Bootstrap Framework 3.3.6

[Simor]

Jel' neko gledao ovaj film sa Jessicom Lange? Ja sam ga sasvim slučajno uhvatio pre neko veče na Pinku. Priča o muškarcu, koji posle 25 godina braka, želi da promeni pol, i o tome kako njegova porodica i okruženje prihvataju to. Jedna lepa, topla i, na momente, vrlo duhovita priča.

[KiWi]

Video sam u programu ... Na žalost, nisam gledao ... Deluje zanimljivo i vredno gledanja

http://www.imdb.com/title/tt0338290/

[avalon]

Gledao sam na HRT2 pre jedno 2 meseca.
Sto Simor rece, jedna lepa, topla i, na momente, vrlo duhovita priča.
Glumci su odlicni

[vanillapuff]

Gledala sam... Simpatican filmic, da, ali na momente malcice preterano zasladjen na americki nacin...

[Simor]

Znaš kako, u principu si u pravu - u filmu ima tipičnih američkih sladunjavih elemenata. Međutim, meni to ne smeta preterano. Inače je to stvar koja mi najmanje smeta kod "mainstream" američkih filmova. Nekako sladunjavi elementi, elementi koji najčešće nemaju osnova u realnom životu, su nekada neophodni. Film je preneo dve stvari - nije strašno, zlo i naopako ako osoba ima u sebi potrebu da promeni pol, a s druge strane napuni čoveka određenim životnim optimizmom. Možda je zaista teško zamisliti suprugu, koja posle 25 godina braka sa mužem, odlučuje da, zbog ljubavi, ostane sa njim, pa mu još pomaže u izboru garderobe, ili da trans osoba umesto otkaza dobije kancelarijski posao kako bi izbegla diskriminaciju od strane drugih radnika, ali su ljudi svakako svesni šta je realnost, a šta fikcija, a određena doza optimizma je preko potrebna.

Ja volim umetnost da posmatram kao transcendiranje postojećeg. Naravno da, ako bi se umetnost samo svela na postavljanje nekog ideala, koji bi nam služio kao beg od realnosti, umetnost baš i ne bi imala neku pohvalnu funkciju. Ali, čak i takva umetnost (pa neka je i trash, ali onda, valjda, ne bi se mogla ni svrstati u umetnost?) može da nam pomogne da se suočimo i sa svetom oko sebe i sa istinom.

Eto, ja se raspisao i nevešto pokušao da odbranim američki filmski optimizam. Nadam se da će holivudski magnati imati sluha za moje pisanije i da će me angažovati u nekom od filmova. Makar kao statistu.

[Mr.Ja]

Elem, ko skida ovaj film?

[Tot]

Ja, isto nemam problema sa tzv. sladunjavošću američkih filmova. Nekad znaju da preteraju ali dobro... Ljudi odlaze u bioskop da se suoče sa stvarnošću na jedan lakši način. Valjda Balkanci imaju posebnu potrebu da filmski sjebavaju svoje raspoloženje a ja nemam čestu potrebu gledati neke stravične drame i prikaze beznađa.

Originally posted by Simor
Možda je zaista teško zamisliti suprugu, koja posle 25 godina braka sa mužem, odlučuje da, zbog ljubavi, ostane sa njim, pa mu još pomaže u izboru garderobe, ili da trans osoba umesto otkaza dobije kancelarijski posao kako bi izbegla diskriminaciju od strane drugih radnika, ali su ljudi svakako svesni šta je realnost, a šta fikcija, a određena doza optimizma je preko potrebna.

Da, potcrtao bih jedan kontakt sa savremenim problemima u takvim filmovima i pored, nazovimo je tako, sladunjavosti. Čini mi se da je pretpostavka za sladunjavost postojanje vedre strane života, pa terapeutska strana nije zanemarljiva. U Srbiji ćete teško naći jednu solidnu bazu za sladunjavost tog tipa. Osim toga željno iščekujem da se ovde nonšalantno, bez mržnje i hipertragizma ispriča filmska priča o nekoj neobičnoj ljubavi...gay, lezbo, trans a da pri tom u bioskopsku salu ne provali Žarko Gavrilović&comp i pretuče gledaoce u odsustvu glumaca.

Film cu svakako jednom pogledati i zbog Toma Vilkinsona koji je moj omiljeni glumac. Evo još jedna njegova fotografija i plakat ovog filma:

[vanillapuff]

Nadam se da moj post niste shvatili u tom smislu da sam njegov, do duse, kratki sadrzaj uperila striktno PROTIV americkog optimizma - nazovimo ga, dakle, tako... Naime, takav nacin prikazivanja situacije zaista moze da deluje terapeutski - sto na pojedinca koji se i sam suocava sa tematikom te vrste i u realnom zivotu (na taj nacin film mu moze pokazati pozitivniju stranu te price koja svakako, uz bliske i drage ljude, moze da postoji i postoji. Ja iskreno verujem u to), sto na veci broj ljudi koji se jos uvek nisu susreli sa situacijama ovog tipa. Nevolja, iliti svojevrsna nezgoda nastaje kada se takav zasecereni prikaz postavlja kao paradigma americke velicanstvene "demokratije" i tolerantnosti za koju nisam sasvim ubedjena da se na taj nacin dosledno i sprovodi - ali to je vec politicko pitanje....

Dalje; ni meni americki filmski optimizam ne smeta, ali svojim senzibilitetom nisam sigurna da zaista mogu da se povezem sa takvim sistemom prikaza i da film dozivim na dubok i prisan nacin koji ce me ostaviti u razmisljanju, sa nizom cudesnih pitanja... To je ono sto ja od filma ocekujem.
Balkanski filmovi su otisli u drugu krajnost - ljudi, ono nije hipertragizam, ono je nadrealna fantazmatska agresija sa kojom takodje ne mogu da se poistovetim.

Ja zato glasam za filmove severno i zapadnoevropske produkcije, ali bez obzira na to, i dalje se cesto rado vracam Amerikancima - umeju oni sa iluzionizmom - skidam kapu....

[Simor]

Slažemo se. Naravno, nekada ni meni američki optimizam ne omogućava da film shvatim dublje (tu pre svega mislim na ono što bi bio mainstream američkog filma), ali je svakako "voljenje" filma nemoguće bez američkih autora i američke filmske industrije (a poznajem ljude koji odbijaju da gledaju američke filmove, navodno zbog nedostatka "umetničke dimenzije", što je po meni em netačno em se čovek lišava velikog dela filmske produkcije koji je itekako vredan gledanja i neophodan ako si već "filmofil").

[vanillapuff]

Apsolutno!!! Svako idejno ostvarenje u filmskom svetu, ma koliko drugacijim jezikom bilo iskazano, nosi svoju poruku koju je vredno primiti i o njoj oformiti misljenje... Zato, pored TV-a i njegovih naslednika (sada retko upotrebljivi video-rekorder, kompjuter, DVD), vracajmo se u bioskop iz ovih stopa!!!!!!!!!!!!