Bootstrap Framework 3.3.6

[Sunce]

Pohvala vatri

I

Ona nema nikoga
osim sunca i mene

II

Ona se ukazuje lutalici
ukazuje se lukavom
ukazuje se zaljubljenom

Ništa nije izgubljeno u vatri
samo je sažeto

III

Na krajevima vatre
predmeti koji ne svetle
niti se nečim drugim odlikuju
traju u tuđem vremenu

Ptica koja sama čini jato
iz nje izleće

Uzmite šaku svežeg pepela
ili bilo čega što je prošlo
i videćete da je to još uvek vatra
ili da to može biti

Branko Miljković

[EYA]

alaj volem brekalicu,
sunce nase, nasu pticu!
kad zapeva ona slatko
ja pomislim: ee, moj brajko,
kad bi vako cesce bilo!
oko srca sve mi milo,
cvece lepse sada cveta,
ne postoji sudba kleta...
sve je lepo, divno, sretno,
ko da mi je kurac neko metn'o!

banovanje on sad zeli
i sa nama svoju zelju deli,
ali nece niko da ga slusa,
prazna mu je srpska dusa.
ustav novi uskoro ce stici,
al' banovanje nece lako ici.
al je lepo kad se neko muci,
da mu mod tim ban uruci.

[Ulix]

Pariski kroki
(Pol Verlen)

Mesec je oblivo bojom cinka splet tupih uglova.
Perjanice dima, kao cifra pet,
vijorile, crne, sa oštrih krovova.

Nebo beše sivo. A plač vetrušine ko fagot, u basu.
Jedan premrzli mačor iz daljine
mjaukaše tanko, sa tugom u glasu.

A ja sam išao, misleć o Platonu, o lepoti Fidijasa,
i o Salamini i o Maratonu,
pod treptavim okom jezičaka gasa.

[Dina]

NE

Noć te uništava da bih te tražio
kao luđak, u tami, u snu, u smrti.
Moje srce izgara kao osamljena ptica.
Tvoja me odsutnost ruši, život se zatvorio.

Kakva samoća i mrak, kakav suh mjesec na nebu,
kakvi daleki putnici po nepoznatim tjelesima
pitaju za tvoju krv, za poljupce, za kucanje tvog srca,
za tvoju neočekivanu odsutnost u noći koja raste.

Moje ruke te ne stežu i moje oči te ne poznaju.
Moje su riječi uspravne tražeći te utaman.
Spokojna noć u meni, horizontalna i duga,
pružena kao rijeka sa samostalnim obalama.

Ali idem da te tražim, otimam te i čupam
iz tame, iz sna, prikrivam te za svoje sjećanje.
Tišina gradi tvoju neobjašnjivu istinu.
Svijet se zatvorio. Sa mnom ostaješ.

Jose Luis Hidalgo

[Sunce]

ZAMORENA PESMA


Oni koji imaju svet

Neka misle šta će s njim

Mi imamo samo reči

I divno smo se snašli u toj nemaštini

Utešno je biti zemlja

Ponosno je biti kamen

Premudro je biti vatra

Pobožno je biti ništa

Prljav od suviše opevane šume

Pesnik peva uprkos poeziji

Bez srca, bez nasilja i bez žara

Kao reč koja je prebolela muziku

Sloboda je zastarela

Moje pravo ime čeka da umrem

Ptico iza sunca usred rečenice

Kojom nasilnički ljubimo budućnost

Sve izgore; to je praznik

Poslušni pepeo

Brašno ništavila

Pretvara se

Iza mojih leđa u šugavog psa

Ispred mene u žar pticu

Govori mi istinu iza leđa

Grlice

Ti si pravi naglasak umrle nežnosti

Načini zoru od našeg umora

Miris je vreme koje je posedovao cvet

Al nereč kaže

kasno je

Necvet kaže

noć je

Neptica kaže

plam je

A je kažem nije

Na to ptica opsuje

Cvet kaže, to je pakao

Prava reč se još rodila nije.


Branko Miljković

[Tot]

Iskrčite
kreteni
iskrčite
Sve mlado drveće starom sekirom
isecite ga
iskrčite
kreteni
iskrčite ga
A staro drveće sa starim korenjem
sa veštačkim zubalom
sačuvajte ga
I okačite natpis
Drveće Dobra i Zla
Drveće Pobede
Drveće Slobode
I pusta šuma bazdiće po starom crknutom drvetu
i ptice će pobeći iz nje
a vi ćete onda ostati tu da pevate
Ostaćete tu kreteni
da pevate i defilujete


Žak Prever

[Dina]

NOTTURNO

Ljubi me da se odmorim;
umor je lijep ležaj ljubavi.
San na tvojim grudima grob je u moru.
Dugo, prazno ljuljanje u kolijevci morskih struja.
Ljubi me, da zaspim kao more
koje nikad ne vraća mrtvace.
Ljubi me da se smirim
mirom tamnijim od beskrajne šume.
Samo šuma pokapa svoje mrtve bolje nego more.
Daj da pustim svoje boli u njen labirint
kao putnike koji se predaleko usuđuju:
vitice loza razbijaju svaki krik,
lišće paprati koja uzdiše pokriva njihova tijela,
divlje i mračno bilje pokriva sve.

Sa suzama strasti na obrazu ti počivaš u mojim rukama,
ti si more, ti si šum-njihovi mrtvi se nikad
ne vraćaju u život!

Olavi Paavolainen

[Sunce]

Skriveno

Na osnovu svega što sam činio i onoga što sam govorio
neka ne nastoje da pronađu ko sam bio.
Prepreka je stajala i promenila
moje postupke i moj način života.
Prepreka je stajala i zaustavljala me
mnogo puta da kažem ono što sam hteo.
Na osnovu mojih najneupadljivijih postupaka
i mojih koprenom najskrivenijih spisa
jedino će me na osnovu toga razumeti.
Ali možda ne zaslužuje da se iscrpljuje
tolika briga i toliki napor da me shvate.
Kasnije - u savršenijem društvu -
neko drugi stvoren poput mene
sigurno će se otkriti i slobodno raditi.

Konstantin P. Kavafis

(preveo Angra Maina)

[Ulix]

Točak
(Eme Sezer)

Točak je jedino i najlepše čovekovo otkriće
okreće se sunce
zemlja se okreće
i tvoje se okreće lice na stožeru vrata
kad plačeš
zar vi minuti smotati nećete na kalemu
života
krv koja lipti
umetnost trpljenja zašiljena ko patrljci stabla
sečivima mraza
košuto od žeđi pijana
što mi na kamenu ogradu nenadanu stavljaš
lice tvoje ko brodicu bez katarke
lice tvoje
ko selo usnulo na jezerskom dnu
što se u danu s travom nanovo rađa i s godinom
niče

[Sunce]

@ Ulix: Divna pesma! Doživljaj kotrljanja postignut stihovima. Pre svega rečima sa slovima k, t, č, r i smenom dužeg i kraćeg stiha. Inače, višem volim krugove od kocki (kvadrata).

[Ulix]

@Sunce: Rad je davno izdao jednu malu zbirku Sezerove poezije, i to je sve sto sam citao. Ali pesme su pravi dragulji, slazem se.

Noć čarobnjaka
(Ferenc Juhas)

Krv si, zemlja i zvezda, mrtvačke košulje slast i greh, čarobni
napitak, zovin cvet, ljubičasti nož, zlatna krv, zemlja i zvezda,
vulkanska rana, metal na usta moja navarena, zelena žuč u cvatu i hleb,
krv, zemlja i zvezda, krv koja u svetskom lešu pada, pećinska krv si
u grozdovima stalaktita usijana, zemlja i zvezda,
plačno toptanje mamuta, sedefastih praguštera krdo što iz bedara pijuču,
krv, zemlja i zvezda, peraje-klas mora, nabreklih
leđa od krečnjačkih krljušti nabor, krv, zemlja i zvezda,
klica ponoći, ledeni muk, mitski kas,
krv, zemlja i zvezda si, kap krvi na devičanskom sokolovom krilu,
zvezda u snegu, grob zarastao u mahovinu, krv, zemlja i zvezda.
Svoje prestravljeno lice umačem u zvezdu, krv, u zemlju.

[Dina]

Isunjao sam se iz tvoga stana
I dok hodam kisnim ulicama cini mi se
Da svaki prolaznik koga sretnem
U mom blistavom pogledu vidi
Moju presrecnu, spasenu dusu.

Posto-poto hocu da usput
Sakrijem od sveta svoju radost;
Odnosim je zurno kuci
I zatvaram u dubinu noci
Kao zlatni kovceg.

A onda iznosim na svetlost dana
Komad po komad skrivenog blaga
I ne znam kud pre da gledam;
Jer je svaki kutak moje sobe
Pretrpan zlatom.

To je bezgranicno bogatstvo
Kakvo noc nikada nije videla
Niti rosa okupala;
Vise ga ima nego sto je ikada
Ijedna mlada dobila ljubavi.

To su bogate dijademe
Sa zvezdama mesto dragog kamenja.
Niko to ne zna. Ja sam, o draga moja,
Kao kralj medju tim bogatstvom
I znam ko je moja kraljica.

Rilke za Lu Salome

[Ulix]

Evo i jednog mladog makedonskog pesnika:

SPOMENIK
(Aleksandar Kirkovski)

Život u strogo podređenom haosu
lažni preobražaj
pahulja namenjena da skonča u tvojoj ruci

Vetar nosi
listove otkinute iz priručnika
o baba rogama i drugim seksualno
zapostavljenim balerinama
u programskoj muzici
kao i onu pijanistkinju
s dugim prstima,
jednostavno
kao klavijature klavira
eksponiranog u TV-emisijama
i sličnim kulturnim i društvenim pojavama.

Dosta! Nemoj kopati
po zatalasanim osećanjima,
karike lanca
još prećutkuju
onaj neprijatni zvuk.
Noćna kafa, cigarete, alkohol,
terasa s pogledom na jug - opet ću proći nekažnjeno
kroz srce velikog grada
odsutnog dugo vremena

[Sunce]

Lauda

Najlepše pevaju zablude. O, vali,
Rimuje se more! Tad smo na žal pali.

Malo je imena ispisanih na vodi.
Svi puze il lete, al malo ko brodi
Gordijim morem opasnoj slobodi.
Dan je u sebi noć, a sunce pali.

Izgubi put ako putovanju smeta.
Ah što je lepo i opasno: cvetradicveta!
Posveti gorkoj zvezdi uvrh leta
Lekoviti rečnik bilja u uvali.

Kroz potajne gore goren lek ti je
Da zemlju zemljom ljubiš vek ti je.
Al ako je u oči poljubiš nek ti je
prozračan poljubac ko prazni kristali.

Branko Miljković

[Ахасвер]

Кад себи будем досадио,
У сунце златно ћу се бацити
Одевен у крило шуштаво,
Светињу и блато у једно ћу слити.
Умро сам, умро, и крв се лије
Низ панцир у млазу широком.
Пробуђен, сад вас друкчије
гледам ратничким оком.

(В. Хлебњиков)

[Sunce]

Potok

Pod mostom prolazi mnogo vode
a za njom i mnogo, mnogo krvi
Ali ispred nogu ljubavi
teče veliki beli potok
U vrtu bledog meseca
u kome se praznuje svaki dan
taj potok peva uspavljujući
Bledi mesec moja je svest
u kojoj se kreće jedno plavo sunce
A to sunce to su tvoje oči.

Žak Prever

[Sunce]

Pogled

1
Pogled je, - gine oko.
Nesitom utol vrenje.
Nestati, - to moj put.

I mesec
samrtno kad žut,
tame to zemljom vrenje, -
bubri u dojke,
ljubi on.

2
I ljubim ja,
i ljubi, na oči gde
iz utrobe je utrobi
samrtna ova
progledanja strast.

3
Slep, - ili pogledom mri.
Jer i smrt to
kao života je malo.

Gine tkač,
i gine tkanje, i vlat.
Al' čudno nepogiba mir
zlatali zri,
gde ginulo se i tkalo.

4
Pogled je, - pijem.
I pjaneć' sve me
čudno svemu sebe dam.
Pogled je, - bdijem.
I puneć' u svemu moje seme,
samrtno radostan, i sam.

5
Pogled je, -
strasno za nerođeni plod
u zemlju majku zaseca ralo.

Pogled je, -
patno za nehođeni hod
krene u meni
od iskoni što stalo.

6
Jer i smrti to
kao života je malo.

Gine tkač,
i gine tkanje, i vlat.
Al' čudno nepogiba mir
zlatali zri,
gde ginulo se i tkalo.

Momčilo Nastasijević

@ deželaš: U knjižari antikvarnici "Equilibrium" (Brankova 23) sam našao u prodaju pesme Momčila Nastasijevića!

[Dina]

MOJ INTIMNI SAN

O ženi nepoznatoj san mi se čudan vraća,
O ženi što me voli i što je meni mila,
koja nikada nije kakva je prije bila,
a nije ni drukčija, i voli me i shvaća.

I jer me shvaća, ona jedina može ući
u moje srce - jao! - koje za nju samo
nije zagonetno, a znojno čelo tamno
jedina ona zna mi osvježit plačući.

Ne znam je l' crna, plava, riđa ta ljepota.
Ime joj? Samo pamtim: zvoni milo i meko
kao imena dragih prognanih iz života.

Kao pogled kipa pogled je njen usnuli,
a u glasu joj tihom, teškom i dalekom
glasovi drhte dragi koji su umuknuli

PAUL VERLAINE

[Dina]

AKT

Nebo je tvog žutog dodira
skrivalo
nevidljivi vrt
strasti i muzike.
Visoki bršljan krvi
grlio je tvoje kosti.
Dragost duše
- lahor drhtavi - gibao je
svaki dio tvog tijela.
Kakav divan suton
rumenila i umora
bijaše tvoja put. Bila si
kao zvijezda bez sjaja
koja je od sunca primila
svjetlo svog obrisa.
Samo ti pod stopalima bješe noć.
Bila si tamnica muzike,
muzike zatočene,
koja je tražila put bijega
u svakom tvom pokretu,
al nije mogla izaći
i zato je provirivala kao dijete
na okna tvojih bistrih očiju

ŽIVJETI U SNU

Čini se, meni je suđeno
da živim sanjajući.
Životu koji sav je od sna
smrt ne može nauditi.

Manuel Altolaguire

[Ахасвер]

И дан и ноћ бежећи са својим
осиротелим народом,
од места до места,
као лађа на пучини великог океана
бекству се дајемо,
чекајући када ће заћи сунце
и преклонити се дан
и проћи тамна ноћ
и зимска беда која лежи над нама.

Јер нема онога који нас саветује,
ни оног који нас од невоље ослобађа,
и невоља наша удвостручава се.
И рекох са сузама:

Докле ћеш, Господе, заборављати нас до краја,
докле ће се наоружавати на достојање твоје?
Устани, Господе!
Зашто спаваш,
зашто лице твоје, Боже наш, одвраћаш од нас?
И опет васкрсни, Господе,
помози нам имена твојега ради!

И тако непрестано ридање на ридање
прилажемо
и ниоткуда помоћи.



Молитва заспалом Господу
(Арсеније Црнојевић, патријарх српски)

[Swanheart]

Prever
Poseta muzeju

U muzeju vostanih Uspomena
Podjite galerijom Promasenih namera
Hodnikom Neiskrenih zelja
Stepenicama Bezvoljnih zudnji
I upascete u klopku Kajanja
I tu
Moci cete da urezete po zidovima
Sa malim nozem-uspomenom kupljenim na ulazu
Zareza Nesporazuma
Ali
Iznad sale Izgubljenih dobrocinstava
Vezanih ociju akrobata Ljubav
Igrace na zici ukocen od srece jedva nazrene
Od srece nikad ne zaboravljene
I muzika njegovog cirkusa
Okretace svoju izlizanu plocu
Islabljenu ali odusevljenu
I ploca ce se okretati
Kao mesec krvavi I ozalosceni
Ocarani ozivljeni nasmejani obasjani
Zadivljeni I zadivljujuci
I bice to
Muzika naroda ptica
Muzika ptica naroda
Posetioci
Slusajte tu muziku I dobro je cujte
I ne da samo obracate paznju na tu muziku
Na taj sum
Vec predajte joj se sasvim
Ona ce vam se spokojno isplatiti
Jednog lepog dana
Ili nekog drugog dana
Ta muzika naroda ptica ljubavi

[Ахасвер]

Од оскврњених усана, од мрскога срца,
од нечистог језика и грешне душе,
прими молитву, о Христе мој,
и не одгурни мене, рабу твоју,
нити ме јарошћу твојом, Владико,
изобличи у час престављења мога,
нити ме гневом својим казни
у дан доласка твога,
јер пре суда твога, Господе,
осуђена сам савешћу мојом;
Ниједна надежда није у мени
за спасење моје, ако милосрђе твоје
не победи множину безакоња мојих.
Зато те молим, незлобиви Господе,
ни мало ово приношење не одгурни
које приносим светоме храму
пречисте Матере твоје
и надежде моје
Богородице Хиландарске,
јер примих веру удовичину
која ти принесе две лепте, Господе,
те тако и ја ово принесох,
недостојна раба твоја, о Владичице,
Јефимија монахиња,
кћи господина ми кесара Војихне,
који лежи овде,
негда деспотица.

И приложи се ова катапетазма
храму пресвете Богородице Хиландарске,
лета 6907. индикта осмог.

А ако ће је ко однети
од храма пресвете Богородице Хиландарске,
да је одлучен од јединосушне
и неразделиме Тројице
и да му је супарница
пречиста Богомати Хиландарска
у дан страшног испитивања.
Амин.


(Запис монахиње Јефимије, негдашње деспотице, на приложеној хиландарској завеси. Молитвене речи једне од живота уморне и болима схрване жене. Покајнички, искрено, људски.)

[Sunce]

Biljkama

Bliži se.
Zlatna odora na njoj.
Smrću pozlati.

Mirisne moje,
toplo li umirete.

Raskoš je ovo i u meni sete.
Kropi u jesenji dan.

Kropite, sestre,
voljene vas preživim,
s jeseni do jeseni gusnem u zlato.

Zlatom kao vi
po pohodu zajesenim,
raskoši prolijem svih umiranja.

Momčilo Nastasijević

[AngraMaina]

Derselbe

Wer nie sein Brot mit Tränen aß,
Wer nie die kummervollen Nächte
Auf seinem Bette weinend saß,
Der kennt euch nicht, ihr himmlischen Mächte!

Ihr führt in's Leben uns hinein,
Ihr laßt den Armen schuldig werden,
Dann überlaßt ihr ihn der Pein:
Denn alle Schuld rächt sich auf Erden.

Johann Wolfgang Goethe

[AngraMaina]

Zan te te yenelli
aca zan tlahuaco
in ipal nemoani
In cuix nelli ciox amo nelli?
Quen in conitohua
in ma oc on nentlamati
in toyollo....
zan no monenequi
in ipal nemoani
Ma oc on nentlamati
in toyollo


Is it you? Are you real?
Some had talked nonsense
Oh, you, by whom everything lives,
Is it real? Is it not real?
This is how they say it
Do not have anguish
In our hearts!
I will make disdainful
Oh, you, by whom everything lives,
Do not have anguish
in our hearths!

Netzahualcoyotl, Lord of Texcoco
(1402 – 1472)

[Sunce]

Feniks (1)

Smrću izmenjena kamen otvara
Prazno polje doziva glasom umiri mora
Jedina ptica što samu sebe stvara
Iz pepela zlih vesti i praznih dogovora.

Ona je računanje inspirisano zvezdama
Sjaj koji ruku srce i um spaja
Ona je cvet što procveta al utaja
Predelu ime. Peva iz neznana.

Jedina ume da pepeo pobedi
I da iz vatre iznese svoj glas
Obećana u odgovoru na pakao leti
Sama u sebi čeka svoj čas.

Branko Miljković

[Simor]

Oto Horvat - Kiša, Toskana

Jesen koju prepoznajem po kiši
spaja jutro sa sumrakom.

Čempresi
zelena koplja spremna u daljini.

Bez razloga sam radostan
zajedno sa drugim beračima grožđa u pauzi.
Smejemo se punim plućima na svaku šalu.

Promrzle prste grejem dahom.
Želeo bih da mogu da verujem.

Tada bi mi strah od kazne bio lakši.

[deželaš]

V. V. Khlebnikov - Заклятие смехом/Invocation of laughter

http://max.mmlc.northwestern.edu/~mdenn ... laugh.html

imate link za download snimka, kratak je

[deželaš]

Originally posted by Sunce
Biljkama

Bliži se.
Zlatna odora na njoj.
Smrću pozlati.

Mirisne moje,
toplo li umirete.

Raskoš je ovo i u meni sete.
Kropi u jesenji dan.

Kropite, sestre,
voljene vas preživim,
s jeseni do jeseni gusnem u zlato.

Zlatom kao vi
po pohodu zajesenim,
raskoši prolijem svih umiranja.

Momčilo Nastasijević

:love

[Sunce]

Mirovanje drveća

Sve boli. Mili druzi,
rad' mene mirujete.
Trepetom ne ozledi me ni list.

Tiho i tiše,
umin iz rana
ovaploti me u reč.

Celivam stabla,
braću moju redom,
milujem ožiljke nežno.

Mili druzi,
boli li kad vam
sekira zaseče telo?

I umine li,
kad za vas neme
ja mukotpan kriknem?

Ako je skrnavljenje,
prostite, srce mi je dano.

-

Rad' mene mirujete:
tiho i tiše,
umin iz rana.
To mukotrpna,
druzi, za vas neme,

šapatom visinama
kazujem blagu reč.

Momčilo Nastasijević