Bootstrap Framework 3.3.6

[Swanheart]

``Ex Ponto``
Ljudi su mi teski i njina surovost i podlost,a vjetrovi su moji prijatelji,oluje moje radosti,sunceva zega moja naslada,mukla studena jutra moji najsvecaniji casovi
____________________________________________________

Sanjam jednu dobrotu bez granica kojom bih htio da nekog obaspem,kojom bih htio da me neko obaspe.
Sanjam,a sam sam.
____________________________________________________

Ruke mi cesto preko dana staju nad poslom i velik dio noci bdijem samo da mogu duze misliti o Tebi.
Prije ptica se budim,prije zore dizem,a kroz sve snove prolazis Ti.U osvit sam naslonjen na prozor kao da Te cekam.
LJepotu celog svijeta kriju u sebi moje misli.Neostvariv san je postao sadrzaj mog zivota.I tako zivot prolazi,ali u casu smrti ja mogu pokazati na svoju ceznju kao na jedino veliko,istiniti i lijepo u svom zivotu.

[spf 3000]

nisam najgora


.......

opet te nadjoh.
zarobljen u jedva cujnom zvuku
koji prolazi osamljen ovim krajem
to si ti,
smislu i zaboravu,
svih puteva i snova.
..............
to mi se opet javljas ti, u zvuku,
i ovo se cudo nece objaviti nikad,
nego ce uvek cutke rasti u meni
................

[spf 3000]

kada slusam rijeci oko sebe, ja mislim da su sve one zaludu, jer ni jedna ne nalazi odjeka u meni, i kad slusam danju ili nocu sate koji izbijaju, ja znam da ni jedan od tih bezbrojnih sati nije moj.
kad dobro osluhnem, ja ne cujem nista do kisa i vjetrova u kojima je moja dusa kao njiva, tamna i bez glasa. ali se smjeskam u vrijeme, a moja strpljivost je sestra vjecnosti.
iskucavaju svijetom sati, a moje vrijeme je daleko i moji dani jos ni klice pustili nisu. ali i ovako, sam i nepoznat, ja bivam vedriji sa svakim danom i jaci sa svakom noci.
nisam nikad slutio da ovako umijem cekati i ici polako i stisnutih zuba, dok mi u krvi gori buducnost kao groznica i sve sto ce jos biti vri u meni kao taman bol.

[Swanheart]

Originally posted by electra
nisam najgora

____________________________________________________________

Ljudi su mi teski i njina podlost i surovost,a vjetrovi su moji prijatelji,oluje moje radosti,suncana zega moja naslada,mukla studena jutra moji najsvecaniji casovi.
____________________________________________________________
Daj mi u ovaj dan kameno srce koje ne zna samilosti,koga nece taknuti slabost ni pomjeriti udarci.
Daj mi u ovaj dan tvrdu,ponosnu dusu,da niko ne vidi moju casovitu njeznost,ni ovaj vjecni bol.
Daj mi celicno tijelo bez strasti i potreba da mogu od svanuca do noci ostati u svojoj nepomucenoj samoci,da nista ne trebam od ovih ljudi i da im nista ne moram dati.

[Swanheart]

Kao zid od mraka,vjetrova i magle stao je preda mnom umor i strah,taj crni teret s`kojim sam se rodio,strasan i neprolazan,a ja sam sjeo u njegovu sjenu i zaplakao.
Kazite mi gdje ima ljubavi!Kazite mi gdje da bjezim od zla,kazite;gdje da se sklonim od mrznje!
Kao vjenac plamena oko mene je mrznja;ima li mjesta dusi nad zvijezdama?Ima li svijetla casa odmora?Ima li cista visoka mjesta gdje ne dopire strahota zemlje?

[spf 3000]

hej swanheart as one freak to another
nekada davno sam naletela na sajt, sad slagacu te, mislim da je ivoandric.co.yu. osim standardnih stvari tu se mogao naci snimak price (ne mogu da se setim tacno koje, davno je bilo) koju on cita!!!
ja sam uvek mislila da je imao dubok i topao glas (posto ja volim takav muski glas naravno nisam mogla nikako drugacije ni da ga zamislim).
ne mogu ti opisati kakav je moj zabezek bio kad sam ga cula, a on zaba kreketusa
naravno trebalo mi je citavih dve i po sekunde da se zaljubim u taj kreketavi glas jer ipak sam zaljubljena u te misli
elem, ako vec nisi imala prilike to da cujes svakako potrazi.
e sad, ako sam promasila sajt don't shoot me.
it's worth looking for.

[Swanheart]

Nije dobra adresa,ali nije vazno.Drago mi je da ima jos neko osim mene da voli Andrica .

[Swanheart]

Ogledalo je simbol srece.
Zasto da lazem?Ja sam danas plakao,kratko i gotovo bez suza,ali sam plakao.Tu na ovom stolu s`grcem u grlu i licem na hladnoj hartiji.
Ja ne mogu videti u ogledalu oci svoje,koje su imale biti srecne,ja ne mogu izdrzati taj pogled.

[...]

Hm, od 1991 naovamo je pocela i pomalo pogresna percepcija njegovih
knjiga, na americkim izdanjima je kao blurb pisalo: "Procitajte
istoriju Bosne" (bilo veoma aktuelno sredinom devedesetih). I, jos na
amazon.com moze se procitati od citalaca - da je on kriv za rat u
Bosni, da je on potpaljivao mrznju medju ljudima svojim knjigama:wtf:
Meni najdraza od svih njegovih knjiga: "Znakovi pored puta".
Najdraza recenica (ne znam da li sam je tacno upamtio): "Toliko smo
se bojali; a nije trebalo - trebalo je ziveti."

[Swanheart]

Originally posted by ...
Hm, od 1991 naovamo je pocela i pomalo pogresna percepcija njegovih
knjiga, na americkim izdanjima je kao blurb pisalo: "Procitajte
istoriju Bosne" (bilo veoma aktuelno sredinom devedesetih). I, jos na
amazon.com moze se procitati od citalaca - da je on kriv za rat u
Bosni, da je on potpaljivao mrznju medju ljudima svojim knjigama:wtf:
Meni najdraza od svih njegovih knjiga: "Znakovi pored puta".
Najdraza recenica (ne znam da li sam je tacno upamtio): "Toliko smo
se bojali; a nije trebalo - trebalo je ziveti."

Andric sigurno nije kriv za rat u Bosni,pa covek je samo dao svoje misljenje o odnosima izmedju naroda na toj teritoriji.

[AngraMaina]

On doprineo sukobu? Vidim, svi su se pretrgli da ga spre?e, samo je Andri? huškao... mislim bljak.

Nego Glorfindel, probaj ponovo Gospoðicu, ako je shvatiš kao pripovetku koja se ?ita u jednom dahu i odvija u toku jednog jedinog sata, možda ti postane zanimljiva. Meni je ostavilo utisak što je tako dobro komponovana.

[Swanheart]

Posto sam konacno pronasla pesme od Iva Andric evo par meni najlepsih:
``Tama``
Ja ne znam kud ovo idu dani moji,
ni kuda vode ove noci moje.
Ne znam.
Ni otkuda ova magla ruzna
na sve sto se cekalo,
ni otkud nemir jadni
na sve sto se radilo,
ni zaborava otkuda,
zalosni na sve sto se ljubilo.
Magla.
Ko ce da mi kaze nocas,sta meni znace
lica i stvari i spomen minulih dana?
I kuda ovo idu dani moji
i zasto bije tamno srce moje?
Kuda?Zasto?

[Swanheart]

``Misao``
Tama je nastala i strepnja
i sva su sunca zasla
kad je Bog,ko blagu munju,poslao
utjehu koja dolazi od misli.

Utjeha koja dolazi od misli
najvise je od svih darova
nebeskih krajeva koje ne poznajemo,
a ni senka joj nije
najveca zemaljska sreca.

Gle,siromasak,
olicenje svake zemaljske patnje:
nepravdi,stradanja,bola,
putiuje,sjajan,na oblacima,
caruje nad svim harmonijama,
nosen
utjehom koja dolazi od misli.

[Swanheart]

``Vera Salutrix``

Ni spasa ni sna,o spasenju.

Otkako se duboko i tajno,
rastah sa svim na svetu
obozavam jos samo brzinu i kretanje,
jer tole zelje i skracuju daljinu,
i vode zivot svaki i stvar
kraju i ispujenju.

Ne ostavlja me jeza od onog dana
kada prvi put ugledah sebe,
kako po tvrdim cestama zemlje,
kao pobozan putnik Boga,
trazim i jedino slavim
smrt
koja je
mir,vjera,nevjesta, i uvir
svakog sna o spasenju.

[waterlily]

I ja sam, kao pretpostavljam i vecina ljubitelja pisane reci, obozavalac Andricevih dela. Citajuci ga, prepoznala sam u njegovim recima sopstvene misli koje nemam reci i talenta da definisem i iskazem. Na nesto slicno sam naisla mozda jos samo kod Dostojevskog.
Sto se tice opisa nabijanja na kolac, mislim da mi je tek kad sam ga procitala postalo zaista jasno na koji nacin se to radilo.

Slazem se sa Tot - om za pricu o vezirovom slonu.

Citati drugi put, kad budem imala knjigu uza se

[Swanheart]

Ivo Andric-"Otkrivanje"

Znajte da nisam onaj
Sto se u samrtnom liku
Pred vasim ocima krio.

Pod tim varljivim vidom
Uvek sam samo bio
Pesma velike srece
Koja huji I plavi,kao poplava zracna,
Mora I kontinente.

Pod tim varljivim vidom
Uvek sam,uvek bio
Pesma velikog sna,
Sna sto kao sneg veje I zasipa I gasi
Mora I kontinente.

Znajte da sam ja pesma
Izvora nepresusnog.
Pesma velike bede,
Gladi,bezrazloznog jada,koja oduvek puni
Mora I kontinente.

[Ulix]

Travnica hronika mu je najbolje delo. Ex Ponto mi se nekako najmanje svidja. Inace, uz Kisa, Crnjanskog, (sto da ne) Albaharija ili Pavica, jedan od nasih najvecih pisaca i jedan od mojih omiljenih.

[Swanheart]

"M.C."


Ostari?emo, što od burna života,
I smiri?emo se i proti volje;
To ne zna?i da ?emo biti "razo?arani"
-Bože, sa?uvaj! - i nositi
demonstrativno "?asne sedine".
Ne, tek, tako, bi?e nam draže mesto kraj prozora
i stišan razgovor;
doživljaj ?e zameniti se?anja,
i voli?emo malo odviše knjige i slike
na kojima drugi ne?e mo?i bogzna šta da vide.
Ostari?emo, dabome, al to je daleko.
Sada i još za dugo, volja da se
srdimo, volimo, grdimo, burno lomimo,
svuda kod ljudi otpor i raspre izazivamo,
tugu kod svojih.
I u svemu tome ?esto pomislim,
ne bez neke nežnosti sa samim sobom:
ostari?emo.
T.J. ako nas opet neka ognjena šimera
pre vremena ne odnese do ðavola.

[Sixto]

NE prevazidjen!

[feno]

Sveske i Most na zepi. Jedan od mojih omiljenih pisaca.

[Swanheart]

jos jedna od zaboravljenih tema

"Znaš li ko je stvorio ljude?", pitao je dečak. "Ljude? Znam. Čika Francisko", odgovarala je devojčica i pokazivala na portrete razmeštene po ateljeu.

"Razgovor sa Gojom"
Andrić

[DeVision]

Pa, ajde i ja da dodam jedan svoj omiljeni deo

-Znakovi pored puta-

"Ne dolazi i nece doci.Ne znam zasto pogledam na sat.Nemogucno je da dodje.Od te nemogucnosti sacinjem je sav moj danasnji zivot i svet.Tu je samo jos u proslosti.Bio bih zaista potpun i pravi mrtvac da proslost ne postoji.
tako zivim na ivici nepostojanja to jest u proslosti, i u pustinji mog punog saznanja da ona ne dolazi, da ne moze, da nece nikada doci.
To bi trebalo kazati kao pesmu koja bi ostala posle svega i umesto svega. Jedino, a nista."

[DeVision]

Ex Ponto

"Mi nismo atomi prasine koja se u oblacima bez cilja dize,
leti nad drumovima, nego sicusni delovi beskonacnog mozaika kome ja ne mogu ni naslutiti smisao, oblik ni velicinu, ali u kom sam, evo, nasao mesto i stojim pobozno kao u hramu."

[Swanheart]

“I sto pogledam sve je pjesma I cega god se taknem sve je bol.”

[Swanheart]

"Mali ljudi, koje mi zovemo 'deca', imaju svoje velike bolove i druge patnje, koje posle kao mudri i odrasli ljudi zaboravljaju. Upravo, gube ih iz vida. A kad bismo mogli da se spustimo natrag u detinjstvo, kao u klupu osnovne škole iz koje smo davno izišli, mi bismo ih opet ugledali. Tamo dole, pod tim uglom, ti bolovi i te patnje žive i dalje i postoje kao svaka stvarnost."

("Deca")

[MajstoriVoland]

Pridruzio bih se ovom fan clubu. Moja omiljena knjiga je Prokleta avlija, slika sveta i kompozicija su ono sto me je odusevilo jos na prvo citanje. Nedovrsenost te knjige je ono sto me je posebno fasciniralo (nedovrsenost u uslovnom smislu...). Pripovedac, narator pocinje pricu iz celije pored fra Petrove, u kojoj dva fratra popisuju njegovu zaostavstinu. Dalje se prica komponuje nekom vrstom ciklicnik krugova plejade najrazlicitijih ljudi, njihovih sudbina, zivota iz razlicitih sredina skupljenih u to dvoriste, u tu tvrdjavu zvanu "Prokleta avlija". Svako prica neciju pricu: fra Petar Zaimovu, Zaim Camilovu, Camil Dzem sultanovu. Zavrsava se slikom mladica kraj prozora fra Petrove celije koji, ustvari, nama prica citavu pricu. Njega nema na pocetku. Neki kriticari su tu trazili i pronalazili onog Andrica iz Nemira, Lirike, Ex ponta. Andrica liricara. Andrica pre Cuprije, pre Andrica hronicara. svidja mi se ta paralela. Jos jedna cinjenica mi potkrepljuje to misljenje. Pretpostavlja se da je Andric Avliju pisao gotovo ceo zvoj zivot. Doradjivao, skracivao, doterivao. Ima tu, cinimi se, svega, s tog puta od liricara do hronicara Andrica.
Prica o prici u prici... da. Sve je samo prica. I dok ima ko da je isprica, ona zivi.
Ne bih ga citirao jer ima toliko toga sto bih moga, ali mi se dopadaju tih nekoliko zakljucaka koji se namecu citajuci Avliju. Zivot koji je prica, ljudi pogresnog prvog koraka, krug kao neminovnost... itd.

[Swanheart]

@ MajstoriVoland

[MajstoriVoland]

Biti covek, rodjen bez svoga znanja i bez svoje volje, bacen u okean postojanja. Morati plivati. Postojati. Nositi identitet. Izdrzati atmosferski pritisak svega oko sebe, sve sudare, nepredvidljive i nepredvidjene postupke svoje i tudje, koji ponajcesce nisu po meri nasih snaga. A povrh svega, treba jos izdrzati i svoju misao o svemu tome. Ukratko: biti covek.

O prici i pricanju
(odlomak iz Andriceve Besede prilikom primanja Nobelove nagrade)

[MajstoriVoland]

"Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo."

"Sta vredi imati mnogo i biti nesto, kad covek ne moze da se oslobodi straha od sirotinje, ni niskosti u mislima, ni grubosti u recima, ni nesigurnosti u postupcima, kad gorka i neumitna a nevidljiva beda prati coveka u stopu, a taj lepsi, bolji i mirniji zivot izmice se kao varljivo prividjenje."


ovaj mi je omiljeni: "Svaki rastanak izaziva u nama dvostruku iluziju. Covek sa kojim se prastamo, i to ovako, manje-vise zauvek, cini nam se mnogo vredniji i dostojniji nase paznje, a mi sami osecamo se mnogo sposobniji za izdasno i nesebicno prijateljstvo nego sto u stvari jesmo."


"Nije najveca budala onaj koji ne umije da cita, nego onaj koji misli da je sve ono sto procita istina."


"Nije najgore sto se pati ni sto se umire, nego sto se stari, jer starenje to je patnja bez leka i nade, to je smrt koja traje."


"Vrline jednog coveka mi primamo i cenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara nasim shvatanjima i sklonostima."


A ovo je nesto, meni, nepobitno: "Ne postoji srednji put, onaj pravi, koji vodi napred, u stalnost, u mir i dostojanstvo, nego da se svi krecemo u krugu, uvek istim putem, koji vara, a samo se smenjuju ljudi i narastaji koji putuju, stalno varani."



mucho 4 Swanheart

[MajstoriVoland]

Originally posted by Swanheart
Nije dobra adresa,ali nije vazno.Drago mi je da ima jos neko osim mene da voli Andrica .

adresa je http://www.ivoandric.org.yu/index.htm