Bootstrap Framework 3.3.6

[Kupper]

Ti prvo sredi to tvoje 'Obzirom na....' pa cemo da razgovaramo.

[Marble]

Originally posted by jukie
Nisam shvatio za Simu?

Hmmm... bilo je u kontekstu - ko je bila baba Visnja pa je "dobila" ulicu?
Ni Sima nije bio poznati heroj ili prvoborac, niti genral neke vojske. Bio je samo covek koji je jedini pokusao da pomogne decaku kada se desio incident kod Cukur-cesme. Razlog i nije neki, ali u ocima naroda, tada, vredan da se ulici nadene njegovo ime.

Hvala Gabriel....

[Nbegi]

Nisam najubeðeniji da je oblik "Obzirom" skroz nepravilan u odreðenim situacijama. To je isto oblik padeža lokativa i sa te strane nema greške. A lokativ je mogu?e koristiti i bez predloga s(a). A i ne para uši, ne zvu?i loše i jasno je šta se želi re?i. Takoðe je i kra?e.

Obzirom na sve to, nisam najubeðeniji da je pogrešno koristiti i tako. Jezik je živa stvar

[unic0rn]

Apsolutno.
A i ja malo suskam tako da izbegavam ta slova

[Kupper]

Originally posted by Nbegi
Obzirom na sve to, nisam najubeðeniji da je pogrešno koristiti i tako. Jezik je živa stvar

Jeste ziva ali mislim da ovo nema veze za zivim jezikom. Ali, jednom smo se zaglibili u vezi sa pravopisom i zato ovde stajem. Uostalom, najbolje je pogledati pravopis, jos vise pitati neke ljude kojima je to posao. Posebno zenu s dva prezimena koja je lektor mnogima ovde (bar je bila).

[Marble]

Milsim da je nbegi relativno u pravu. Jezik jeste ziva stvar i u nasem ima vise izuzetaka nego pravila. A sto se tice strucnih ljudi, kad mi je zena iz zavoda za jezicku standardizaciju rekla da je dozvoljeno reci OBADVOJE, ja stvarno ne znam sta da kazem o tim ljudima....

[AngraMaina]

Polako bre, to što srpska norma nije uvek najsre?nija ili dovoljno prihva?ena, ne zna?i da ne postoji i da je ne treba primenjivati. Poznavanje i koriš?enje standardnog jezika je deo kulture komunikacije i odlika civilizovane sredine. I ta?ka.

[Marble]

Slazem se, ali nikada necu reci obadvojica ili obadve ili obadvoje, i svakoga ko to kaze ima da ispravim ! Sto onda ne dozvole i obatrojica, i obatroje i.... ma svasta.

Jeste. Jesu li levo i desno pridevi ili sta.... ?

[Nbegi]

Originally posted by Marble
ljudi, kad mi je zena iz zavoda za jezicku standardizaciju rekla da je dozvoljeno reci OBADVOJE, ja stvarno ne znam sta da kazem o tim ljudima....

Pa što da nije dozvoljena re? obadvoje? Tom re?ju se ozna?ava oboje od dve osobe. dok može postojati i dve osobe u grupi a da se referiše samo na JEDNU od njih. Ovako je jasno - obe od dve osobe - obadve )

[Marble]

Da li ti citas sebe???

u tom slucaju potpuno je jasno i kad kazes obe obojica ili oboje. Hoces da kazes da kad ti neko kaze da su na neku zurku isle njih DVE, ti ne znas koliko ih je bilo sve dok ti ne kaze OBADVE, ili da ih je video obe, pa ti je za racunicu- kolikonjih je video, potrebno da ti kaze video je obadve ???

cut the crap.....

[Nbegi]

Da, ovde si u pravu. Ja sam mislio na razliku jedna od dve - obadve. Ovo drugo je prostije re?i obe, ali ako se to želi naglasiti bolje je obadve...


Svejedno, nemoj se jediti što sam liberalan

[KiWi]

Gledajte danas horoskop na TV Košavi ... Znak devica .. posao .. Ne znate se kod njih piše zajedno

[Val]

Mene zanima, zasto mnogi pisu: "Jel ste bili na zurci?"...???

Zar se ne kaze: "Jeste li bili" ili "Da li ste bili"? Meni to "Jel ste..." zvuci nekako smesno.

Ili kad procitam nesto u smislu: "Jer si video...?" kao pitanje upuceno nekome u kontekstu: "Da li si video...?".

Mislim, posto srpski nisam ucila u skoli, mozda i gresim, ali mi ipak zvuci smesno.

Iskreno receno, zahvalna sam forumasima, koji upotrebljavaju tacke i zareze. Inace, kako bih se ja snasla?

Kad procitam nesto sto je neko napisao ovako kao ja sada strasno me zamara jer ne mogu da pohvatam konce i skontam sta je taj neko hteo da kaze nego se mucim pola sata i na kraju odustanem zar nije lakse sve ovo napisati kako treba kako se uopste snalazite dok sami citate sta ste napisali primecujem da mnogima nije bitno kako sta napisu niti ih zanima da li ce to neko da razume

Ovo kao mali doprinos. Strasno kad neko ovako pise, zar ne?

[Marble]

Da, u pravu si, jeste strasno.

Sto se tice tvog pitanja, ovako kaze pravopis:

Da li (koje se uvek pise odvojeno) i je li (koje se akodje pise odvojeno) imaju svoje skracene oblike da l' i je l' . I to je normalno reci, u opustenom drustvu, na ulici i t.d.
To sto neko kaze "Jer hoces da... " to je zato sto je bezao sa casova srpskog jezika ili je kreten. I to je potpuno nepravilno, a slazem se sa tobom - i smesno.

I da dodam :

Pre podne se pise odvojeno, a
popodne spojeno.

[AngraMaina]

Ta?nije, 'prepodne' i 'popodne' kao imenice (prijatno prepodne, ranog popodneva) pišu se kao jedna re?. Ako su upotrebljeni priloški (vide?emo se pre podne, do?i ?u po podne) pišu se odvojeno.
Tako i 'do podne', 'posle podne' i sl. To su zvr?ke.

[Marble]

Hmmm... mudro zboris.

Isto kao
Ovaj sendvic je topao
i
Daj mi topli sendvic

nikad mi nece biti jasno zasto nije
Daj mi topao sendvic.....

[Mars]

Ja sam se citajuci tekst prof. Klajna zaprepastio koliko gresaka pravim

Prepun trg, oivicen Berninijevim stubovima, je zanemeo kada se...
Kardinali koji ce birati papu su sa svih pet kontinenata
Tasne sa Moninom etiketom su velike i male, od koze i somota...
U tom slucaju je potrebno da stav DS ne zavisi od...

Nista od ovoga nije pravilno, a ja sam stvarno ne znam kada gresim a kada ne. Nemam jasno pravilo u glavi, osecaj jos manje.

[Nescafe]

Nisam mislio da ?e mi se ovo ikad desiti, ali ja, evo -- PIŠEM na Forumu!

(Na pravopis sam naprosto suviše navu?en da bih odoleo...)

Topao sendvi? i topli sendvi?... Iliti odreðeni ("topli") i neodreðeni ("topao") pridevski vid:

Neodreðeni pridevski vid OBAVEZAN je ako pridev u?estvuje u predikatu. Na primer: "Onaj automobil je zelen, a blatobran mu je zarðao" (NE "onaj automobil je zeleni, a blatobran mu je zarðali"). Toliko ose?aja još svi imamo, nadam se, jer još nisam sreo osobu koja ?e u toj poziciji pogrešiti.

Neodreðeni pridevski vid takoðe je obavezan ako se imenica uz njega pominje prvi put, i stoga se smatra nepoznatom, novom. Na primer: "Oko Beograda ?e se graditi nov, savremen put", "Gete je bio izuzetan poznavalac srpske narodne poezije", itd. Imenice "put" i "poznavalac" smatraju se novouvedenima, dotad se nisu pojavljivale, te pridev uz njih stoji u neodreðenom vidu.

ODREÐENI pridevski vid obavezan je u terminima - stalnim spojevima prideva i imenice koji imaju celovito zna?enje: vanredni profesor, prirodni fenomen, sveti otac, plavi kamen (CuSO4), veliki gnjurac (vrsta ptice) itd itd. Zna?i NE "vanredan profesor, prirodan fenomen, svet otac, plav kamen, velik gnjurac". Evo recimo ovakvog primera: "Taj prirodni fenomen je veoma prirodan za ovo podneblje." (trapavo, ali se jasno vidi razlika - prvi put se pridev javlja u terminu, a drugi put u predikatu, i stoga se i vidovi razlikuju)

Na kraju treba re?i i da dvovidnost postoji samo kod OPISNIH prideva, koji kazuju neku osobinu imenice, ali ne i kod ODNOSNIH, koji imenicu dovode u vezu s nekim drugim pojmom. Na primer, opisni pridevi su "plav, zelen, velik, dobar, jak, modar, glup" itd itd, dok su odnosni "narodni, ljudski, pravni, naucni, ocni, telesni, ruski, francuski" itd itd (tj. oni kazuju da se nesto ODNOSI na rec iz koje je pridev izveden).

Što se ti?e "topao sendvi?" i "topli sendvi?" - mogu?e je OBOJE (obadvoje? ), ali je zna?enje razli?ito. Naime, "topao sendvi?" je naprosto "zagrejan sendvi?, sendvi? koji nije hladan", a "topli sendvi?" je TERMIN - to jest, sendvi? pripremljen na odreðen na?in i pomo?u odgovaraju?eg aparata (tostera). Dakle, topao sendvi? može se napraviti, recimo, od jutarnjeg vru?eg hleba iz pekare, dok ?e se topli sendvi? pripremiti od tosta ili kifle pomo?u aparata za grejanje sendvi?a.

[AngraMaina]

Originally posted by Nescafe
Nisam mislio da ?e mi se ovo ikad desiti, ali ja, evo -- PIŠEM na Forumu!

Laudabilno i kapriciozno, to respektujem. Sad još samo da pazimo da nam se ne odroni um.

[Mars]

Originally posted by AngraMaina
Laudabilno i kapriciozno, to respektujem...

Laudo, laudare-hvaliti?
Valjda je to.

Ima ono magna cum laude...

[Mars]

Originally posted by AngraMaina
Laudabilno i kapriciozno, to respektujem...

Laudo, laudare-hvaliti?
Valjda je to.

Ima ono magna cum laude...

Pohvalno sto se Nes vratio, jel to -to?

[AngraMaina]

Originally posted by Mars
Pohvalno sto se Nes vratio, jel to -to?

To je razumevanje po smislu... Naravno da je to -- to.

[Val]

Originally posted by Marble
Da, u pravu si, jeste strasno.

To sto neko kaze "Jer hoces da... " to je zato sto je bezao sa casova srpskog jezika ili je kreten. I to je potpuno nepravilno, a slazem se sa tobom - i smesno.

Ali...ali...ali...onda ima mnogo kretena koji su bezali sa casova...?

Ja mislila, to neki zargon.

[Mars]

Dosta ljudi pravi i obrnutu gresku:
-To je zbog toga JEL....

Moja kuma, kada hoce da zvuci nobles, kaze (primer)
-sta hvali tome i tome

dok kad smo sami, sasvim lepo i pravilno kaze 'fali'. Faliti, nedostajati...

[Nescafe]

Još je neko ranije ispalio nešto što ne stoji, u vezi s nastavcima kad se strana imena / strane re?i pišu etimološki, a ne transkribovano.

Ne postoji dvojstvo tipa "u hrvatskom spojeno, u srpskom s crticom". Ono što su ljudi možda videli, pa se poveli za time jeste slede?a stvar: kada se ime piše etimološki, pisa?e se, naravno, latinicom, ali ?e u srpskom ?IRILI?NOM tekstu nastavak morati da se piše, jelte, ?irilicom. U TOJ i SAMO u toj situaciji -- i to ukoliko nismo sigurni kako se neko ime ili re? izgovara, pa ne možemo dati pravilnu ?irili?nu transkripciju -- nastavak se odvaja crticom, jer ne postoji na?in da spojimo dva razli?ita pisma u istoj re?i. Dakle: "Video sam Madonna-u, ?itao sam Voltaire-a." (Boldovano treba zamisliti kao ?irilicu, jer ovaj forum ne podržava ?irili?na slova.)
Meðutim, iako ovo nije pogrešno, jezikoslovci zdušno preporu?uju da se re?enica sro?i tako da strana imena (?iji izgovor ne znamo i stoga su nam potpuno strana) stoje u nominativu, bez nastavaka. Dakle: "Video sam peva?icu po imenu Madonna, ?itao sam knjigu koju je napisao Voltaire." (Mada bi, zbog kriterijuma "neprozirnosti imena", realniji primer bio "Video sam peva?icu po imenu Hwaymh Ghezzyl, ?itao sam knjigu ?iji je autor izvesni/izvesna Jeghyll Hebbaedh Swadth.")
Naravno, u ?irili?nim srpskim tekstovima izrazita prednost daje se transkribovanju imena, i to treba poštovati kad god je mogu?e: "Video sam Madonu, ?itao sam Voltera."

S druge strane, ukoliko je tekst LATINI?NI, nastavci se najnormalnije pišu zajedno s imenicom: "Video sam Madonnu, ?itao sam Voltairea." (Francusko muklo "e" na kraju re?i uvek se zadržava: Voltaire, Voltairea, Voltaireom itd.)

Takoðe, nastavci se i pri etimološkom pisanju redovno prilagoðavaju doma?em pravopisu: recimo, "država Columbia", ALI "iz ColumbiJe", "u ColumbiJi" itd. Ili pak "Henry VIII", ali "HenryJa VIII", "HenryJem VIII" itd.

[AngraMaina]

Molim te pošalji sad ovo korektoru onih džepnih knjiga u Novostima.

Nego, ehm... šta je kriterijum "neprozirnosti imena"?

[Nescafe]

U ovom slu?aju, "neprozirnost" imena odnosi se na to da imamo etimološki napisano ime ?iji izgovor ne znamo i ne možemo saznati (zato što nam, na primer, jezik kome ta imena pripadaju nije poznat, niti su nam dostupne lingvisti?ke informacije o njemu - na primer, neki afri?ki ili opskuran polinezijski jezik), te ga stoga silom prilika ostavljamo u etimološkom vidu.

Drugi aspekt "neprozirnosti" odnosi se na to da li neku opštu imenicu iz stranog jezika tretiramo kao opštu ili vlastitu imenicu u srpskom, i svodi se na to da li odreðenu re? smatramo "neprozirnom", tj. tuðom u srpskom jezi?kom tkivu, u kom slu?aju je tretiramo kao vlastitu imenicu. U primeni tog kriterijuma prate se pravopisne odredbe za doma?e pojmove istog tipa. Dakle, transkribovani geografski pojmovi redovno se smatraju "neprozirnima". Na primer, kao što se u srpskom piše "Novi Sad", "Mala Krsna", "Mali Mokri Lug", pisa?e se i "Solt Lejk Siti", s tri velika slova zato što "Lejk" i "Siti" tretiramo kao vlastite imenice, iako su one u engleskom opšte. Prevedeni pak geografski pojmovi smatraju se "prozirnima": "Meksi?ki zaliv" kao i "Bokokotorski zaliv". S druge strane, u nazivima ?asopisa, kompanija itd. taj kriterijum se ne primenjuje. Dakle, "Herald tribjun", "Njujork tajms", "Amerikan ekspres" kao i "Ve?ernje novosti", "Nacionalna štedionica" itd.

[XanaX]

Ja ne znam tko me je obmanuo, ali mislim da je i uvazeni Klajn ( ) pisao o tome kako se (znam, znam, pisem opet o istoj stvari...) u srpskom standardu, pri pisanju stranih imena / naziva latinicom - ne transkribira... (uz neke izuzetke).

I sad mi ne ide u glavu, da kada srpski mediji pisu latinicom, "strana" imena - transkribiraju... Cist' me zanima kako se, npr., latinicom srpskog standarda pisu npr. imena nekih Madzara ili Albanaca...

I sada da "batalimo" te hrv.-srp. jezicne prijepirke, ima puno ljudi sa stranim imenima i prezimenima, koji su sacuvali izvornu transkripciju, a srpski / hrvatski jezik smatraju svojim materinjim jezikom

I kako to izgleda u svakodnevnom zivotu, bas me zanima...

Npr. netko se preziva latinicno Goldstein (povjesnicar iz Zagreba), a ja sam na srpskim net-izdanjima, na latinici, vidio Goldshtajn...

Pooh...

[Nbegi]

Pa tu su jezi?ka pravila jasna, samo je praksa razli?ita.

Dok je u hrvatskom uobi?ajeno da se koristi izvorna (originalna iz drugog jezika) transkripcija, to se u srpskom i u ?irilici i latnici koristi fonetska (glasovna) varijanta.

U srpskom, naravno, je dozvoljeno (nije nepravilno) i izvorno navoðenje. Pisana praksa je ve? druga stvar.

Volim ja i New York i Njujork

[Nbegi]

Originally posted by XanaX

I sad mi ne ide u glavu, da kada srpski mediji pisu latinicom, "strana" imena - transkribiraju... Cist' me zanima kako se, npr., latinicom srpskog standarda pisu npr. imena nekih Madzara ili Albanaca...

A, ?uj, to ti je tak prosto. Zapišeš ono što ?uješ, i ne?eš pogrešiti Vu?e, Vu?e, svaka ti dala!