Gay-Serbia.com | Diskusije

Da li vam je palo na pamet da odete i da se ne vracate (mozda kad ste skroz stari, citaj: izlapeli) u potrazi za boljim poslom, skolovanjem, avanturom ili jednostavno zivotom!?

predpostavljam da bi pozitivnih odgovora bilo milion! teza je stvar to izvesti!

da li ima neko iskustva sa paljenjem odavde (na duze)? od cega se prvo krene? kako izaberete gde cete otici (ili gde bi ste otisli)? koja dokumenta spremate? koje informacije trazite? hajde da posaljemo neku virtualnu tetku sa gay serbia-e negde!

Bila preko grane i jedva docekala da se vratim.
Nije ni toliko tesko otici odavde...pare na racunu i poznavanje jezika su sasvim dovoljni (za pocetak).

a pare na rachunu je toliko lako srediti u srbiji
na legalan nachin

ali nevidjeno

Ma isto ti je i napolju, ako nemaš neku "sigurnost" makar za početak....pare i znanje jezika kao što kaže Delete. Velika ti je prednost kada znaš jezik zemlje u koju odlaziš. Živeo sam u Italiji nekih 10 meseci i svidelo mi se, ali iz drugih razloga sam se vratio na kratko kući, i ostao posle za stalno (našao posao i nisam imao potrebu da se vraćam)....mada nikada se ne zna....mogu i da se vratim - viza nije problem jer mi ne treba, a nadam se da nam kao državi uskoro više neće biti potrebna ta papirologija.

Ja bezim za mesec i po, na 4 godine sigurno, mozda i preko toga.. Obrazujem se na engleskom, stoga je i logicno bilo da nastavim negde van Srbije.. A i nudi mi se kvalitetnije obrazovanje, mogucnost da naucim jos minimum 4 jezika (za potrebe posla kojim cu se baviti), napravim kontakte sa ljudima sa razlicitih kontinenata, i otvaraju neki novi vidici za koje ovde nema uslova. A kako je to otici odavde, i ziveti van Srbije... to vec javljam malo kasnije.

Da li mi je palo na pamet?
Uveče ležem u krevet sa tom idejom i ujutru se sa njom budim: otići otići otići otići.

Slažem se sa Delete, lako je sa parama i jezikom. Jezik znam, više komada zapravo, ali para nigde nema.

Ali ja ne odustajem. Ili otići ili umreti u ludnici.

U Makedoniju.

Privremeno da. Trajno ne.

idem,ali cu se vratit.Zaista ne vidim zasto je ovo popravno sta vec.Ako se nekom nesto ne svidja ,neka menja.a ne bezi:vudu:

Ne, meni je lepo u govnima do gushe. Nekako sam svoj na svome.

Originally posted by V I V I S E C T
Ne, meni je lepo u govnima do gushe. Nekako sam svoj na svome.

mislis u svome? hmm lepo receno.. ili ne

Pomislim nekad. Ali mislim da je najrealnije bilo u detinjstvu i ranom tinejdzerstvu, otac je tada imao vise povoljnih prilika za posao u inostranstvu. Ja sam bila za to ali sam nadglasana Sasvim je sigurno da bi mi zivot bio sasvim drugaciji da smo otisli. Po meni, sasvim je razlicito otici kao dete a sasvim drugo kao odrasla osoba. Meni ovde ne odgovara najvise mentalitet ljudi. Sto ne znaci opet da bi mi negde drugde odgovarao ali nisam probala da duze boravim... Ipak, pored toga trebalo bi da se cela konstrukcija slozi pa da se zaputim negde. A nikad to nekako nije bilo sve slozeno pa da ono tamo oznacim kao bolje u odnosu na ovo ovde. Sad kako planiram necu nikad ni otici negde, tj ni ne planiram bilo sta u tom smeru... ali opet sta znam sta zivot nosi.

Ja sam jos uvise mlad da bih izgubio ideale i svoje iluzije, tako da planiram da ostanem ovde da bih dao svoj pozitivan dobrinos ovom drustvu:roni:

Originally posted by desnicashakic
Da li vam je palo na pamet da odete i da se ne vracate (mozda kad ste skroz stari, citaj: izlapeli) u potrazi za boljim poslom, skolovanjem, avanturom ili jednostavno zivotom!?

Da, i to sam i uradio. Pobegao sam vise puta, kao iz Srbije tako i iz drugih zemalja, i to uglavnom u potrazi za zivotom, tj. za sobom.

Uz to je dosla i ogromna avantura:
ziveo sam i radio na svakom kontinentu, a posetio sam preko 120 zemalja. Ziveo sam na razne nacine, cak i sa plemenima, bavio se raznim stvarima, studirao (i zavrsavao) razne oblasti, ucio nekoliko jezika i upoznavao neverovatno mnogo zanimljivih jludi (neki i iz bivse SFRJ), i to sve doprinosi novim avanturama, novim idejama i mogucnostima, itd.

Smatram sebe veoma srecnom osobom i ovakav zivot mi prija. Ja i dalje cergarim po svetu, i ovaj zivot mi se svidja. Zahvalan sam sto sam pobegao, ali NE iz Srbije, vec zato sto sam pobegao u smislu da sam ostavio iza sebe jedan zivot (koji nije bio los) i da sam u stvari upoznao sebe i kako ja zapravo zelim ziveti.

Verujem da je sve u zivotu moguce, i jedini savet koji mogu dati ljudima je da dobro potragaju za onim ko su oni zapravo, i da na taj zivotni put krenu, bez obzira na to odakle su, sta na to kazu strine i prababe, itd.

Majka je uvek govorila da nije bitno gde živimo, već da smo srećni.
Tako da sam ja pratio tu sugestiju i sada jedino što me vodi je sreća.
Pošto se ne vezujem za materijalno, meni je svaki deo planete dobar, samo ako mi je tamo lepo

Naravno da jeste.
I nadam se da ću već naredne godine.
Nije da mi to stoji kao neki imperativ, ali bih barem da probam.

Originally posted by desnicashakic
Da li vam je palo na pamet da odete i da se ne vracate (mozda kad ste skroz stari, citaj: izlapeli) u potrazi za boljim poslom, skolovanjem, avanturom ili jednostavno zivotom!?

Ova tema mi taaaaaaaaaaako nije u skladu sa nickom.

Originally posted by FireGox
Pošto se ne vezujem za materijalno, meni je svaki deo planete dobar, samo ako mi je tamo lepo

Zivim za dan kada cu otici odavde.Podbadam roditelje da me puste da idem kod brace u London i da tamo studiram(posto mi se ovde od fakulteta nista ne svidja).Sigurno cu otici odavde samo je pitanje dal pre ili posle fakulteta.

Svim silama radim na tome da odem u neku razvijenu i liberalnu zemlju sa dečkom i da se nikada ne vratimo u ovu rupčagu od zemlje! NIKADA! To je jedina stvar koja mi daje nadu da živim...

Negde gde mogu da radim ono što volim i što sam oduvek želeo: regenerativna medicina, tehnologija stem ćelija i genetičko inženjerstvo i gde mogu da ostvarim svoj potencijal i talenat, a ne da gledam kako vene u ovom užasu...

Mi smo vec krenule....

... veliki i tezak korak, ali neminovan...

Originally posted by Ulix
Da li mi je palo na pamet?
Uveče ležem u krevet sa tom idejom i ujutru se sa njom budim: otići otići otići otići.

Slažem se sa Delete, lako je sa parama i jezikom. Jezik znam, više komada zapravo, ali para nigde nema.

True.


..

Nego, ne (samo) sto je ovde situcija...takva kakva je.. nego smatram da mi je PRAVO /koje zelim da iskoristim/ da vidim ovu planetu.


A nisam do sada, nesto specijalno. Uskraceno mi to pravo, na jedan nacin, recimo, pa vucem razne teske stvari, sa ce pocnu i tikovi ,)

..


A nema boljeg nacina za dozivljavanje drugih kultura od zivota tamo ,)

Mastam o tome ceo zivot i radicu na tome da kad tad odem odavde ...

Satrapija


Kakva nesreća, a stvoren si
za lepa i velika dela;
ta tvoja nepravična sudba svagda
da ti uskraćuje podsticaj i uspeh,
da te ometaju obične navike,
i tričarije i ravnodušnost.
I kako je užasan dan kada popuštaš
(dan kad odustaješ i kad popuštaš)
i kad krećeš peške ka Susi
i kada stižeš kod kralja Artakserksa
koji te milostivo prima na svoj dvor
i daje ti satrapije i slično.
A ti to prihvataš beznadežno,
sve te stvari koje ne želiš.
Za drugim plače tvoja duša, drugo bi htela:
odobravanje naroda i mudraca,
teško i neprocenjivo bravo;
Agoru, Pozorište, Lovorove vence.
Kako da ti da to Artakserks,
kako da sve to nađeš u satrapiji,
a bez toga kakav ćeš život provesti.


K. P. Kavafis

upravo sam na televiziji video neku gospodju koja je profesor sociologije i filozofije i trazi posao asistenta seke aleksic, da joj bude desna ruka...

ne znam zasto sam to rekao, ali ne moze da skodi; a cim ne skodi znaci da koristi

i da, jos uvek mi je na pameti