Bootstrap Framework 3.3.6

[Simor]

Sta mislite o ovom velikom vojvodjanskom piscu i intelektualcu? Mislim da je on jedan od nasih najznacajnijih pisaca, koji se svojim knjigama opirao netoleranciji i upotrebi coveka. Iako je pricao o patnjama ljudi, u njegovim knjigama izbija nada.

Ja, po ko zna koji put, ponovo citam njegovu "Upotrebu coveka".

[Ulix]

Mislimo da je prava nesreca sto je umro bez Nobelove nagrade, ali posto se petljao u politiku sam je kriv. U njegovim knjigama nema nade, ne znam samo gde si je iskopao, mozda u Knjizi o Blamu? U onom stravicnom opisu ulice, gde pise o stanovnicima od kojih ni jedan nije ziv? Bas zato sto ne vidi svetlo na kraju tunela, zato je veliki pisac.

[Simor]

Originally posted by Ulix
U njegovim knjigama nema nade, ne znam samo gde si je iskopao

U pravu si. Dok sam pisao post bio sam pod uticajem danas procitanog teksta Ane Somlo o percepciji Tisminih tekstova u Izraelu. Tu se govori o tekstovima i studijama o izceznucu Jevreja i judaizma u Jugoslaviji kroz prizmu knjizevnosti. O proslosti kroz prizmu sadasnjosti, o nadi koja probija kroz patnju ali i o vecnoj uznemirenosti koja ne iscezava. O identitetu prozetom i bolom i ceznjom, i nesrecom i radoscu, i slomom i otporom. O nastojanju da se stvori novi zivot, iako se cini da je sva nada izgubljena. O vecnoj jevrejskoj prici koja je spona patnje i nade.

[Ulix]

Da li si citao njegove putopise? Inace mislim da je putopisna proza nezanimljiva ali njegovi putopisi o Americi i Indiji su vrlo interesantni.
Jedino nisam naleteo na njegove pesme.

[Simor]

Citao sam samo odlomke putopisa koji su izlazili kao feljton u listu "Dnevnik".

Voleo bih da procitam njegov "Dnevnik 1942-2001". Procitao sam autobiografiju "Secaj se veckrat na Vali", koja tako iskreno zvuci, u kojoj uredno pise ono o cemu "pristojni ljudi" ne govore, pa bih voleo i dnevnike.

[Ulix]

Nisam citao tu autobiografiju! Zvuci dobro. Cuo sam da je Tisma bio svalercina (da se naslutiti iz njegovih knjiga, kakve samo socne opise zena daje).
Putopisi koje sam citao su iz sabranih dela, knjiga se zove Drugde. U BG-u ih mozes naci za stotinak dinara na rasprodaji u Prosvetinim knjizarama. Pitao sam jednu prodavacicu otkud to da su njegove knjige tako jeftine, odgovorila mi je da je to zato sto se ne prodaju. Da je citiram: ko je uopste taj Tisma?!

[Simor]

"Secaj se veckrat na Vali" je izdala novosadska Izdavacka knjizarnica Zorana Stojanovica, i knjiga je prilicno skupa (kao i sve knjige tog izdavaca), ali je vredi procitati (zivele Narodne biblioteke!).
________

Tisma je imao pozitivan odnos prema prostitutkama, smatrajuci ih neznima i inteligentnima, autonomnim licnostima ali i ocajnicama. On je kao mlad odlazio kod prostitutki i razgovarao sa njima po pola dana, i tvrdio je da je odnos prostitutke i muskarca jedini odnos u kome zena nije gubitnik pod uslovom da cestito naplati svoje usluge.

[ivanazuh]

Prijatelj mog prijatelja se ubio 'zbog njega', tacnije njegovih radova. Druzio sa njim. A mene licne ime Aleksandar Tisma vezuje za neke druge dovne trenutke...

JOs nesto: Da li znate da sada u Novm Sadu postoji ulica ALeksandra Tishme?

[Tot]

Svakako mi je drago ?uti.

Aleksandar Tišma je nosilac Ordena Legije ?asti (još jedna zanimljivost).

[Franck Whitson]

I beskrajno dosadan.

[ivanazuh]

Ja bih rekao umoran i vrlo stvaran.

[Ulix]

Originally posted by Franck Whitson
I beskrajno dosadan.

Istina, njegove knjige zahtevaju dosta strpljenja. Ponekad moze da bude naporan ali mislim da se isplati:cita:

Citao sam negde da je bio i homofobican. To, naravno, ne cini njegov opus nista manje znacajnim.

[Ulix]

Originally posted by ivanazuh
Ja bih rekao umoran i vrlo stvaran.

Ne bih rekao umoran, da je bio umoran ne bi pisao, ali stvaran je definitivno bio.

[ivanazuh]

Ja sam umoran....

[Ulix]

Originally posted by ivanazuh
Ja sam umoran....

I sad ti je Aleksandar Tisma za to kriv, je li?

[ivanazuh]

Da li bi trebalo komentarisati poslednji odgovor? Ja licno, volim ono sto je napisao Aleksandar Tisma (bar ono sto sam procitao). Umor shvati kao metaforu. Znas ono kao: "bambucha!"

[Simor]

Jos jedna stvar o Tismi. On se bavio i prevodjenjem - preveo je prvu knjigu sjajnog Lasla Vegela, a mislim da mu je poslednji prevod bio "Besudbinstvo" Imrea Kertesa. Inace, prava je steta sto srpska citalacka publika, zapravo, nema prilike da cita madjarske pisce, posebno one sa podrucja Vojvodine. Jos je Arpad Vicko od prevodilaca, koliko-toliko, aktivan, ali samodovoljna srpska provincijalna scena nije zainteresovana za madjarsku, a posebno ne za knjizevnost vojvodjanskih Madjara.

[ivanazuh]

Ironija: Ah, pa nemoj tako Madjarski pisac jel to neki puder?! Samo Amerika, Britanija i eventualno Francuska dolazi u obzir i to samo...

[Ulix]

Originally posted by Simor
Jos jedna stvar o Tismi. On se bavio i prevodjenjem - preveo je prvu knjigu sjajnog Lasla Vegela, a mislim da mu je poslednji prevod bio "Besudbinstvo" Imrea Kertesa. Inace, prava je steta sto srpska citalacka publika, zapravo, nema prilike da cita madjarske pisce, posebno one sa podrucja Vojvodine. Jos je Arpad Vicko od prevodilaca, koliko-toliko, aktivan, ali samodovoljna srpska provincijalna scena nije zainteresovana za madjarsku, a posebno ne za knjizevnost vojvodjanskih Madjara.

Besudbinstvo je odlicna knjiga, mada ja mislim da je Tisma bolji pisac od Kertesa.
Madjari imaju fantasticne pesnike - pored Atile Jozefa i Petefija, tu su meni dragi Milan Fist, Djula Juhas (njegove pesme o Vecnoj Ani ) ... ima ih i prevodjeni su, ali, istina, nisu poznati siroj citalackoj publici.

I dalje me zanima (a niko nije rekao): kakav je Tisma kao pensik?

[Simor]

Ulixe.....

Godine su dosle, prosle, izostala
si pomalo iz mog secanja,
izbledala ti je slika, sprali
su se obrisi ramena, iscezli
glasovi i ja nisam isao za
tobom u sve guscu sumu zivota.
Danas ti vec mirno izgovaram ime,
danas vec ne zadrhtim od tvog pogleda,
danas vec znam da si jedna od mnogih,
da je mladost ludost, ipak ne veruj
draga da je sve uzalud bilo
i da je sasvim proslo, o, ne veruj!
Jer zivis ti u svakoj nakrivo svezanoj
kravati i pogresno izgovorenoj reci,
u svakom iskrivljenom pozdravu,
u svakom poderanom pismu
i u citavom mom promasenom zivotu
zivis ti i vladas zauvek, Amin.

I za one koji imaju srecu da im je madjarski maternji jezik:

Az évek jöttek, mentek, elmaradtál
Emlékeimbõl lassan, elfakult
Arcképed a szívemben, elmosódott
A vállaidnak íve, elsuhant
A hangod és én nem mentem utánad
Az élet egyre mélyebb erdejében.
Ma már nyugodtan ejtem a neved ki,
Ma már nem reszketek tekintetedre,
Ma már tudom, hogy egy voltál a sokból,
Hogy ifjúság bolondság, ó de mégis
Ne hidd szívem, hogy ez hiába volt
És hogy egészen elmúlt, ó ne hidd!
Mert benne élsz te minden félrecsúszott
Nyakkendõmben és elvétett szavamban
És minden eltévesztett köszönésben
És minden összetépett levelemben,
És egész elhibázott életemben
Élsz és uralkodol örökkön, Ámen.

______________________

Mali offtopic: Da li si citao "Jedina prica", antologiju proze vojvodjanskih madjarskih pisaca (1990-2000)?

[Ulix]

Originally posted by Simor
Ulixe.....

Godine su dosle, prosle, izostala
si pomalo iz mog secanja,
izbledala ti je slika, sprali
su se obrisi ramena, iscezli
glasovi i ja nisam isao za
tobom u sve guscu sumu zivota.
Danas ti vec mirno izgovaram ime,
danas vec ne zadrhtim od tvog pogleda,
danas vec znam da si jedna od mnogih,
da je mladost ludost, ipak ne veruj
draga da je sve uzalud bilo
i da je sasvim proslo, o, ne veruj!
Jer zivis ti u svakoj nakrivo svezanoj
kravati i pogresno izgovorenoj reci,
u svakom iskrivljenom pozdravu,
u svakom poderanom pismu
i u citavom mom promasenom zivotu
zivis ti i vladas zauvek, Amin.

Hvala, Simore.

Ta je, od svih pesama o Ani, najlepsa. Jedna je od mojih omiljenih pesama.

Ciji je ovo prevod? Na tu pesmu sam naleteo medju Kisovim prevodima madjarskih pesnika i cini mi se da to nije njegov prevod (njegov je lepsi, poeticniji).

Zbog ovakve poezije mi je zao sto ne govorim madjarski. Kad sam prvi put procitao "Na grobu Atile Jozefa" Ferenca Juhasa (isto u Kisovom prevodu) doslo mi je da se upisem na kurs madjarskog, ako pesma tako dobro zvuci u prevodu, kakva li je tek u originalu?!!!

Nisam citao tu antologiju, osim Kertesa i eventualno jos kojeg poznatijeg madrjaskog pisca nisam upoznat sa njihovom prozom (poeziju poznajem dosta dobro). Da li mislis da bih je mogao iskopati u biblioteci?

[Simor]

Prevodilac je Iles Feher. U pitanju je zbirka ljubavnih pesama madjarskih pesnika i ja je nemam u originalu nego odstampanu. Za razliku od tebe, meni je znatno poznatija proza od poezije.

"Jedinu pricu" je izdao novosadski "Forum", i ja sam je kupio na Sajmu knjiga u Novom Sadu. Mislim da je tiraz knjige prilicno mali i sumnjam da su se biblioteke otimale o istu prilikom otkupa knjiga, ali mozes probati. Evo jedno obecanje: ako ikada naletim na tu knjigu po knjizarama, ja cu ti je kupiti, pa cemo vec naci nacina da ti je prosledim. Zasluzio si toliko, jer vec godinama nisam sreo nekoga ko tako lepo percipira vojvodjansku i madjarsku knjizevnost (ni medju svojim prijateljima Madjarima).

Btw, sto se tice ucenja madjarskog jezika, ja sam otisao korak dalje i upisao privatne casove, ali nisam bio zadovoljan kvalitetom nastave i odustao sam. Sada natucam po malo madjarski, "tecno govorim rukama i perfektno se sluzim smeskom" (znam, Dj.B. je patetican i homofobican, ali nisam mogao da odolim!).

[Ulix]

Mnogo volim poeziju i ako mogu trudim se da je citam u originalu, sto mi polazi za rukom na ruskom ili engleskom, ali nazalost ne i na francuskom ili madjarskom. Za sada, to jest. Kis je jednom kazao da prevodi poeziju zato sto je isfrustrirani pesnik, ja je zato citam.
Morao bih se malo bolje upoznati sa madjarskom prozom (sad trenutno obnavljam gradivo, ponovo citam Kunderu) jer Kertes na mene nije ostavio povoljan utisak. Besudbinstvo jeste dobra knjiga ali iz nekog razloga smatram da je bilo koji Tismin roman bolji od tog. Uostalom, Nobelova nagrada je u proteklih deset godina potrefila samo jedno ime a to je Zoze Saramago.
Drzim te za rec za knjigu.
Da, Dj. B. je patetican i homofobican i sjajan pesnik pa ni ja ne mogu da mu odolim Uostalom, iz Vojvodine sam, ne voleti Balasevica - to je kao da ne volim tamburase

[Simor]

Da li si citao "Kadis za nerodjeno dete" Imrea Kertesa? "Dnevnik" ga je izdao ove godine u okviru edicije "Nobelovci".

Nego, da se vratim na Tismu. Pominjao si njegov politicki angazman. Nisam siguran na sta mislis. On je, bese, bio clan Reformista Vojvodine, ali ja se ne secam da je on ikada agresivno bio deo politicke scene.

[Ulix]

Nisam, od Kertesa sam citao samo Besudbinstvo. Potrazicu tu knjigu, moj komsija kupuje knjige iz Dnevnikove edicije.

Koliko sam citao (a to ne mora biti 100% tacno) Tisma je gajio odredjene simpatije prema g. Milosevicu. On je u Nemackoj u osvit ratova kod nas bio prava knjizevna zvezda (celokupan njegov opus je preveden na nemacki) i oni su bili iznenadjeni i uvredjeni sto je on odbijao da komentarise rat govoreci kako ga se to ne tice.
On i Pavic su bili glavni kandidati za Nobelovu nagradu ranih devedesetih a posto su se obojica pokazali kao nacionalisti nisu je dobili. Kazu da je tada ponovo doslo vreme da neko iz Istocne Evrope dobije nagradu, a kako je Kis umro, ova dvojica su jedini ostali. U igri je naravno i Kundera ali je on javno rekao da je nece prihvatiti.

[Simor]

Bas si me iznenadio kada si ovo napisao za Tismu, pa sam malo preturao i nasao tekst iz "Danasa", u kome pise o Tisminom politickom angazmanu. Tisma je jos 1990. godine zeleo da skupi u Novom Sadu ljude koji bi podrzali reformski program Ante Markovica. Za osnivacku skupstinu vojvodjanskih reformista je napisao: Ne zivi se u proslosti, nego se zivi danas, uvek danas i samo danas. U tome danas, da bismo bili zadovoljni, mi tezimo da budemo vrednovani kao ljudi-pojedinci, prema tome koliko i kako radimo, a ne kao pripadnici ove ili one nacije. U Vojvodini, gde nema etnicki cistih radilista, gde zive jedni pored drugih Srbi, Madjari, Jugosloveni, Hrvati, Romi, Slovaci, Rumuni, Rusini, Jevreji, drukcije resenje nije ni moguce... Necemo da ljudi strepe zato sto su Srbi, ili Hrvati ili Muslimani, necemo da osluskuju uvece u svojim kucama prema kucama komsija, da bi culi ne ide li neko da im pobije decu dok spavaju... Tisma je bio medju prvima koji se 1991. godine obratio Novosadjanima protiv rata i unistavanja Vukovara. Isto je bilo 1992. godine, sa ratom u BiH. (http://www.danas.co.yu/20030301/vikend5.htm)

[Ulix]

Originally posted by Simor
Bas si me iznenadio kada si ovo napisao za Tismu, pa sam malo preturao i nasao tekst iz "Danasa", u kome pise o Tisminom politickom angazmanu. Tisma je jos 1990. godine zeleo da skupi u Novom Sadu ljude koji bi podrzali reformski program Ante Markovica. Za osnivacku skupstinu vojvodjanskih reformista je napisao: Ne zivi se u proslosti, nego se zivi danas, uvek danas i samo danas. U tome danas, da bismo bili zadovoljni, mi tezimo da budemo vrednovani kao ljudi-pojedinci, prema tome koliko i kako radimo, a ne kao pripadnici ove ili one nacije. U Vojvodini, gde nema etnicki cistih radilista, gde zive jedni pored drugih Srbi, Madjari, Jugosloveni, Hrvati, Romi, Slovaci, Rumuni, Rusini, Jevreji, drukcije resenje nije ni moguce... Necemo da ljudi strepe zato sto su Srbi, ili Hrvati ili Muslimani, necemo da osluskuju uvece u svojim kucama prema kucama komsija, da bi culi ne ide li neko da im pobije decu dok spavaju... Tisma je bio medju prvima koji se 1991. godine obratio Novosadjanima protiv rata i unistavanja Vukovara. Isto je bilo 1992. godine, sa ratom u BiH. (http://www.danas.co.yu/20030301/vikend5.htm)

Neverovatno! Onda ono sto sam procitao nije istina (i drago mi je zbog toga, ne mogu da zamislim coveka koji je napisao Kapo da moze, zdravog razuma, cutati o ratu ili ga podrzavati).


Nasao sam jedna iscrpan intervju sa njim:
http://www.alexandria-press.com/arhiva/ ... _tisma.htm


"Najstariji i najugledniji medju nama bio je srpski pisac i akademik Aleksandar Tisma, koji je umjesto ocekivane diskusije dugo i samozaljubljeno citao dijelove na njemackom netom objavljenog svog romana Knjiga o Blamu. Na kraju Tismina dugog citanja, iz prepune sale javila se jedna Austrijanka poodmakle zivotne dobi s pitanjem kakva je njegova osobna odgovornost za nastanak srpskih koncentracijskih logora za Bosnjake. "I sama sam bila zatocenicom njemackog konclogora u Drugom svjetskom ratu", dodatno je osvijetlila pozadinu svog pitanja. Tisma je hladnokrvno i bahato odgovorio: "Ja sam veci dio ovog rata proveo u Parizu. Mene aktualni rat u Jugoslaviji apsolutno ne zanima. Uostalom, ni Kafka ni jednom rijecju nije spomenuo raspad Austro-Ugarske monarhije." Austrijanka, zgranuta ponudjenim odgovorom, rekla je: "Ali, kako mozete biti toliko bescutni!" Tisma je tad, nakon krace stanke, rekao: "Gospodjo, ako trebate utjehu, tu prekoputa vam je psihijatrijska bolnica. Ja vam nisam Majka Tereza!"
http://www.bhdani.com/arhiva/81/tekst481.htm

[Simor]

Pa ovaj clanak u BH danima ipak Tismu predstavlja u nesto drugacijem svetlu. Autor tvrdi da je Tisma nezainteresovan za rat. S druge strane, Tismine javne akcije, i oko osnivanja vojvodjanskih reformista, i oko ucesca u mirovnim protestima i protestima Nezavisnog udruzenja novinara Vojvodine, govore da je Tisma bio javno angazovan i protiv rata, i protiv nacionalizama, i protiv gusenja slobodne reci. Tisma je dobio i nagradu za toleranciju "Nase Borbe" 1996. godine, a Latinka Perovic je tom prilikom rekla: Dodeljujuci Aleksandru Tismi Nagradu "Nase Borbe" za toleranciju, ziri je zeleo da naglasi odgovornost za rec, odgovornost srpskog intelektualca, ne samo za ono sto se dogodilo, vec i za vreme koje dolazi, i u kojem nas ceka treznjenje, ociscenje i oslobodjenje od kolektivne krivice. Tismino delo je nas pocetni duhovni kapital, a ime Aleksandra Tisme - zasto to ne reci, daje tezinu i samoj nagradi. Nije li to i upotreba samog Aleksandra Tisme? Ne, njegovo delo i on sam jednostavno cine nedvosmislenom poruku nagrade.

[Ulix]

...i Mirjana Miocinovic ga je pljuvala na sav glas, ne mogu da iskopam taj clanak na netu.

[Simor]

Originally posted by Ulix
...i Mirjana Miocinovic ga je pljuvala na sav glas, ne mogu da iskopam taj clanak na netu.

Pa to je clanak iz BH dana, ciji si link ostavio: http://www.bhdani.com/arhiva/81/tekst481.htm