Bootstrap Framework 3.3.6

[Orlando the Lady]

za mk-srp. lobi!

[pipinveliki]

Originally posted by Garbo
RAZGLEDNICA
Miroslav Antic


Mesec je tupom krivom kamom
posekao jedno vece zuto.

Oprosti
bio sam skitnica samo
pa sam u tvoje oci zalutao.

I cudno nespretno prosuo se
kao lopta vrelog snega
nasmejan
izguzvane kose
od ptica ranjav
od cveca pegav.

Oprosti
uvek moram da odem.
Vetrove zute jesen vec place.
Jezera-oci.
Sto kvase vode
obale obraza za skitacem.

Uvek se biva lep na pocetku.
Pomalo dobar.
Pomalo tuzan.

Uvek se biva na ovom svetu.
Na kraju tudj.
Na kraju ruzan.

I uvek samo sebe imamo.
I san pun zelja
nedorecen.

Mesec je tupom krivom kamom
posekao jedno zuto vece.

poslednja dva dana citam poeziju i trazim odgovarajucu pesmu
i nadjem je sad kad nisam ni trazio

[pipinveliki]

Originally posted by Garbo
Endre Adi

POLJUPCI ZATVORENIH OCIJU


Da uvek zajedno poljupce sanjamo
to znam
i to kad u plac brizne.
Dali je ona na koju mislim?
Uvek osecam
kad joj nocu pokrivac sklizne.
Mi se mozda nikada necemo sresti
tuzni putnici
nas dvoje.
Ali sam kraj nje kad god zazeli
I Ona uvek dodje
kroz ljubav tudjinke ma koje.
Mozda joj je bujna i crna kosa
takvu kosu zelim.
Njenu tesku crnu kosu
koliko puta su donele
plave devojcice u nocima zrelim.
Jos cu jednom tako zatvoriti oci
pod poljupcem druge zene
kad i ona tako nekog bude ljubila
zatvorenih ociju
jer vise nece moci cekati na mene.

[Ulix]

On je bio Autoritet. Ja sam mu se u strahu
Ispovedao. Uvek je dolazio u sivom vojničkom
Šinjelu. Strašan, podbuo, ćutljiv.
Kad je govorio, vikao je. Kad je ćutao, pripremao se

Da podvikne. Kazuj, kazuj! Sve po redu mi kazuj.
Ja sve znam, ali mi ti sve ispričaj. Hoću iz tvojih
Usta da čujem sve kako je bilo. I ja sam pričao
Sve kako je bilo. On bi klimnuo glavom i bez reči izašao.

Jednog dana sve mu potanko ne ispričah i on me odmah
Kazni. U uglu sam klečao, na mišjim repovima klečao.
On je pak stajao nasred sobe, uspravljen, visok, u svetlosti.
Posle toga nije dolazio: Otišao je da uništi sunce i sve zvezde.

Novica Tadić

[Myto]

Epitaf za osudjenu knjigu

Citaoce mirni, sretni,
Dobrocudni, skromni, casni,
Baci taj spis vrazji strasni,
Raskalasni, pust i setni.

Ako skole nisi steko
Kod Sotone, starog lisca,
Baci! jer ne shvatas pisca,
Il: bolestan!- za nj bi reko.

Ako,- da te car ne skoli,-
Smes da gledas u ponore,
Tad me citaj i zavoli,

Duso, sto te jadi more,
Pa potrazi raj svoj mio,
Zali me! ... Il’ proklet bio!

[Li]

Moja omiljena... posvecujem je svojoj drugarici na koju me i podseca


Владислав Петковић Дис: МОЖДА СПАВА


Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao:
Da je čujem uzalud sam danas kušao,
Kao da je pesma bila sreća moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za buđenja moć,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se kreće u umrlu noć.
U snu svome nisam znao za buđenja moć.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oči neke, nebo nečije,
Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne sećam se ničeg vise, ni očiju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te oči da su moja duša van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, sto ja noćas snih;
Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih.

Ali slutim, a slutiti još jedino znam.
Ja sad slutim za te oči, da su baš one,
Što me čudno po životu vode i gone:
U snu dođu, da me vide, šta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Da me vide dođu oči, i ja vidim tad
I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće;
Njene oči, njeno lice, njeno proleće
U snu vidim, ali ne znam, sto ne vidim sad.
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad.

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled sto me gleda kao iz cveća,
Što me gleda, sto mi kaže, da me oseća,
Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili počiva;
Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;
Možda spava, i grob tužno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Možda živi i doći ce posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.

[boy89]

Moja omiljena pesma je Santa Maria Della Salute od Laze Kostica.

Jedan moj str8 drug je pesnik, obozava beat generaciju, narucito
Alana Ginsberga evo nekih njegovih stihova, pa sta mislite:

Macak u cizmama,
pijan kao letva ili kao ja
gleda me isprazno
dok u vunenim gacama
pored peci grejem jaja
zamisljajuci preciste i divne uvojke
Zaratustrine kose
koja krasi glavu vecnog mudraca.
I sanjam starog rogatog carobnjaka
dok poducava svog bledog i mlohavog ucenika
perverznim vestinama.
....

Znam da je neoubicajno al ima decko ima dara, sta vi mislite?:)

[boy89]

Mala ispravka, stihovi nisu Ginsbergovi nego su od mog druga

[Li]

:love:Barbara - Žak Prever

Seti se Barbara, bez prestanka je kišilo
nad brestom toga dana, a ti si hodala nasmejana
prokisla, radosna, očarana, pod kišom
seti se Barbara, bez prestanka je kišilo nad brestom
a ja sam te sreo u ulici Sijama
smešila si se, i ja sam se smešio
ti koju nisam poznavao,
ti koja me nisi poznavala
seti se

seti se toga dana
ne zaboravi

neki čovek je stajao u tremu i
viknuo tvoje ime, Barbara
a ti si po kiši k njemu potrčala
radosna, prokisla, očarana
u njegov zagrljaj pala

seti se toga Barbara,
ne ljuti se što ti govorim ti
ja kažem ti svima koje volim
čak i onima koje sam jednom video
ja kažem ti onima koji se vole
čak i onima koje nisam upoznao.

seti se Barbara i ne zaboravi
tu kišu mudru i sretnu, na svome licu sretnom
nad ovim gradom sretnim
tu kišu iznad mora i iznad arsenalom
tu kisu sto je pala na brod iz Cezana

oh, Barbara rat je je svinjarija velika i šta je sa sobom sada
pod kišom kanonada ognja, krvi i čelika

a onaj koji te je grlio, zaljubljeno
je li umro, nestao ili još uvek živi

oh, Barbara
bez prestanka kiši nad Brestom
jednako kao i tada

ali to nije isto, i sve je srušeno
to su porotne kiše, strašne i neutešne
to nije oluja više od ognja, krvi i čelika
to su naprosto oblaci
što kao pseta crkavaju
kao pseta što nestaju u mlazu vode
nad brestom
da trunu negde daleko, daleko, daleko od bresta
od koga ništa ne osta.

Barbara, Barbara

[Orlando the Lady]

Originally posted by Ulix
On je bio Autoritet. Ja sam mu se u strahu
Ispovedao. Uvek je dolazio u sivom vojničkom
Šinjelu. Strašan, podbuo, ćutljiv.
Kad je govorio, vikao je. Kad je ćutao, pripremao se

Da podvikne. Kazuj, kazuj! Sve po redu mi kazuj.
Ja sve znam, ali mi ti sve ispričaj. Hoću iz tvojih
Usta da čujem sve kako je bilo. I ja sam pričao
Sve kako je bilo. On bi klimnuo glavom i bez reči izašao.

Jednog dana sve mu potanko ne ispričah i on me odmah
Kazni. U uglu sam klečao, na mišjim repovima klečao.
On je pak stajao nasred sobe, uspravljen, visok, u svetlosti.
Posle toga nije dolazio: Otišao je da uništi sunce i sve zvezde.

Novica Tadić

I uz uvaa
zavanje jadne cinjenice da se poezija danas vise cita nego pise, Novica Tadic jeste prvorazredni pesnik.

[cranky]

Nikada ne kažeš reč koju bi trebalo.
Da te ne bih ocenio, izmičeš mi na hiljadu strana.
Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje...
nikada ne ideš putem kojim bi trebalo.

Tvoj prohtev veći je od prohteva drugih, zato ćutiš.
Pritvornom ravnodušnošću ne haješ za moje darove.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje...
nikada ne uzimaš sto bi trebalo.

Tagore

[Li]

Ova mi je bila omiljena kada sam bila klinka... znala sam da je recitujem jos u drugom razredu

Pesma o keruši - Sergej Jesenjin

U svitanje, u pojati niskoj,
Gde se zlati rogoza gomila,
Sedmoro je štenadi riđaste,
Sedmoro je kučka oštenila.

Ližući ih jezikom crvenim,
Milovala štenad sve do mraka,
I kopneo sneg je zagrejani
Ispod njenog toploga stomaka.

Kad je jato kokošaka lenih
Zadremalo na motki sedeći,
Pošao je seljak natmureni,
Svih sedmoro noseći u vreći.

Mučeći se da im priđe malo,
Trčala je kroz nanose meke...
I dugo je, dugo je drhtalo
Nezamrzlo ogledalo reke.

Kada se natrag vukla po prtini,
Ližući svoje telo oznojeno,
Mesec joj se nad kućom učini
Kao jedno riđe štene njeno.

Gledala je u visinu modru,
Žalosni se urlik dugo čuo,
Tanki mesec klizio po svodu
I u polja za breg utonuo.

Nemo, ko od milostinje bedne,
Kada kamen bace joj iz šale
U sneg su se pseće oči njene
Kao zlatne zvezde skotrljale.

[starsailor]

POSVETA MOJOJ ZENI


Kojoj dugujem sto radoscu sam ispunjen
I sto se moji osjecaji bude kad budimo se mi
I sto istog trena pocinak dolazi kad vrijeme je sna,
Skladno disanje

Ljubavnika kojih tijela mirisu jedno drugom
Koji misle iste misli bez potrebe da se zbori
I tepaju iste rijeci bez potrebe da se neki smisao rodi.
Nece od zlovoljnog vjetra se zalediti


Nit' od sumornog tropskog sunca uvenuti
Cvijece u cvijetnjaku koji je nas i samo nas
Al' posveta je ova da je drugi cita:
I bliske su ovo rijeci u javnost tebi upucene.



T.S.Eliot

[bas bleu]

To My Wife

Choice of you shuts up that peacock-fan
The future was, in which temptingly spread
All that elaborative nature can.
Matchless potential! but unlimited
Only so long as I elected nothing;
Simply to choose stopped all ways up but one,
And sent the tease-birds from the bushes flapping.
No future now. I and you now, alone.

So for your face I have exchanged all faces,
For your few properties bargained the brisk
Baggage, the mask-and-magic-man's regalia.
Now you become my boredom and my failure,
Another way of suffering, a risk,
A heavier-than-air hypostasis.

Philip Larkin

[starsailor]

Originally posted by bas bleu


To My Wife

Choice of you shuts up that peacock-fan
The future was, in which temptingly spread
All that elaborative nature can.
Matchless potential! but unlimited
Only so long as I elected nothing;
Simply to choose stopped all ways up but one,
And sent the tease-birds from the bushes flapping.
No future now. I and you now, alone.

So for your face I have exchanged all faces,
For your few properties bargained the brisk
Baggage, the mask-and-magic-man's regalia.
Now you become my boredom and my failure,
Another way of suffering, a risk,
A heavier-than-air hypostasis.

Philip Larkin

uh kako je dobra

[Hys.]

NEVERNA SUPRUGA (Lorka)

I odvedoh je na reku
misleći da je devojka,
a imala je muža.

Bilo je to u noći svetoga Jaga
i kao po dogovoru -
pogasili su se fenjeri
i zapalili svici.

Na poslednjem uglu ulice
dodirnuh njene zaspale dojke
i odjednom mi se otvoriše
kao grane zumbula.

Njena uštirkana suknja
zvonila mi je u ušima
kao komadić svile
rezan sa deset noževa.

Bez svetlosti u svojim krošnjama
drveće je poraslo.
I horizont pasa
lajao daleko od reke.

Pošto smo prošli kupine,
vrbe i trnje,
pod velom njene kose
iskopah jamu u vlažnom pesku.

Ja skidoh kravatu;
ona skide haljinu.
Ja otkopčah revolver,
ona skide četiri jelečića.

Ni smilje ni puževi
nemaju put tako finu,
ni velika ogledala
ne blistaju tim sjajem!

Njena su mi bedra bežala iz ruku
kao iznenađene ribe
pola u ognju a pola hladna.

Tu noć sam projurio
najlepši put
jašući kobilu od sedefa
bez uzde i uzengija.

Čovek sam i ne dolikuje mi
da kažem šta mi je rekla;
savest mi nalaže
da budem diskretan.

Prljavu od poljubaca i peska
odneo sam je na reku.
Ljiljani su se mačevali
sa vetrom.

I ponašao sam se onako
kao što dolikuje meni pravom Ciganinu.
Poklonih joj kotaricu
od žute svile.

I ne htedoh da se u nju zaljubim
jer je imala muža,
a kazala mi je da je devojka
kad sam je odveo na reku.

[Orlando the Lady]

Lorka. Lepo.
Volim te, Hys.

[Delete]

Psalm tužne neveste


Za blagost koju si našla u samoći mojoj
uzneću te iznad ljudi svojim glasom košnice
napuštene.
Otrgnuću sa prstiju tvojih sve ono što te okiva,
svaki beleg koji zatamljuje tvoju kožu
i neće više biti prstenja u žilama tvojim.
Onda ćeš mi doći tako nova
kao da nikad teret nisi osetila na plećima svojim.

Vratiću ti krv nataraške
da te vidim u petnaestoj godini kako jedeš trešnje.

Ja sam onaj koga si kao devojčica
u školjkama čula kako plovi.

Onaj koji je slatke priče narandžama pričao
kada si se sa prstenom ponovo igrala.

Onaj koji je tkao lanene snove i anđele
na oltarnicima belim.

Onaj koji je na dan tvoga prvoga straha
stavio bulke u ložnicu tvoju.

Još pesnik bio nisam,
ali narandže su već naslućivale cvetove svoje;
mislio sam:

''Kada te budem sreo,
nastaviću da te tražim svakoga dana.

Ljubiću te u različite sate
da bih izmenio dolazak noći.

Ostavićeš na njivi svoju odeću sa mirisom žene
da bi zemlja znala da treba da procveta.

Kad dođe vreme orhideja, staviću ti ih u kosu.
Tvoje malene uši će ih postideti.

Ješćemo plodove šumske i hodaćemo bosi
da nam usne imaju ukus rose.

Nećemo ulaziti u gradove ni u hramove
da ne bi bilo ljudske tvorevine između kože i boga.

Bićeš povratak za onog sina moga
koji je izgubljen od početka sveta.

Kad budeš njihala ruke i bude te ganula
uspavanka,
razmišljaće vrba što bdi nad obalama.

I tvoja belina će umilostiviti vodu
gde vodenica sanja svoje najbolje brašno.

A kada bude trebalo bdeti radi hleba,
napunićeš mi usta gradom da umiriš poljupce.

Sklonićeš se od kiše u školjku,
a moja će ruka uzeti tvoju pesmu i podići je do
mog uha.

Skočićeš u rečnu dubinu
da bi ne padajući skočila sa oblaka na oblak.

Zarićeš ruke u zemlju vlažnu od kiše
da bi označila mesto za ljiljane.

Prvog dana kada budeš zapevala, posećićemo drveće
jer tog dana gnezda će biti nepotrebna.

Kad čuju tvoj glas, pčele će prestati da rade, a saće će ostati prazno."
To ti ja govorim.
Sad slušaj šta ti velim.

''Pevaj dok ne osetiš
da te bole očni kapci.
Misli na mene dok ti san
ne odleti sa lastavicama.
sanjaj me dok noć ne bude
primorana da se sakrije u zvonima.

Voli me dok ti se oči
ne napune suzama.

Plači dok od suza
ne pobegnu ptice.
Zovi me dok ne poraste
trnje u mojim ušima.
Čekaj me dok ribe
ne popiju sve reke i zapevaju.
Jer jednoga dana to će se dogoditi."

[starsailor]

Ako će proljeće
onda će nebo
onda će trešnja
bjelinom zasjati
onda će ljubav
pa onda miris
kose na ramenu
ako će proljeće
onda će oči
sanjati ljubičaste zore
i bit će tužno
ako se taj zid
od šutnje ne razbije
a proljeće će sigurno.


Željko Krznarić

[Orlando the Lady]

SIROMASI

Siromasi nestalno lebde
izmedju zivota i smrti
i svaki cas moze da pretegne
nevidljivi uteg smrti.

Svaki cas mogu da prijedju
medju i odmah budu
u smrti: najblizoj blizini.

(Antun Branko Šimić)

[Dzelajza Rouz]

Beneath my hands
your small breasts
are the upturned bellies
of breathing fallen sparrows.

Wherever you move
I hear the sounds of closing wings
of falling wings.

I am speechless
because you have fallen beside me
because your eyelashes
are the spines of tiny fragile animals.

I dread the time
when your mouth
begins to call me hunter.

When you call me close
to tell me
your body is not beautiful
I want to summon
the eyes and hidden mouths
of stone and light and water
to testify against you.

I want them
to surrender before you
the trembling rhyme of your face
from their deep caskets.

When you call me close
to tell me
your body is not beautiful
I want my body and my hands
to be pools
for your looking and laughing.


Leonard Cohen

[Orlando the Lady]

^


Ont:
POST SCRIPTUM

U siromastvo gledah
i htjedoh da ga otpjevam

Al kad se dublje zagledah unutra
zanijemih
vidjeh:
Bezdana je bijeda!

Sto posta mojom pjesmom?
jedan pogled, uzdah
Sve ostalo mi osta izvan pjesme
neopjevano

To mogu samo cutati.

[cranky]

Uzeo mi je
zrno groždja
ispred prstiju.

Prošao pored mene
rekavši:
dobro grožde!

I otišao...
stisnuvši moju želju zubima,
uživajuci u njenim sokovima.

[bas bleu]

Love Again

Love again: wanking at ten past three
(Surely he's taken her home by now?),
The bedroom hot as a bakery,
The drink gone dead, without showing how
To meet tomorrow, and afterwards,
And the usual pain, like dysentery.

Someone else feeling her breasts and cunt,
Someone else drowned in that lash-wide stare,
And me supposed to be ignorant,
Or find it funny, or not to care,
Even ... but why put it into words?
Isolate rather this element

That spreads through other lives like a tree
And sways them on in a sort of sense
And say why it never worked for me.
Something to do with violence
A long way back, and wrong rewards,
And arrogant eternity.

Philip Larkin

[Forgiven]

Ово је моја песма.

Данас, то је јуче
и смарагдна птица што без крила бежи,
у неспокој туче срце њено сиво,
данас је све прошло
што унапред се спушта
и љутито режи,
скривајући мукле, затамњене очи
данас, то је било
шапутаће људи
данас, то је ниски плафон
што се руши
данас је и чемер онај који сања
данас се и небо јецајући гуши.

Ја желим да гледам
небо док се гаси,
нека светла нема,
нека таме нема,
спустите завесу
на представу бедну,
данас је празнина
која помно дрема,
и мучнина јесте
изазвана свима,
данас је срамота
истинског живота
и трула тишина
над ракама свежим.

[Sunce]

Zahvaljujem forumasu lostinspace na prevodu ove pesme . Poslusajte i muziku:

http://www.youtube.com/watch?v=wOPpPEzesfs

Na telefonu
Vas glas
I neke reci
koje izgovoriti necu...
Sve te reci koje plase
kada ne zasmejavaju
koje su deo previse filmova,
pesama i knjiga...
Zelela bih ih vam reci i proziveti ih,
necu to uciniti;
zelim - ne mogu.
Ostavljena sam sama da kopnim, a znam gde ste vi...
Stizem, cekajte me, upoznacemo se...
Spremite svoje vreme, za vas ja imam sve svoje.
Volela bih da stignem, ali ostajem, mrzim sebe
Necu uspeti,
zelim - ne mogu
moram vam reci, moram stici
ili moram spavati...
Plasim se da ne cujes,
plasim se da si kukavica,
plasim se da ne budem nesmotrena.
Ne mogu ti reci... Da te... mozda volim...

Ali ako jednog dana pomislis da me volis,
ne misli da mi secanja smetaju,
i trci, trci dok ne izgubis dah,
potrazi me,
Ako jednog dana pomislis da me volis,
I tad se namucis da vidis kuda te sve putevi vode,
potrazi me,
Ako ti se zivot nekad smuci,
ako te nekad bude mrzelo da zivis,
pomisli na mene, pomisli na mene...

Ali ako jednog dana pomislis da me volis,
ne smatraj to problemom,
i trci, trci dok ne izgubis dah,
potrazi me,
Ako jednog dana pomislis da me volis,
Ne cekaj ni sedmice, ni dana,
jer ne znas gde te zivot moze odvesti,
potrazi me,
Ako ti se zivot nekad smuci,
ako te nekad bude mrzelo da zivis,
pomisli na mene, pomisli na mene...

[Sunce]

Originally posted by Forgiven
Ово је моја песма.

Данас, то је јуче
и смарагдна птица што без крила бежи,
у неспокој туче срце њено сиво,
данас је све прошло
што унапред се спушта
и љутито режи,
скривајући мукле, затамњене очи
данас, то је било
шапутаће људи
данас, то је ниски плафон
што се руши
данас је и чемер онај који сања
данас се и небо јецајући гуши.

Ја желим да гледам
небо док се гаси,
нека светла нема,
нека таме нема,
спустите завесу
на представу бедну,
данас је празнина
која помно дрема,
и мучнина јесте
изазвана свима,
данас је срамота
истинског живота
и трула тишина
над ракама свежим.

Dopada mi se!

[sofia]

Napolje iz moga zazidanog beskraja
Iz zvezdanog kola oko moga srca
Iz moga zalogaja sunca
Napolje iz smešnog mora moje krvi
Iz moje plime iz moje oseke
Napolje iz mog ćutanja na suvom
Napolje rekao sam napolje
Napolje iz moje žive provalije
Iz golog očinskog stabla u meni
Napolje dokle ću vikati napolje
Napolje iz moje glave što se rasprskava
Napolje samo napolje

V.Popa

[sofia]

Tebi dođu lutke
A ja ih u krvi svojoj kupam
U krpice svoje kože odevam
Ljuljaške im od svoje kose pravim
Kolica od svojih pršljenova
Krilatice od svojih obrva
Stvaram im leptire od svojih osmeha
I divljač od svojih zuba
Da love da vreme ubijaju
Kakva mi je pa to igra

V.Popa

[sofia]

Ne šali se čudo
Sakrilo si nož pod maramu
Prekoračilo crtu podmetnulo nogu
Pokvarilo si igru
Nebo da mi se prevrne
Sunce da mi glavu razbije
Krpice da mi se rasture
Ne šali se čudo s čudom
Vrati mi moje krpice
Ja ću tebi tvoje

Vasko Popa