Bootstrap Framework 3.3.6

[AngraMaina]

There's always room for improvement dharmox.

Česta greška je da se ZAVISAN piše *zavistan (kao Burak u znamenitoj izjavi u mom potpisu). Zavistan je onaj ko oseća zavist, onaj ko zavisi je zavisan.



EDIT: Nbegi, pisati "precednik" je pogrešno, iako se tako izgovara. Iako je srpski pravopis fonetski, odstupanja je mnogo. Govorimo "fonecki", "octupanja" a pišemo drukčije. Ne beležimo ni razne glasove i fonetske varijacije (alofone) -- dz u "Salcburg", velarni nazal u "banka", prednje i zadnje h u "hoću" i "hitan", šva ili poluglas (mukli vokal) u imenima slova "b", "v" itd. Ne beležimo ni akcente ni dužine, iako ponekad menjaju značenje reči (a ima pravopisa koji beleže dužinu iako nisu fonetski, npr. nemački, mađarski, slovački). Svaki pravopis je aproksimacija.

Takođe, nijedan narodni govor nije nepravilan, samo je bliži ili dalji od jezičkog standarda, koji je veštačka tvorevina. Standardni srpski je zasnovan na istočnohercegovačkom (Vukovom) govoru, pa ti se zato čini da je "pravilan", ali ništa manje pravilni -- držeći se svojih pravila -- nisu ni šumadijski, torlački, timočki i dr.

[dukkehjem]

Moze li doci do toga da se zagrada pise u zagradama?
I mogu li onda doci dve jedna do druge (kao u matematici na primer)?
I moze li se pisati i vise od dva para zagrada?
sta hocu da kazem:

Razmisljao sam o tome (veliki broj ljudi postupa tako (kao na primer moj prijatelj) u slicnoj situaciji), smatram da nije ok.

Razmisljao sam o tome (veliki broj ljudi postupa tako u slicnoj situaciji (kao na primer moj prijatelj)), smatram da nije ok.

Razmisljao sam o tome (veliki broj ljudi (to sam video u nekoj statistici) postupa tako (kao na primer moj prijatelj) u slicnoj situaciji), smatram da to nije ok.

Razmisljao sam o tome (veliki broj ljudi (to sam video u nekoj statistici) postupa tako u slicnoj situaciji (kao na primer moj prijatelj sto je postpupio)), smatram da to nije ok.

Sta od ovoga gore moze, sta ne moze, sta je ispravnije i zbog cega.
Sad, pretpostavljam da nista nije sasvim korektno i da je tako pretrpana recenica u najmanju ruku klimava, ali me zanima kako je pravopisom regulisana upotreba zagrada u zagradama i sl.

[Nescafe]

U pravopisu se koriste i uglaste zagrade, i to po obratnom principu nego u matematici: spoljašnje zagrade su oble, unutrašnje su uglaste, a ako ti treba i treći stepen ugnežđenja, onda se mogu opet upotrebiti oble:

Nešto (nešto u zagradama [nešto u uglastim zagradama]) piše ovde.

Nešto (nešto u zagradama [nešto u uglastim zagradama (ala ovaj voli da zagrađuje)]) piše ovde.

Ako imaš previše "stepeni zagrađenosti", možeš se potpomoći i povlakama:

Nešto - nešto što je bilo u zagradama (nešto što je bilo u uglastim zagradama [čovek se bori protiv opsesije]) - piše ovde.

[dukkehjem]

Originally posted by Nescafe

U pravopisu se koriste i uglaste zagrade, i to po obratnom principu nego u matematici: spoljašnje zagrade su oble, unutrašnje su uglaste, a ako ti treba i treći stepen ugnežđenja, onda se mogu opet upotrebiti oble:

Nešto (nešto u zagradama [nešto u uglastim zagradama]) piše ovde.

Nešto (nešto u zagradama [nešto u uglastim zagradama (ala ovaj voli da zagrađuje)]) piše ovde.

Ako imaš previše "stepeni zagrađenosti", možeš se potpomoći i povlakama:

Nešto - nešto što je bilo u zagradama (nešto što je bilo u uglastim zagradama [čovek se bori protiv opsesije]) - piše ovde.

okili, hvala puno
(mada mi je bljak tolko zagrada i smatram da ih ne bih nikada koristio u toj meri)
samo me je zanimalo kako je regulisano

[bothways]

Gledaj da koristis apoziciju umesto zagrada, tamo gde je to moguce.

[dukkehjem]

Originally posted by bothways

Gledaj da koristis apoziciju umesto zagrada, tamo gde je to moguce.

hvala i tebi na savetu...
inace, nije meni problem da napisem nesto ispravno itd., kada sam nesiguran uvek preformulisem recenicu i to je to, nego mi je bas zapelo da vidim sta bi bilo sa zagradama u okviru zagrada i slicnim ludorijama.

[Bombina]

koliko sam primetila te knjige su potpuno izasle..pravopis srpski jezik,bosanski pravopis jezik,crnogorski pravopis
po znacenje jedan balkanski jezik nisu bas izjednaceni
gospodarstvo je bosanski i hrvatski,a prevdodu je privreda je na srpskom ,crnogorski
znanosti je bosanski i hvrvatski ,prevodu je naukaje na sprskom,crngorski
tavo -TIGANJ

[Hans]

Originally posted by AngraMaina

Pravilno je poTPreDSednik, poTForum, poDSećati.

Izuzeci od jednačenja po zvučnosti su samo grupe DS, DŠ i ĐS (predsednik, odštampati, vođstvo) i strana imena (Gibson).

Supkultura.

Kao i ubistvo za svakoga ko se ozbiljnije bavi jezikom: absolutus, absolutely -aPSolutno, obscure,obscurus -opskurno...etc.

[DevojkaIzObraza]

Profesor Interneta i književnosti u nastavi je u svakom slajdu pisao ,,sub-kultura".
Da nije toliki car, ishejtovala bih ga žestoko.

[Orlando the Lady]

Originally posted by DevojkaIzObraza

Profesor Interneta i književnosti u nastavi je u svakom slajdu pisao ,,sub-kultura".
Da nije toliki car, ishejtovala bih ga žestoko.

Profesor je sastavljao to kod mene na kafi, i ubedjivao me da je ispravno.

[bern]

Originally posted by Hans

Supkultura.

Ili će, pak, biti "podkultura"? Domaći prefiks, domaća riječ.

[Mars]

Mislim da je cultura latinska reč.

[bern]

Mislim da se uveliko osjeća kao domaća.

[Mars]

Ah te pretenzije....

U stvari - mi smo i izmislili kulturu. Pa su je ONDA Latini preuzeli od nas.

Kao što i Englezi danas koriste reči bojler, lift...i mnoge druge.

A ono čisto naše domaće reči.

[bern]

Nikakve pretenzije. Nego je riječ toliko učestala da je pod- mnogo ljepše nego sub-, makar meni.

[DevojkaIzObraza]

Originally posted by Orlando the Lady

Profesor je sastavljao to kod mene na kafi, i ubedjivao me da je ispravno.

Jebeni kralj.

[Hans]

Originally posted by bern

Nikakve pretenzije. Nego je riječ toliko učestala da je pod- mnogo ljepše nego sub-, makar meni.

Kultura jeste latinska reč - cultus.

Ali ! Napisao sam ovo jer tako stoji u pravopisu. Istina, ima veze sa time da se reč u srpskom jeziku odomaćila kao i prefiks sub, koji je takođe iz latinskog a morfološki gledano je predlog i znači ispod. E sad...pošto smo rekli da se reč 'odomaćila' onda će ona morati da padne pod šapu glasovne promene pod imenom jednačenje po mestu zvučnosti.

subkultura - B i K jesu suglasnici različite zvučnosti te će se prvi promeniti u svoj bezvučni - supkultura.
Sličan primer je i sa onim aPSolutan. Izvorno je aBSolutus. Reči se jesu odomaćile i to previše.

A i ako bi bilo sa 'pod-' reč bi takođe trpela promenu -potkultura.

[Burak]

Ipak, ima jedan izuzetak gdje ne dolazi do jednačenja pa se zadržava oblik SUB. U pitanju je riječ SUBPOLARNI. Izuzetak je normiran kako se ne bi jedno do drugoga našla dva ista slova /suppolarni/ zbog čega bi riječ bila rogobatna, teška za izgovor, a i praksa je da se, gdje je god to moguće, izbjegnu dva ista slova u dodiru.

[Hans]

Tačno, BuraČe.

[Nescafe]

Originally posted by Burak

Ipak, ima jedan izuzetak gdje ne dolazi do jednačenja pa se zadržava oblik SUB. U pitanju je riječ SUBPOLARNI. Izuzetak je normiran kako se ne bi jedno do drugoga našla dva ista slova /suppolarni/ zbog čega bi riječ bila rogobatna, teška za izgovor, a i praksa je da se, gdje je god to moguće, izbjegnu dva ista slova u dodiru.

Preciznije, nije poenta u susednim istim slovima, što srpski bez problema trpi kad je nužno (najjači, najjeftiniji, kooperacija, mikroorganizam, megaamper), nego je poenta u tome da sprovođenje finalne konsekvence određene glasovne promene na spoju prefiksa i osnove (gde se ona mora izvesti ako za to postoji osnov) ne sme dovesti do preteranog izvitoperenja izgleda tj. prepoznatljivosti reči:

subpolaran > suppolaran > (gubljenje suglasnika) supolaran [na prvi pogled nije jasno je li prefiks "sub/sup" ili "su", kao u "supotpisnik, sustanar"]

naddržavni > (gubljenje suglasnika) nadržavni [slično]

i sl.

[Kun]

Jedno pitanje. Na engleskom, većina imenica je bez roda, odnosno, na osnovu imenice se ne može zaključiti rod. Kako da prevedem neku imenicu za koju na srpskom ne postoji odgovarajuća reč?

Stvari se komplikuju za divlje vrste.
Na primer, kako glasi ženski rod pacova? Pacovica ili pacovka?
Šta ćemo sa ženskim orlom? Orlica?
Tvor i tvorica? Ili možda tvorka?

Na kraju, da li se možda za sve koristi rogobatno "mužjak iguane" ili "ženka oposuma"?

Bio bih zahvalan kada bi neko napisao nešto o tome.

[4NY K3Y]

zenka pacova

zenka orla

zenka tvora

[Nescafe]

Ako je moguće, moraš se osloniti na kontekst (npr. ako je "konj stajao s mladunčetom", logičnije će biti da je "kobila stajala sa ždrebetom"), a ako ni to ne pomaže, ne ostaje ti ništa drugo nego da koristiš "generičke" nazive vrsta, koji su katkad istovetni kao reč za mužjaka (konj, bivo, slon), a katkad kao za ženku (mačka, žaba) - mislim da nema pravila zašto je čas ovako a čas onako - iako i u jednom i u drugom slučaju MOGU, ali NE MORAJU postojati zasebne reči za jedinku suprotnog pola (kobila, bivolica, slonica, mačor/mačak, žabac, ali NEMA "pacovica/pacovka", "tvorica", ili pak "sovac", "svrakac" i sl.)

[Kun]

Hvala u svakom slučaju. Izgleda da će izazov usaglašavanja pravopisa i čitljivosti u antropomorfnoj prozi biti teži nego što sam pretpostavio. Evo jednog fragmenta. Oba lika u dijalogu su muškog roda.

“Great.” The fox stuck out a paw. “I’m Samaki.”
“Kory.” The otter lifted a paw and grasped the fox’s. Samaki had a strong grip, confident, but not too hard.
“I’m gonna hit the shower,” the fox said, releasing Kory’s paw and standing in a fluid motion. “Takes me longer to dry than it does you, I bet.”

Gde je ovde linija manjeg otpora?

"Sjajno." Lisac ispruži ruku. "Zovem se Samaki."
"Kori." Vidran se prihvati liščeve šake. Samaki imaše jak stisak, samouveren ali ne prejak.
"Odoh na tuš," lisac reče, puštajući Korijevu ruku, graciozno ustajući. "Duže će trajati dok se osušim nego ti, sigurno."

[KorvinOdAmbera]

Moje skromno mišljenje?
Koristi odgovorajući rod samo kod životinja za koje i postoji i mužjak i ženka (konj/kobila, bik/krava, lisac/lisica), tj. za koje ne moraš izmišljati imenice koje zvuče goropadno...

U daljem tekstu će pretpostavljam na osnovu ličnih zamenica shvatiti čitaoci kog je pola životinja..

[Hans]

Originally posted by KorvinOdAmbera

Moje skromno mišljenje?
Koristi odgovorajući rod samo kod životinja za koje i postoji i mužjak i ženka (konj/kobila, bik/krava, lisac/lisica), tj. za koje ne moraš izmišljati imenice koje zvuče goropadno...

U daljem tekstu će pretpostavljam na osnovu ličnih zamenica shvatiti čitaoci kog je pola životinja..

A i ono što je napisao-la 4NY K3Y.

[4NY K3Y]

napisala

[Kun]

Originally posted by KorvinOdAmbera

Moje skromno mišljenje?
Koristi odgovorajući rod samo kod životinja za koje i postoji i mužjak i ženka (konj/kobila, bik/krava, lisac/lisica), tj. za koje ne moraš izmišljati imenice koje zvuče goropadno...

U daljem tekstu će pretpostavljam na osnovu ličnih zamenica shvatiti čitaoci kog je pola životinja..

Odlično.
Napraviću jednu preliminarnu verziju i probati kako zvuči. Uh, valjda je sve stvar navike.

[Hans]

Originally posted by 4NY K3Y

napisala

Hvala.

[Kun]

Primer: u priči, tvor je žensko. Ne mogu koristiti reč "tvorica". Šta je onda tačnije:

"Spusti me dole," vrištao je, dok ga je tvor držao za vrat, kezeći se.

ili

"Spusti me dole," vrištao je, dok ga je tvor držala za vrat, kezeći se.