Bootstrap Framework 3.3.6

[Tot]

Pesnik revolucije - na predsedničkom brodu

Mišljenja sam da Mu vaše knjige
nisu zadavale odveć velike brige
primite moja čestitanja.

Imate li još kakovih pitanja?

Dalje >>>


Na vest o smrti gospođe M.T.

Kakav dobro obavljen posao, Smrti,
kakav uspeh,
srušiti takvu tvrđavu!

Dalje >>>


O nacionalizmu

Nacionalizam je, dakle, prevashodno negativitet, nacionalizam je negativna kategorija duha, jer nacionalizam živi na poricanju i od poricanja. Mi nismo ono što su oni. Mi smo pozitivan pol, oni negativan. Naše vrednosti, nacionalne, nacionalističke, imaju funkciju tek u odnosu na nacionalizam onih drugih: mi jesmo nacionalisti, ali oni su to još i više, mi koljemo, kad se mora, ali oni još i više; mi smo pijanci, oni alkoholičari; naša istorija je ispravna samo u odnosu na njihovu, naš je jezik čist samo u odnosu na njihov.

Dalje >>>


Saveti mladom piscu

Poveruj onima koji skupo plaćaju svoju nedoslednost.
Ne veruj onima koji svoju nedoslednost skupo naplaćuju.
Ne zastupaj relativizam svih vrednosti: hijerarhija vrednosti postoji

Dalje >>>

Hvala Svetlanama!

[Simor]

Originally posted by Tot
Pesnik revolucije - na predsedničkom brodu

Mišljenja sam da Mu vaše knjige
nisu zadavale odveć velike brige
primite moja čestitanja.

Imate li još kakovih pitanja?

Dalje >>>

A ova pesma posvećena duhovnom ocu nacije i svetioniku srpstva mi se posebno dopada.

[Ulix]

Originally posted by Tot
Na vest o smrti gospođe M.T.

Kakav dobro obavljen posao, Smrti,
kakav uspeh,
srušiti takvu tvrđavu!

Dalje >>>

Ova pesma je napisana povodom smrti Mire Trailovic, sto sugerise i sam naslov, i objavljena je u Politici. Ali je vrlo lako mogla biti i potpuno licna, o samom Kisu, ili se to bar meni tako cini. Oni koji poznaju njegov neveliki pesnicki opus znaju da je Kis bio tek osrednji pesnik (ali zato kakav prozni pisac...), i lako je videti da se ova pesma izdvaja od svih ostalih. Ono sto me navodi da mislim da je pesma vise o samome kisu negoli o Miri Trailovic je to sto, koliko sam upoznat, on i Mira nikada nisu bili toliko prisni prijatelji, a ova pesma se ne pise poznaniku ili saradniku (a oni su samo to bili; Kis je tokom sezdesetih radio kao dramaturg u Ateljeu 212). Ja se uvek sledim kad procitam ovu pesmu, bas zbog kolicine osecanja (teskih, mracnih) koje izbijaju iz toliko malo stihova. Mozda me najvise pogadja sto ne mogu tacno da odredim da li u njoj ima ikakve topline, ikakvog zaljenja, ili je potpuno hladna, distancirana (ta hladnoca je, zapravo, ono sto plasi i ono sto ostavlja utisak). On kao da konstatuje stvarnost, ali je sada njegova autoironicna distanca (kojom se toliko dicio) prerasla u ogorcenost pred necim sto se ne da poraziti. Savrseno.

Ovi stihovi su poslednje sto je Danilo Kis napisao.

[Dušan Maljković]

Ja, evo priznajem, nisam fan Kiša, ni prozni, ni poetski. Ne, ne sporim veličinu i značaj, samo ne volim. To je sve.

[Tot]

Originally posted by Ulix
...

Nemam šta da dodam ovome što si rekao sem svog utiska; nisam znao da su mu ti stihovi poslednji a to je u ovom slučaju bitno. Mislim, imaš osećanje užasnutosti koje je zasenilo sva druga uključujući i njegov privatni odnos prema M.T. i koje je pretvoreno u neku vrstu ironične poniznosti u ovom ličnom obraćanju smrti što je pokušaj da se zgroženost nadvlada a opet bez pokušaja da se gorčina sakrije. Mira je bila simbol vitalizma i životnog optimizma, treba imati u vidu, a kada je pretnja smrću najveća saživljavanje sa vrednostima života jačaju.

[Ulix]

Originally posted by Tot
Nemam šta da dodam ovome što si rekao sem svog utiska; nisam znao da su mu ti stihovi poslednji a to je u ovom slučaju bitno. Mislim, imaš osećanje užasnutosti koje je zasenilo sva druga uključujući i njegov privatni odnos prema M.T. i koje je pretvoreno u neku vrstu ironične poniznosti u ovom ličnom obraćanju smrti što je pokušaj da se zgroženost nadvlada a opet bez pokušaja da se gorčina sakrije. Mira je bila simbol vitalizma i životnog optimizma, treba imati u vidu, a kada je pretnja smrću najveća saživljavanje sa vrednostima života jačaju.

Nakon sto sam napisao taj post, setio sam se nadimka Mire Trailovic - buldozer u bundi. Kada citam o njoj, sticem utisak ponekad da su ljudi mislili da ona nikada nece umreti, toliko energije, snage... Razumem Kisa s te strane. Skrckati toliko kostiju... zaustaviti taj voz, da, to jeste podvig. Zato mi se cini da mozda i nisam bio sasvim u pravu, Kis i ne govori o sebi eksplicitno, on je u trenutku pisanja vec godinama bio tesko bolestan, posle dve bezuspesne operacije, bio je iscrpljen; dakle, vec samleven u iskrckan. On u stvari kaze: ako je smrt pobedila nju, onda cemu ja mogu da se nadam?

Tote, kad sam video ovu temu, poslao sam decku pesmu na mejl, ali mu nisam rekao ko je autor, a on mi je ogovorio da mu se svidja i da je veoma teatralna, ali ja nisam siguran bas koliko je to tacno. Teatralnost jeste bitna osobina rane Kisove proze iz porodicnog ciklusa (cirkusa), ali ne znam koliko je to prisutno u ovoj pesmi. Ako to i jeste teatralnost, nije onakva kakva je za njega karakteristicna, lirska. Mozda teatralnost dr Hausa.

[Tot]

Opet moj utisak. Čini mi se da ovde Kiš teatralizuje smrt. Svi znamo kolike su sile razaranja, ali reći "kakva demonstracija sile" (asocijacija na istoriju XX veka) odaje utisak duševne nadmoći, da nije podlegao prizoru kao takvom, neverovatnoj predstavi koja ga je zgrozila, zapanjila, ali ne više od toga iako se suočava sa vlastitom smrću.

Veoma jaka pesma; pročitao sam je više puta.

[Sunce]

I meni se dopada pesma! Kakva pesma! "Kakav...kakav...kakva..." me podseća još na jedno delo - film "Klavir" Jane Campion. U poslednjim scenama glavna junakinja zamišlja kako zavezana za klavir i toneći na dno mora umire, i govori nešto slično: "Kakva smrt...".

Na vest o smrti gospođe M.T.
Danilo Kiš


Kakav dobro obavljen posao, Smrti,
kakav uspeh,
srušiti takvu tvrđavu!
Požderati toliko mesa, skrckati toliko kostiju
za tako kratko vreme.
Potrošiti toliku energiju,
brzo, kao kad se ispuši cigareta.
Kakav je to bio posao, Smrti,
kakva demonstracija sile.
(Kao da ti ne bismo
verovali na reč.)


pesma posvećena Miri Trailović
avgust 1989.

[Simor]

6 tekstova u izboru Mirjane Miočinović, sa http://www.pescanik.net:

Mehanički lavovi >>>

Simon Čudotvorac >>>

Knjiga kraljeva i budala >>>

Apatrid >>>

Banalnost je neuništiva kao plastična boca >>>

Ne verujem u piščevu fantaziju >>>

[Speculum Columbae]

Hajde da oživimo Kiša na forumu:

http://www.the-tls.co.uk/tls/public/article1324835.ece" target="_blank

Ne, nismo imali značajnijeg pisca.
Ponosni vlasnik svih njegovih (proznih) dela.
Dobar prijatelj sa njegovim krštenim kumčetom.
Proveo najlepše dane svog detinjstva i adolescencije, učeći matematiku za istim stolom za kojim je sedeo, u istoj kući u kojoj je jedno vreme živeo.