S tim sto pod ovim drugim linkom stoji da je snimanje najavljeno jos 21. oktobra 2005. Je li projekat i dalje aktuelan? Hoce li biti snimanja po Srbiji?
Originally posted by Renoir
Oh la la la...
Ajd' navescu samo neke moje FRANCUSKE momente...
moja prva ljubav - najveca - le plus grand - Hubert Vacelet
moje ostale ljubavi
-RENOIR - promenio svojim slikama moj zivot na bolje
-PROUST - genije... nedostizni ideal kada je sintaksa i izrazavanje u pitanju
-MYLENE FARMER - je t'aime melancolie...
mracna, tuzna....nikada srecna... njene pesme-moj zivot
-BALZAC - neprevazidjeni romansijer
zatim...
-ZAZIE - velika inspiracija... j'adore sa musique...
-PREVERT - ljubak do besvesti...
-STENDHAL - klasik...velikan...
-MONET - moja druga ljubav...
-DELACROIX... MATISSE...GAUGUIN...CEZANNE...
- LOUIS DE FINES (GENDARME DE SAINT TROPEZ) - uvek me zasmeje...
- LE FABULEUX DESTIN D'AMELIE POULAIN... moj omiljeni film
-BAUDELAIRE... genije za petites poemes en prose
-VERLAINE & RIMBAUD ... le couple
-LES DIEUX DU STADE... MECS MECS MECS/BOYS BOYS BOYS!!!!
Originally posted by Renoir
Oh la la la...
Ajd' navescu samo neke moje FRANCUSKE momente...
moja prva ljubav - najveca - le plus grand - Hubert Vacelet
moje ostale ljubavi
-RENOIR - promenio svojim slikama moj zivot na bolje
-PROUST - genije... nedostizni ideal kada je sintaksa i izrazavanje u pitanju
-MYLENE FARMER - je t'aime melancolie...
mracna, tuzna....nikada srecna... njene pesme-moj zivot
-BALZAC - neprevazidjeni romansijer
zatim...
-ZAZIE - velika inspiracija... j'adore sa musique...
-PREVERT - ljubak do besvesti...
-STENDHAL - klasik...velikan...
-MONET - moja druga ljubav...
-DELACROIX... MATISSE...GAUGUIN...CEZANNE...
- LOUIS DE FINES (GENDARME DE SAINT TROPEZ) - uvek me zasmeje...
- LE FABULEUX DESTIN D'AMELIE POULAIN... moj omiljeni film
-BAUDELAIRE... genije za petites poemes en prose
-VERLAINE & RIMBAUD ... le couple
-LES DIEUX DU STADE... MECS MECS MECS/BOYS BOYS BOYS!!!!
et beaucoup des autres...
oh...da... Francois Sagat
Que c'est marrrrant de lire mes posts anciens!
Et que je change si peu
même si le temps coule et coule...
Francuski, kao bojagi, nesto i ucim, a i Francuski kulturu obozavam, njihova knjizevnost mi je omiljena. Za mene sta sve simbolizuje francusku
Edith Piaf- glas Francuske, ne postoje pesme koje bolje leze uz vino, Cudesna Edith pjaf me je zacarala svojim glasom, i sto rece Marlene Dietrich jednom, Edit jeste glas Pariza i gde god da je cujete oseticete se u Parizu.
Bodler i Rembo - dekadetnost Francuske, moji omiljeni francuski pesnici, cija je poezija drasticno utical;a na moju ljubav prema poeziji.
Zorz Sand - Hrabrost francuske. Da li je postojala tako posebna i hrabrija knjizevnica od Zorz Sand? Ne verujem. Iskreno, zeleo bih da je poljubim u stopalo kada bih imao priliku. zena koja je napisala roman Leliju, zena koja je navukla Balzaka na hasis, i zena koja se usudila da obuce pantalone
Marsel Prust - Ma amour. Ako sam u nekog knjizevnika zaljubljen onda je to sigurno Prust. njegov ciklus "U potazi... je nesto najlepse sto procitah u zivotu, i zelim da se smuvam sa njim kada budemo zajedno gorili u paklu
Kolet, Margaret Jursernar, Balzak, Stendal, Zola, Sartr, Simon de Bovoar, Flober, Zid, Kokto, i drugi velikani francuske knjizevnosti koje neizmerno volim i znam dokle god imam njihove knjige nikad necu biti sam
Sezan i Mone- spadaju u moje omiljene slikare,i zauzimaju posebno mesto u mom srcu
Hotel Ritz- kada budem uspeo da odsedim u ovom hotelu barem nedelju dana, znacu da sam uspeo u zivotu
Francuski klosari - tako romanticno zvuci, ali nemam pojma zasto
Katarina de Medici - iako je rodom Italijanka, bila je francuska kraljica, i jedna od najpoznatijih kraljica u istoriji. ona je jedan od mojih uzora. ovu kraljicu vesticu optuzili su za sve moguce i nemoguce grehove, opisivali su je kao krivolocnu zenu i djavoljevom sestrom, a istina je da su njeni jedini gresi bili to sto je Lepa, pametna i sposobna da uzme stvar u svoje ruke. Obozavam je...
Ja sam takođe frankofon, ali ljudi ovde nekako zaboravljaju da je Francuska dala osnove u muzičkoj umetnosti i skoro svaki pravac je ona započela:
lArs Antiqua de Notre Dame - pretstavlja sa prvim poznatim kompozirotima Evrope Magistrom Pérotin-om i Léonin-om prvu polifonu muziku Evrope i izdvajanje iz lgregorijanskog korala germanskih zemalja:
''
Zatim, u isto vreme dok cveta gotička muzika u katedralama Francuske, dolaze i ltruveri i trubaduri iz Akvitanije, Provanse i u Francusku, što dovodi do cvetanja lArs Nove i Ars Sublitor, prve svetovne, ljubavi okrenute, instrumentalne muzike Srednjeg veka: Philippe De Vitry, Adam de La Halle, koji je dao prvo scensko muzičko delo Evrope - lIgru Robena i Merion, Guillaume de Machaut i drugi.
''
Period renesanse je u Francusku muziku došao pre Italije i tako se tu razvija lfranko-flamanski stil, sa svojom visokom sofisticiranosti zvuka - Guillaume Duffay, Orlandus de Lassus, Josquin des Prez, burgundijska škola koja je majka muzike Venecije...Francuski postaje lingua franca muzike i umetnosti renesanse. Razvija se definitivno lmotet i druge muzičke forme karakteristične za renesansu:
Franko-flamanski renesansni stil je neminovno prešao u rani barok lAncien Régime, sa dominantnim muzičkim pravcima lAir de Cour, vrlo brzo se pred kraj prve dekade razvija iz grupe starih plesova i muzičkih formi (koje je Evropi opet donela Francuska) i balet.
''
Ancien Régime ustupa mesto vremenu Louis-a XIV kada je francuska umetnost i muzika na vrhuncu - Jean-Baptiste Lully, jedan od najvećih baroknih kompozitora, koji je doveo prvu lTragedie en Musique, odnosno loperu u šturu Francusku, zatvorenu za italijanske muzičke forme. Francuska muzika postaje instrumentalnija i osim laute, cveta muzika i za viola da gambu, teorbo koja je tek pronađena.
''
Rani barok usutupa, posle prevremene smrti Lilija mesto srednjem baroknom stilu, sa svojim građanski okrenutim odlikama prosvetiteljstva - cveta tada tehnički savršena muzika za lclavecin (čembalo) Jean-Philippe Rameau-a i Francois Couperin-a. Francuski umetnici postaju i virotuzi na flauti, koji razvijaju ovaj instrument do krajnjih granica..
''
Malenu stagnaciju od vremena Gluck-a koji čini da francuska opera dostigne vrhunac, na dvoru Marie Antoinette, predstavlja građanska revolucija u Francuskoj.
Francuska opet staje na pijedestal, razvijajući novi muzički pravac - impresionizam dva veka posle, u XIX veku sa pojavom Pariske muzičke škole - Debussy-ja i Ravel-a.
Najveći pisci na francuskom jeziku nisu ni Prust, ni Balzak, ni Stendal.
Bez premca je najveći krojač francuskog jezika Žan Rasin.
Prati ga Pjer Kornej, Fransoa VIjon i Gijom de Mašo.
Why Would you Settle for Less when you can have More? Do not let other Authors Fool you with Empty Marketing Keywords. FLATBOOTS is what you Deserve. Built to last, Built from Scratch, Nothing Less.
