- 18 Nov 2013, 11:38
#2589088
Samoorganizacija. Preko agencije bi me koštalo dva bubrega i pola jetre. A mislim i da niko ne nudi ovakvu turu, sa svim ovim gradovima. Prevoz je bio Wizz i Ryan a hostele je lako naći na netu i bukirati (ali ih je relativno teško naći na licu mesta).
Andaluzija je čarobna, divna arhitektura, katedale i muzeji. Opet bih otisao tamo.
A Maroko.... Gde početi...Prvo, priča da su im autobusi i vozovi moderni i da malo zaostaju za zapadnom Evropom je glupost. Autobusi su krševi na kojima je polazište i odredište napisano na arapskom i samo arapskom i samo poverenje u konduktera koji vam kaže da autobus ide tamo gde želite da odete može i da vas odvede tamo. Vozovi su stari, prilično raspadnuti, u njima je 20 stepeni više nego napolju i često kasne ali su pouzdaniji od autobusa, što smo i mi shvatili posle nekoliko dana.
Šefšauen je prelep gradić, veseo i plav.
Fes je ostavio jako gorak utisak, ljudi u Medini jako bezobrazni, neljubazni, drski, samo što nam nisu tražili jebene dirhame jer dišemo njihov vazduh, jednostavno se nismo osećali bezbedno.
Meknes je bio velika promena u odnosu na Fes. Ljudi drugačiji, Medina "bezbednija". Posetili Volubilis koji je jako lep i ima čarobne mozaike.
Marakeš... Ako se zanemari stari deo grada (Medina) mogao bi (skoro) da prođe kao evropski grad. Parkovi, mnogo fontana (koje uglavnom ne rade),široke ulice i avenije,muzeji. Djemaa el-fna je nešto što se ne viđa često. Trg svake večeri oživi, napuni se ljudima. Papazjanija boja, zvukova, mirisa. Hiljade tezgi sa svim i svačim: sveže ceđeni sokovi, hrana, suveniri, kože, grnčarija. Berberi koji sviraju i pevaju, žene koje rade tetovaže kanom, majmuni, kamile, konji, zmije. I naravno 50 stepeni u hladu.
Kroz Kazablanku smo samo protrčali i videli džamiju Hasana II. VELIČANSTVENO! Minaret od 200 metara, 25000 ljudi staje u nju. Osveženje što se temperature tiče - 35 stepeni.
Rabat je jako lep, nekako opušten grad, prijatan. Prijao nam je.
Fes ponovo na jednu noć. Videli Merinidske grobove koje nismo videli kad smo prošli put bili tu. Pogled koji puca na grad oduzima dah.
Rim - povratak u civilizaciju!
Putovanje je bilo jako naporno, uvek na ivici dehidracije, prava avantura. Maroko je jako lep, arhitektura, istorija ali su ljudi ostavili prilično bljutav utisak. Možda i zbog toga što smo bili u avgustu kad je najtoplije i pred kraj Ramadana pa su skoro svi bili nadrkani.
Kad sad, posle 3 meseca mislim o Maroku, naravno da zaboravljam sve ružne stvari. Otišao bih opet ali sigurno ne u sred leta i tokom ramadanskog posta.
