Bootstrap Framework 3.3.6

[Galateja]

Slobodan Selenic je jedan od mojih omiljenih pisaca. Procitala sam sva njegova dela izuzevsi 'Angazman u dramskoj formi'. Koje su vase impresije povodom ovog pisca?

[spliff]

moj omiljeni srpski pisac...

ochevi i oci, po meni njegov najbolji roman

[spark]

ma ja sam bre lenjivac koji uopste nesto puno ne cita... nemam pojma sta sam citao od njega... "ubistvo sa predumisljajem" znam da jesam, i to mnogo puta, i jako mi se dopada, mada, sad, apsolutno vise nemam pojma o cemu se tacno radi...

[Ulix]

Selenic je, valjda, jedini srpski savremeni pisac, u kom vidim odredjene kvalitete, ali ga, svejedno, nerado i retko citam. Dopadaju mi se "Ocevi i oci", dobar je i njegov "gej roman" "Prijatelji...".

Da je dobar pisac - jeste. Ali, kao i velik deo opusa Crnjanskog, meni prosto neodgovara, iako su odredjeni kvaliteti evidentni.

Eh da - nebitno ali ipak: cuo sam da je bio biseks... ali posto ja uvek poslednji cujem svaki trac (mis'im kad je umro, ja tek sad saznao), verovatno to znate.

[...]

Originally posted by Ulix
Eh da - nebitno ali ipak: cuo sam da je bio biseks... ali posto ja uvek poslednji cujem svaki trac (mis'im kad je umro, ja tek sad saznao), verovatno to znate.

Jel' bio biseks, ili ozenjeni peder?
Ja sam video "Prijatelje sa Kosancicevog Venca 7" kad mi je bilo 6-7 godina, i onda sam maltretirao roditelje da me jos par puta odvedu u pozoriste da odgledam opet i opet.
Ali onaj njegov pozorisni komad (ne mogu da se setim kako se zvase) gde objasnjava sta su cetnici, a sta ljoticevci, i kako su jedni fasisti a drugi nisu, i s ime su partizani, i tako dalje, i tako dalje, najdalje do najblizeg WC-a. Tuzno kako je neke dobre srpske pisce (on, Pekic, Tisma) pred kraj zivota (neke i ne bas pred kraj) pojela politika.

[Galateja]

Originally posted by Ulix
Selenic je, valjda, jedini srpski savremeni pisac, u kom vidim odredjene kvalitete, ali ga, svejedno, nerado i retko citam. Dopadaju mi se "Ocevi i oci", dobar je i njegov "gej roman" "Prijatelji...".

Da je dobar pisac - jeste. Ali, kao i velik deo opusa Crnjanskog, meni prosto neodgovara, iako su odredjeni kvaliteti evidentni.

Eh da - nebitno ali ipak: cuo sam da je bio biseks... ali posto ja uvek poslednji cujem svaki trac (mis'im kad je umro, ja tek sad saznao), verovatno to znate.

Zar ne mislis da je smelo reci da je Selenic jedini srpski savremeni pisac u kome ti vidis kvalitete?! Ili ti nisi citao neke dobre stvari ili imamo drugacije kriterijume.

U romanu 'Prijatelji' moze se reci da ima homoerotskih motiva, ali to je sasvim sporedno za ovu temu.

Ne vidim zasto bi bilo vazno koja je Seleniceva seksualna opredeljenost. Zvanicno on je hetero, a da li je gej ili bi nema dokaza, a meni ne pada na pamet da razbijam glavu sa tim. Meni je vazno da me njegove knjige dusevno, duhovno i estetski ispunjavaju.

[Galateja]

Originally posted by ...
Ali onaj njegov pozorisni komad (ne mogu da se setim kako se zvase) gde objasnjava sta su cetnici, a sta ljoticevci, i kako su jedni fasisti a drugi nisu, i s ime su partizani, i tako dalje, i tako dalje, najdalje do najblizeg WC-a. Tuzno kako je neke dobre srpske pisce (on, Pekic, Tisma) pred kraj zivota (neke i ne bas pred kraj) pojela politika.

To je drama 'Ruzenje naroda u dva dela'. Slazem se da je u njoj preterao sa politikom. Medjutim, Selenic je bio predsednik udruzenja knjizevnika (stare) Jugoslavije i kada su slovenacki pisci htela da se otcepe (sve pocinje od kulture) on je pokusavao da ih odgovori od toga. Kada je uvideo neminovnost raspada Juge dao je ostavku na mestu predsednika udruzenja knjizevnika ili knjizevnog saveza Jugoslavije (tako neki naziv...). Jeste njega pojela politika, ali u tom smislu da se preterano sekirao oko nekih stvari... Ne boj se, debelokosci ne umiru u 63.

I jos nesto o Selenicu i politici - 1969. je objavio roman 'Memoari Pere bogalja' gde dosta kriticki pise o komunizmu sto je bila velika hrabrost tih godina. Lako je sad pljuvati po tom rezimu. Roman 'Pismo-glava' nije mogao da objavi deset godina samo sto je ovlas spomenuo Goli otok. Selenic nije od onih koji govore da su 'ovi' bolji od 'onih' vec da svaki sistem ima svoje lose strane kao i da je svaki covek kvalitativno polarizovan.

[Ulix]

Originally posted by GALATEJA

Zar ne mislis da je smelo reci da je Selenic jedini srpski savremeni pisac u kome ti vidis kvalitete?! Ili ti nisi citao neke dobre stvari ili imamo drugacije kriterijume.

Sacuvaj boze! Pa moja religija je Kisologija a moj bog Danilo Kis.
U pitanju je nesrecno formulisana recenica: on je jedini u kome vidim kvalitet a da ne mogu da ga citam. Ima mnoooogo drugih savremenih pisaca koje vise cenim i koji su bolji i kvalitetniji. Selenic je, hteo sam reci, nesumnjivo kvalitetan pisac, ali ga ja nesto posebno ne volim i tesko mi je da ga citam. Prosto: ne lezi mi.

Ne vidim zasto bi bilo vazno koja je Seleniceva seksualna opredeljenost. Zvanicno on je hetero, a da li je gej ili bi nema dokaza, a meni ne pada na pamet da razbijam glavu sa tim. Meni je vazno da me njegove knjige dusevno, duhovno i estetski ispunjavaju.

Don't bite!
Naravno da nije vazno.

@... : Bio je ozenjen. A da li je tacno bio gej ili biseks stvarno ne znam. (Nadam se da nije neka situacija a la Tomas Man.)

- Politika je veliki bauk za knjizevnike; nije svako Orvel. (U jednom intervjuu Kis je rekao da je politika smrt za njegovu umetnost i da se trudi da je u potpunosti eliminise iz njegovih knjiga; to je intervju dat nakon Grobnice za B. D.) Tuzno je sta je napravila od njega, ali mi je jos vise zao sirotog Tisme i Pekica.

[Kupper]

Posle Crnjanskog najbolji. A od njega i od svega 'Timor Mortis'. Gay, bi...? El to stvarno nekog zanima?

Prava tema.

[Tot]

Originally posted by Ulix
Selenic je, valjda, jedini srpski savremeni pisac, u kom vidim odredjene kvalitete, ali ga, svejedno, nerado i retko citam. Dopadaju mi se "Ocevi i oci", dobar je i njegov "gej roman" "Prijatelji...".

Da je dobar pisac - jeste. Ali, kao i velik deo opusa Crnjanskog, meni prosto neodgovara, iako su odredjeni kvaliteti evidentni.

Delim tvoj senzibilite kada je Seleni? u pitanju. Naprosto kod nekih pisaca je tako, jednostavno su nam po meri ili nisu; i treba to tako re?i a ne omalovažavati tuði ukus:

Seleni?ev roman Prijatelji...Istref i Hadžislavkovi?. Jedan meðuodnos pun žudnje i patnje; meni nije odgovarao ovaj roman kada sam ga ?itao iako to nažalost može biti stanje naših graðanskih homoseksualaca koji imaju neuzvra?enu erotsku fiksaciju. Meni je ovaj roman bio vrlo težak, ?ak teži nego neki tragi?ni gay romani kao što je npr. Nebrigi?ev roman Paris New York. Paris New York je iako tragi?an zapravo romanti?an roman, Nebrigi? veruje u ljubav i ?ini da i mi verujemo, tim pre što je on naš autenti?ni heroj devedesetih.

Pitam se koliko ima Seleni?a u Hadžislavkovi?u? Nemilosrdno je prikazao jedan patološki meðuodnos. Možda nije loše pro?itati radi upozorenja. Kako bih voleo da je Seleni? opisao jednu normalnu gay ljubav i jednog homoseksualca koji ume da voli. Ali,opisao je mra?ni odraz gay marginalizovanosti direktno na duh jednog u suštini pametnog i plemenitog ?oveka kakav je bio Hadžislavkovi?...Tužno.

[...]

Originally posted by Ulix


@... : Bio je ozenjen. A da li je tacno bio gej ili biseks stvarno ne znam. (Nadam se da nije neka situacija a la Tomas Man.)

Pa bolje da je situacija Tomas Man, nego li Oskar Vajld (doduse, obojica sonje, obojica, sto rece vise puta Nabokov, mediokritetski netalentovali pisci). Jer nemacki gospodin peder je samo drkao misleci na decake dok je igrao ulogu uzornog supruga, dok je onaj engleski sonja bas zeleo da dokaze svetu da je pravi umetnik-dekadent (jaoj, koja patetika od zivota!, od njegovog zivota, ne mislim na zivot njegove jadne supruge i neduzne dece koja su trpela sram do groba) i prilicno se potrudio oko toga. Kao sto je rekao nekome: "Ja svoju genijalnost sam ulozio u zivot, umesto u umetnost." Iskreno i tacno.

@ Galateja: Memoari Pere Bogalja!

[Galateja]

Dakle, po redu :

@Ulix - Ovo je sasvim prihvatljivo sto si napisao; postujem. Nesporazum je u tome sto se u prvom postu nisi bas precizno izrazio. Tako i ja neke pisce postujem kao umetnike, tj. svesna sam da su im dela vredna, ali ne volim da ih citam. Npr., Tomasa Mana izuzetno ne volim, ali priznajem da njegova dela imaju umetnicku vrednost.

@Kupper - 'Timor mortis' je i meni jako prijatan za citanje, ali mislim da bi bio jos bolji kada bi izbacio neke delove (neki dokumentaristicki delovi koji su 'visak' u romanu).

@Tot - Kao sto sam rekla, tacno je da u 'Prijateljima' ima homoerotskih motiva, ali pisac se prevashodno bazirao na temi 'novog Beograda', dolasku nekih novih ljudi posle II svetskog rata u 'aristokratski' Beograd, propadanje gradjanskog sloja. Vladan Hadzislavkovic moze biti i simbol marginalizovanog homoseksualca, ali on je prvo simbol marginalizovanog coveka, kao i simbol propale gradjanske klase kojoj je posle pomenutog rata ostalo ili da se 'utopi' u novo, ili da ode u Englesku ili da izvrsi samoubistvo - u svakom slucaju da nestane. Tema mnogih Selenicevih romana je 'dihotomija' onih koji dolaze, novih (tu bi spadao i Istref Veri) koji su snazni, na vlasti, prosti i jedne 'izumiruce vrste', gradjanskog kruga (jedan od njih je i Vladan Hadzislavkovic) koje opisuje kao patogene, slabasne, obrazovane, jednostavno 'u nestajanju'.
Koliko je opisao sebe u Vladanu ne znam, ali imajuci u vidu da je Selenic bio drustveno aktivan i okrenut ka covekoljublju, a Vladan pasivan i patogen u svakom smislu - sumnjam.

@... -

[...]

Originally posted by Tot
Kako bih voleo da je Seleni? opisao jednu normalnu gay ljubav i jednog homoseksualca koji ume da voli. Ali,opisao je mra?ni odraz gay marginalizovanosti direktno na duh jednog u suštini pametnog i plemenitog ?oveka kakav je bio Hadžislavkovi?...Tužno.

Ne, Tot, ne; Selenic je opisao ono sto se trebalo opisati, na nacin na koji se trebalo opisati... I napisao je to maestralno. Mozda gresim - ipak jer prvo umetnicko delo koje sam video a koje je imalo gej lik, tako da se i ta greska da oprostiti.
A ako te zanima koliko ima u Hadzislavkovicu od Selenica, mogu se potruditi kada iduci put budem isao u Bg.

[Kupper]

Originally posted by ...

Originally posted by Tot
Kako bih voleo da je Seleni? opisao jednu normalnu gay ljubav i jednog homoseksualca koji ume da voli. Ali,opisao je mra?ni odraz gay marginalizovanosti direktno na duh jednog u suštini pametnog i plemenitog ?oveka kakav je bio Hadžislavkovi?...Tužno.

Ne, Tot, ne; Selenic je opisao ono sto se trebalo opisati, na nacin na koji se trebalo opisati... I napisao je to maestralno. Mozda gresim - ipak jer prvo umetnicko delo koje sam video a koje je imalo gej lik, tako da se i ta greska da oprostiti.
A ako te zanima koliko ima u Hadzislavkovicu od Selenica, mogu se potruditi kada iduci put budem isao u Bg.

Slazem se sa tri tacke Tot. Maestralno je prava rec.

@GALATEJA - pa, umalo da kazem da su mi neki delovi, ne visak, vec da su mi nekako smetali, kao da su umetnuti, ali ukupan utisak, subjektivan, ostaje.

[Tot]

Originally posted by GALATEJA
@Tot - Kao sto sam rekla, tacno je da u 'Prijateljima' ima homoerotskih motiva, ali pisac se prevashodno bazirao na temi 'novog Beograda', dolasku nekih novih ljudi posle II svetskog rata u 'aristokratski' Beograd, propadanje gradjanskog sloja. Vladan Hadzislavkovic moze biti i simbol marginalizovanog homoseksualca, ali on je prvo simbol marginalizovanog coveka, kao i simbol propale gradjanske klase kojoj je posle pomenutog rata ostalo ili da se 'utopi' u novo, ili da ode u Englesku ili da izvrsi samoubistvo - u svakom slucaju da nestane. Tema mnogih Selenicevih romana je 'dihotomija' onih koji dolaze, novih (tu bi spadao i Istref Veri) koji su snazni, na vlasti, prosti i jedne 'izumiruce vrste', gradjanskog kruga (jedan od njih je i Vladan Hadzislavkovic) koje opisuje kao patogene, slabasne, obrazovane, jednostavno 'u nestajanju'.
Koliko je opisao sebe u Vladanu ne znam, ali imajuci u vidu da je Selenic bio drustveno aktivan i okrenut ka covekoljublju, a Vladan pasivan i patogen u svakom smislu - sumnjam.

Da, da, sjajno si to rekla Galateja i slažem se... sve je to bitno kada se govori o Vladanu, a Seleni? ima te kvalitete koje navodiš. Možda kada bih opet ?itao Prijatelje bi imao i sigurno bih druga?iji utisak: naime nisam skoro ?itao.Na mene je samo u tom ?itanju ostavila gorak utisak Vladanova fiksacija na Istrefa, jedna vrsta autodestruktivnosti, nesposobnosti da se odmakne od te svoje op?injenosti ali shvatam da je to bio Vladanov neuspešni beg od stvarnosti koju nije mogao podneti. Vladan Hadžislavkovi? je ?ovek koji je tragao za sre?om u destruktivnim nanosima novog vremena istovremeno žele?i da sa?uva staro, ono što vredi. Vladanova fiksacija je bila erotske prirode. On se nije iz toga mogao uzdi?i; on nije pronašao snage u sebi da duhovno opstane u novom vremenu kada je bilo najbitnije da se zadrži u sebi...

Ali Vladanova sudbina nije usamljena ; to je sudbina mnogih pojedinaca išrafljenih iz svog prirodnog okvira i stavljenih u vreme i mesto kojem ne pripadaju.

[Simor]

Davno sam citao Selenica, ali on je pisac nesumnjivog kvaliteta.

Glede njegovog drustvenog angazmana, podsetio bih vas da je covek rekao kako je Slobodan Milosevic vratio dostojanstvo srpskom narodu. Posle je, cini mi se Mirku Kovacu, rekao kako se kaje zbog te izjave.

[Tot]

Originally posted by Simor
Davno sam citao Selenica, ali on je pisac nesumnjivog kvaliteta.

Glede njegovog drustvenog angazmana, podsetio bih vas da je covek rekao kako je Slobodan Milosevic vratio dostojanstvo srpskom narodu. Posle je, cini mi se Mirku Kovacu, rekao kako se kaje zbog te izjave.

Jbg, svi grešimo...greška koju je u?inio jeste velika ali ne sumnjam da se zaista pokajao...njegovi drugi politi?ki stavovi koje je iznosio nikako ne idu uz Slobodana Miloševi?a. Bio je poslednji predsednik Udruženja književnika Jugoslavije(?ini mi se);

[Simor]

Originally posted by Tot
Jbg, svi grešimo...greška koju je u?inio jeste velika ali ne sumnjam da se zaista pokajao...njegovi drugi politi?ki stavovi koje je iznosio nikako ne idu uz Slobodana Miloševi?a. Bio je poslednji predsednik Udruženja književnika Jugoslavije(?ini mi se)

Nista ja, muzu moj, ne sporim, samo mislim da ne treba zaboraviti ko je bio gde od intelektualaca, kada je njihov anagzman, u jednom drugom smeru, bio neophodan....

Nisu svi savrseni kao ti! (izvinjavam se na offtopic izlivima ljubavi, ali nisam mogao da odolim)

[...]

Originally posted by Simor
Davno sam citao Selenica, ali on je pisac nesumnjivog kvaliteta.

Glede njegovog drustvenog angazmana, podsetio bih vas da je covek rekao kako je Slobodan Milosevic vratio dostojanstvo srpskom narodu. Posle je, cini mi se Mirku Kovacu, rekao kako se kaje zbog te izjave.

Zasto se meni cini da svaki Srbin ko je imao 18 i vise godina 1990 bar jednom (jednom!) u zivotu pomislio kako ce Slobodan Milosevic vratiti ponos srpskom narodu? To je pomislio i onaj Zoran Djindjic, koji sticajem okolnosti postaje legenda - da je poziveo, shvatio bi srpski narod ko je i sta je i koliko ima u glavi doticna persona, ali ne bih o tome (molim, bez off topica na ovu temu!). Ne mislim da je zlo to sto je Selenic pomislio da cve Milosevic vratiti dostojanstvo svom narodu, i nemao je zasto da se kaje, to su valjda bila takva vremena, nije se moglo dobro prosuditi...
Meni je mnogo simpaticnija izjava Milorada Pavica o Slobi. Pavic je rekao kako ce Gorbacov i Milosevic vratiti dostojanstvo pravoslavlju. Pavic je ovde pobrkao politiku i religiju, sto i nije tako strasno, pobrkao je on mnoge stvari i u zivotu, i u knjizevnosti, pa eno ga jos se slika i ne kaje se...
Nego, razmisljate li da lobirate kod engleskih i americkih izdavaca za objavljivanje "Prijatelja"? Oni su objavili "Ocevi i oci" i "Ubistvo sa predumisljajem", a nekako su zanemarili "Prijatelje" i "Memoare Pere Bogalja".

[Kupper]

Kolko znam, meni omiljeni 'Timor Mortis' se pojavio u Italiji, Spaniji i nekim zemljama Latinske Amerike (govorim samo o zapadu). A iskreno, bio sam ubedjen da prevod 'Prijatelja' na engleski postoji'. Steta.

[Galateja]

Originally posted by Tot

Na mene je samo u tom ?itanju ostavila gorak utisak Vladanova fiksacija na Istrefa, jedna vrsta autodestruktivnosti, nesposobnosti da se odmakne od te svoje op?injenosti ali shvatam da je to bio Vladanov neuspešni beg od stvarnosti koju nije mogao podneti. Vladan Hadžislavkovi? je ?ovek koji je tragao za sre?om u destruktivnim nanosima novog vremena istovremeno žele?i da sa?uva staro, ono što vredi. Vladanova fiksacija je bila erotske prirode. On se nije iz toga mogao uzdi?i; on nije pronašao snage u sebi da duhovno opstane u novom vremenu kada je bilo najbitnije da se zadrži u sebi...
[/quote]
Slazem se sa ovim delom.
Zanimljivo mi je to sto u svakom Selenicevom romanu postoji lik koji je patogen i erotski fiksiran za odredjenu osobu. Samo sto je u drugim romanima ta fiksacija heteroseksualna, a u 'Prijateljima' homoseksualna. Volim kada pisac tako psiholoski tanano opisuje ljudske odnose.

[Galateja]

Originally posted by ...
Ne mislim da je zlo to sto je Selenic pomislio da cve Milosevic vratiti dostojanstvo svom narodu, i nemao je zasto da se kaje, to su valjda bila takva vremena, nije se moglo dobro prosuditi...

Vreme cesto menja poglede coveka, jer kako vreme prolazi mi sticemo vise saznanja o nekome/necemu, a samim tim nasi stvavovi se menjaju. Tako imamo fanatizam masa povodom Tita, recimo najizrazenije krajem cetrdesetih... Treba razlikovati 'preletace' od idealista. Smatram da Selenic spada u ove druge.

Ipak, kako bilo da bilo, najvaznije je delo. Koga pak interesuje nesto vise o Selenicevim politickim i socioloskim stavovima neka procita njegov esej 'Iskorak u stvarnost' i knjigu 'Oci u oci sa Selenicem' novinara Milosa Jeftica (tako se valjda zove) napravljena u formi intervjua; dakle razgovor sa Selenicem o svemu i svacemu.

[Mahoney]

evo, nocas zavrsavam "prijatelje"...

koliko je bolna (i prepoznatljiva) hadzislavkoviceva zudnja...

[Mariška]

Originally posted by Galateja

U romanu 'Prijatelji' moze se reci da ima homoerotskih motiva, ali to je sasvim sporedno za ovu temu.

Selenićevi književni junaci ispoljavaju nenametljiv ali stalan, ponekad čak pervertiran pokušaj približavanja Drugom. U stvari, čežnja za ljubavlju u svojoj romantičarskoj potenciji ali u antisentimentalnom, antiromantičarskom obliku, tiho struji samim korenom "oblih" likova. Da li se odnos Vladana Hadžislavkovića može tek tako svesti na vulgarnu agresiju homoseksualnog poriva? Dublja i složenija je emocija Vladanove vezanosti, pripadnosti. ...

(Petar Džadžić: Svet promene i vraćanja - Romani Slobodana Selenića)


A sad malo Selenića, tj. evo dva "gej" odlomka iz njegovog romana "Prijatelji sa Kosančićevog venca 7":


ODLOMAK I

U raskošnom kupatilu zdanja na Kosančićevom vencu - blistavom higijenskom svetilištu crno-belih pločica, sa velikom zidanom kadom porculanskog dna, ogledalom u kome se odslikavaju posrebrene kutije i tube poređane po staklenoj polici iznad lavaboa, klozetskom šoljom čiju je svrhu znao, i bideom čiju funkciju nije nikad odgonetnuo - Istref je peć ložio subotom uveče čim se vrati s posla, ali samo za Vladana. On sam je dugo, više meseci, gusul takođe obavljao jednom nedeljno, ali, kao i abdest, hladnom vodom, nad svojim malim, razbijenim lavaboom. Međutim, jedne subote - seća se Istref da je ciča te strašne zime već naprsla, jutarnji vazduh se nije više zabadao u pluća i cepao ih oštrim ivicama, sa ušća Save i Dunava vetar bi povremeno već donosio bolesni dah jugovine, proleće je počelo lenjo da se meškolji pod debelim pokrivačem snega - Vladan je dočekao dečaka sa novim predlogom:
- Bože moj, Istrefe, što bi se smrzavali po onom vašem toaletu, kada možete lepo u toplom se kod mene okupati?

Bio je uporan. Svi Istrefovi pokušaji da se odbrani od te, poslednje u nizu ljubaznosti koje je Vladan nepresušnom energijom izmišljao, nisu urodili plodom. Čučao je pored kazana i žaračem raspirivao vatru, dodajući još jedno loženje uglja, kada je u kupatilo ušao Vladan, samo u penjoaru, i počeo da puni kadu vodom. Nije ga pustio da izađe:
- Ah, dragi dečače, čega se stidite? Ostanite, istrljaćete mi leđa.

Nije imao kud. Seo je na malu belu hoklicu i trudio se da ne gleda u golišavog Vladana koji se kikotao, uzvikivao kako ništa lepše od tople banje ne postoji, cičao kada dolije suviše vruće, ili suviše hladne vode, pljuskao se, okretao se kao riba-devojka, sapunjao se i prao i konačno pružio spužvu i zamolio dečaka da ga istrlja.

Seća se Istref vrlo određeno da je upravo to bila prva prilika u kojoj je gađenje bilo toliko jako da je uspelo da se probije do njegove svesti kroz strah i nesigurnost, neshvatanje, nedoumice što su ga sprečavale da misli o svojim osećanjima i upućivale ga uvek da pogađa i odgoneta Vladanova. Imao je bela leđa, prekrivena tankim omotačem sala koje prekriva reljef mišića i čini celu površinu ravnom i mekom. Pomislio je - seća se dobro - da čovek sa dlanovima kakvi su Vladanovi mora imati upravo takva leđa. Ispod leve plećke izrastao mu je crni mladež, isti sa onim iznad leve obrve, i Istref se trudio da ga izbegne i ne dodirne spužvom. Još pažljivije je pokušavao da sačuva suvu svoju ruku, jer mu se gadila voda u koju je potopljen golišavi i nasapunjani Vladan. Sigurno je da se malo od tog osećanja videlo i na dečakovom licu, ali Vladan to nije mogao primetiti jer je bio toliko van sebe, njegova "oh" su sustizala njgova "ih", nije uspevao da reči složi u rečenice tako da je iz kade samo penila bujica nepovezanih eksklamacija zadovoljstva i sreće. U nekoliko navrata Istref je prekidao trljanje, ne stoga što se umorio, već uplašen za Vladanov razum, ali on bi se uvek pribrao taman dovoljno da strasno izusti:
- Molim vas, još, oh Istrefe, još još... - pa se tako trljanje produžavalo, sve do trenutka u kome Vladan, po Istrefovoj oceni - sasvim luđački, ne iskoči iz vode i ne kriknu:
- Dosta! - stegnutih pesnica i plačnog izraza, i odmah zatim još jednom:
- Dosta! - kao da je Istref bio taj koji ga je prisilio da sedi u kadi i trpi trljanje sunđerom.

Odista teško bi bilo, sa stanovišta bilo koje upućenosti u svetovna zbivanja i poznavanja običaja okoline - zamerati Istrefu što se i tom prilikom prisetio noći na katunu kog Begove reke, Muzafera i ovce, zahuktalog i znojnog Sadika u podrumu Zahumske, što je, kritičkim okom posmatrajući golišavog gospodina koji zatvorenih očiju i stegnutih pesnica viče:
- Dosta! - još jednom pomislio: dakle ipak, o tome je reč.

Sa mokrim sunđerom u ruci spuštenoj niz telo, kroz gustu paru koja ispunjava kupatilo, gleda u mutno ogledalo, da ne bi gledao izbezumljenog, mokrog, beloputog Vladana. Smireno i dosta tupo, svetački, bivolski, diogenovski pomiren sa sudbinom, Istref čeka da Vladan odžmuri svoju u svemu nerazumljivu muku. Neočekivano, kao što je i sve ostalo njegovo postupanje u dečakovim očima bilo, prijatelj, zaštitnik Vladan, teatralnim pokretom zgrabi penjoar, prebacuje ga preko ramena više nego što se njime zaogrće, malo smirenijim glasom ponavlja još jednom:
- Dosta, molim vas - pa potom trčećim, posrćućim korakom odlazi iz kupatila.

Neko vreme gleda Istref u vrata koja se za Vladanom sa treskom zatvaraju, a zatim, ne misleći ništa, mehanički, kaže poluglasno:
- Euzu billahi mineš-šejtanir-radžim! - i dobro poznata, spasavajuća izreka prvi put mu, u toplom kupatilu sa crno-belim pločicama, zvuči strano, pa sa malim čuđenjem ponovi još jednom: "Euzu billahi mineš-šejtanir-radžim", osluškujući sebe i kao da mu bi malo drukčije. Sede na hoklicu razdiran između dva suprotna osećanja; očaja što ama baš ništa ne razume, čak straha kakav ume da izazove tmina, bezimeno, nečuveno, tuđe, nepoznato, sasvim drukčije; i sreće što se kupanje završilo tako iznenada i tako dobro. I mada se više puta uverio da stari načini i uputstva ovde ne važe, dečak u pari i vlazi kupatila, i sam znojav ispod razdrljene košulje, još sa mokrim sunđerom u ruci, odluči da o svemu razmisli po pravilima, onako kako ga je svojevremeno ujak učio da treba činiti:
- Može li Istref reći da zna: Vladan jeste, ili Vladan nije zbog igre odraslih muškaraca Istrefa u kuću doveo? - upita se retorički.

Sačeka da prođe vreme - trideset puta udahnu i izdahnu vazduh - pa reče:
- Istref može reći: Vladan nije Istrefa zbog muške tajne igre u kuću doveo.

Zatim još jednom pusti da prođe vreme trideset udisaja, a onda postavi drugo pitanje, proizašlo iz odgovora na prvo:
- Može li Istref onda reći zašto ga je Vladan tolikom pažnjom obasuo?

Razmisli koliko je potrebno, pa sa punim uverenjem dade sebi odgovor i na to pitanje:
- Istref može reći: Istref ne zna zašto ga je Vladan tolikom pažnjom obasuo.

Zadovoljan svojim logiciranjem, mada ga ni za pedalj nije pomerilo iz nedoumice u kojoj se nalazi od dolaska na Kosančićev venac, Istref odloži sunđer, otčepi kadu da voda isteče, dobro opra ruke toplom vodom i krenu iz kupatila. Prolazeći pored Vladanove sobe, vide da su vrata odškrinuta i da gori svetlo. Požuri da što pre izmakne izvan područja na kome ga može stići Vladanov glas, ali ga on ipak ulovi:
- Istrefe - ču se krik iz sobe.

Istref zastade i ponovi proceduru iz kupatila.
- Može li Istref reći da zna - i sve po redu prema pravilim ispravnog i mudrog mišljenja, ali ovog puta njegov zaključak beše suprotan malopređašnjem, pa dečak snuždeno, ali poslušno i bojažljivo proturi glavu ne prelazeći prag. Vide kroz odškrinuta vrata ono što je i očekivao. Vladan nije u žutom halatu na svom crvenom prestolu, već je, go kao od majke rođen, na krevetu, odmah levo, pored ulaza. Oslonjen je na lakat desne ruke i presavijen unazad, zabačene glave tako da može preko svog ramena videti dečaka na vratima prema kojima je teatralnim gestom ispružio levu, slobodnu ruku. Sada će me pozvati, pomisli Istref, i oseti iznenada takvu mučninu u stomaku da se jedva suzdrža od povraćanja, toliko potišten da i ne zna da li mu je već svejedno šta će se dogoditi.
- Istrefe, Istrefe dragi, hoćete li da pređemo na "ti"?

Zahvaljujući tome što su broj i vrsta informacija kojima je raspolagao bili beznadno jadni, s jedne strane, i što je, s druge, naučio da ne treba tražiti pravo razjašnjenje pojave ako postoji jednostavniji izlaz iz nerazumljivih situacija, Istref ozbiljno, mudro klimnu glavom u znak saglasnosti i reče:
- Hoću, - glasom koji nije dozvoljavao sumnju da je odvajkada znao šta će ga zaštitnik, preko svog golog ramena, pitati jedne, smišljeno i sa dobrim razlogom izabrane večeri. Kao da je doživeo neko ogromno olakšanje, razrešio neku tešku neizvesnost, Vladan posle Istrefovog pouzdanog odgovora bučno odahnu, opusti se iz napete poze, pade po krevetu i, glave zagnjurene u jastuk, iznemoglim glasom promrmlja:
- Hvala ti, hvala ti prijatelju! Idi, idi, dečače dragi, spavaj čvrsto, sanjaj lepo, na počinak, na počinak, - što zabezeknuti Istref odmah učini, ne čekajući da mu se to "per tu" još jednom ponovi.


ODLOMAK II

Vladan je imao običaj, prilikom zajedničkih večernjih razgovora, da uzme njegovu šaku među svoje i da je nežno i dugo miluje, govoreći pri tom bilo šta i čineći se da je jedva svestan onoga što mu ruke, same od sebe, rade. U tim trenucima, sa svojom žuljevitom šakom među mekim Vladanovim dlanovima, preplavljen otužnom nežnošću njegovog pogleda, Istref bi, gotovo srećan zbog razrešene zagonetke, kliktao u sebi: To je! Znam! Nema tajne! Ja razumem! - dozivajući u pameti iskustva koja su ga upućivala na ovakav zaključak.

Još kao devetogodišnji dečak, dakle pre nego što je počelo istrebljenje njegove mnogočlane porodice, čuvao je na katunu kod Begove reke ovce sa svojim dvadesetogodišnjim bratom Alijom i znatno starijim susedom Muzaferom. Iznenada se probudivši jedne noći, kroz tanku daščanu pregradu koja je prostoriju za spavanje delila od tora za ovce, Istref je čuo ceo razgovor i sve šumove ljubavnog čina između Muzafera i Alije. Zapamtio je događaj kao nešto tajno, pa se tek nekoliko dana kasnije usudio da pita brata šta je to bilo.
- Još si ti mali - odgovorio mu je, i Istref se priseti tada da je po razgovoru, koji je čuo kroz tanku daščanu pregradu, mogao odista zaključiti da stariji, Muzafer, zapravo podučava nekoj veštini znatno mlađeg, Aliju.
- Sad ti, - govorio je Muzafer šapatom, ni dvadeset santimetara udaljen od Istrefa, ali nevidljiv u potpunom mraku susednog tora, ili: - Nemoj tako; drži ga; hajde, - ne seća se više Istref tačno svih reči, ali zna da se radilo o uputstvima i da ih je izdavao samo Muzafer dok je Alija ćutao, i, po svemu sudeći, naloge učitelja izvršavao.

Malo kasnije, tog istog leta, kroz pukotinu katunske kolibe Istref je čak i video Muzafera kako se, smaknutih pantalona, pribijen uz zadnji deo ovce grči, teško diše i pušta iste one glasove koje je kroz daščanu pregradu čuo da proizvode njegov brat i sused. Ova dva događaja ostala su čvrsto vezana u dečakovoj svesti i, mada su bili međusobno različiti u pojedinostima, Istref je znao da pripadaju onoj istoj tajni koju odrasli muškarci čuvaju za sebe i u koju on kao dečak ne može biti posvećen sve dok dovoljno ne odraste da bi se i sam, lopovski, noću, zabavljao po zagušljivim torovima.

Ne bi se moglo reći da je Istref zaboravio na ova dva katunska događaja, ali isto tako ni da su ga oni odviše opsedali. Ponekad bi se, gledajući Sadika, Nusreta, Hamdiju, ili Džavida zabavljene i čvrsto združene oko mangala njihovog zahumskog vilajeta, upitao da li se oni, budući da su odrasli, igraju iste igre koje je video da upražnjavaju Muzafer i Alija, ali ni potvrdu ni oporeku svoje ovlašne zapitanosti nije iz njihova ponašanja dobijao.

Onda se jednog popodneva, sticajem okolnosti, zateče sam sa Sadikom u njihovom podrumu. Dogodilo se to sasvim slučajno. Vrativši se sa stanice oko dvanaest časova, pošto nije bilo posla za sve zbog zastoja na pruzi kod Lapova, Istref je legao da spava, a Sadik je odlučio da poseti zemljaka Ziju koji je radio na Voždovcu u privatnoj pekari Trajčeta Makedonca. Tonući u san, Istref još ču kako Sadik odlazi i zatvara za sobom škripava podrumska vrata.

Probudio ga je, možda dva, možda tri sata kasnije, očaravajući miris sveže pečenog fljia. Ništa na svetu ne miriše dobro kao flji, i niko na svetu, po Istrefovom uverenju, više ne ume da ga napravi kako treba. Da li kore ne znaju da isprže tako da se rastope taman koliko valja da bi i posle pečenja ostale sveže i elastične, ili, možda, ovčije mleko nije više kakvo je bilo kada ga je njegova majka mešala sa grubo samlevenim brašnom - ne bi umeo da kaže, ali zna pouzdano da je flji koji je Sadik tog popodneva doneo od Zije, pravo iz pekarske peći na Voždovcu, poslednji koji mu je mirisao na ramazansko jutro u njihovoj kući u Tepićima, na nepomućenu radost prijatnog i obuzdavanog nestrpljenja, na sklad, na blagostanje, na mir praznika, na mleko i majku, na detinju, fetusnu bezbednost ploda u utrobi. Kiselkast ukus i pun, težak miris pečenih kora natopljenih masnoćom - može li nešto lepše da probudi osveženog i odmorenog, uvek polugladnog četrnaestogodišnjeg Bregovca u podrumu Zahumske 6?
- Dobar li je - pita Sadik, sa osmehom posmatrajući još sanjivog druga kako žvaće ukusni flji tako predano da samo klimanjem glave stiže da odgovori na pitanje. Kada pojede i poslednje parče, osta sedeći, leđima oslonjen o zid, da bi još koji tren uživao u mirisu najveće bregovske poslastice, mirisu koji je nekako iz osnova menjao, oplemenjavao složeni, težak zadah memle, njihovih tela i sagorelog petroleja što se mesecima skupljao u nikad provetravanoj prostoriji, pa se za sva vremena uvukao u krpare, suknene pantalone i vunene džempere, u dasku nadvoje-natroje sklepanog ležaja, u oljuštene i memljive zidove, u sam mrak - činilo se - retko i jadno narušavan svetlom štedljivo izvučenog fitilja gas-lampe.

Sadik prebaci jednu svoju ruku preko dečakovog ramena, a drugom poče polako da ga gladi po kosi, što opuštenog, sitog, ispavanog i zadovoljnog Istrefa podseti na ujaka Muharema, koji je tako satima umeo da ga podučava šerijatu, srpskoj gramatici ili Kuranu. Međutim, za razliku od mira sa kojim je ujakova ruka prelazila preko njegove detinje glave, Istref vrlo brzo oseti neku neobičnu energiju i napetost u sve žustrijim pokretima Sadikovim. U prvi mah ta iznenadna užurbanost učini mu se samo čudnom. Šta se to dešava sa njegovim prijateljem? Otkud odjednom ta promena u njegovom ponašanju? Sve je jače počeo da steže Istrefovo rame desnom rukom, dok mu je leva klizila niz dečakov potiljak i sve dublje se spuštala pod poderanu košulju od sivog, grubog bregovskog platna. Kada je Sadik počeo teško i šumno da diše, Istrefu je namah postalo jasno šta oni to rade, pa je, uplašen i zatečen, još neko vreme puštao Sadika da ga grli i steže, osećajući istovremeno kako u njemu raste neka hladna panika, strah da nije dorastao situaciji u koju je tako iznenada i nepripremljen bačen kao sa neba.

Naravno, i ranije je u mnogio navrata Istref razmišljao o lopovskim radnjama odraslih muškaraca po tamnim budžacima i torovima, ali je smatrao da je trenutak njegovog posvećenja u tajnu još daleko. Znači li Sadikovo ponašanje da je ipak već dovoljno odrastao? Neće li razočarati svog prijatelja ukoliko ga odgurne i pobegne? Šta bi trebalo da radi, kojim rečima ili pokretima da odgovori na gotovo ludačku ustreptalost tako vedrog i uvek veselog Sadika? Treba li on nešto da učini u toj igri za dvoje? Šta? S jedne strane, mozak mu se sa ledenom hladnoćom bavio tehnikalijama, sa druge, osećao je uzburkanost nekog opasnog mraka iza čela, ispod dijafragme, u slabinama. Paralisan nesposobnošću da odgovori na bilo koje od mnoštva prebrzih pitanja koja su bez zadržavanja proletala kroz njegovu glavu, Istref je nastavljao nepomično da sedi, razrogačenih očiju, stisnutih zuba i pesnica, raširenih nozdrva udišući teški vazduh podruma koji je postajao sve topliji i sve gušće prožet nervoznom energijom što je prosto tukla iz oznojenog tela raspomamljenog Sadika. U jednom trenutku Istref shvati da mu se u šaci obreo Sadikov ukrućeni organ, i to ga potpuno porazi, zgadi, uplaši, šta li, pa kada oseti da mu se tek pojedeni flji penje iz stomaka prema stegnutom grkljanu, on brže-bolje izbaci to čudo iz ruke, odbaci ga od sebe kao da je neočekivano uhvatio neku vruću, nabreklu zmiju, istrže se od Sadika i, onako u košulji, pobeže iz zahumskog podruma.

I mada ovaj događaj Istref pamti po neznatnom uzbuđenju koje je u njemu izazvao, a više po nelagodnosti i gađenju, on ga svakako nije doživeo kao moralni prestup. Zamišljena spektralna analiza smole što je prelila Istrefov mozak u najkritičnijem trenutku, ne bi sigurno otkrila tragove krivice zbog nedozvoljene radnje. Racionalno, Istref u toj zabavi odraslih muškaraca koji su dugo bez žena nije nalazio ništa ružno, nenormalno, zabranjeno, pa ipak, seća se ne može biti bolje, posle fljia i podnevnog događaja, budno je pazio da ne ostane sa Sadikom nasamo i trudio se da na svaki način izbegne njegov pogled koji ga je - tako mu se makar činilo - svuda pratio sa upornošću koju ranije nije primećivao. Dok na gradilištu nosi sepet sa ciglama uz okomitu dasku, iznenada bi osetio da ga negde sa strane uporno posmatra njegov prijatelj; ili dok jedu, vraćaju se s posla, testere drva, odjednom bi nekako znao da mu na leđima ili obrazu počiva teški Sadikov pogled, dopola skriven iza spuštenih kapaka, pa je pazio da se slučajno ne okrene i da im se oči ne susretnu. Jer, šta da mu kaže? Zar da ga odbije, ukoliko Sadik pokuša ponovo da mu se približi? Kako da objasni svoje nepristajanje? Zar da prizna kako mu je neprijatno, mučno, gadno, prilikom izvođenja tog čina koji ostali, po svemu sudeći, smatraju tako ugodnim i normalnim? Kako da objasni - šta je to s njim, u čemu se razlikuje?

[Danijel_hot]

Super je Selenic.Sve njegove knjige su mi podjednako dobre.Steta sto nije zavrsio "Malajski ludilo".
Da li je neko gledao predstavu koju su radili po ovom nedovrsenom romanu?Kakva je?

[hlaefdige]

od nasih pisaca gotovo nista nisam procitala posle gimnazije (osim Pekica)...tako da se samo secam da se on meni mnogo dopao, ali nemam pojma zasto....obnoviti - dogovoreno.

[dharmox]

Ruku pod ruku sa Antonijem Isakovićem, jedan od takozvanih 'državnih' pisaca svoga vremena. Pod krilom i skutom trenutno aktuelnih političara.

Vrlo malo originalnog u njegovom delu. Dominantna mazohistička crta koja mi je jedino bila donekle zanimljiva.

[Mariška]

Sa Selenićem sam se prvi put susreo u četvrtom razredu gimnazije, kada smo za lektiru čitali njegov roman "Očevi i oci".

No, moj istinski interes za Selenićevu prozu rodio se nekoliko godina kasnije, dok sam čitao njegov roman "Memoari Pere Bogalja". Nakon što sam pročitao ovaj roman, pročitao sam i sve ostale Selenićeve romane.

Evo šta je o ovom romanu napisao književni kritičar Petar Džadžić:

„Porodice ja vas mrzim“ – napisao je jednom Andre Žid, apostol mnogih poroka i mnogih istina našeg vremena. Porodice ja te mrzim – mogao bi da kaže glavni junak Selenićevog romana, beznogi invalid Pera, jedna od najbizarnijih i najprotivrečnijih ličnosti naše novije književnosti, umni i učeni, gnevni i na samog sebe ostrvljeni nesrećnik, što iz mirujuće perspektive svog sedišta na točkovima sudi i presuđuje svetu oko sebe. On to ne kaže, ali razorna gorčina smeštena je u svaki kut njegovog sećanja, u mnoge i mnoge rečenice njegove priče koje on unosi u sebe kao stalne i sve jače doze otrova samorazaranja.

Roman daje prikaz mnogih izopačenosti, psihičkih, mentalnih i društvenih, a čist je u intencijama, snažan u svojoj etičkoj angažovanosti. Ovo je jedno od vanserijskih dela: strasno pisano, odbolovano, i koje će čitalac imati da odboluje.

Sasvim izvesna zrelost, autentična strast sa ukusom za tamno, nagonsko, pervertirano, sa predileksijom za otkrivanje i kritiku moralnog rasula, etičkog posrtanja pojedinaca – vode redove ove knjige. Što dublje ulazimo u nju, sve više osećamo pojačanu temperaturu inspiracije, grananje i snaženje njenih osećajnih i misaonih tokova. Nadahnuta, životna, problemska knjiga.

(Iz prikaza romana objavljenog u NIN-u br. 932, od 17.11.1968)


Selenić je moja književna ljubav!

[Galateja]

Evo, obnavljam ovaj fan klub koji sam svojevremeno otvorila pa pišite.

[kartografija]

Ne sporim da je Selenic pisao interesantne romane, ali je poruka njegovih dela duboko nehumana i anticivilizacijska. Pri tom ne mislim na njegov antikomunizam, mada je i njegova mrznja prema partizanima, komunistima i sistemu koji su oni stvorili skoro patoloska. On je tu svoju odvratnu poruku samo uklopio u svoj antikomunizam. Mogla bih ovaj stav obrazloziti navodjenjem pasusa iz njegovih romana, ali mislim da to nikog ovde ne interesuje. Cisto sumnjam da su i oni koji su se oglasili na ovoj temi tragali za nekom porukom, jer izgleda da su citajuci njegove romane trazili materijal za masturbaciju posto su naculi da tu postoje i neke homoseksualne teme.