Bootstrap Framework 3.3.6

[AngraMaina]

[/url]


Join the club.

Aferim vala.

I zasto nisi studirao arheologiju?
Da vidis kako mi ne damo a muzej 'oce da otme od nas. I da, jos gore od onoga sto ti kazes, turi u podrume i depoe. Kakvo gledanje, kakvi bakraci...A o pipanju ni reci.

Al nece da moze.

(A obaska sto o sopstvenom trosku konzerviramo, restauriramo, odrzavamo temperaturu, smanjujemo vlagu, umotavamo da se ne polomi...I onda oni dodju i uzmu. Ama nece da moze).

E to, to! (Što bi rekla Kleopatra, Daaaaaaaaa). Da bi ljudi bili u direktnom kontaktu s antičkim artefaktima, oni danas moraju da postanu arheolozi (ili, u slučaju starih knjiga, filolozi). A kakva je garancija da neko neće upropastiti neki stari predmet i ako je to po struci? Bilo je toliko smotanih filologa i arheologa na svetu koji su upropaštavali stare spomenike (v. pod Akropolj). Neko bez stručnog obrazovanja ne bi se verovatno nikad usudio da testeriše ili krade antički mermer, to su uvek radili "stručnjaci". Na tom istom Akropolju gde su vekovima živele turske i albanske porodice. I ko je onda arheološkom materijalu naneo veću štetu?

[smaug]

Daaaaaaa.
Ili da postanu jako bogati.

Daaaaaa.
Radili 'stucnjaci' i 'srucnjaci' u raznim vojskama.
Pitam se, pitam se u kom ce muzeju otvoriti izlozbu 'rescued' nalaza iz Avganistana i Libije.

[loreenche]

Wow, znači koji trip. Danas smo obrađivali ovu temu na psihologiji, u okviru evaluacije turističke destinacije, i zaključili da bi muzeji poboljšali kvalitet kada bi dodali na interaktivnosti, odnosno kada bi posetioci mogli da interaktuju sa eksponatima (mada, naravno sa kostima starim pet miliona godina vam niko neće dozvoliti da "rukujete") ali ljudi će pasti i na replike. Ne u smislu da ih obmanjujete, nego da napravite replike identične originalu (replika identična originalu ) i na taj način animirate posetioce. Zaključak!

MUSEUMS, Y U NO ADD INTERACTIVE REPLICAS???

[olga_diktator]

Muzeji su super za jednu stvar: ništa bolje od muzeja za lečenje mamurluka i postamfetaminske dane!

[polarlicht4.1]

[/url] ništa bolje od muzeja za lečenje mamurluka

Ovo jednostavno nije istina. Osim ako ne misliš na: there's the piece I don't like...BARF!

[polarlicht4.1]

[/url] ništa bolje od muzeja za lečenje mamurluka

Ovo jednostavno nije istina. Dušu ostavih u jednom posle "vrele noći u Ljubljani" kako je to prigodno naslovio moj mentor i vodič po muzeju tog jutra.

Osim ako naravno ne misliš na: there's the piece I don't like...BARF!

[tasa]

[/url]

[/url]
Kad u muzejima budu davali da prevrćemo po rukama stari nakit, prelistavamo srednjovekovne rukopise, cepkamo povelje da vidimo koliko su žilave i pipkamo bronzano oružje -- dakle kad bi nam omogućili da na kratko prisvojimo tuđe stare predmete kao svoje -- možda bi imalo više efekta.

Ali onda ništa od tih predmeta na kraju ne bi ostalo.

Kapiram taj opšti sentiment iza tvog posta, ali pseudoelitizma je uvek bilo i uvek će ga biti. Jednostavno, moraju da postoje mesta gde će biti sva ta dela, gde svako može da dođe i pogleda ih, a pri tome moraju da se poštuju određeni protokoli glede očuvanja, inače bi se čitava stvar urušila. E, sad, to što većina ljudi nije zaista, iz potpuno iskrenih pobuda došla u posetu, to je naprosto nešto što se podrazumeva. Ali sve to ipak vredi zbog nekoliko onih koji će nažalost uvek biti u manjini.

Takođe, ne bih baš toliko karikirao odvojenost posetilaca od dela. Naravno da će jako stari i osetljivi predmeti biti u staklu, ali većina remek-dela koje sam ja video, a posebno slika, bili su izloženi bez ikakvih hajtek izolacionističkih džidža-bidža. Isto tako se slažem sa onim što je antibiotic rekao o muzejima savremene umetnosti, o učešću posetilaca.

Mislim, bilo bi super da mi neko dopusti da malo bockam Frensisa Bejkona i drndam koji već ćup ili vazu, ali budimo realni.

[AngraMaina]

Mda, došao je tasa i neki Misfit. U redu pilići, to je ono kako je sad. Ja sam pitao, a šta ako bismo malo razmišljali out of the box? Šta ako je to pogrešno? Šta ako su važniji ljudi nego predmeti?

Neke činjenice:

1) Ako si bogat, možeš da kupiš artefakta kao ona koja se čuvaju u muzejima, i da ih poseduješ. Postoji tržište za to. Ako nešto kupiš, tvoje je. Možeš da ga uništiš. Niko ne može da te spreči u tome. Muzeji bi dakle bili opravdani samo u hipotetičkoj situaciji da je moguće kontrolisati sva artefakta. Ovako, slobodno raspolaganje (dodirivanje, pipkanje, cepkanje) svodi se na pitanje bogatstva i zvanja, tj. socijalnih i klasnih privilegija.

2) Vrsta predmeta. Sa ili bez stakla, u muzeju ne smeš da dotakneš ništa. Ni Rubensovo platno, ni kremen iz neolita kojih je na lokalitetu nađeno 250. Kremen se neće oštetiti od tvog pipkanja. Možda posle miliona posetilaca i stotina godina. Ali i ako se ošteti, ostaje još 249 kremena, samo sa tog lokaliteta.

3) Lažna i iskrivljena slika koja se stvara. Stavljanje gusala u skupocenu vitrinu sa natpisom odakle su donesene, ne služi ničemu. Ne možeš da ih vidiš u socijalnom i kulturnom okruženju; ne možeš da čuješ kako zvuče; ne možeš da pitaš, u kafani, guslara čije su te gusle, da ti pokaže kako se svira. Umesto toga, guslama je dat elitistički karakter samim tim što su na taj način izložene tvom pogledu, iako su na njima svirali slepci i prosjaci. Ili remek dela -- stoje sama, po pravilu u potpunom stilskom neskladu s izložbenim prostorom, i zamagljuju sliku umetničkog pravca, duhovnog i estetskog okruženja u kome su nastale. Picasso u nafrćkanoj dvorani državnog muzeja nema nikakve veze sa Picassom iz njegove bašte u Notre-dame-de-vie, ljudima koji su se tu skupljali, komentarisali njegova dela, razgovorima koji su se vodili, klimi vremena, jednom rečju sociokulturnim kontekstom u kome su njegova dela stvorena.

4) Očuvanje. Zašto bi predmeti morali da se čuvaju? Zar ne menjamo trotoare i fasade kad propadnu? Zašto je kremen star 10000 godina važniji od pločnika iz 1950-ih? I jedno i drugo imalo je upotrebnu vrednost i svedoči o periodu u kome je nastalo. Zašto ne bi mogla da se uspostavi ekonomija sa održivom cirkulacijom eksponata, u kome bi se ono što je jedinstveno bilo zaštićeno, ali ono čega ima mnogo zaista stavljalo na raspolaganje zainteresovanima?

5) Odvojenost posetilaca od dela nije karikiranje. U oba slučaja koja si naveo, sa ili bez fizičke prepreke, tvoja uloga se svodi na ulogu pasivnog posmatrača, recipijenta onoga što ti se servira od određene grupe kao vredno viđenja i divljenja. Omogućavanje fizičkog kontakta i vraćanje tvoje (opšte) vlasti nad predmetom značilo bi razumniju i pravedniju distribuciju moći nad predmetima. Zašto svaka atinska mačka sme da uđe u Partenon, a posetioci ne smeju?

6) Odvojenost je uvedena nedavno. Stare umetničke zbirke, za one malobrojne koji bi imali privilegiju da s njima dođu u kontakt, bile su im na direktnom raspolaganju: na starim instrumentima se sviralo, stare knjige su se listale. Posetioci su ranije smeli da ulaze u antičke hramove, da urezuju imena, a danas više ne smeju. Čuvena je "najmasivnija razglednica na svetu" kad se neki američki službenik setio da ureže svoje ime na egipatski hram u Denduru, za koji je kasnije isposlovao da ga egipatska vlada spakuje i pošalje u Metropoliten. I to spada u zaštitu artefakata?

7) Izbori i kriterijumi "očuvanja" i "vrednosti" su promenjivi. Do XVIII veka antičke ruševine izazivale su odbojnost jer su paganske i jer su propale, za razliku od divnih velelepnih crkava. S druge strane, Bajronov potpis urezan na stubovima hrama na Sunionu danas je i sam istorijski i arheološki artefakt koji posetioci dolaze da vide. Humanisti koji su uništavali knjige renesansnih biblioteka podvlačeći i komentarišući, ostavili su nam time dragocene podatke o mnogim tekstovima. Ima još mnogo primera.

Bože, kako mi fali Loni. On bi me razumeo.

[Speculum Columbae]

[/url]

Čuvena je "najmasivnija razglednica na svetu" kad se neki američki službenik setio da ureže svoje ime na egipatski hram u Denduru

Denderi!
(nominativ: Dendera)

[Srklet]

nije mi bas jasno ovo u tacki sest. umjetnickim zbirkama tih proslih perioda (i njihovih razlicitih pravila) najvise su pristupa imali oni iz tacke jedan? ili lumpenproletarijat industrijske revolucije?

sto se gusla tice, potpuno se slazem. da ubace malo balega u vitrinu, sve bi definitivno bilo autenticnije.

[AngraMaina]

[/url]nije mi bas jasno ovo u tacki sest. umjetnickim zbirkama tih proslih perioda (i njihovih razlicitih pravila) najvise su pristupa imali oni iz tacke jedan? ili lumpenproletarijat industrijske revolucije?

Mislio sam na 15-18. vek, kad su formirana jezgra većine zbirki koje su dovele do stvaranja današnjih fensi muzeja. Plus, mnogo toga nije ni smatrano umetničkim zbirkama. Na Akropolju su brstile koze i mogao je da uzme ko je kakav kamen hteo.

sto se gusla tice, potpuno se slazem. da ubace malo balega u vitrinu, sve bi definitivno bilo autenticnije.

Jaoj, pokondirena tikvo. http://chs119.chs.harvard.edu/mpc/

[olga_diktator]

[/url]

[/url] ništa bolje od muzeja za lečenje mamurluka

Ovo jednostavno nije istina. Dušu ostavih u jednom posle "vrele noći u Ljubljani" kako je to prigodno naslovio moj mentor i vodič po muzeju tog jutra.

Osim ako naravno ne misliš na: there's the piece I don't like...BARF!

A vidiš, moja iskustva su drugačija. I dalje patim za onim lepim vremenima kada je Muzej savremene još radio i imao otvaranja subotom u 1 popodne. I onda taman dođeš mamuran il i dalje pijan i odvaljen od petka, a umetnost i koktel već namešteni, pa trgneš odmah čašu vina ili piva da se rebounduješ, i dan posle bude nikad bolji, a umetnost zabavnija nego što je inače. Ah, ti dani...

[Misfit]

1. Naravno da je nemoguće da muzej kontroliše sve artefakte, ali pogrešno je razmišljati u ovakvim apsolutističkim kategorijama, da su muzeji jedino opravdani ako sve drže u svojoj vlasti. Što i ne bi bilo toliko dobro. Takođe, postoje određena ograničenja, koliko god neko para imao.

2. Ne možeš izjednačavati različite vrste predmeta. Postoji velika razlika između Rubensovog platna i 250 kremena, u čisto fizičkom smislu, koliko je šta podložno oštećenju, a i u samom doživljaju dela. Slika nije primarno taktilna, zaista mi nije toliko bitno da li ću da je pipkam ili ne. Mnogo bitnije mi je da je vidim u što približnije izvornom obliku koji bi se naposletku oštetio takvim džaranjem, što bi onemogućilo buduće generacije da isto tako uživaju, samo zato što je neki kreten osetio potrebu da malo bocne i nabode.

3. Sve je to lepo, i kao što sam rekao razumem i slažem se sa time što govoriš, ali budimo realni. Takav nivo sociokulturnog konteksta je nemoguć, najpre iz praktičnih razloga. Mislim, super bi to bilo, ali valjda vidiš koliko je to neizvodljivo.

4. Kremen star 10000 godina nije isto što i pločnik od pre 60 godina. Mnogo toga je bilo lako zamenljivo i ne toliko bitno tada, pre koliko već hiljada godina, ali vremenska komponenta je ovde veoma bitna. Pogrešno je ovako izjednačavati stvari. Ukoliko nečega ima zaista mnogo, kao što kažeš, slažem se da bi određeni deo trebalo da bude dostupan.

5. Ovo je već pitanje elite i populizma, ko je zapravo nadležan da odlučuje šta hoće, a šta neće da bude smatrano vrednim, ali opet bih da naglasim da nije u pitanju nekakva magična 'mala grupa pedera', već čitava istorija. Znam, idealna situacija naprosto ne postoji, ali zapitaj se do čega bi dovela takva vrsta potpune distribucije moći nad predmetima? Kada bi svako imao vlast nad predmetom i mogućnost da dođe u situaciju u kojoj bi mogao da ga ošteti, uništi ili ukrade. Možda zvuči sjajno i bajno na papiru, ali ljudi su realno stoka.

6. Nema mnogo smisla u pominjanju onoga što je nekada bilo. Pomenuo si u prvom postu antički kulturno-umetnički klub - super, odlično, ali stvari se menjaju. Ono što je bilo moguće ranije, sada nije.

Svet se otada dosta promenio - i stalno se menja - i baš zbog toga su mi mnogo interesantnije one priče šta bi moglo sada da se uradi, kao što je već neko pomenuo interaktivnost i korišćenje savremene tehnologije, nego nekakav romantični povratak u prošlost koji ostaje puki wishful thinking.

7. Vidi ono što sam gore napisao. Tačno je to, ali regresija nije rešenje.

[tasa]

[/url]Mda, došao je tasa i neki Misfit. U redu pilići, to je ono kako je sad. Ja sam pitao, a šta ako bismo malo razmišljali out of the box? Šta ako je to pogrešno? Šta ako su važniji ljudi nego predmeti?

Neke činjenice:

4) Očuvanje. Zašto bi predmeti morali da se čuvaju? Zar ne menjamo trotoare i fasade kad propadnu? Zašto je kremen star 10000 godina važniji od pločnika iz 1950-ih? I jedno i drugo imalo je upotrebnu vrednost i svedoči o periodu u kome je nastalo. Zašto ne bi mogla da se uspostavi ekonomija sa održivom cirkulacijom eksponata, u kome bi se ono što je jedinstveno bilo zaštićeno, ali ono čega ima mnogo zaista stavljalo na raspolaganje zainteresovanima?

6) Odvojenost je uvedena nedavno. Stare umetničke zbirke, za one malobrojne koji bi imali privilegiju da s njima dođu u kontakt, bile su im na direktnom raspolaganju: na starim instrumentima se sviralo, stare knjige su se listale. Posetioci su ranije smeli da ulaze u antičke hramove, da urezuju imena, a danas više ne smeju. Čuvena je "najmasivnija razglednica na svetu" kad se neki američki službenik setio da ureže svoje ime na egipatski hram u Denduru, za koji je kasnije isposlovao da ga egipatska vlada spakuje i pošalje u Metropoliten. I to spada u zaštitu artefakata?

@AngraMaina sa svim se slazem osim sa nekim stvarima iz stavke 4 i 6
i plocnici iz 50-ih ce jednog dana biti muzejske vrednosti kao sto je trebalo
danasnjim arteraktima vekovi i vekovi da to postanu
ne znam koliko si upucen u preventivnu konzervaciju i koliko je moguce sacuvati
pergament star npr vise od 1000 god i ne znam da li si listao knjige stare nekoliko stotina godina
neverovatan je osecaj priznajem ali isto tako je grozan kada ti se jednostavno
raspe u prah cosak takve knjige
ja sam se na smrt uplasila jer je to bila knjiga koju cuvaju i koja ne bi prezivela pipkanje znatizeljnika poput mene i tebe :p
neke stvari su jednostavno osetljive i podlozne propadanju
dok je npr razne gradjevine dovoljno odrzavati da ne dodje do urusavanja
i bilo bi lepo, slazem se sa tobom da smemo slobodno setati po tim mestima
ali bez vandalizma naravno

[polarlicht4.1]

A vidiš, moja iskustva su drugačija. I dalje patim za onim lepim vremenima kada je Muzej savremene još radio i imao otvaranja subotom u 1 popodne. I onda taman dođeš mamuran il i dalje pijan i odvaljen od petka, a umetnost i koktel već namešteni, pa trgneš odmah čašu vina ili piva da se rebounduješ, i dan posle bude nikad bolji, a umetnost zabavnija nego što je inače. Ah, ti dani...

Pih, ovi Slovenci su stipse. Ni koktel ni vino, sve sama suva umetnost. Još mi ne dadoše ni da zađem u deo muzeja sa nekakvim instalacijama...Valjda im je moja boja lica sve rekla, šta li.

Čini mi se da smo ispostavili dovoljno materijala za studiju o regenerativnim sposobnostima jetre/stomaka posle petka uveče podstaknutih umetnošću. U to ime nazdravljam jednom multivita-tekilom.