Bootstrap Framework 3.3.6

[Dark Walker]

"Ako si se uputio prema cilju i putem počeo zastajkivati i kamenjem gađati svakog psa koji laje na tebe, nikad nećeš stići na cilj."

Dostojevski

[Dark Walker]

"Zaljubiti se ne znači voleti. Čovek se može zaljubiti i mrzeći." (Braća Karamazovi)

[Dark Walker]

"To je od reči do reči ono što mi je pričao, uostalom, odavno već, jedan lekar - primeti starac. - To beše čovek već u godinama i nesumnjivo pametan. On je govorio tako isto otvoreno kao i vi, iako šaleći se, ali šaleći se tužno; ja, veli, volim čovečanstvo, ali se čudim samome sebi: što većma volim čovečanstvo uopšte, tim manje volim pojedine ljude, to jest svakog zasebno kao pojedinca. U svojim maštanjima ja sam često - veli on - dolazio do čudnih misli da služim čovečanstvu, i ja bih možda pošao i na krst za ljude kad bi se to najedared odnekud zahtevalo - a međutim, ni dana nisam kadar provesti ni s kim u jednoj sobi, znam to iz iskustva. Tek što se taj nađe blizu mene, a već njegova ličnost guši moje samoljublje i stešnjava moju slobodu. Za jedan dan sam kadar i najboljeg čoveka omrznuti: jednog zato što dugo za ručkom jede; drugog zato što ima kijavicu i neprestano se useknjuje. Ja, veli, postajem neprijatelj ljudi čim me se oni i najmanje' dotaknu. Zato se uvek tako dešavalo da što sam više mrzeo ljude pojedince, tim je vatrenija postajala moja ljubav prema čovečanstvu uopšte."

Dostojevski

[Dark Walker]

Da utvrdimo gradivo:

"No, ipak upamtite, pa ćete se posle, nekad, složiti sa mojim rečima. Znajte da nema ničeg višeg, i jačeg, i zdravijeg, i korisnijeg za budući život nego kakva lepa uspomena, a naročito koja je ponesena još iz detinjstva, iz roditeljske kuće...
Vama se mnogo govori o vašem vaspitanju, a jedna tako divna, sveta uspomena, očuvana iz detinjstva, možda je baš najbolje vaspitanje. Ako čovek ponese mnogo takvih uspomena sa sobom u život, onda je taj čovek spasen za ceo život. A, ako makar i samo jedna lepa uspomena ostane u našem srcu, i to nam nekad može poslužiti kao spas."

Dostojevski

[Dark Walker]

Dostojevski povezuje najgore ljudske osobine sa nevinošću i nedodirljivu dobrotu spaja sa najružnijim životnim željama. U njegovim romanima junaci nisu ljudska bića već predstavljaju snažne i zamućene slike iz snova koje se uvek stope sa najobičnijim oblicima postojanja. Ljudi predstavljaju dekor koji krasi situacije koje se sastoje od snažnih i nedokučivih zakona. Zakoni menjaju likove dok se likovi menjaju da bi ostali netaknuti.

“Gde li sam ono čitao kako jedan što je osuđen na smrt, sat pre smrti, govori ili misli: kad bi mogao živeti ma gde na kakvoj visini, na steni, i to na takvom uzanom prostoru da samo dve noge mogu stati – a unaokolo da su bezdani, okean, večni mrak, večna usamljenost i večna bura – i ostati tako stojeći na jednom aršinu prostora celog života, hiljadu godina, čitavu večnost, da bi ipak bolje bilo i tako živeti, nego sad odmah umreti! Samo da je živeti, živeti, živeti! Ma kako živeti – samo živeti!... Kakva istina! Gospode, kakva istina!”

Zločin i kazna