraze, ako ne iz pera svih Barbara Cartland ovog sveta?
Think twice and think again, kako bi rekla Steinova.
Originally posted by Dušan MaljkovićPosto mi je ovaj deo dosadan (kad god se osecas ugrozenim, a ti istu pricu pricas), hajde da odgovorim ovako ukratko:
Mila Ulixandra,
zbog tvoje strasti ka književnosti i polemici, kao i zbog tvojih godina, ja ti unapred sve oprašam i volim te još više i snažnije najčistijom ljubavlju koju majka može osećati spram svog genijalnog, a opet naprasitog deteta. Neiskustvo koje poseduješ, združeno sa drčnošću da se bude u pravu u borbi za istinitost svog mišljenja u meni izaziva ambivalentnu reakciju. S jedne strane, I respect that. S druge, ta vrsta samopouzdanosti, koja ide do nabeđenosti, nije mi ni malo srcu primilela. Da li ti staneš i ikada se zapitaš da li je ton kojim operiše -- pun decidnosti i apodiktičnosti -- ipak opravdan, utemelčjen u znaju ili je reč o nečemu nepromišljenom? Ne zameram ti godine, zameram ti nedostatak svesti o njima -- dali mislis da si u ranim dvadesetm sve naučila glede umetnosti, 2 b more specific regarding literature, da možeš sa takvim pathosom da o njom prozborevaš? To jeste deo tvog stajlinga na ovom forumu, ali ne deliš li i ti stav da je "I know it all" etitjud, kako bi rekla moja ljubimica Pam ex-Lee Anderson, "so last century"?
Konkretno. Postoji nešto što se zove art terapija.Napisao sam da je umetnost nacin da umetnik izrazi nezadovoljstvo sobom i svetom. Iako to izrazavanje nezadovoljstva (verovatno) ne razresava njegovo nezadovoljstvo, ono sasvim izvesno mora imati odredjeni "terapeutski" efekat. Olaksanje, ako nista drugo. Slozices se, dakle, da moj stav ne iskljucuje to o cemu ti govoris.
Uostalom, reči ću ti to iz sopstvene perspektive -- ne znam da li sam pravi umetnik -- šta god to bilo, a pretpostavljam da kod tebe znači onaj za koga ti držiš da je pravi ...A ti, inace, drzis da je pravi umetnik i onaj za kog ti ne drzis da je pravi umetnik?
Stav Woolfove, koju beskrajno cenim, samo je jedan od mogućih -- ona očigledno nije prevladala svoje demone pisanjem, kao ni Sylvia Plath, pa je posegla za samoubistvom. Osnivač logoterapije, V. Frankl, o kojoj ne mislim ništa posebno dobro (znaš da sam adikt teorijske psihoanalize), primer je drugačijeg stava. I ko je sad u pravu? Oboje, naravno.Upravo tako! Stav blazenopocivse Virdzinije, tvoj stav, moj stav, Vajldov stav, ili bilo ciji drugi, samo je jedan od mogucih. Hiljadu umetnika, hiljadu poetika. U tom svetlu sam i kazao, jos u prvom postu u ovoj temi, da je nadasve besmisleno o tome govoriti argumentovano, posto je u pitanju samo jedan od beskrajno mnogo tacnih odgovora. Posto govorim iz svoje perspektive, uopste ne tvrdim bilo kakvu univerzalnost mog stava. (Obrati paznju da ti nisam rekao: "nisi u pravu", vec naprosto "necemo se sloziti.)
Glede tvoje druge teze, moram da primetim tvoju reakcionarnost, te odanost sitnoburžujskom individualizmu.Pa ja sam inace poznata kao reakcionarna sitnoburzujska individualka. Sta cu, takvu me majka rodila.
Umetnost, u tom kontekstu, svakako neće promeniti klasne odnose, jer to može činiti samo revolucija, ali može doprineti subverziji istih, i može biti didaktičko sredstvo u rukama post-revolucionarnog perioda.Dozvoli da se opet pozovem na Kiborgov post. Vecina ljudi od umetnosti (od knjizevnosti) trazi samo jedno: da ih zabavi. I tu veliku vecinu ne zanima ni najmanje da li ta umetnost subvertira nesto ili ne, ni da li poziva na revoluciju ili ne. Daleko od toga da su svi citaoci takvi (ti, prvi nisi; nisam, naravno, ni ja), ali je vecina takva. Da bi subverzija imala smisla, potrebno je da je neko vidi. Da neko uopste zeli da je vidi. Bojim se da precenjujes znacaj umetnosti. Posebno danas. Da si ovo napisao pre sto pedeset ili vise godina, mozda bi to imalo nekog smisla. Bojim se da ga ja vise ne vidim (moram da naglasim to "ja", kako ne bi ispalo da u svojim ranim dvadesetim tvrdim da imam bilo kakvu sliku o svetu...)
U drugom kontekstu, umetnost je uvek-već promena sveta, jer kroz obrazovni sistem, a danas i kroz mrežu mas-medija, utiče na svest konzumenata.Vidi gorenapisano.
Primera za to ima previše, i nisu svi tako savremeni -- O. Wilde je svojim dirljivo napisanim apelom direktno uticao na promenu odnosa prema deci u zatvorima Njenog veličanstva; ne znam ime dotične, ali je napisala knjigu o teškom položaju crnaca na Jugu, citirana je u Senatu kao ključni prilog za otpočinjanje građanskog rata i svih naknadnih poseldica; Helen Keller učinila je svojom egzistencijom puno za položaj "hendikepiranih osoba"; markiz de Sade sablažnjavao je svoje savremenike i uticao na proširenje granica seksalno prihvatljivog, kasnije utičući na bezbrojne umetnike koji su takođe svojim delima ali i skandalima učinili između ostalog i homoseksualnost legitimnim erotskim "izborom". Da li treba da nastavim? Primeri su samo iz književnosti, da ne govorim o filmu, kao ključnoj pop-kulturnoj naraciji.Dozvoli: ali ni jedan primer nije savremen niti je u potpunosti prikladan. Broj knjiga koje su menjale svet je mali. I Vajld prvi ne bi zeleo da njegova umetnost menja svet (da te podsetim na jedan prilicno poznat, Vajldov: all art is quite useless). Dakle, broj knjiga koje su promenile svet ili svest (kako volis) je mali: Biblija, na prvom mestu; mozda Protokoli sionskih mudaraca, mozda Arhipelag gulag, mozda Price sa Kolime, mozda Sedam hiljada dana u Sibiru Karla Stajnera, mozda Majn Kampf, mozda... I primetices da je jedina koja je "trajala" ona prva nabrojana. Za dva, tri veka, vise se niko nece secati tragedije sirotog Varlama Salamova. Umetnost ipak nije dnevnopoliticka, vec tezi ka necemu malo trajnijem. I u tom smislu je V. Vulf u pravu: umetnost je poraz. Jer nista ne traje vecno. Pa tako, ako bi vec da subvertiras, da menjas svest i apelujes na savest, mozda je bolje (bolje i mudrije) odabrati publicistiku, a ne Ars.
Think twice and think again, kako bi rekla Steinova.Right back at you.
Originally posted by springgayspringgay ovo je najbesmislenije sročeni post ikad
treba mi definicija umetnosti.koji je smisao umetnosti?
Originally posted by Dušan Maljkovićdušane ovo je težak prelaz. frenetično zazivanje revolucije i postmoderno zadovoljavanje samo «subverzijom» nikako nisu isto. ako se nekad tragalo za konačnim menjanjem Poretka, sada se, kao, uviđa da se on ne može izmeniti pa se postpostpost-delatnici vode za principom Podrivanja, a ne Svrgavanja Poretka, i to podrivanja koje bi bilo samo ponekad, samo ponegde, nikad potpuno uspešno...želim da kažem da bezuspešno pokušavaš da spojiš danas dve nespojive stvari: izvorni (i postforjdovski) marksizam i queer-teoriju. to se ogleda i u tom jasnom razgraničavanju (pa čak i ako je Altaserovo!) ideologije i politike. politika kao utemenljena na nauci??? i to je to? zahtevi postfeminizma (i svih njegovih derivata) i Marksa (i svih njegovih derivata takođe) su isuviše različiti da bi se mogli tek tako spojiti, koliko god mi jedni i drugi bili dragi, heh
Ukoliko bi nezadovoljstvo išlo dalje mogli bismo govoriti o revolucinarnom smislu umetnosti, da je ona tu da promeni postojeće stanje stvari. Lično, u ovoj definiciji se pronalazim. Moje pisanje usmeravam ka subverziji moralnog poretka, provokaciji i otvaranju horizonata za prihvatanje neprihvatljivog.
Originally posted by Ulix
Kao sto rece bojandjo definicija ima mnogo (mozda ih cak ima toliko koliko ima umetnika), a pitanje cemu je samo po sebi pomalo besmisleno.
U svakom slucaju, moje je stanoviste da je umetnost sredstvo i medij koji omogucava umetniku da izrazi "nezadovoljstvo sobom i svetom".
Originally posted by 2kuneovo je dobro pitanje
Ajmo malo drugačije...
Bez čega biste mogli, čega bi se mogli odreći: sexa ili umjetnosti?
Originally posted by Belleovo je odličan odgovor
Ukoliko seks vec nije umetnost, odrekla bih se seksa, naravno.
Originally posted by deželašPa to je donekle i "logicno". Odnosno, desavalo se X puta ranije sa svakom drugom umetnickom fiksacijom, pa i onom koju ja imam.
Već to da ogrtanje cele jedne generacije današnjih umetnika pod plašt zvan «ajmo bit subverzivni» samo proizvodi još jedno novo (ako hoćeš: «lažno») utemeljenje, jedno novo fiksiranje. A to na kraju nikako nije subverzivno.
ovde, ako sam skapirao, jasno razdvajaš neko smisleni stav o umetnosti danas kao neodredive, i svoj LIČNI stav da je to jedno oplakivanje, a la Kiš. I to je okej. Ali dalje, kao i obično kad popizdiš, dopuštaš sebi da tu i tamo daš jasan kategorički stav, tipa «ne može da menja», i slično... sve dok to navodiš kao sopstvenu preferenciju, okej je, ali ovako..Na samom pocetku i na jos jednom mestu kasnije sam jasno napisao da koliko ima umetnika toliko ima i poetika. A onda sam krenuo da branim svoju. Kao sto je Dusan branio svoju. Svakako ne nameravam da posle svake recenice kazem "bar ja tako mislim", kao sto ni Dusan ne cini, jer se to, valjda, podrazumeva. Necu braniti niti pisati nesto u sta ne verujem.
Mislim da je Kiš i sam bio svestan užasno autoritativnog tona svojih razmišljanja o umetnosti, koja neosetno iz «šta umetnost je» prelaze u «šta umetnost treba da bude».Uh. Ako pocnem o njemu necemo zavrsiti do sudnjega dana. Kis jeste bio svestan svog autoritativnog tona kad god razmislja o umetnosti, ali taj ton nije bio jedinstven za njega. Pogledaj neke Tismine esejisticke zapise ili izjave po raznim intervjuima. Ili Nabokova kog sam citirao, naspram koga je i Kisova i Tismina i moja arogancija apsolutno nistavna. Kapoti, takodje. Naprosto nema pisca (umetnika uopste) koji svoju viziju ne brani sa autoritetom. Ali svako od njih naposletku mora priznati istu stvar - sto ljudi, sto cudi. Sto, dakako, ne treba nikog da spreci da svoje stavove koliko god je potrebno vatreno brani.
Ja mu tu autoritativnost, da prostiš, koliko god da su ga svi drkali, ne mogu oprostiti.Siguran sam da se zbog toga okrece u grobu.
Mislim da zato u nekim svojim «savetima piscu» on, svestan svog naređivačkog tona, pokušava ispraviti davanjem oprečnih «saveta», tipa:Konkretno u tim savetima piscu ja ne vidim nikakav posebno bezobrazan ton. Da, on je direktan i nareduje. I ne samo tu. Pogledaj sta je napravio nesretnom Scepanovicu u Casu anatomije, koliko je katkada preterivao, koliko bezobrazno cinican i snishodljiv je mogao da bude. I da sam ja bio taj Scepanovic, verovatno da vise ni redka ne bih napisao. Sa druge strane, Kisu to ne zameram, kao sto ne zameram ni jednom drugom umetniku da bude takav. Jer da ne moze tako snazno i bezobzirno da brani svoju poetiku, onda je pitanje da li moze ili ne u nju da veruje i njome da se sluzi.
(parafraziram)
«Poštuj svoje uzore
ne poštuj svoje uzore
ponašaj se kao da je jezik na kome pišeš jedini na kome možeš pisati i najbolji jezik na svetu
ponašaj se kao da je jezik na kome pišeš najgori na svetu»
i tek u tim svojim Savetima (lol) mislim da on uspeva da se iskobelja iz sopstvene paranoje. Kaže savet da bi onda pokazao da nije ni rekao savet. i to je, btw,moje trenutno shvatanje pisanja (i to svakako ne zahvaljujući mister Kišu). Pisati kao da ne pišeš. Koristiti jezik za sve osim da nešto stvarno tu poručiš. Jer ako stvarno misliš da ti tu nešto govoriš, da ti stvarno «pišeš» to odmah, paradoksalno, nije književnost. koliko god ova razlika književnost/publicistika bila sada besmislena.
i mislim da za osobu koja se bavi pisanjem neko konačno osmišljavanje umetnosti, čak i svoje sopstvene, može biti samo kontraproduktivno.Svakako moze biti ogranicavajuce. Ali ako neko govori i pokusava da trenutno osmisli svoju (trenutnu) poetiku, to ni na koji nacin ne kazuje da se ta poetika nece promeniti, ne?
Ako umetnik preterano veruje u to da je njegova umetnost «igra značenjima» (na primer), opsesivno promišljenje sopstvenog dela kao «igre», igre, igre, igre, ah! igretine! čini da ono na kraju bude samo (masturbativna!) igračkica za tog jednog tužnog plejera, sve samo ne Igra.Odredjena autoironicna distanca moze biti pozeljna, ali preterana moze da upropasti sve. Umetnost je, ipak, ozbiljna rabota. Tu cemo se, verujem, sloziti svi.
Originally posted by Ulix
Umetnost je, ipak, ozbiljna rabota. Tu cemo se, verujem, sloziti svi.
ne znam ime dotične, ali je napisala knjigu o teškom položaju crnaca na Jugu, citirana je u Senatu kao ključni prilog za otpočinjanje građanskog rata i svih naknadnih poseldica;mislim da se radi o Uncle Tom's Cabin od Harriet Beecher Stowe, Lincoln je navodno rekao Harriet da je ona "mala zena koja je zapocela ovaj veliki rat" ali ... pripisivati uzrok tom ratu toj knjizi je prilicna redukcija socio-politicke situacije u tadasnjoj Americi, knjiga je takodje inspirisala mnogobrojne kasnije verzije koje su propagirale rasizam
Originally posted by deželaš
afirmisanje sopstvene poetike ne mora da podrazumeva i ukidanje svih ostalih.
od sve te borbe i razračunavanja sa talogom balkanske knjževnosti i dominantnih shvatanja svoga vremena, kiš na nekim mestima pretera i pretvori se u čika-profesora. no dobro, pedagogija je to...:Sta znaci pretera? Da izgubi tu hiperironicnu distancu na kojoj izgleda insistiras?
We have created lots of YouTube videos just so you can achieve [...]
The best flat phpBB theme around. Period. Fine craftmanship and [...]
All you need is right here. Content tag, SEO, listing, Pizza and spaghetti [...]
this should be fantastic. but what about links,images, bbcodes etc etc? [...]
Swap-in out addons, use only what you really need!