Bootstrap Framework 3.3.6

[Dzi]

..zaista ne znam pojma gde bih postavila ovu temu i jesam li na pravom mestu i da li uopste postoji ovakva tema ali me zanimaju vasa iskustva sa tim..
ko je vama pomagao (savetovao) oko tih odluka? gde je granica: za kakve odluke pocinjete da trazite okolo savete i za kakve ste dosta odgovorni sami bez saveta bliznjih da odlucite? Da li ste neke doneli brzopleto? etc.

[Dina]

Ne znam da li je ovo vezano za posao posto je u tom delu foruma... ali uglavnom sam se za sva vaznija pitanja i oko posla a i druga konsultovala sa roditeljima, sa bliskim osobama itd. Ponekad bih poslusala njih, nekad sebe... i u najvecem broju slucajeva sam gresila kad sam ikog poslusala sem sebe. Kad se vratim u proslost - negde sa sesnaest godina sam vec znala sve sto sam zelela, saveti su me uglavnom samo skretali sa tog puta i cinili ga duzim i komplikovanijim. Drugi ljudi koliko mogu da se setim pomagali su mi samo u sitnijim stvarima, kad vec donesem glavnu odluku pa neki konkretni problem. Ali u bilo cemu sustinskom retko ili bar sad ne mogu da se setim. Kada bih ponovo zivela samo bih sebe slusala i donela bih vise brzopletih odluka...

(Ova moja poslednja recenica me podseca na onu Borhesovu pesmu o tome kako bi vise ludosti cinio kad bi ponovo ziveo, vredi je citati... )

[Dzi]

Thanks Dina! :huuuuug: zaista mi znaci svaki odg na ovoj temi i da jeste u bliskoj vezi sa poslom...

[jukie]

Originally posted by Dzi
..zaista ne znam pojma gde bih postavila ovu temu i jesam li na pravom mestu i da li uopste postoji ovakva tema ali me zanimaju vasa iskustva sa tim..
ko je vama pomagao (savetovao) oko tih odluka? gde je granica: za kakve odluke pocinjete da trazite okolo savete i za kakve ste dosta odgovorni sami bez saveta bliznjih da odlucite? Da li ste neke doneli brzopleto? etc.

Dobro, sada sam već star pa sam većinu najvažnijih odluka još davno doneo.
Mislim da mi, za razliku od posmatranja i razmišljanja, saveti bližnjih nisu skoro nikako koristili jer su mi trebale precizne stvari a ne opšta mesta koja su mogli da mi pruže. Takođe mnogi saveti nisu funkcionisali jer svet tako ne funkcioniše kako su me savetovali. Tu ne znam da li se stvari jako brzo menjaju, da li su me namerno lagali ili oni jednostavno pojma nemaju kako stvari funkcionišu. Uglavnom ih nisam poslušao jer mi nije bilo logično da bi tako nešto uspelo, i kasnije se ispostavljalo da sam bio u pravu. Često me pitaju "Kako si znao šta će se desiti?" Problem je što mislim da uglavnom nisam imao mnogo izbora u raznim stvarima (ne računajući izbor u smislu "Ma samo da promeniš svoju celokupnu ličnost uspeo bi na taj i taj način").

[J...]

Originally posted by Dzi
Da li ste neke doneli brzopleto? etc.

Uglavnom ne.

Odvoji koliko god mozes vremena za razmisljanje i onda zamisli sebe kako bi funkcionisala u slucaju biranja jedne mogucnosti a onda i druge (i vec koliko ih ima). Zamisli sve potencijalne prednosti i mane i njihovo moguce pojavljivanje tokom vremena.

Sigurno ces osetiti sta ti vise odgovara.

[CokoladnaBananica]

well, kad ova mala rece da joj odgovori znace - napisacu i ja, potrudicu se da napisem ozbiljan post - iako ce me to ovako naduvanog baciti u neke lude tripove, bojim se:lood:



elem... Vecinu svojih odluka sam bio primoran da donesem sam, jer sam se rano (sa 15) odvojio od kuce. Iako sam prve 4 godine uglavnom zivio u studentskom domu i na neki nacin bio zavistan od starijih, trudio sam se da sebi dam sto je moguce vise slobode. Zato sam sa 17 prvi put poceo da radim, kasnije preselio u Kotor... I evo me sad, posle skoro 8 godina...

Po mom misljenju, biranje tog nekog zivotnog puta je kao igranje solitera na kompu. Ako stalno klikces na onaj zeleni kvadrat i pratis poteze koje ti komp daje - kad sHebes igricu pokajes se. Ako ih biras sam - well, onda pocnes drugu, ali to sad nije tema:D

Hocu da kazem, kad sam pravis izbor, za greske si sam odgovoran. A kad stignes do kraja - well... bar mozes da kazes da si ekshli IGRAO igru, a ne samo kliktao.
Pomoc ponekad uleti, ali sve bitnije odluke donosim sam. I bivao sam u sranjima zbog toga, ali nikad nisam imao mogucnost da za to krivim druge. Tako da sam uglavnom posle padova sebi stedio vrijeme za pronalazenje krivca, svaljivanje krivice, ljutnju i povrijedjenost - i odmah se bacao na posao, da sebi opet napravim dobro.


Tacno sam znao da cu da se pogubim u ovom postu:shrug:


Bottom line - to je tvoj/moj zivot, i na koju stranu ces da skrenes je samo tvoj izbor.






tacno mi dodje da izbrisem post - ali kontam da ce neko valjda shvatiti sta sam htio rec'. A i ne bih mogao sad da pisem novi, zaista:smug:


eto.

[CokoladnaBananica]

e sad vidim da sam drugo pitanje propustio, a na ovu temu mi se BAS sad diskutuje:P


brzopleto? tako odluke donosim iskljucivo kad moram. Kazu da smo mi, device u horoskopu(u koji ne vjerujem bas) skloni analiziranju.
Ja sam u tom slucaju cist primjer. U stanju sam da promislim moguce i nemoguce prije nego donesem neku odluku, iole bitniju. Volim biti spreman u tom smislu, dok za iznenadjenja i spontanost ima neko drugo mjesto i vrijeme.

Smatram da mi se takva praksa (samostalno *prethodni post* i lagano, stalozeno donosenje odluka) dosad prilicno dobro pokazala. Tako da preporucujem da tu veliku odluku koju trebas donijet (samo nagadjam da si zato postavila temu) valja promisliti, poslusati svoje instinkte i sagledati cinjenice sa kojim raspolazes.
I uvijek biti spremna na mogucnost da ces pogrijesiti, ali se nadati da je to ono pravo.

[Dzi]

@bananiceee razumem teee i skapirala sam poentu sta si zeleo reci

@ deda-ujo citiram "Problem je što mislim da uglavnom nisam imao mnogo izbora u raznim stvarima" zanima me sta bi bilo shbbkbb jelte da si imao prilike i izbora da odlucis mislis li da bi pogresio?

@ J...:hmm:dopada mi se tvoj savet..jos kad bih nasla vremena za tako nesto, ali potrudicu se..

thx gays, love yaa

[Dzi]

Originally posted by bananica

I uvijek biti spremna na mogucnost da ces pogrijesiti, ali se nadati da je to ono pravo.

mozda je upravo ovo resenje moje nedoumice..strah..sta ce biti ako pogresim ako budu drugi bili u pravu....

[mikka]

ovakve dileme su mi poznate...
skupim info: sta misle o tome moja porodica, prijatelji, pa i utisci ljudi koji su prosli kroz isto...
oslusnem svoje instinkte
i na kraju malo mastam, zamislim otprilike najbolju stvar koju iz svega mogu izvuci, dobro je vizueliziram i razmislim da li je vredna rizika
i kad odlucim, ne kajem se, i nikog ne krivim (nema svrhe ni jedno, ni drugo)
bar znas da je bila tvoja odluka
eto, tako je sa mnom, mozda nisam previse racionalna osoba, ali nadam se da moze da pomogne

[CokoladnaBananica]

well, gledaj to ovako:

da li bi vise zeljela da
1. Uspijes sama i budes srecna jer si donijela pravu odluku, ili pak ne uspijes ali bar znas da si probala.
2, Uspijes zahvaljujuci savjetima, ili pak ne uspijes, i pored stresa zbog neuspjeha jos i trpis krivicu jer nisi poslusala sebe?

ja sam licno samo jednom bio u ovoj drugoj situaciju - i toliko je tesko da od tad lupam glavom kroza zid ukoliko mislim da je to ono sto treba da uradim..

[jukie]

Originally posted by Dzi
@ deda-ujo citiram "Problem je što mislim da uglavnom nisam imao mnogo izbora u raznim stvarima" zanima me sta bi bilo shbbkbb jelte da si imao prilike i izbora da odlucis mislis li da bi pogresio?

Pa pri tom više mislim na stvari gde u tom trenutku nije bilo alternativa (npr. jedne godine studija da sam pao godinu morao bih da pređem na samofinansirajuće, jer je te godine bilo takvo pravilo, a stvarno nismo imali te pare u kući, pa ne bih mogao da nastavim studije; onda sam položio dovoljno ispita za uslov ali sa manjim ocenama jer nisam imao vremena da sve te ispite spremim kako treba, i onda nemam neki veliki prosek kakav su recimo tražili za neke stipendije za postdiplomske). Tako jedne stvari vuku druge; isto tako u srednjoj školi nismo mnogo radili hemiju, što mi je debelo zagorčalo studiranje biologije, jer dok sam prvo naučio neorgansku, pa organsku, pa biohemiju, nisam imao vremena da naučim biološke predmete kako treba, i tako sam došao do ovoga u gornjoj zagradi. A slučajno se zadesilo da mi zapadne profesorka kod koje se nije dobro radila hemija, nisam je ja birao.

Mislim u suštini da gde god bi bilo izbora da bih dobro izabrao. Moramo tu da uzmemo u obzir da sam ipak osoba sa posebnim potrebama i da me moje karakterne osobine ograničavaju u izboru zanimanja; čak i ako znam kako je potrebno da se čovek ponaša da bude uspešan na nekom polju, ne mogu konzistentno da reprodukujem takvo ponašanje

[Dzi]

Originally posted by bananica
well, gledaj to ovako:

da li bi vise zeljela da
1. Uspijes sama i budes srecna jer si donijela pravu odluku, ili pak ne uspijes ali bar znas da si probala.
2, Uspijes zahvaljujuci savjetima, ili pak ne uspijes, i pored stresa zbog neuspjeha jos i trpis krivicu jer nisi poslusala sebe?

ja sam licno samo jednom bio u ovoj drugoj situaciju - i toliko je tesko da od tad lupam glavom kroza zid ukoliko mislim da je to ono sto treba da uradim..

iskreno vise mi se dopada prva opcija...i onda stoji diskusija bolje da se kajem za nesto sto sam probala a nisam uspela nego da se kajem sto nisam probala ili kako vec ..jaoj ipak sam ja ovde koja se pogubila

[CokoladnaBananica]

upravo sam i rekao da je prva po mom misljenju bolja.

Ali, opet - u duhu te iste filozofije - ukoliko sama zakljucis da je bolje da poslusas drage ljude - onda nemoj da slusas mene.

Radi ono sto mislis da ti je najbolje. Na forumu ti nece mnogo niko pomoci..

[Dzi]

..imam jos par dana dobro razmisliti sta mi je ciniti..well videcemo..hvala vama u svakom slucaju, meni znace vasi odgovori

[Modesty]

mislim da sam nekoliko puta pogriješilo zato što nisam imala odvažnosti pratiti svoje snove,nekako sam se plašila da ne povrijedimone koje volim ili sam im previše vjerovala i na kraju poslušala.Sve su to bili dobronamjerni savjeti ali sam ipak trebala slušati svoju intuiciju.

[AngraMaina]

pa uvek se covek pita, samo budale misle da uvek sve rade kako treba

neke od najvaznijih odluka se same donesu, spontano. dodjes do tacke kad vise i nemas sta da razmisljas, prosto uradis ono sto se samo namece. ali u svim vaznim odlukama covek je sam, ne mogu tu odgovornost da preuzimaju drugi umesto tebe.

osim toga jedno je sigurno: stariji su pametniji. ne slusaj vrsnjake nego obrni uvo na ljude koji imaju iskustva u zivotu

mada, i oni umeju da pogrese a big time, tako da... moras da verujes u sebe

[Myself]

Kada je u pitanju izbor zanimanja ja sam nekako oduvek znala da cu raditi ovo sto radim. Odrasla sam u takvoj porodici i valjda mi se to svidelo, odnosno se podrazumevalo, pocev od srednje skole, fakulteta do zaposlenja.

Inace, vecinu drugih 'zivotnih' odluka sam donela impulsivno, odnosno brzopleto...na prvu loptu. Dobro je sto to nisu uvek trajne odluke, nego mozes da ih promenis ukoliko se ispostavi da si pogresila.

[m..]

Mhm, meni u principu treba dosta vremena da donesem neke odluke koje ce na duze staze definisati moj zivot, i donosim ih poprilicno bojazljivo. Medjutim, posao koji radim mi je bio ponudjen u subotu, a u ponedeljak sam pocela da radim i radim vec godinu i par meseci. Fax sam dogurala skoro do kraja i upala u neku vrstu krize, jer uopste nisam bila sigurna da li je to sto sam studirala ono cime hocu da se bavim, ili hocu da radim neki drugi posao proizasao iz hobija, bilo je jako puno otvorenih karata i previse opcija. Druga stvar je bio onaj klasican problem - zavrsila sam fax i sta sada? Anyways, bio mi je ponudjen posao u struci, ja sam ga prihvatila, ispostavilo se da mi jako dobro ide, da ga dobro radim, i da mi je zabavan. Pritom tamo gde radim jako puno ucim, i cini mi se da sam za ovih godinu i nesto dana naucila onoliko koliko bih za 3 na faxu. Pritom posao nije nesto fenomenalno placen, ali mi omogucava da zivim samostalno veci deo meseca (sto mi je takodje vaoma bitno jer sam u medjuvremenu usla u ozbiljnu vezu i maltene zivim kod zene, a to bi sve bilo znatno komplikovanije, ako ne i nemoguce, da sam na dzeparcu).
E sad. Ostalo mi je 4 ispita i diplomski. Iako na poslu imaju poprilicno razumevanja za moje obaveze na fakultetu (ako trazim 2 nedelje slobodno da spremim ispit - dobijem ih), ja opet ne mogu da postignem da zavrsim fax u zeljenom roku, posle posla sam prosto previse umorna da bih ucila. Pritom moji roditelji vec neko vreme vrse pritisak na mene da batalim posao i posvetim se ucenju i zavsim taj fax, vec je doslo do toga da mi nude da mi kompenzuju to sto ne zaradjujem. I konstantno me gnjave. Mislim meni bi to u principu odgovaralo, imala bih vise vremena da zavrsim fax i sve, ali ja im nesto ne verujem da me ne bi uslovljavali za svaku paru koju mi daju (posesivni tipovi), verovatno bih morala da se vratim kuci (odnosno nekoj od njih) i slicno, sto bi me u neku ruku depimiralo i demotivisalo. Nisam cak ni sigurna koliko je to samo iz dobre namere, a koliko zbog toga sto sam se osamostalila i oni bukvalno ne znaju gde zivim (znaju na kojoj stanici), i potreban im je (narocito kevi) neko da im pravi drustvo. Ne znam. Dilema je poprilicno ozbiljna. Ne znam da li da pauziram s poslom i bacim se na expresno zavrsavanje faxa ili da nastavim da radim, a fax zavrsavam lagano. Nekako mi ni jedan izbor nije dovoljno dobar.

[Mars]

Originally posted by Dzi
ko je vama pomagao (savetovao) oko tih odluka? gde je granica: za kakve odluke pocinjete da trazite okolo savete i za kakve ste dosta odgovorni sami bez saveta bliznjih da odlucite? Da li ste neke doneli brzopleto? etc.

Sad si mi otključala neka vrata u mozgu...(molim adekvatnu muz. podlogu i rad kamere)

Bila je neka emisija na tv, u skolskom programu, o usmeravanju u skolovanju, a slogan je bio "Raspitaj se, razmisli - i odluči sam".

Moje odluke. Ja, ali nekad pod teškim uticajem okoline. Nekad i sa vraćanjem, modifikacije odluka, promene u hodu. Gde je bilo moguće.

Uglavnom, mislim da je najvažnije u vezi odluka pomiriti se sa tim da ih u životu uvek ima.

[mirth]

Pa do punoletstva su mi roditelji pomagali oko tih stvari (odluke oko skole, izbora fakulteta, sticanja drugih nekih vestina), doduse dosta suptilno, kroz pitanja, podmetanja sadrzaja i brejnstorminge razne. Trebalo mi je mnogo godina da ukacim sta su radili i shvatim i tezinu i lepotu tog poduhvata. Gledali su me, procenjivali moje afinitete i mogucnosti i suptilno me usmeravali da odradim neke stvari koje su mi se kasnije pokazale vrlo korisnim kad sam se osamostalila i shvatila sta je i gde je ono sto ja zelim. Nisu naravno uvek umeli da naprave tacnu procenu, ali zapanjena sam koliko su malo fulali. I srecna sto su gledali na to sta je dobro za mene, a ne sta mi oni zele (volela bih da su takvi i za druga zivotna pitanja, no oni se jos uvek nadaju unucima, avaj).

Kad sam otisla od njih nisam se vise nasla u situaciji da bas razmatram sa nekim koju cu od zivotnih odluka da donesem, posebno u vezi s poslom, jer u to nekako nikada ne mozes dovoljno da uputis nekog posmatraca sa strane.
Nije mi tesko ni da se odlucim kad sam na raskrsnici. Ne donosim odluke impulsivno, u minuti, ali mi ne treba ni puno vremena za razmatranje. Uglavnom samo sednem negde, opustim se, ne mislim mnogo o tome sta gubim a sta dobijam (jer to se nikada ne moze bas znati znati), vec sta je ono sto ja zelim. To jako skrati proces. A posto se u principu retko osvrcem da bih razmatrala da li je neki izbor bio dobar ili ne (jer ni to se nikada ne moze bas znati znati), dopustam sebi da imam utisak da su svi moji izbori bili dobri. Cak su i neki za koje sam svojevremeno mislila da su bili losi kasnije doneli nesto mnogo dobro i time opravdali svoje prethodne minuse.

Ako znas sta je ono cemu u zivotu tezis na polju svog licnog razvoja - ne mozes pogresiti. Nijedna odluka ne mora biti zauvek, svi smo slobodni da se krecemo onim putem kojim zelimo da idemo i pitanje je samo koliko smo spremni da uskocimo u poneki bazen s hladnom vodom s vremena na vreme umesto da inertno prihvatamo nesto sto nam ne odgovara a u cemu smo se iz nekog razloga (pogresne odluke?) zatekli.

[Zibro]

svaki put kada nisam imao dovoljno poverenja u svoj instinkt i kada sam dozvolio da me neko drugi poljulja u svojoj odluci napravio sam gresku

[E.c.h.o...]

Originally posted by m..
Ne znam da li da pauziram s poslom i bacim se na expresno zavrsavanje faxa ili da nastavim da radim, a fax zavrsavam lagano. Nekako mi ni jedan izbor nije dovoljno dobar.

Ovo, naravno, nije savet, samo sam razmisljala citajuci tvoj post - fakultet se i zavrsava da bi se nasao dobar posao.

Ont.
Ne razmsljam, uvek krenem za prvim izborom... s tim sto su osobe koje volim i cenim posredno uticale na moje odluke.

[Sing]

It is better to live your own destiny imperfectly than to live an imitation of somebody else's life with perfection

[starky]

Sve zivotne odluke sam oduvek donosila sama,i tako jedina snosila odgovornost za iste,bile one dobre ili lose.

[*_Eskarina Gejl_*]

U toku svog zivota, morala sam mnogo puta da donosim sama odluke bez icije pomoci,saveta,motivacije itd...Sticajem okolnosti dogodilo mi se jako rano da neke stvari za koje su moji roditelji bili zaduzeni, preuzmem ja na svoja ledja.
Mnogo puta mi se desavalo da se dvoumim, da prosto dolazim u raznorazne veoma riskantne situacije, plasivsi se da ne napravim gresku koja bi me mogla bukvalno kostati krova nad glavom! Kao sto je sposobnost presudni faktor kada su odluke u pitanju, tu sam se negde pokazala kao uspesna (bar se nadam). U toku mog sazrevanja, ja sam ostala sama i svaka zivotna sfera mi je tada bila pod znakom ?
Izgradjujuci sopstvene stavove i vrednosti, donosila sam odluke sa svojih 16 godina,koje neki ljudi ne mogu sa recimo 30. moja interesovanja su sirokog spektra,tako da sam imala taj problem da "eksperimentisem" i uopste nisam bila u mogucnosti da pravim "pogresne korake",svaku odluku sam morala da donosim sama jer..sam i bila sama, kao sto sam i sad!
Kako se covek menja, tako se menjaju i misljenja vrednosti stav itd.. mozda sam nekad negde pogresila, i naravno snosila sam teske posledice zbog toga,ali dobro je sto svaku odluku koju sam donela, zavisila je iskljucivo od mene. Nikoga tu nije bilo da vrsi bilo kakav uticaj na mene, da mi sugerise, daje savete i sl. E,sad, koliko je to dobro ili lose...Vreme ce pokazati! znam da su najteze odluke pale kada sam bila najslabija, i da sam u mnogim trenucima u svom zivotu uletala u svakakve nevolje zbog toga sto sam isuvise bila klinka koja i nije znala bas puno toga. sada mi je lakse jer sam navikla na tu neku samocu i samim tim mi je i lakse da odlucujem sta,kad i kako. no,uvek se postavlja kljucno pitanje."Sta je vrednost"? Pogotovo danas,kada je svaka izgubljena!

[PlasticBrain]

...



Make no mistake, it could be your last.








Ovaj post je editovan

[XanaX]

Ajme ljudi... ja sam trenutno ok (trenutno u smislu - potrajat će još vutra sat vremena); ali inače sam u totalnoj banani. dani mi prolaze tako da iz sata u sat mijenjam odluku ... i to odluku o kojoj ovisi ono, kapitalan dio moje budućnosti.

Kažem trenutno je vibra optimistična, ali kad padnem u depru... majko mila, pa s balkona bih skočio...

Pokušao sam sam sa sobom, s roditeljima, s psihijatrom, s prijateljima i ne baš, jer ne kuže točno "zašto je to problem?".... A ne da je problem nego, užas...

Eto, ispuhah se...

viš mi lak.