Bootstrap Framework 3.3.6

[KiWi]

Da li možete da razdvojite svoju poslovnu ličnost od svoje privatne?

Pre neki dan sam u čekaonici listao magazine i naišao na članak koji tvrdi da osobe koje umeju da "uključe" svoju poslovnu osobu po dolasku na posao i "isključe" je po završetku posla, duže žive i imaju manji rizik od kardiovaskularnih bolesti i raznih drugih vezanih za stres ...

Princip je zapravo da osoba kada ode sa posla sve poslovne probleme ostavi na poslu i o njima ne razmišlja dok se ne vrati na posao ... ali takođe i "isključi" slobodniji rečnik i nepoželjne manire na poslu ... Gotovo kao da ste podvojena ličnost ....

U kojoj grupi se prepoznajete?

[Mikili73]

3

[IriS]

na poslu potpuno isključim sve privatne stvari, posebno ako sam loše raspoložena, nikad se to ne odražava na moj posao... i to jako volim kod sebe.
sa druge strane, lepo raspoloženje od kuće nosim sa sobom i na posao, jer ne može da škodi.

takodje u poslednjih godinu ipo sam uspela na minimum da svedem "donošenje posla kući". govorim o tome samo kad me pitaju.

[Kragi]

Ovo puno zavisi i od okolnosti i faktora pod kojima radite a ne samo od toga kakva ste osoba, ja mislim. Pod 4

[Combo]

Itekako da zavisi od vrste posla. Nije isto da li si kasirka u samoposluzi ili deo tima koji treba da završi projekat u zadatom roku...

[KiWi]

Originally posted by Combo
Itekako da zavisi od vrste posla. Nije isto da li si kasirka u samoposluzi ili deo tima koji treba da završi projekat u zadatom roku...

i u jednom i u drugom slučaju imaš određeno radno vreme ... a na tebi je da li ćeš u ostatku vremena razmišljati o projektu ili kesama koje su ostale na kasi ...

mada je neosporno da je lakše cicki iz menjačnice da ode kući bezbrižna, nego lekaru koji leči neko teško bolesno dete ...

[Zibro]

veci deo mog zivota je posao ili na neki nacin povezano sa poslom , onu mrvicu privatnog zivota ljubomorno cuvam i kad god je to moguce iskljucujem se u potpunosti tj prepustam se trenutak kada neke stvari prestaju da budu moja briga a pocinju biti tudja.

Tada sebi dozvoljavam najrazlicitije ljudske slabosti i gluposti koje u mojoj profesionalnoj dimenziji ne postoje

[Delete]

Kad bih na poslu bila onakva kakva sam "kod kuce", verovatno ne bih ni imala taj posao.

Premda, u poslednje vreme sve cesce posao nosim kuci, tj. radim i izvan radnog vremena...ali generalno, poslovna ja se razlikuje od privatne ja.

[Azdaja]

hmmm...sta da odg.
mislim da bolujem od sindroma visestruke licnosti

posao- trening - "kod kuce" i izlazak... 3 razlicite osobe

npr jutros na treningu "manijak", upravo cekam posl. sastanak naglancana, a veceras(ako sve sredim do veceras..) dace bogA da se izdivljam na punk svirci...

[spliff]

pod 3

[J...]

Originally posted by KiWi


Da li možete da razdvojite svoju poslovnu ličnost od svoje privatne?

Pre neki dan sam u čekaonici listao magazine i naišao na članak koji tvrdi da osobe koje umeju da "uključe" svoju poslovnu osobu po dolasku na posao i "isključe" je po završetku posla, duže žive i imaju manji rizik od kardiovaskularnih bolesti i raznih drugih vezanih za stres ...

Nisu problemi na poslu jedini izvor stresa u zivotu...


Odgovor br. 3. uglavnom.

Ne volim osobe koje mesaju emocije i posao.

[Dina]

Uh, zavisi... Najcesce ne mogu da se iskljucim od posla. Ali ako je neki miran dan bio ili miran period onda i mogu... Problem je sto su oni stresni mnogo cesci. Inace je meni zanimljivo kako "ukljucujem" razlicite licnosti za razlicita mesta, tako da sam drugacija Ja na poslu, na faksu, na forumu, a opet od svega toga privatno. Obicno i garderobom pratim koja Ja se pojavljuje da se ne zbunim Tako da ako idem na posao onda obicno oblacim neke kompletice, kosu najcesce podignem, ozbiljnije varijante, a za fax farmerke, mogu i da raspustim kosu, nesto mladalackiji stil. Inace Maza kad je isao sa mnom kaze da mi se i lik promeni kad udjem u kancelariju, ne znam kako to, ali tako je on to doziveo. Kad sam na poslu iskljucim se za privatne stvari obicno, setim ih se tek kad zavrsim poslove... da mogu i posao tako da ostavim kad izadjem iz kancelarije odlicno bi bilo, ali on me obicno prati...

[AbD]

Originally posted by KiWi Princip je zapravo da osoba kada ode sa posla sve poslovne probleme ostavi na poslu i o njima ne razmišlja dok se ne vrati na posao ... ali takođe i "isključi" slobodniji rečnik i nepoželjne manire na poslu ... Gotovo kao da ste podvojena ličnost ....

ako su poslovni problemi takvi da posljedično ugrožavaju sam opstanak osobe na radnom mjestu, onda se to jebeno reflektira i na privatni život odnosno rješavanje egzistencijalnih pitanja. koje socijalno uravnoteženo biće pri zdravoj pameti takve poslovne probleme s lakoćom zaboravlja iza 17h?

ono što je druga stvar, jest treba li se s poslom identificirati i nositi tu "uniformu" i iza radnog vremena? i uopće, smije li uspjeh i samoostvarenje na poslu biti jedino samoostvarenje i jedini uspjeh koje čovjek poznaje i u kojem uživa? to je ono... trivijalna psihologija i sociologija.

sigurno sam na poslu drugačiji nego u zajebanciji s ekipom ili doma. i također ne spajam poslovne kontakte i privatna prijateljstva - niti jedan moj poslovni kolega nije mi friend i ne namjeravam to niti dopustiti...predobro sad već znam u što takve stvari mogu izaći i iako sam svjestan da može ispasti i drukčije - ne želim riskirati. prijatelja i ovako imam koliko god želim i stvarno mi nije sila.

[jukie]

Originally posted by KiWi

Originally posted by Combo
Itekako da zavisi od vrste posla. Nije isto da li si kasirka u samoposluzi ili deo tima koji treba da završi projekat u zadatom roku...

i u jednom i u drugom slučaju imaš određeno radno vreme ... a na tebi je da li ćeš u ostatku vremena razmišljati o projektu ili kesama koje su ostale na kasi ...
mada je neosporno da je lakše cicki iz menjačnice da ode kući bezbrižna, nego lekaru koji leči neko teško bolesno dete ...

Apsolutno se ne slažem da je to sve isto... Postoje poslovi na kojima stvarno ostavljaš posao u zgradi gde radiš, primer je ta kasirka ili recimo neko u fabrici ko pakuje čokolade u kutije. Nemaš "domaći" i nemaš za šta da brineš, sem u slučaju da si nešto zabrljao na poslu pa se nadaš da neće otkriti i otpustiti te.

Onda imaš poslove gde si 24/7 dostupan na telefonu i ljudi te zovu da pitaju ili te zovu da dođeš da radiš noćnu smenu jer jednostavno nema ko drugi i sve puca.

I imaš poslove gde moraš unapred da planiraš šta dalje i to je sastavni deo posla. Npr. nastavnici priličan deo od svojih zvaničnih 40 radnih sati nedeljno moraju da provedu pišući tupave pripreme dok sede kući (jer u školi možeš da provedeš maksimalno 7 sati dnevno i tada uglavnom imaš časove ili si smlavljen i moraš da dođeš kući i odremaš i smiriš se pre nego što počneš dalje da radiš), i za to vreme se privatno i poslovno vreme meša u zavisnosti od minuta, i čak ne možeš ni da izračunaš koliko si sati i minuta tačno radio u toku nedelje jer malo gledaš TV (gde kad god vidiš životinju ili biljku počneš da razmišljaš kako da taj podatak uvučeš u sledeću lekciju), malo kuvaš, malo pričaš sa drugarima, a između toga drljaš pitanja za test za šestake i pregledaš test osmacima i pišeš tupave pripreme da te ne uhvati inspekcija da nemaš; da ne pričam o flashbackovima dece sa raznim izrazima lica (jedan besan - reži kao tigar, drugi musav - samo što ne zaplače - treba ga oraspoložiti, treći izgubljen blene - ne zna o čemu se radi, četvrti mudro gleda - nadaren za predmet -treba smisliti kako da ga podstakneš da ne odustane i tako njih 328) gde odmah krećeš da razmišljaš šta da radiš kad ih sutra vidiš.

I po originalnom pitanju izgleda kao da kada ta kasirka izađe iz samoposluge, odjednom se teleportuje na plažu i pijucka koktele i zabole je za sve, a ne razmišlja kako da od te platice stavi hranu na sto za muža i decu i da plati komunalije i šta je žiga u bubregu i da li će joj veš mašina raditi kad dođe kući ili će morati da pere na ruke dok ne sakupi pare za popravku/kupovinu itd.

[ns.happy]

Originally posted by IriS
takodje u poslednjih godinu ipo sam uspela na minimum da svedem "donošenje posla kući".

e kad bih ovo naucio isto da radim...

[svejedno]

Originally posted by KiWi

Originally posted by Combo
Itekako da zavisi od vrste posla. Nije isto da li si kasirka u samoposluzi ili deo tima koji treba da završi projekat u zadatom roku...

i u jednom i u drugom slučaju imaš određeno radno vreme ... a na tebi je da li ćeš u ostatku vremena razmišljati o projektu ili kesama koje su ostale na kasi ...

mada je neosporno da je lakše cicki iz menjačnice da ode kući bezbrižna, nego lekaru koji leči neko teško bolesno dete ...

Netacno.

..

Ja sam slikar. Nemam radno vreme.

(sad, druga je stvar sto radim neke poslove sa strane etc..al opet, radim ih sam, uglavnom)

..

Ne vidim nacin da iskljucim svoju licnost iz svog posla, cak smatram to nepozeljnim.

..

Isti sam dok pijem kafu sa drugarom ili dok slikam (a i tad cesto pijem kafu)



..

Zavisi od posla.

[KiWi]

Originally posted by svejedno
Ja sam slikar. Nemam radno vreme.

(sad, druga je stvar sto radim neke poslove sa strane etc..al opet, radim ih sam, uglavnom)

..

Ne vidim nacin da iskljucim svoju licnost iz svog posla, cak smatram to nepozeljnim.

..

Isti sam dok pijem kafu sa drugarom ili dok slikam (a i tad cesto pijem kafu)

..

Zavisi od posla.

Biti slikar je više način života nego "posao" i "profesija" .... ne možeš biti slikar a da ne uneseš sebe ...

tema je pisana za poslove koji su zaista poslovi u pravom smislu te reči

[Madonna]

a koji su to poslovi - pravi poslovi? ili poslovi u pravom smislu te reci??

[Combo]

Ne radi se samo o tome da se deo posla odrađuje kući, konkretno ili samo u glavi, u smislu planiranja, razmišljanja o tome.

Deo vremena ode i na onu neophodnu dekompresiju...dok popričaš sa porodicom i prijateljima o tome šta se desilo tamo, ko je kome, kako se završilo nešto, kako ovo nije u redu, kako je nešto drugo konačno došlo na svoje itd.

Znam ljude kategoričkog stava da okolinu ne treba opterećivati tim stvarima, ali takođe znam i da zbog toga pucaju po nekim drugim šavovima...

[Dina]

Originally posted by shut
a koji su to poslovi - pravi poslovi? ili poslovi u pravom smislu te reci??

Ma verovatno se misli na poslove koji vecina ljudi radi, one od 9 - 17 h ili vec neko slicno dugo radno vreme. I takodje poslove koji su suvoparni, nema toliko kreativnosti ili i kad pokusas da je uneses uniste ti je razni propisi, ljudi koji su ustali na levu nogu i tome slicno... U tom smislu i ne mozes da budes neko privatno Ja na poslu, jer ako budes a to tvoje privatno je nezno i saosecajno, brzo ce te pregaziti neko bice sa negativnom energijom. Za razliku od toga ako se bavis pisanjem, slikanjem ili necim slicnim onda bas mozes da izrazavas i te delove licnosti vezano i za posao.

Inace, danas je nedelja odoh sa ove teme na neke lepse, bar do sutra

[KiWi]

Originally posted by shut
a koji su to poslovi - pravi poslovi? ili poslovi u pravom smislu te reci??

svi poslovi koji imaju fiksno radno vreme, rade se na radnom mestu (dakle imaš vremena u prevozu da se premetneš iz privatne u poslovnu polovinu sebe) ...

tebi baš sve mora da se nacrta

[Delete]

Originally posted by KiWi
tema je pisana za poslove koji su zaista poslovi u pravom smislu te reči

Za manje kreativne poslove...

[Combo]

Meni je problematičan obrnut smer.

[KiWi]

Originally posted by Delete

Originally posted by KiWi
tema je pisana za poslove koji su zaista poslovi u pravom smislu te reči

Za manje kreativne poslove...

Da nažalost

[RACABG]

a ne ne ja radim na hot-line , radim od kuce i tako ja dahcem i mesham zaprsku za pasulj ali sam krajnje poslovan ni jednom mi se nije desilo da pitam klijenta umesto "gde bi voleo da svrshis" pitam gde bi voleo da me isprskas zaprskom.
tako da nije potrebno fiksno radno vreme i autobus da se covek prebaci iz privatnog u poslovni, ja se prebacujem na zvono telefona iskljucivo

[ok_decko]

Posto neretko ostanem na poslu od 9 do 21:30, da ne razdvajam odlepio bih nacisto u rekordno kratkom roku U pocetku mi je bilo tesko da licne probleme ostavljam kod kuce, a probleme s posla na poslu, ali naviknes vremenom, cisto radi zdravog razuma

[E.c.h.o...]

Originally posted by Combo
Meni je problematičan obrnut smer.

Ovo.

[hlaefdige]

Hys. moze da vam posvedoci o nesalomivosti moje "persone"

[Hys.]

Njena persona nesalomivo odbija da postoji, though its always fun to watch her try

OT:

Zaista, postoje poslovi, kao sto je jukie rekao, gde ne postoji 9 do 17, iako fiktivno postoji. Samo jedno radno mesto na kom sam bila je bilo takvo, ali je imalo druge mane koje su mi bile jos gore-ko pcele u fakin kosnici.

Mislim, ako je posao takav, da mogu da te zovu kad hocu, i da moras da planiras unapred, da razmisljas i tokom slobodnog vremena o tome, kako da ne doneses posao kuci?

A kreativni poslovi su izuzetno teski, jer em sto je posao, em ti sada tu treba da kopas po dusi, i da budes dovoljno disciplinovan da to radis on a regular bejsis!!! I samo je tvoja krivica i NICIJA druga ako nesto ne zavrsis.

Elem, mislim da niko ne moze, ma sta radio, da hirurski odvoji te dve sfere zivota, ali da naravno, treba da se trudi.

I mislim da ljudi koji su manje uspesni u tome, teze podnose stresne i zahtevne poslove bas zbog toga.

edit:

Nisam glasala, sponozorusa sam poslednjih godinu dana bez stalnog posla, te ne znam u kom se smeru razvila moja poslovna persona


Ili mozda znam (da preduhitrim nekog pametnjakovica)

[Madonna]

Originally posted by Hys.
A kreativni poslovi su izuzetno teski, jer em sto je posao, em ti sada tu treba da kopas po dusi, i da budes dovoljno disciplinovan da to radis on a regular bejsis!!! I samo je tvoja krivica i NICIJA druga ako nesto ne zavrsis.