Sastavio sam spisak od četiri knjige za prvi mesec. Pošto smo imali samo dva predloga, jedan od njih je ubačen (Korvinov), drugi nije (Laeremov, jer računam da je već završio sa čitanjem. Dole Laerem!) Ostalo su knjige koje sam ja nameravao da pročitam pre ili kasnije.
Za prve tri knjige imam retail epub verzije i audio verzije na engleskom. Ako ih hoćete, šibnite U2U. Sve tri su izdate i na srpskom i nazivi izdavača su navedeni. Za poslednju imam pdf nezavidnog kvaliteta, ali ona može da se nađe u svakoj biblioteci i knjižari.
Izvol'te
link za anketu, molim da odaberete najviše 2 knjige, pa ćemo da napravimo presek u ponedeljak. I naravno, šaljite predloge za naredni mesec ovde ili na U2U.
- Julian Barnes – The Sense of an Ending / Ovo liči na kraj (Geopoetika)
Suočavanje Tonija Vebstera sa svešću o tome da je sećanje sve što mu je u životu preostalo, ne bi bilo toliko dramatično da nije propraćeno spoznajom da sećanje ne postoji. Postoji prošlost, kao gadan i mutan bezdan, i postoji imaginacija, da u tu prošlost zaroni i u njoj ne pronađe, nego stvori, utehu ili bol. Imaginacija glavnog junaka romana Ovo liči na kraj okovana je umom istoričara: preterano oslonjen na činjenice, a premalo sklon nostalgiji, Vebster je potpuno nezaštićen u trenutku kada shvati da je istina o njegovoj prošlosti suštinski drugačija no što je decenijama verovao. „Sad si potpuno sam, Toni“, kaže mu jedna od dveju žena koje su presudno obeležile njegov život; ona druga podseća ga na činjenicu da mu nikada ništa nije bilo jasno. Nije ni sada, dok pokušava da uhvati smisao života koji se kao veliki talas nezadrživo survava unatrag, ka onom početku iza koga nema ničega. Čak ni kraja: ovo liči na kraj, ali kraja nema: postoje eros i tanatos, istina i zabluda, ljubav i mržnja, ljubav i ljubav. I postoji nemir. Postoji veliki nemir.
- James Baldwin – Giovanni's Room / Đovanijeva soba (Ukronija)
Pedesetih godina u Parizu koji vrvi od iseljenika, opasnih susreta i pritajenog nasilja, jedan Amerikanac otkriva svoju nemogućnost da potisne nagone, uprkos odlučnosti da živi konvencionalnim životom koji je sebi predodredio. Nakon susreta i veridbe sa jednom mladom ženom, upušta se u dugu aferu sa italijanskih barmenom, da bi ga u šetanju između njih dvoje zbunjivao i mučio njegov seksualni identitet.
Ispitujući misteriju ljubavi i požude kroz maštoviti narativ, Boldvin stvara dirljivu i kompleksnu priču o smrti i strasti.
- Richard Dawkins – The Blind Watchmaker / Slepi časovničar (Heliks)
Metafora o časovničaru iz naslova ove knjige potiče od teologa XVIII veka, Vilijema Pejlija i predstavlja najpoznatiji argument kreacionista: baš kao što je časovnik previse složen i dobro osmišljen da bi slučajno nastao sam od sebe, tako i živa bića, sa kudikamo složenijom strukturom, moraju biti promisao samoga Tvorca. Tek je genijalna spoznaja Čarlsa Darvina pokopala Pejlijev argument. Ali, samo je Ričard Dokins mogao da napiše ovako elegantan odgovor onima koji sumnjaju u teoriju evolucije. Prirodna selekcija, nesvjestan, automatski, slijep, pa ipak u suštini nenasumičan proces koji je razumio Darvin, nije vođena nikakvom promisli. Ako se za nju može reći da u prirodi ima ulogu časovničara, onda je ona slijepi časovničar. Prepoznat kao verovatno najutjcajnije popularno napisano štivo o evoluciji, Slepi časovničar nudi podsticajan i pristupačan uvod u jedno od najznačajnijih naučnih postignuća svih vremena. Ričard Dokins je svojim knjigama, umjesnije nego bilo ko prije njega, približio i objasnio evolucionu biologiju najširoj čitalačkoj publici.
- Borislav Pekić – Novi Jerusalim (Laguna)
Novi Jerusalim je zbirka priča široke vremenske perspektive, ali i veoma široke perspektive karaktera; od ljudi koji stvaraju svet i novi sadržaj do onih koji ruše. Karakteri u sebi nose, kao dominantnu osobinu, pečat i lik vremena, kao sudbinu, iskušenje i tragiku postojanja. Svakom junaku Pekić je odredio jedan od osnovnih elemenata – metal, zemlju, vatru, vazduh, vodu …
Kada osmotrimo vremenski raspon koji pripovetke iz Novog Jerusalima obuhvataju (a to je luk od ranog srednjeg veka do daleke, antiutopijske budućnosti), možemo reći da „hronika“ u datom slučaju označava integralni letopis sveta.
U Novom Jerusalimu cela istorija je u stvari gotska hronika, beskrajni niz tajnovitih, tragički osenčenih sudbina. Preispitujući i kreativno nadograđujući neke karakteristike upravo tog i tako odabranog žanra Borislav Pekić ispunio ga je smislom za koji možemo reći da podjednako pripada svima nama, da je univerzalan. A tamo gde se govori o univerzalnom, tamo govori istinska, najviša umetnost.
Ako sam džabe ovo radio, biće
.
Inace cu da vam dam da citate ambalazu sa kecapa. 
