Gay-Serbia.com | Diskusije

I kako se boriti protiv nje?

U poslednje vreme se osecam strasno neproduktivno... lezem kasno, dolazim neispavan i nemotivisan u laboratoriju i kao da sam poluprisutan. Sve vreme dok sam tamo razmisljam kako hocu kuci... iako "kuci" nemam ama bas nista interesantno da radim. Sve tako nekako radim preko kurca...

Nauka mi je uvek bila interesantna... oduvek sam hteo da se bavim naukom, ali kao da sam vremenom izgubio tu neku strast i fascinaciju. Sve mi je tako... njah. Pokusavam sebe da ubedim da je moje istrazivanje vazno... da vodi negde i da ima neku svrhu i primenu ali... ne znam.

Bas sam skoro bio na nekoj konferenciji u Washington-u sa gomilom naucnika koji se bave slicnim istrazivanjem kao i ja... i strasno su me smorili. Svi samo pricaju o svojim projektima, nauci itd itd. Imam osecaj da vecina njih nema zivot van laboratorije i to me pomalo plasi... I kada pricaju o poslu, toliko su strastveni i zainteresovani, a ja sam mnogo hladnije glave i volim da pricam o drugim stvarima, ne samo o nauci.

Ponekad se pitam da li zaista pripadam medju njima. Oni deluju toliko pametno, iskusno i zainteresovano... a ja sam glup, neiskusan i demotivisan (da ne spominjem demoralisan). Ne zelim da nauka bude nesto sto me definise... ja sam toliko vise od onoga sto radim... ali mi se cini da ove likove nauka zaista definise.

Eto raspisah se... a u sustini sam hteo da pitam ljude da li imaju probleme sa demotivacijom na poslu i kako ih prevazilaze (ako uopste).

dobrodosao na "raditi u razvijenim zemljama"
jos ti fali da uzimas ambien za spavanje
i uklapas se u pattern kompletno

temp resenje: nadji si hobi

blenta napisao:dobrodosao na "raditi u razvijenim zemljama"
jos ti fali da uzimas ambien za spavanje
i uklapas se u pattern kompletno

temp resenje: nadji si hobi

Hahaha ali upravo govorim da se ne uklapam U tom zecu lezi grm

Zaista mi je potreban hobi, samo nemam pojma sta me interesuje dovoljno da nakon dolazka kuci mrtav umoran i dalje zelim time da se bavim

A trajno resenje?

Nemam problem sa motivacijom, ja moj posao volim do imbecilnosti.
Još kad bih dobijao platu, bio bih najsrećniji peder na svetu.

Mage napisao: U poslednje vreme se osecam strasno neproduktivno...

Svakome se, pre ili kasnije, ovo desi. Koliko god da voleo nešto, uvek naiđe period kada ti entuzijazam naprosto splasne, ili kad počneš da se preispituješ: Zašto ja ovo, kog đavola, uopšte radim? I mislim da to može da bude i te kako korisno, kada se odstupi malo od statusa quo i samozadovoljstva. Drugi bi problem bio da ti ovo nezadovoljstvo neprestano traje, otpočetka, ili da su ovakvi intervali prečesti (iz posta sam zaključio da je ovo nešto novo).

Mage napisao:

blenta napisao:dobrodosao na "raditi u razvijenim zemljama"
jos ti fali da uzimas ambien za spavanje
i uklapas se u pattern kompletno

temp resenje: nadji si hobi

Hahaha ali upravo govorim da se ne uklapam U tom zecu lezi grm

Zaista mi je potreban hobi, samo nemam pojma sta me interesuje dovoljno da nakon dolazka kuci mrtav umoran i dalje zelim time da se bavim

A trajno resenje?

ma uklapas se
i svi oni tako nece
i jasno im je da to ne moze tako
ali svaki dan ustaju i opet ispocetka
ma preslikano sve

da znam trajno resenje imao bi mnogo para

zvuci mi zanimljivo za otkriti.

a necu da pametujem na ovu temu, mali sam za ovo.

Sve su to normalne faze, treba samo malo da obnovis auricu
Recreational drugs, perhaps?

Sam si birao, nauka je malo pica sa sto lica, mnogo ulazes sebe a dugo, dugo nista ne dobijas nazad. Sto nisi kao svi streetwise streberi otisao u industriju?

Mage napisao:I kako se boriti protiv nje?

U poslednje vreme se osecam strasno neproduktivno... lezem kasno, dolazim neispavan i nemotivisan u laboratoriju i kao da sam poluprisutan. Sve vreme dok sam tamo razmisljam kako hocu kuci... iako "kuci" nemam ama bas nista interesantno da radim. Sve tako nekako radim preko kurca...

isto ovo samo bez laboratorije.

To ti je zato što si peder, ne možeš da živiš samo od zadovoljstva na poslu, potrebno ti je uzbuđenje i van njega <--- hobi.

u životu se valja koji put i pojebat...

Upravo udjoh u neku takvu fazu, sve me nesto mrzi i tako... al prolazi to valjda

I ja imam slican problem. Premaram se u laboratoriji za vrlo kratko vreme i stalno sam pokocen i napet i onda sve ostavim i odem kuci da ne bih nesto sjebao dok radim tako preko kurca. I to mi se desava u poslednje vreme dosta cesto, nekako imam osecaj da mi je sedenje u laboratoriji gubljenje vremena, a realno, nemam sta pametnije raditi u stanu jer nit imam sta da ucim nit sta drugo da radim. A onda me uvati taj neki momenat kad odem tamo pun elana i radim po ceo dan i super mi je. Mislim da mi je previse stvari u glavi i previse se nerviram oko necega (a ne znam oko cega). Imam i trip da mi je dan prekratak, nekako mi previse vremena oduzima laboratorija i onda nemam vremena ni za sta drugo..ili sam samo ljubomoran na slobodno vreme drugih ljudi oko mene. Mozda se radi o tome da imam premalo godina da bih toliko vremena posvetio nauci..nekako sam sebican.

moze se prezivjeti i s ogromnim izostankom motivacije. evo, ja sam se prije pet mjeseci uselio u stan (konacno home alone! ) i jos uvijek izgleda kao da sam se uselio jucer.

Mage napisao:I kako se boriti protiv nje?

U poslednje vreme se osecam strasno neproduktivno... lezem kasno, dolazim neispavan i nemotivisan u laboratoriju i kao da sam poluprisutan. Sve vreme dok sam tamo razmisljam kako hocu kuci... iako "kuci" nemam ama bas nista interesantno da radim. Sve tako nekako radim preko kurca...

Nauka mi je uvek bila interesantna... oduvek sam hteo da se bavim naukom, ali kao da sam vremenom izgubio tu neku strast i fascinaciju. Sve mi je tako... njah. Pokusavam sebe da ubedim da je moje istrazivanje vazno... da vodi negde i da ima neku svrhu i primenu ali... ne znam.

Bas sam skoro bio na nekoj konferenciji u Washington-u sa gomilom naucnika koji se bave slicnim istrazivanjem kao i ja... i strasno su me smorili. Svi samo pricaju o svojim projektima, nauci itd itd. Imam osecaj da vecina njih nema zivot van laboratorije i to me pomalo plasi... I kada pricaju o poslu, toliko su strastveni i zainteresovani, a ja sam mnogo hladnije glave i volim da pricam o drugim stvarima, ne samo o nauci.

Ponekad se pitam da li zaista pripadam medju njima. Oni deluju toliko pametno, iskusno i zainteresovano... a ja sam glup, neiskusan i demotivisan (da ne spominjem demoralisan). Ne zelim da nauka bude nesto sto me definise... ja sam toliko vise od onoga sto radim... ali mi se cini da ove likove nauka zaista definise.

Eto raspisah se... a u sustini sam hteo da pitam ljude da li imaju probleme sa demotivacijom na poslu i kako ih prevazilaze (ako uopste).

desavalo mi se u vise navrata. verovatno si premoren ili u burnoutu ili te je prosto kolotecina ubila u pojam.

neki moji saveti bi bili:
- uzmi odmor, otputuj negde gde je zanimljivo, napuni baterije.
- druzi se vise sa energicnim, ljubopitljivim, zabavnim ljudima. onom vrstom koja ima milion iteresovanja i stalno trci u susret novim stvarima.
- druzi se vise sa ambicioznim ljudima.
(okruzenje itekako ume da utice na nas, dakle izbegavaj njanjave staticne inertne ljude i depresivce)

Joj m... ja te "ambiciozne" ne mogu više da svarim hahaha

Mislim lepo je imati ambicije, i sam ih imam, ali život je toliko više od toga.

Plašim se da od odmora nema ništa jer sam ga već istrošio na 4 nedelje u Srbiji, koje sam proveo uglavnom prevodeći svoju tezu i sređujući papirologiju

Mislim da me trenutno muče neki lični problemi pa se zato osećam tako njanjavo... nedostatak prijatelja isto ume da bude problem. Ipak nije lako kad odeš u stranu zemlju steći prijatelje, a pogotovo kad ne znaš dobro jezik... Videćemo šta će biti

autaj se.
ako zapadnjaci ista vole, onda su to obrazovani pederi s balkana, odmah dobiju zelju da budu jako liberalni i tolerantni, da iskazu svoj kozmopolitanizam tako sto ce te tetositi.

i daj molim te... po europskim studentskim domovima, punih studenata na erazmusu, fakat nije tesko naci neku ekipu...

Popeye napisao:autaj se.
ako zapadnjaci ista vole, onda su to obrazovani pederi s balkana, odmah dobiju zelju da budu jako liberalni i tolerantni, da iskazu svoj kozmopolitanizam tako sto ce te tetositi.

i daj molim te... po europskim studentskim domovima, punih studenata na erazmusu, fakat nije tesko naci neku ekipu...

Pa jesam manje više skroz aut Problem je u tome što nemam kome da se autujem

Samo što ja nisam u domu i nisam više student, a i svi moji prijatelji od prošle godine su otišli tako da... Sad pokušavam da steknem neke "lokalne" prijatelje, a.k.a Šveđane

well, tvoj topic je donio neke rezultate; danas sam se poceo useljavati u stan.

sastavio sam konacno radni stol, a okacio i odjecu u ormar!

U radu ima i demotivacije, to je prirodni tok stvari. Jednostavno ti dodje trenutak kad hoces da prokljucas i oteras sve u materinu.
Moj lek-hobi (usavrsavanje jezika i citanje neke neobavezne literature), pozitivno drustvo i, naravno, oslobadjanje sexualne energije u neogranicenim kolicinama. Pa ko prezivi, neka prica.
Demotivacija je prolazna, a zivot je samo jedan. Aje!

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2273405#p2273405]blenta napisao:[/url]dobrodosao na "raditi u razvijenim zemljama"
jos ti fali da uzimas ambien za spavanje
i uklapas se u pattern kompletno

I am in the Melatonin team...

Mada nesto odlazem da pocnem ponovo da ga uzimam. A i ne dovodi bas do te kompletne uklopljenosti...Mozda samo u negativne strane obrasca.

Moj savet: druzenje sa zivotinjama, sto vise, ko moze-ja ne.

(a najbolji nacin u stvari - deca; ljudi sa decom (devedesetak posto njih) nemaju probleme motivacije)

Hehe to je samo bila faza. Nije toliko bio problem demotivacije, koliko sam bio u neizvesnosti oko mnogo vaznijih stvari...

-hoce li moj decko dobiti vizu preko mene?
-hocemo li uspeti da sredimo to za vencanje?
-hocemo li naci smestaj?
-hoce li on naci posao?
etc...

A povrh svega toga, sam bio sam bez ikakvih prijatelja (neverovatno je kako se ovaj grad isprazni preko leta). I onda jos okruzen ambicioznim naucnicima koji nemaju nista vise u zivotu od nauke i kojima je jedina briga kad ce izdati sledeci clanak.

Ali sve je to proslo i sredilo se, tako da je sada skroz druga prica

Pa dobro.

Znakovi pored puta - neka vide drugi nekad kada tu isto prodju.

: )

ja mogu da razumem da je neko ZADOVOLJAN poslom kojm se bavi,možda da ga na neki način ispunjava-materijalno,moralno,kako već-ali mi je potpuno strano pripadati poslu,ili ga voleti do imbecilnosti...no,možda sam zato tu gde i jesam...

mislim,pre ili kasnije,sve se svede na rutinu koja ubija...

poso-kuća,kuća poso...


odradiš ga profesionalno i to je to...ni više,ni manje...

a kad izgubis pos'o, sve se svede na kuća, kuća, kuća, kuća

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2354535#p2354535]deran napisao:[/url]...no,možda sam zato tu gde i jesam...

i budi srećan zbog toga eto baš tako kao taj smajli pored...

ja nekako nemam motivaciju za zivot

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2354529#p2354529]Mars napisao:[/url]Pa dobro.

Znakovi pored puta - neka vide drugi nekad kada tu isto prodju.

: )

Bas je super ova tema.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2354563#p2354563]Torry napisao:[/url]ja nekako nemam motivaciju za zivot

Isto tako, uz dodatak: