Te kugle umeju da budu jezivo skupe.
Mojoj drugarici uzeli na JFK. Stavila kod sebe u ručni da se ne polomi dole...i nije moglo. Tečnost. I ostavila im. NYC pod snegom.
Ja svoje suvenire VOLIM
A nije oduvek bilo tako, spontano se prepoznala ta potreba kada sam shvatio da mi pored ostalih dimenzija putovanja koje se integrišu u moju personu - trebaju i ti takvi svakodnevni spoljni fizički stimulansi. Da mi prijaju.
One šolje i oni bookmarks su postali tradicija. Kolekciju imam i jednih i drugih pa ih rotiram u trošenju. Milina. Magnetiće ne znam kako smo počeli...valjda preteklo od nekih poklona...sad i njih volim. To je serijski sada.
Inače uvek uzmem nešto originalno i tipično za zemlju i grad.
Uzimam i vrlo neoriginalne stvari koje takodje dobiju obeležje suvenira: parfem iz Sefore u Parizu mi mnogo više znači nego kad isti taj kupim na drugom mestu...eto.
Moji su počeli ogledala da skupljaju. Oko nekog većeg, metalnog, boje bakra i zlata koje su doneli sa jednog mesta...sada kače manja, onako - za glavu samo...razni stilovi, materijali...a jedan predmet. Lep je taj zid...
Privremeni suvenir je recimo i vino koje donesem ili nešto delikatesnije jestivo iz neke zemlje...pa to tako stoji neko vreme kući pa se nekom posebnom prilikom i degustira...